Predlog uredbe EK daje jasna pravila za smanjenje upotrebe pesticida, pa čak i zabranjuje njihovo korišćenje na javnim površinama gradova, poput parkova i zaštićenih područja. Ovi propisi donose i podsticaje poljoprivrednicima u sledećih pet godina ukoliko umesto pesticida u proizvodnji počnu da koriste neke druge metode, poput korišćenja otpornijih sorti.

– Predlog je dobar, menja dosadašnju direktivu koja se nije dobro sprovodila. Trenutna pravila su državama članicama ostavljala veliki manevarski prostor da ne čine ništa kako bi smanjile upotrebu hemijskih sredstava, što se, nažalost, i vidi kroz rezultate istraživanja o ostacima pesticida u hrani. Predlog zakona će doći na raspravu u Evropski parlament, gde ćemo popraviti još neke detalje i time ćemo osigurati da ovaj propis ispuni svrhu – najavila je Borzanova. Ona je u Hrvatskoj sprovela veliko istraživanje javnog mnjenja, u kome je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.

– Čak 91% ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i okolinu velika. Slično razmišljaju i građani u celoj EU, i na nama je da delujemo – izjavila je ona, izveštava Politika.

Pritisci da se propisi ne usvoje

Hrvatska evroparlamentarka je ranije upozorila na velike pritiske da se ovi propisi ne usvoje, kao i interesne grupe koje pokušavaju da spreče donošenje ovih strogih propisa. Takođe, upozorila je da je pitanje da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano.

– Interesne grupe iz tri pravca pritiskaju institucije EU. Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je predstavljanje kvazirešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima nisu potrebni pesticidi. Treći je mobilizovanje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Evropu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi. Dokaz za to je žestoko i otvoreno protivljenje SAD ciljevima strategije „Od njive do trpeze“. Američki lobisti uveliko deluju u Briselu – izjavila je Borzanova.

Jasno je da konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Zato je vrlo važno da se poljoprivrednicima ponudi alternativa pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike. Kako je rečeno, važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike.

Kako je pokazala nedavno objavljena studija grupe PAN (Pesticide Action Network), kontaminacija voća i povrća proizvedenog u Evropskoj uniji najtoksičnijim pesticidima znatno se povećala tokom protekle decenije. Prema ovom istraživanju, Evropljani su izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida.

Upotreba pesticida u porastu

Suprotno podacima Evropske komisije iz 2019. koji pokazuju smanjenje opasnih pesticida od 12% u odnosu na period od 2015. do 2017. godine, ovaj izveštaj pokazuje da je njihova upotreba zapravo porasla 8,8%.

Najopasniji pesticidi pripadaju grupi „kandidata za supstituciju“ koju je EK označila problematičnom i državama članicama saopštila da pesticide iz te grupe treba zameniti manje toksičnim supstancama.

Neki od njih su povezani s rizikom izazivanja raka, srčanih problema i drugih ozbiljnih bolesti. Istraživanje između 2011. i 2019. godine obuhvatilo je ukupno 97.170 uzoraka voća. Stopa kontaminacije je 2011. bila 18% i porasla na 29% u 2019. godini, s prosečnim porastom kontaminacije od 53% u devet godina. Dok su plodovi kivija, na primer, pre 10 godina bili skoro bez tih supstanci, sada je oko trećina kontaminirana, a 50% svih uzorkovanih trešanja bilo je zagađeno 2019. godine, u poređenju sa 22% u 2011. godini.

Često hrana pokazuje višestruke ostatke dve ili više ovih toksičnih supstanci u isto vreme. Ovo jasno pokazuje da države nikada nisu primenile pravila zamene i da nisu ispunile svoju odgovornost da zaštite potrošače, naveli su aktivisti.

