Sve navedeno je drastičan pad u odnosu na novembar 2022. kada su cene u monetarnoj uniji rasle po stopi od 11,5 procenata.

Međutim, uprkos ovako upadljivom usporavanju inflacije zvaničnici Evropske centralne banke kažu da je prerano za proglašavanje pobede nad njom, jer postoje pritisci na cene s drugih strana.

Izvor: CNBC

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Inflacija u evrozoni pala na 2,4 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto, rekla je Lagard za grčki list Kathimerini u komentaru objavljenom u subotu na web stranici ECB-a. “Prema našim projekcijama to ćemo dostići 2025. godine.”
Lagard je rekla da nije zabrinuta zbog političkih implikacija napora centralne banke, koje su kritikovale neke evropske vlade zabrinute da će više kamatne stope ugušiti ekonomski rast.

– Naš mandat je da osiguramo stabilnost cena, a ovo je najbolji doprinos koji možemo dati socijalnom miru i društvu, posebno najugroženijim članovima, rekla je ona.

ECB je napravio pauzu u kampanji povećanja kamatnih stopa bez presedana, u pokušaju da povrati kontrolu nad inflacijom, podseća Bloomberg. Zvaničnici su signalizirali da će troškovi pozajmljivanja ostati povišeni, kako bi se osiguralo da se rast potrošačkih cena vrati na 2 odsto, iako slabljenje ekonomije eurozone postavlja pitanja o tome kada će rezovi postati neophodni.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Lagard: Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim rizika koji su do sada više puta pominjani, među kojima ima i onih koji se i dalje intenziviraju (finansijska stabilnost, društveni i politički rizici), ne treba gubiti iz vida da bitka protiv inflacije još uvek nije dobijena: ne računajući energetiku, stopa inflacija je i dalje iznad one koju su centralne banke postavile kao cilj, dok je sizuacija na tržištu nafte (ponovo) postala zategnuta nakon napada u Izraelu. Svi ključni pokazatelji ukazuju na naglo usporavanje privrednih aktivnosti u Severnoj Americi i Evrozoni pred kraj godine, dok je oporavak kineske privrede brzo naišao na prepreke u vidu strukturalnih slabosti kao i nedostatka samopouzdanja među privatnim potrošačima i kompanijama, stoji u Barometru poslovnog rizika po zemljama i privrednim sektorima za treće tromesečje 2023. u izdanju kompanije Coface.

Iz tog razloga ona je unela izmene u procene poslovnog rizika za sedam zemalja (dve pozitivne i pet negativnih korekcija) i 33 privredna sektora (17 pozitivnih i 16 negativnih korekcija) u narednih 18 meseci.

U susret multipolarnom svetu

Ako ostavimo po strani samo trajanje, pa čak i zaoštravanje, kinesko-američkog rivaliteta, nekoliko značajnih događaja koji su se odigrali poslednjih meseci su dodatno poremetili geopolitičku situaciju.

Proširenje saveza BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) primanjem u članstvo još šest zemalja (Saudijska Arabija, Argentina, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Iran) će po mišljenju nekih označiti kraj prevlasti grupe G7 a sa njim i kraj svetskog poretka nastalog u posleratnom periodu. Međutim, sposobnost tako proširenog saveza BRICS+ da ponudi drugačiju privrednu viziju i preduzme konkretne korake u cilju nadmetanja sa zemljama grupe G7 će po svemu sudeći i dalje biti ograničena (ciljevi nesvrstanih zemalja, tenzije između Kine i Indije ).

Inflacija posustaje, ali još uvek nije savladana

Shodno prognozama iz prethodnih Barometara poslovnog rizika, stopa inflacije je poslednjih meseci i dalje bila u „mehaničkom“ padu, uglavnom zbog toga što su cene energenata i proizvoda ostale ispod rekorda postignutog ubrzo nakon invazije na Ukrajinu. Primetan je i pad stope inflacije prouzrokovan rastom potražnje za uslugama i vraćanjem lanaca snabdevanja u stanje normalnosti. Znaci da je inflacija duboko ukorenjena su i dalje tu dok je pad stope osnovne inflacije mnogo sporiji u razvijenim zemljama. Štaviše,izgleda da se prethodno pomenuti rizici, koji su povezani sa najavljenom ponovnom pojavom inflatornih pritisaka pred kraj godine, već osećaju, o čemu svedoči i trend rasta cena nafte koji traje od početka leta.

