Mesečni izdaci za 50 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta, kreću se od 375 do 1.700 evra. Procenjuje se da je zbog posledica pandemije tražnja za poslovnim prostorom pala za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se nakon ukidanja vanrednog stanja tržište donekle aktiviralo. Dugoročnije prognoze niko ne želi da daje, dok su predviđanja u svetu o daljoj sudbini kancelarija shodno učincima rada od kuće na poslovanje – potpuno oprečna.
Korona virus gurnuo je preko noći milione zaposlenih širom sveta na režim rada od kuće. Tako se ponašala i većina firmi u Srbiji koje su na taj način mogle da reorganizuju poslovanje. Poslodavci su slali deo radnika ili sve zaposlene u „kućne kancelarije“, pre svega iz zdravstveno bezbednosnih razloga. Istovremeno, nastojali su da digitalizuju što veći broj procedura i procesa.
Anketa koju su među kompanijama, od marta do juna 2020, sproveli Privredna komora Srbije (PKS) i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, pokazala je da je ovom privremenom rešenju, odnosno radu od kuće tokom vanrednih okolnosti, pribeglo skoro 60 odsto ispitanih. Svaka druga firma se sa virusom borila tako što je smanjila broj radnih sati.
Lakše se prilagodili oni koji imaju onlajn poslovanje
Test za poslodavce u vidu prelaska na alternativne načine poslovanja, pokazao je da su se kompanije iz pojedinih branši dobro snašle, ne samo kada je reč o radu od kuće, nego i o plasmanu preko Interneta, što zajedno smanjuje potrebu za kancelarijskim prostorom.
U online prostoru prednjače, logično je, IT firme, mada su se dobro snalazile i kompanije koje se bave proizvodnjom hrane i pića i poljoprivredom. Sa druge strane, dve trećine firmi zbog prirode posla nema mogućnost da potpuno pređe na e-poslovanje, poput industrije organizacije događaja, turizma, transporta.
Anketa PKS i USAID pokazala je da su se kompanije koje su imale prodaju online, lakše prilagodile vanrednoj situaciji. Oko 30 odsto njih je unapredilo postojeće online kanale poslovanja, a svaka treća planira da otvori nove kanale digitalnog oglašavanja i da digitalizuje poslovanje.
Oko 13 odsto firmi je kao odgovor na krizu otvorilo internet prodavnicu, ili planira da to uradi, dok svaka treća vidi jačanje e-trgovine kao deo svoje strategije oporavka. A u takvoj strategiji, sve je manje potrebe za okupljanjem zaposlenih u tradicionalnom radnom prostoru.
Troškovi kancelarijskog prostora
Još je upitno da li će kancelarijski prostor i lokali preživeti virus, budući da je iznenadni test pokazao i koliko kompanije mogu da uštede na nepotrebnom rentiranju i gomilanju pratećih troškova. Ne ohrabruje ni najavljeno poskupljenje struje od septembra, trošak za održavanje klima uređaja, kancelarijski materijal…
U ovom trenutku okvirna računica je sledeća. Prema procenama agenata za nekretnine cena poslovnog prostora za izdavanje u Beogradu, kreće se od pet do 30 evra po kvadratu. Ukoliko su kancelarije smeštene u poslovnim kompleksima A i B klase, takozvani „service charge“ koji obuhvata grejanje, hlađenje, vodu, kanalizaciju, odnošenje smeća i električnu energiju utrošenu van prostora zakupca, održavanje i recepciju 24/7, košta od 2,5 do 4 evra po kvadratu.
To znači da bi mesečni izdaci za 50 kvadrata iznosili od 375 do 1.700 evra. A kompanije zakupljuju obično i mnogostruko veći prostor, pa i čitave spratove za svoje zaposlene, čime bi brojke na ime ušteda bile mnogo veće.
Ko je otkazivao, a ko traži prostor?
Na pitanje kako je korona virus uticao na zakup poslovnog prostora, Predrag Simovski, suvlasnik agencija „Feniks“ i „Feniks rent“ odgovara da je situacija, posle pet meseci življenja sa virusom, došla u „kvazi“ normalu.
„Na početku, kada je proglašena pandemija i niko nije znao šta će dalje biti, strah je terao firme da otkazuju prostor. Prednjačile su IT kompanije koje imaju veliki obrt kapitala. Nije se ni postavljalo pitanje smanjenja cene zakupa, nego ‘hvala, mi izlazimo’. I ti prostori su i danas prazni. Procena je da je tražnja u odnosu na prethodnu godinu pala za oko 30 odsto. Cene nisu toliko pale, koliko se smanjio broj realizacija, ali i tu bi trebalo biti oprezan, jer su avgust i januar dva meseca kada i u redovnim okolnostima nema mnogo posla, osim za izdavanje stanova studentima“, kaže Simovski za B&F.