Grupa je saopštila da članice treba odmah da zabrane 12 najotrovnijih „kandidata za supstituciju“ i pozvala Evropsku komisiju da osigura da se smernice za zamenu nezavisno nadgledaju do kraja godine.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Evropa krenula u borbu protiv upotrebe pesticida се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pokušajima da najveće tehnološke kompanije koje dominiraju na tržištu „dovede u red“ kako ne bi zloupotrebljavale svoju moć, Evropska unija radi na dva ključna zakona, Zakonu o digitalnim tržištima (ZDT) i Zakonu o digitalnim uslugama (ZDU). Prvi bi trebalo da primora velike kompanije da se ponašaju odgovorno, odnosno da ne koriste svoju snagu kako bi gušile konkurenciju i da ne zloupotrebljavaju korisničke podatke radi sticanja profita. Drugi zakon zabranjuje objavljivanje ilegalnih i štetnih sadržaja koji na bilo koji način mogu škoditi društvu, kao što je to činio „Fejsbuk“ sa dezinformacijama o vakcinama jer je na njima zarađivao. Ovaj zakon se bavi i unapređenjem zaštite korisničkih podataka, kako se ne bi zloupotrebljavali za ciljani marketing.

Iako bi novi zakoni trebalo da stupe na snagu najranije za godinu i po dana, već su proglašeni za najstrožiju digitalnu regulativu na svetu zbog veoma visokih zaprećenih kazni. Najveće tehnološke kompanije očigledno nisu spremne da tek tako promene ponašanje koje ih je u velikoj meri i dovelo do vrha, pa izdvajaju ogroman novac za lobističke kuće kako bi, ako ne promenile, onda bar ublažile novu regulativu. Njihovi lobisti su sada brojniji i plaćeniji od lobista farmaceutskog, hemijskog i finansijskog sektora zajedno.

Milioni zamenili hiljade

U studiji „Mreža lobista: Velike tehnološke kompanije i njihov uticaj na EU“ koju je izradila neprofitna istraživačka organizacija „Evropska korporativna opservatorija“, pobrojane su lobističke firme ali i neverovatni iznosi koje im isplaćuju velike kompanije.

Na listi 10 kompanija koje najviše izdvajaju za lobiranje, sva mesta popunjavaju tehnološke i digitalne firme, osim sedmog i osmog na kojem se nalaze farmaceutska kompanija „Bajer“ i naftni gigant „Šel“.

Na godišnjem nivou, najviše novca za lobiranje izdvaja „Alfabet“, vlasnik „Gugla“ (5,75 miliona evra), a slede ga „Fejsbuk“ sa 5,5 miliona, „Majkrosoft“ sa 5,25 miliona, „Epl“ sa 3,5 miliona, „Huavej tehnolodžis“ sa tri miliona i „Amazon“ sa 2,75 miliona. Dinamiku rasta ovih izdvajanja najbolje pokazuje podatak da početkom prošle decenije, sa izuzetkom „Majkrosofta“, budžeti za lobiranje ovih kompanija nisu prelazili milion evra.

Međutim, mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Digitalne i tehnološke kompanije su toliko ojačale da su počele da postavljaju svoje uslove na digitalnom tržištu. Pažnja javnosti sve više se usmerava na funkcionisanje pomenutog tržišta, pa su počeli da se javljaju i glasovi koji traže njegovu čvršću regulaciju. Ti glasovi su najveći odjek imali na Starom kontinentu.

Možda baš zato u Briselu trenutno lobira 599 tehnoloških i digitalnih kompanija, koje na godišnjem nivou izdvajaju ukupno 97 miliona evra kako bi se njihov glas čuo na pravim mestima. To je više od bilo kojeg drugog sektora privrede.

Samo prvih 10 digitalnih i tehnoloških trošadžija za lobiranje izdvaja 32,7 miliona evra. To je više nego što za ove svrhe zajedno opredeli 10 najvećih hemijskih kompanija (17,7 miliona evra), 10 najjačih proizvođača vozila (9,8 miliona) i isto toliko kompanija iz finansijske industrije (12 miliona evra).

Međutim, nisu sve tehnološke i digitalne kompanije toliko velikodušne. Zapravo, većina njih (75 odsto), za lobiranje opredeljuje manje od 200.000 evra godišnje, što znači da ovu igru predvode uglavnom „krupne zverke“.