Retorika koja je obeležila period koji je usledio nakon odluka Evropske centralne banke, američke Federalne banke i Engleske banke (koje se tiču privremene obustave podizanja kamatnih stopa) se svodila na to da, uprkos činjenici da je možda došao kraj ciklusu zatezanja privrednih prilika, ne treba očekivati nikakvo snižavanje kamatnih stopa u narednim mesecima pa čak ni tromesečjima.

Razočaravajući – i već prekinuti – oporavak kineske privrede

Oporavak kineske privrede u postpandemijskom periodu je bio manji od očekivanog, što potvrđuju i loši privredni pokazatelji kako domaće potražnje tako i izvoznih aktivnosti. Rast potrošnje koji su mnogi očekivali je bio relativno slab, budući da su privatni potrošači pokazali dozu opreza, dok se jedini doprinos odustajanja od politike „nula zaraženih“ praćenog ponovnim otvaranjem kineske privrede ogledao u neujednačenom povećanju potrošnje. Ni investicije se nisu pokazale kao faktor privrednog rasta u Kini i to zbog činjenice da je privatni sektor zadržao dozu opreza u pogledu troškova osnovnih sredstava (naročito zbog stanja na tržištu nekretnina, koje je i dalje zabrinjavajuće).

Smirivanje stanja u energetskom i poljoprivrednom sektoru u Evropi

Promene u procenama poslovnog rizika po sektorima su se ovog tromesečja uglavnom ticale Evrope, i to najpre u energetskom i poljoprivrednom sektoru kao i u oblasti proizvodnje papira. Unosimo pozitivne korekcije poslovnog rizika u energetske sektore svih zapadnoevropskih zemalja (osim Nemačke), uglavnom zbog većih marži za proizvođače naftnih derivata i rafinerije. Poljoprivredni sektor na ovom području je takođe u usponu, za razliku od proizvodnje papira, koja kao sektor beleži najveći broj negativnih korekcija.

Potvrđen rastući društveni i politički rizik

Tokom prošle godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci kompanije Coface su upozoravali na povećan stepen društvenog rizika koji je uslovljen rastućim cenama energenata, osnovnih proizvoda i namirnica. Nakon što smo ažurirali indikator političkog rizika za 2022. godinu, ponovili smo ovo upozorenje. U aktuelnom izdanju našeg indikatora političkog rizika za 2023. godinu, naša zabrinutost je još veća. Pogoršanje uslova života ljudi je stvorilo nove izvore nezadovoljstva. Politički rizik u različitim oblicima i zemljama u kojima se javlja (Šri Lanka, Argentina, Niger, Gabon) je poslednjih godina tema koja se redovno ponavlja i u vestima razvijenih svetskih ekonomija (Izrael, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države). Čini se da su u svetu obeleženom sve većom neizvesnošću i nestabilnošću društveni i politički rizici u porastu i to zbog promena na globalnom planu kao i opipiljive pretnje u vidu klimatskih promena.

Što se bezbednosti tiče, tokom 2022. godine porastao je broj sukoba, koji su odneli jako veliki broj ljudskih života. Ako su neki sukobi i utihnuli (Afghanistan, Jemen), neki drugi su u međuvremenu ili izbili ili se intenzivirali, kao što je to slučaj sa sukobom u Nagorno-Karabakhu tokom septembra, koji predstavlja vrhunac dugotrajne krize na granici između Jermenije i Azerbejdžana. Na afričkom kontinentu se broj aktivnih sukoba (međudržavnih i drugih) skoro pa utrostručio od 2010. Ovakav trend je tesno povezan sa ratom protiv raznih grupa džihadista koje sprovode svoje aktivnosti u Burkini Faso, Maliju, Nigeru, Čadu i Nigeriji, između ostalih. Ovako narušena bezbednost u oblasti Sahel, kao i poteškoće u pokušajima da se zaustavi talas pobune Islamista još od 2020. godine, je takođe igrala važnu ulogu u skorašnjim političkim nemirima na tom području. Nakon državnog udara u Maliju i Čadu tokom 2021. godine i dva državna udara u Burkini Faso prošle godine, ovog leta se to desilo i u Nigeru.