Relaksacija mera je probudila tržište, kaže naš sagovornik, a tokom drugog talasa korone, ima više upita nego u julu i uglavnom stižu od kvalitetnijih klijenata.
„Upiti su sada kvalitetniji, a traže se kancelarije ili lokali. Zovu nas firme koje nameravaju da rentiraju prostor. To su ponovo pretežno IT kompanije, ili manje firme iz farmaceutske delatnosti, koje traže prostor za apoteke. Traži se prostor i za ugostiteljske objekte, ali se insistira na lepoj bašti. Lokale sa izlogom traži prehrambena industrija, picerije, prodaja odeće, tehnike“, objašnjava Simovski, dodajući da su cene pale, ali ne drastično. Veći pad se, kaže, očekivao u prvom talasu, jer su zakupci ili izlazili ili dogovarali nižu rentu.
Da li će kancelarije postati „relikt prošlosti“?
Ni agenti, ni kompanije, a ni udruženja nisu radi da daju prognoze o opstanku kancelarija na duži rok. I dalje se prati stanje na terenu. Takav je bio i odgovor Katarine Bogdanović iz „Halo oglasa“ na pitanje „Biznisa i finansija“ da li će radni prostor i dalje biti neophodan i za branše kojima proizvodni proces dozvoljava da se više oslanjaju na rad od kuće.
„To je i dalje teško proceniti, posebno na osnovu ponašanja tržišta. Nakon ukidanja vanrednog stanja tržište se aktiviralo, pa je potražnja za najmom kvalitetnog kancelarijskog prostora i dalje solidna. Trenutno je nešto bolja ponuda lokala, ali svakako, oni koji su kvalitetni i na dobrim lokacijama brzo se izdaju“, kaže Bogdanović .
Posvađani prognozeri
U Srbiji se prema podacima Privredne komore Srbije, posle ukidanja vanrednog stanja u kancelarije vratilo između 80 i 90 odsto zaposlenih, a kako će se odvijati dalja „seoba“ između stvarne kancelarije i one u kući najviše će zavisiti od zdravstvene situacije.
Kada je reč o ekonomskim faktorima koji mogu bitno uticati na dalju sudbinu tržišta poslovnog prostora, odnosno kakvi su učinci rada od od kuće na ukupno poslovanje, takve procene se veoma razlikuju i u svetu.
Istraživanje Stenford univerziteta je pokazalo da je rad od kuće povećao produktivnost zaposlenih za 13,5 odsto, smanjio dane izostajanja s posla koje su zaposleni uzimali zbog bolovanja i da je generalno uticao na veće zadovoljstvo poslom. Do sličnih zaključaka su došli i istraživači u konsultantskoj kompaniji Global Workplace Analitics, koji ističu da bi čak 80 do 90 odsto zaposlenih u Sjedinjenim Državama rađe radilo od kuće.
S druge strane, u istraživanju koje je časopis „Harvard Business Review“ sproveo među više od 1.200 menadžera u 24 zemlje u avgustu ove godine, izneti su poptpuno suprotni nalazi. Više od 40% menadžera u svetu je izrazilo sumnju da u uslovima masovnog rada na daljinu mogu efikasno da upravljaju radnicima, dok je skoro 60% direktora ocenilo da zaposleni koji rade od kuće imaju slabiji učinak nego kada posao obavljaju u kancelariji.
Zaposleni su se, pak, najviše žalili na to što njihovi šefovi očekuju „da stalno budu na raspolaganju“ u bilo koje doba. Za razliku od direktora, ocenili su da rade mnogo više nego u kancelariji i da zbog toga jako trpi njihov privatni život.
Rad od kuće ubija kreativnost
U nedavnom izveštaju Nacionalne federacije za američku politiku, koji navodi časopis „The Atlantic“, takođe se upozorava da rad na daljinu ugrožava kreativnost deset najinovativnijih gradova u SAD. To su urbane sredine koje su se formirale oko univerzitetskih centara i koje imaju visoku produktivnost zahvaljujući tome što se tu direktno sreću naučnici, preduzetnici inovatori, investitori, dele ideje i interese i podstiču jedni druge.
„Ako fizička izolacija potraje dugo to će imati loše posledice, jer nijedna aplikacija za virtuelne kontakte, ma koliko bila tehnološki usavršena, ne može da nadoknadi kreativnost koja se najviše ispoljava u komunikaciji uživo i u neposrednoj saradnji kroz timski rad“, zaključuje se u izveštaju.
Marijana Simić
Foto: Pixabay