Previše otvorena vrata

Za sve ove korporacije iz digitalnog i tehnološkog sveta radi ukupno 612 kompanija, lobističkih grupa i poslovnih asocijacija koje svoje izaslanike redovno šalju na sastanke sa evropskim zakonodavcima.

Od kraja 2019. godine, kada su nacrti dva zakona stigli pred Evropsku komisiju, tri četvrtine ukupnih sastanaka u vezi sa novom regulativom održano je sa predstavnicima i lobistima tehnoloških kompanija ili njihovim strukovnim organizacijama. Konkretno, od 271 sastanka, 202 su održana sa onima koji zastupaju interese tehnoloških giganata, a samo 52 sa nevladinim organizacijama, udruženjima građana i drugim predstavnicima civilnog sektora.

Evropski mediji su sarkastično zaključili da su vrata Komisije zaista otvorena za sve, ali su za neke ipak „previše otvorena“. Nadležni u komisiji su na ovakve optužbe odgovorili novinarima „Euroaktiva“: „Mi ne kontrolišemo i nećemo kontrolisati ko traži sastanke, ni koliko često. Uostalom, nije na Komisiji da objašnjava ili komentariše strategije lobiranja različitih kompanija i predstavnika interesa“.

Šta konkretno traže tehnološki giganti?

Velike tehnološke kompanije bi verovatno bile najsrećnije kada bi ovi zakoni bili povučeni iz procedure. Ali pošto se to neće desiti, odlučile su da budu skromnije i da se bore za ublažavanje novih pravila.

Njihovi lobisti pokušavaju da utiču na smanjenje kazni, ali i na drugačiji pravni pristup prekršiocima zakona. Oni smatraju da nije svaki slučaj kršenja propisa isti i da tehnološki giganti zato ne bi trebalo da budu kažnjavani „šablonski“, nego od slučaja do slučaja. Zagovornici ovih zakona pak tvrde da bi to u potpunosti uništilo njihovu svrhu – stvaranje korporativne kulture u kojoj će se podrazumevati da se kompanije ponašaju odgovorno prema svojim korisnicima.

A koliko se sada odgovorno ponašaju najbolje ilustruje zaključak istražitelja, koji su u svom izveštaju o prodaji korisničkih podataka pred referendum u Velikoj Britaniji doslovce napisali: „Fejsbuk se ponaša kao neki digitalni gangster, koji misli da zakoni za njega ne važe“.

Upravo zato, autori pomenute studije smatraju da je ovo jedinstvena prilika za EU ne samo da ograniči moć tehnoloških giganata, već i da im zabrani korišćenje rupa u zakonu i poslovanje u sivoj zoni. „Zakon o digitalnim uslugama bi trebalo da zaustavi praksu zarađivanja na špijuniranju građana, ali i na širenju govora mržnje, dezinformacija i ilegalnih sadržaja”, navodi se u studiji.

Koliko su moćni „digitalni gangsteri“?

U poslednje dve decenije moć tehnoloških kompanija je enormno porasla. Onemogućavajući razvoj konkurencije, neke od ovih kompanija su toliko učvrstile svoj položaj na digitalnom tržištu, da se za njih bez zadrške može reći da se ponašaju kao monopolisti.

Taj rast uticaja pratio je i rast ekonomske moći. Do kraja 2020. godine, „Epl“, „Majkrosoft“, „Amazon“ i „Gugl“ su svi imali tržišnu kapitalizaciju od hiljadu milijardi dolara, a ove godine im se u tome pridružio i „Fejsbuk“. Sve pomenute kompanije su produbile svoju dominaciju u sektorima u kojima posluju i počele još više da nameću sopstvena pravila poslovanja i ponašanja. Uporedo sa ekonomskom moći, one su povećale i svoj politički uticaj, što se može videti i po tome što su za njih uvek otvorena vrata pojedinih zvaničnika.