Sukob u Izraelu je već tema za sebe, koja nije obrađivana u ovom barometru ali o njoj možete čitati na našem sajtu.

Foto: Muhammad Daudy, Unsplash

Чланак Coface: Globalna ekonomija je pred velikim izazovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još su niža očekivanja izneta u poslednjoj, oktobarskoj anketi agencije „Blumberg“, prema kojoj bankari i osiguravači očekuju da će inflacija za godinu dana iznositi 6%.

Kada je reč o privrednicima, oni su u anketi „Isposa“ naveli da očekuju da će inflacija za godinu dana biti 9%.

Oba sektora imaju prilično različite poglede kako će se kretati cene u bliskoj budućnosti, a još je značajnija razlika između njih i procene NBS. Srpska centralna banka je najavila povrtak inflacije u ciljani koridor 3%±1,5% već u drugom kvartalu 2024.
Ova očekivanja iz ekonomije generalno nisu samo spekulativna, a time i beznačajna, jer će isti ti privrednici svoja inflaciona očekivanja ukalkulisati u cene svojih proizvoda i usluga.

Na srednji rok sve „leže na rudu“

Drugačija je situacija kod srednjeročnih prognoza, gde su inflaciona očekivanja za dve i tri godine unapred su i kod finansijskog sektora i kod privrede mnogo niža od kratkoročnih a samim tim i unutar granica cilja NBS.

Očekivanja finansijskog sektora za dve godine unapred smanjena su sa 4,5% u avgustu na 4% u septembru, dok su očekivanja za tri godine ostala nepromenjena, na nivou od 3,5%.

Srednjoročna očekivanja privrednika se nisu menjala u poređenju s prethodnom anketom i iznose 6% odsto za dve godine unapred, odnosno 5% odsto za tri godine.

Iz Narodne banke ocenjuju da rezultati ankete koji se odnose na dve i tri godine unapred ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda očekuju ublažavanje inflatornih pritisaka u narednom periodu i postepeno vraćanje inflacije u granice cilja u srednjem roku.

Izvor: Tanjug/24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kolika će nam biti inflacija u 2024: Šta kažu bankari a šta menadžeri се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Svedoci smo da se neselektivno povećavaju penzije i jednokratne isplate i time se šalje poruka da inflaciju ne lečimo već je prihvatamo i pristižemo. To je po pravilu unapred izgubljena trka”, kaže ekonomista Vladimir Vučković za “Svet bankarstva i investicija”.

On kaže da je u slučaju penzija, nedavni rebalans budžeta doneo njihovo povećanje mimo fiskalnih pravila i kršenje zakona “koji jasno propisuje koliko one treba da rastu”.

“Sve nas to plaši jer nas podseća na ambijent koji smo imali pre petnaest godina, kada su, u jeku globalne finansijske krize, monetarna i fiskalna politika bile nekoordinisane, a to nas je uvelo u višegodišnje probleme, čak i kada se situacija u svetu primirila”, kaže Vučković.

Srbija u vrhu prema visini inflacije

On smatra da se inflacija i kod nas smanjuje, mada ne mogućim i potrebnim tempom.

“Srbija je u samom vrhu evropskih zemalja prema visini inflacije, a pomenuta povećanja cena u energetskom sektoru će dodatno otežati njeno vraćanja u željene tokove. Nije ključno da li će se inflacija do kraja godine spustiti na predviđenih osam procenata ili će ostati poen-dva iznad ovog cilja, ali jeste važno da li ekonomske vlasti shvataju da se monetarna stabilnost uspostavlja sistemskim pristupom ili misle da sporadičnim kontrolama cena i bankarskog poslovanja mogu da upravljaju bujičnim tokovima.”

Preduzeća oprezna, odlažu investicije

U takvoj situaciji, Vučković kaže da su preduzeća oprezna jer dugoročnije i šire posmatraju ekonomske tokove. “Njima nema ko da ulije novac ukoliko se nađu u problemu. To nije nužno loše jer upravo i želimo sistem u kome svako mora da bude odgovoran za svoje rezultate. Ipak, ne bi bilo loše da se ostavi fiskalni prostor za pomoć privredi, ukoliko to stvarno bude bilo potrebno, kao u periodu korone”, smatra on i dodaje da sada, u uslovima kada rastu cene energenata, troškovi rada i akcize, preduzećima povećanje cena ostaje dominantni kanal za snalaženje.

“Ako se poslovanje banaka oteža u oblasti stambenih kredita, što je učinjeno odlukom da se limitiraju kamatne stope, onda se postavlja pitanje da li će one nadoknaditi izgubljeni prihod povećanjem kamatnih stopa i naknada za preduzeća. Nije poznato ni koliko će trajati međunarodni ekonomski i politički problemi i u takvim okolnostima preduzeća odlažu investicije i gledaju kako da prežive. A sve to rezultuje nižim privrednim rastom”, zaključuje Vučković u intervjuu za “Svet bankarstva i investicija”

Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay

Чланак Inflaciju ne lečimo već je prihvatamo се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2023. iznosio je svega 1,3 odsto, a i to je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše (rast poljoprivrede od oko 10 odsto) i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto (usled poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto)“, naveo je Fiskalni savet u mišljenju na revidiranu fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024. od 2,5 do tri odsto.

Bez reformi javnih finansija

Povodom procene Vlade Srbije da će inflacija iduće godine pasti na 4,9 odsto, Fiskalni savet je naveo da je, uzimajući u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od osam odsto, do povećanja cena električne energije i gasa (osam i 10 odsto), ali i to da će se voditi ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena (neselektivna isplata sredstava za decu i penzionere i druge isplate), bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na oko šest odsto.

„Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, ali bez većih (i potrebnih) reformi javnih finansija“, ukazao je Fiskalni savet.

Procenjeno je da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru jer je predviđeno postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, a učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine).

Međutim, kako je ocenio Fiskalni savet, osim nesporne i Strategijom prepoznate potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom, Srbija ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, kao što su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta, zdravstvo.

Mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza

„U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura, a za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva“, naveo je Fiskalni savet.

To se, kako je ukazano, dobro vidi kad se revidirana strategija koja je napravljena u septembru uporedi s njenim nacrtom iz maja 2023. godine.

„Prilično velike razlike u pojedinim segmentuima su uglavnom posledica toga što je Vlada u kratkom periodu između dve Strategije usvojila čitav niz važnih mera koje nisu bile predviđene ni Zakonom o budžetu ni tek usvojenim nacrtom strategije, kao što je vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija, pa onda povećanje akciza kako bi se deo novih rashoda kompenzovao“, istakao je Fiskalni savet.

Narasli socijalni problemi, kako je predložio Savet, trebalo bi da se rešavaju na sistematski, trajan i fiskalno odgovoran način što Strategija ne prepoznaje.

Isplata novčane pomoći građanima nije opravdana

„Visoka inflacija koja je najviše izražena u rastu cena hrane i energije snažno pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove proizvode odvajaju najveći deo svojih primanja. Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije u prethodnim godinama reagovala na odgovarajući način“, upozorio je Fiskalni savet Podseća se da je Fiskalni savet više puta isticao da isplata novčane pomoći građanima koja ne uzima u obzir nivo njihove socijalne ugroženosti nije opravdana mera socijalne politike i da bi s ovom praksom trebalo prestati.

„Ne samo zato što sredstva dobijaju i oni kojima ovakva pomoć nije potrebna, već i zato što se jednokratnim merama ne može trajno poboljšati životni standard socijalno ugroženih građana, što bi trebalo da je osnovni cilj dobre socijalne politike. Nažalost, ni nova Strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite, što ocenjujemo kao jedan od njenih najvećih propusta“, naveo je Fiskalni savet.

Strategijom se, kako je ukazano, ne planira ni sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi, između ostalog, išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva, a što bi, da je u programu Vlade, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.

Problem stručnih kadrova

Takođe, Strategija fiskalne politike se ne bavi problemom manjka stručnih kadrova u državnom sektoru koji preti da umanji kvalitet javnih usluga, pre svega usled loše uređenog sistema zarada i zaposlenosti.