Amerikanci i dalje predvode u lobiranju

Najveći procenat kompanija koje lobiraju u Evropskoj uniji, 20 odsto, dolazi iz kolevke lobiranja – Sjedinjenih Američkih Država, a slede ih evropske i to najviše iz Nemačke (14 odsto), Velike Britanije (10 odsto) i Francuske (osam odsto). Autori studije se, ipak, ograđuju od ovog podatka jer je jedan deo američkih kompanija, poput „Amazona“, „Fejsbuka“ ili „Dropboksa“, registrovao podružnice na Starom kontinentu, pa se vode kao evropska preduzeća. Manje od jedan odsto kompanija koje lobiraju dolazi iz Kine. One, iako nisu brojne, ipak imaju određeni uticaj budući da su, poput „Huaveja“ ili „Alibabe“, velike i moćne.

Marija Dukić

Biznis & finansije 190, oktobar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Lobiranje na digitalnom tržištu EU: Kad tehnološki giganti odreše kesu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. DRUŠTVENA ODGOVORNOST NA KINESKI NAČIN: Marks uzvraća udarac
Zapadni investitori iznenada su se našli u šoku kada je kineska vlada odlučila da blagostanje Kineza stavi iznad njihovih profita. Očekivanje zapadnjaka da je riječ samo o praznoj retorici kineskih lidera pokazala su se kao pogrešna, a ova greška koštaće dugoročno zapadne investitore stotine milijardi dolara.

10. NAMENSKI AVIONI ZA GAŠENJE POŽARA: Kada gori, zovi kanader
Borba sa sve češćim i pogubnijim šumskim požarima vodi se iz vazduha, a kanaderi su glavni junaci tih bitaka iako obično zaboravljamo na njih kada prođu letnje žege.

12. DA LI JE EKONOMSKI IMPERIJALIZAM USPEO U ONOME U ČEMU ORUŽJE NIJE: Kada će se završiti Prvi svetski rat?
Srbija danas, čitav vek nakon kraja Prvog svetskog rata, ima ako ne istu, onda vrlo sličnu ekonomsku poziciju u odnosu na velike sile.

Biznis

14. POSLOVANJE LOGISTIČKIH KOMPANIJA U PANDEMIJI: Najbliže postaje važnije od najjeftinijeg
Sa rastom cena transporta koje su dostigle istorijski maksimum, logističke kompanije su se brzo vratile na put „stare slave“. Industrijske nekretnine su tokom prošle i ove godine zabeležile značajan rast u Srbiji, posebno u okolini Beograda. Ipak, u ovdašnjim logističkim kompanijama tvrde da trenutna situacija nije održiva za sve. To se već vidi po reakcijama privrede, koja uveliko traži robu na bližim tržištima.

16. DOMAĆI PROIZVOĐAČI INDUSTRIJSKIH MAŠINA: Oskudica u radnicima veći problem od korone
Iako su tokom pandemije delile teškoće cele prerađivačke industrije u Srbiji, kompanije koje se bave mašinogradnjom uspele su ne samo da prežive, nego i da dođu do inostranih klijenata. Domaći proizvođači industrijskih mašina ne oskudevaju u inovacijama, ali zato oskudica u kvalitetnim inženjerima i stručnim radnicima postaje najveća pretnja za njihovo poslovanje.

18. KARTELIZACIJA PROIZVODNJE CEMENTA I DUVANA U SRBIJI: Neka ostane među nama
Iako industrije cementa i duvana u Srbiji nisu uništene u procesu privatizacije kao neke druge delatnosti, proizvodnja je nastavljena na štetu domaćih radnika, dobavljača i razvoja sirovinske baze. To je posledica kartelizacije tržišta i dogovora između njenih nosilaca kako maksimizirati zaradu, bez obzira kako to utiče na proizvodnju, zaposlenost, izvoz, platni bilans, investicije i druge interese zemlje domaćina.

20. DRAGANA MILANOVIĆ, DIREKTORKA KOMPANIJE „ROBERTO BARESSI“: Kad filolog odbije da radi „mirniji“ posao
Iako je Dragana Milanović diplomirala italijanski jezik i književnost, umesto nekog „mirnijeg“ posla izabrala je da od starih mašina za šivenje, preostalih iz ugašenog posla njenih roditelja, i sestrine skromne ušteđevine, napravi sopstvenu proizvodnju kvalitetnih i modernih košulja. Posle osam godina rada, preduzeće „Roberto Baressi“ je poznato širom Srbije. Usred krize, koja je posebno pogodila proizvođače poslovne odeće, kompanija ne brine o egzistenciji već pravi planove za izvoz, a Dragana Milanović je proglašena za mladog menadžera 2020. godine u izboru Srpske asocijacije menadžera.