Fiskalni savet ima zamerke i na to što je u Strategiji dat samo ukupan iznos planiranih javnih investicija u narednim godinama, a nema podataka o tome kojis u najveći investicioni projekti države koji će se sprovoditi, po kom kriterijumu su odabrani i koliko se sredstava za svaki od njih planira.

Nije objašnjeno ni zašto se javne investicije smanjuju u periodu 2024-2026. na 6,7 odsto BDP-a, a u trogodišnjem periodu pre toga iznosile su u proseku 7,4 odsto BDP-a.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Mala je verovatnoća da će doći do snažnog oporavka privrednog rasta u Srbiji u 2024.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se govori o zaradi za dostojanstven život, proračun za prošlu godinu je bio da je za to potrebno 110.000 ili 120.000 dinara kako bi se pokrili troškovi i pristojno živelo, pod uslovom da imate svoj stan, da nemate kredit niti izdržavane članove porodice.

Taj proračun je radio Centar za politike emancipacije.

„Navikavamo se na loše stvari koje nam se dešavaju, problem je što više ne znamo šta su potrebe. Kad se ispituju siromašni, oni procenjuju da su im potrebna sredstva mnogo niža od onih koji su stvarni troškovi života, a to je rezultat adaptacije na siromaštvo. Vi u stvari i svoje potrebe snižavate, više nema želja, a i te potrebe su svedene na minimum“, rekla je za Euronews Srbija Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.

Ona kaže da postoje neki standardi dostojanstvenog života i rada, a da dostojastven rad podrazumeva i adekvatnu zaradu za uloženi rad.

„To su prihodi od kojih vi i vaša porodica možete dostojanstveno da živite. Dostojanstven život podrazumeva da se zdravo hranite, da se oblačite, da imate sredstva da se grejete, da plaćate stanarinu, da imate pristup zdravstvu, obrazovanju i kulturnim sadržajima“, rekla je Bradaš.

Navodi da su ljudi iscrpeli sve moguće resurse snalaženja – traženje dodatnih poslova i prekovremeni rad.

Dodaje da predstoji poskupljenje gasa i struje, ali da su za dve godine čvrsta goriva na koja se greje većina siromašnih poskupela 50 odsto.

„Ne znamo koliko će to da bude sad kad bude sezona i šta će ti ljudi da rade. Dobiće 10.000 dinara za dete, da li će moći da kupe metar drva za to?“, upitala je Bradaš.

Kaže da siromašni imaju minimalna sredstva koja nisu dovoljna da zadovolje čak ni osnovne egzistencijalne potrebe.

„Ljudi naravno razmišljaju – a šta bi bilo da nema čak ni to malo. Gubitak tog jedinog prihoda je gubitak sredstava za preživljavanje i onda je razumljivo zašto se oni ne bune“, navela je ona.

„Čini mi se da su ljudi desetinama godina postajali svesni toga da bilo koja vrsta pobune ne rezultira uticajem na promenu u društvu, u njihovom radnom okruženju, jednostavno su se na to navikli“, rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Kaže da u svetskoj bazi nejednakosti postoje podaci za Srbiju od 1980. do 2021. godine o tome kako su se kretale nejednakosti i kako se kretao dohodak.

„Tu je poređenje između 10 odsto onih koji imaju najveći dohodak i 50 odsto onih koji imaju najniži dohodak, znači polovina stanovništva. Od 1980. do 2021. godine ovih 50 odsto najsiromašnijih, njihovi su prihodi smanjeni za 14 odsto, a prihodi ovih 10 odsto najbogatijih su povećani za 44 odsto. Od 2000. do 2016. dolazi do naglog raslojavanja, siromašenja ovih 50 odsto najsiromašnijih i bogaćenja onih 10 odsto najbogatijih“, rekla je Bradaš.

Ona smatra da jednokratne mere pomoći koje sprovodi država imaju jednokratne efekte.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Nova poskupljenja: „Navikavamo se na loše, više nema želja, a potrebe su svedene na minimum“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sve to utiče na inflaciju i delovaće u lošem pravcu“, upozorio je Petrović na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republiki budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na kojoj je predstavio izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2022. godinu.

On je naveo da Fiskalni savet radi analizu davanja iz budžeta, počev od pandemijske 2020. godine do sada.
„Neselektivna davanja novca iz budžeta su socijalno neopravdana, jer nsiu usmerena ka onima koji treba da dobiju tu pomoć i ne stimuliše proizvodnju“, ukazao je Petrović.

Istakao je da najnoviji paket mera pomoći koji je uključen u rebalans budžeta može da utice na dodatno povećanje inflacija koja je veća nego u uporedivim zemljama i duže će trajati.

Petrović je pohvalio mere koje je Vlada Srbije počela da sprovodi u Elektroprivredi Srbije (EPS), što govorio o nameri da se prekinu pogubne vezu između politike i poslovanja tog preduzeća.

Dodao je da tek treba da uslede prave reforme EPS-a, rešavanje viškova zaposlenih, odnosno manjka neophodnih kadrova.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Petrović: Akcize povećane da bi se nadomestio trošak budžeta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. BUDUĆNOST EKONOMIJE TAJVANA: Dva lovca mjerkaju tigra
Kako god da se okonča „utakmica 21. vijeka“ između SAD i Kine, ceh će po svemu platiti Tajvanci. Blagoslov u vidu globalne dominacije tajvanskih proizvođača u proizvodnji kompjuterskih čipova pretvara se u prokletstvo, gdje u igri nije samo budućnost ekonomije Tajvana već i golo preživljavanje.

10. KAKO PROIZVOĐAČI ORUŽJA DOPRINOSE ODRŽIVOSTI: Zeleni vojnici, CO2 neutralni
Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.

12. ALBANIJA – STRANI TURISTI I DOMAĆI STANDARD: Imati i nemati
Albanija je napravila ogroman podvig u razvoju turizma. Broj stranih turista je sa 10.000 krajem osamdesetih, porastao na 7,5 miliona prošle godine, dok se ove očekuje rekordnih osam do 10 miliona stranaca. I pored toga, domaći standard pada, što pokazuju i podaci da 60% domaćeg stanovništva ne može da priušti odmor van kuće, 70% građana sa stalnim prihodima jedva izdržava do kraja meseca, a preko petine stanovnika nema dovoljno novca za hranu i odeću.

Biznis

14. IMA LI KO DA GRADI OBJEKTE ZA EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza
Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

16. U DOMAĆEM OVČARSTVU VEĆA TRAŽNJA OD PONUDE: Stranci izvoze ovce iz Srbije
Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.

18. KAKO ELEKTRIFIKACIJA U AUTOINDUSTRIJI UTIČE NA CENTRLANU, ISTOČNU I JUGOISTOČNU EVROPU: Na vidiku nove prilike
Prelazak na električna vozila je šansa za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope da izađu iz „zamke“ specijalizacije, koja je okrenuta proizvodima niže dodate vrednosti u automobilskoj industriji. To potvrđuje i podatak da je gotovo 20% patenata u ovom regionu u oblasti transporta povezano sa električnim vozilima i punjenjem, što predstavlja veći udeo nego u ostalim delovima Evrope.

Finansije

22. PREDUZEĆA O UČINCIMA JEDNOSTAVNIJEG CARINJENJA: Malo firmi među odabranima
Posle skoro decenije od uvođenja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, koji bi kompanijama trebalo da omogući finansijske koristi zahvaljujući jednostavnijem carinskom postupku i skraćenim procedurama, malo firmi je dobilo ovaj sertifikat, a privrednici imaju različita iskustva u praksi. Neki se žale da primene pravila napreduju jako sporo, dok drugi ocenjuju da su im dosadašnja pojednostavljenja umanjila troškove poslovanja.

24. RASPRAVE O BEZGOTOVINSKOM PLAĆANJU U SRBIJI: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?
Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

26. POUKE ULAGANJA IZ POSLEDNJE DECENIJE: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?
Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka infacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim infacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Temat – Poslovanje u regionu

31. ETI ELEKTROELEMENT, SLOVENIJA: Dobit ulažemo u znanje
Slovenački ETI Elektroelement u Srbiji posluje već skoro dve decenije i razvija tri nezavisna programa elektroopreme za kupce iz javnog i privatnog sektora. Naše tržište ocenjuju kao povoljno jer se grade infrastruktura, fabrike i stanovi. „Da bi ostali konkurentni, matična kompanija svake godine iz prihoda izdvaja četiri odsto sredstava koja se ulažu u tehnološki razvoj, edukaciju i obuku ne samo inženjera, nego celokupne fabrike“, ističe Miodrag Stojković, direktor srpske ćerke firme ETI.

34. RADIN, HRVATSKA: Za poslovanje bez granica
Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.

36. KRISTAL, BOSNA I HERCEGOVINA: Okrenuti smo izvozu
Bosanskohercegovačko preduzeće Kristal proizvodi stakla koja se koriste u građevinarstvu, brodogradnji i uređenju interijera. Svoje proizvode izvozi u EU i SAD, ali najviše u Hrvatsku i Srbiju. Na hrvatskom tržištu prodaje različite vrste stakala, uključujući i brodska, a na našem uglavnom ona koja se koriste u građevinarstvu. Poredeći ova tržišta, izvršna direktorka Kristala Matea Franjić ističe da je po obimu nove gradnje hrvatsko do 2023. bilo ispred srpskog i bosanskohercegovačkog, ali da trenutno Srbija ima veći rast građevinske industrije. To je i glavni razlog što čak 20 odsto ukupnog izvoza ovog preduzeća otpada na našu zemlju.

38. OKOV, CRNA GORA: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka
„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

40. MAKPROGRES, SEVERNA MAKEDONIJA: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana
Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.

Intervju

42. IVANA BUBANJ, VODIČKINJA HAJKING TURA U ITALIJI: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju
„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Skener

46. ISPLATIVOST PROIZVODNJE BIOPESTICIDA U SRBIJI: Neotkriveno tržište
Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

48. PRIVATNE ŠKOLE U VRTIĆIMA: Podela dece još „od pelena“
Dodatne aktivnosti u predškolskim ustanovama, poput časova engleskog, plesa, muzike, glume, sporta, mesečno koštaju više od iznosa koji se plaća za sam boravak dece u vrtiću, a mališani čiji roditelji nemaju novca za to, odlaze u drugu sobu dok se „plaćeni program“ ne završi. Iako bi se po broju privatnih škola koje nude ovakve programe moglo zaključiti da je to isplativ posao, oni koji ga rade tvrde da se praksa razlikuje od računice na papiru, jer imaju poteškoća da naplate članarine od roditelja.

Nove tehnologije

52. LOGIK, PROIZVOĐAČ SOFTVERA ZA DOMAĆE FIRME: Klijenti od „od trafike do fabrike“
Softverska kompanija Logik iz Niša se tokom prethodne finansijske krize od autsorsinga potpuno preorijentisala na sopstvene proizvode i domaću privredu. Danas ima skoro 4.000 klijenata, a da je to bila dobra strateška odluka pokazala je i najnovija kriza u IT sektoru, koje je pre svega pogodila autsorsing usluge. Kada bi naša zemlja deo tog znanja koje se prodaje u inostranstvu preusmerila na domaće tržište i kada bi firme ovde više investirale u svoju digitalizaciju, to bi se višestruko vratilo celom društvu. „To je poenta, treba strateški razmišljati i omogućiti da domaća industrija raste uz pomoć domaćeg IT znanja“, zalaže se direktor Logika Veljko Radovanović.

Nauka

54. AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA I PUTOVANJA: Da li naučnici „truju“ planetu?
Naizgled jednostavno pitanje zašto ljudi putuju, a posebno zašto to često čine naučnici, može da iznedri mnogo kvazinaučnih odgovora, pa čak i da podigne političku prašinu.

Koktel

56. BOBAN STANKOVIĆ, JEDAN OD NAJVEĆIH KOLEKCIONARA KAKTUSA U SRBIJI: Svaka moja biljka je malo umetničko delo
U porodičnoj kući Stankovića u Nišu, kaktusi su doslovno svuda, gde god se okrenete. „Kad god uđem u staklenik, vidim neku promenu, neki novi izdanak, nove bodlje ili neki novi cvet“, priča niški preduzetnik Boban Stanković, koji je uspeo da prikupi 1.500 različitih vrsta kaktusa, među njima i neke jako retke kao što je dugovečna „dedina brada“. Ova vrsta može da nadživi svog vlasnika i raste isključivo u „Dolini staraca“ u Meksiku.

58. KAGOTI, ZAGONETNE PARIJE EVROPE: Prognanici bez porekla
Stanovnici Pirineja duž francusko􀀐španske granice, nazivali su Kagote „Prokleti narod“, iako se oni ni po čemu nisu razlikovali od svojih suseda, od fizičkog izgleda i jezika, do kulture, običaja i religije. Kagoti su u Evropi bili izopšteni i proganjani skoro hiljadu godina, a do danas se pouzdano ne zna ko su, odakle su došli i zašto su bili toliko omrznuti. Njihove potomke je teško pronaći jer se većina asimilovala tokom prošlog veka, a oni koji znaju svoje poreklo, uglavnom to ne ističu jer su jedva dočekali da ne budu „oni drugi“.

Komunikacije

60. MANA KAO REKLAMA I REKLAMA KAO MANA: Groblje sladoleda
Stalno traganje za drugačijim ukusima nosi rizik da jedan deo proizvodnje propadne na masovnom tržištu. Zato su najpopularniji proizvođači sladoleda u SAD, Ben&Jerry’s, pretvorili manu svog posla u reklamu, otvorivši „Groblje sladoleda“ koje poseti oko 350.000 ljudi godišnje. Osnivači ove kompanije izdvojili su se od konkurencije kao preduzetnici kontrakulture, koji se decenijama zalažu za prava „malog“ čoveka, a zbog svojih političkih izjava su završavali i u zatvoru. Sada su svojim stavom o ratu u Ukrajini, suprotnom većinskom mišljenju u SAD, toliko „zapalili“ društvene mreže da analitičari predviđaju kako bi to moglo značajno da potkopa poslovanje firme i neplanirano uveća njeno „Groblje sladoleda“.

Reprint

62. ODBRANA SREDNJEG MENADŽMENTA: Važni, a potcenjeni
Novi poslovni gurui korporativne Amerike, poput Marka Zakerberga i Ilona Maska, tvrde da je srednji menadžment za osrednje i da su to suvišne birokrate u kompaniji. Ali brojna istraživanja potvrđuju da na rezultate koje postižu zaposleni mnogo više utiču njihovi neposredni nadređeni, nego oni na najvišem položaju. Za razliku od izvršnih direktora i radnika koji se često menjaju, srednji menadžeri su ti koji znaju sve o poslovanju firme i obezbeđuju kontinuitet u radu.

Vremeplov

64. SEKSUALNO OBRAZOVANJE JUGOSLOVENSKIH GASTARBAJTERA: Ljubljanska banka vas savetuje
Danas može da zvuči neverovatno da je Jugoslavija organizovala bilateralne sastanke sa zapadnim zemljama u kojima je bilo najviše jugoslovenskih gastarbajtera, da bi se rešavalo pitanje njihovog seksualnog obrazovanja. Ali ovo je bio jako ozbiljan problem, jer je privremeni rad u inostranstvu pratio veliki broj neželjenih trudnoća, koje su neretko završavale tragično. Jugoslovenske vlasti su, između ostalog, pozvale tadašnje najveće banke da finansiraju prigodnu brošuru o kontracepciji. Odazvala se samo Ljubljanska banka, koja je to iskoristila da gastarbajterima reklamira svoju pristupnicu za otvaranje deviznog računa.

Чланак Biznis i finansije 213: Poslovanje u regionu – Privrednici dalekovidiji od političara се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju sa decembrom 2022, cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, povećane su za 6,4 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u avgustu ove godine u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama transport (2,8 odsto), rekreacija i kultura (1,6 odsto), restorani i hoteli (0,7 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,6 odsto) i zdravlje (0,2 odsto).

Pad cena zabeležen je u grupama hrana i bezalkoholna pića (0,5 odsto), odeća i obuća (0,3 odsto) i komunikacije (0,1 odsto).

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак U avgustu medjugodišnja inflacija 11,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.