Finansije

22. STANJE NA TRŽIŠTU BANKARSKIH GARANCIJA U SRBIJI: Kako radimo kad se ne poznajemo
Prema podacima Narodne banke Srbije, u junu ove godine stanje potencijalnih plasmana po plativim i činidbenim bankarskim garancijama u Srbiji iznosilo je 412 milijardi dinara, odnosno oko 3,5 milijardi evra. To je rast od skoro 60% u odnosu na kraj 2015. godine. U bankama kažu da je najveća potražnja za bankarskim garancijama u segmentima građevinarstva i infrastrukture, a najzastupljenije su garancije za učešće na tenderu, dobro izvršenje posla, povraćaj avansa i obezbeđenje plaćanja.

24. NAPLATA I OSIGURANJE POTRAŽIVANJA: Prevencija bankrota
Polisa osiguranja potraživanja (Trade Credit Insurance) odnosi se isključivo na naplatu potraživanja koja preduzeća imaju među sobom. Najzastupljenija je u farmaceutskim kompanijama, agrobiznisu, kompanijama koje prodaju IT opremu, a interesovanje je skočilo od početka pandemije uprkos državnim dotacijama koje bi mogle da obezbede bolju naplatu potraživanja, i koje su mnogim preduzećima omogućile da zadrže nos iznad vode.

28. KOJU PRAVNU FORMU ODABRATI U ZAPOČINJANJU SOPSTVENOG POSLA: Odluka zavisi od toga koliko je isplativa delatnost
U želji da sebi obezbede vreme za ono što im je suštinski važno u razvoju ideje, inovatori se često odlučuju za pravnu formu u organizovanju svog poslovanja koja će biti najmanje administrativno zahtevna. Ali baš to može biti zamka koja će uticati na dalji razvoj posla.

30. USIJANJE CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U EU: Da li je zeleno uteralo struju u crveno?
Zbog rekordnog skoka cene struje na tržištu EU, države jedna za drugom intervenišu na tržištu kako bi se smanjio udar na najugroženija domaćinstva. Španija je za sada preduzela najradikalnije mere, sa procenom da će one koštati državni budžet ove godine oko 1,4 milijarde evra. Evropska komisija je zasuta optužbama da će se posledice pogoršane strukture veleprodajnog tržišta energije i najveći trošak u sprovođenju Zelenog dogovora prevaliti na leđa najsiromašnijih.

Temat – Mlekarska industrija

35. TRŽIŠTE MLEKA U SRBIJI: Dve firme vuku polovinu ukupnih prihoda
Mikro preduzeća su ubedljivo najbrojnija u mlekarskoj industriji Srbije, ali ona ostvaruju tek nešto više od 2% ukupnih poslovnih prihoda u ovoj delatnosti. Svega dve kompanije spadaju u velike i one generišu skoro polovinu ukupnih poslovnih prihoda, a samo jedno preduzeće premašuje prihode od 10 milijardi dinara godišnje. Skoro 83% izvoza mlečnih proizvoda plasira se na svega tri tržišta u regionu, a najveći izvoznici su ujedno i najveći uvoznici.

38. KONKURENTNOST NAŠE MLEKARSKE INDUSTRIJE: Trgovci „konkurentniji“ od proizvođača
Pokazatelji da su naše mleko i mlečni proizvodi sve prisutniji i na najzahtevnijim tržištima, poput EU ili Rusije, svakako su dobra vest, ali treba imati u vidu da se većina mlečnih prerađevina i čak 90 odsto mleka u svetu troši u lokalu, zbog lake kvarljivosti. Da bi naši proizvođači zadržali svoj udeo na srpskom tržištu pred narastajućom i vrlo izdašno subvencionisanom konkurencijom iz EU, potrebno je unaprediti ne samo proizvodnju, nego i distribuciju. Trenutno, svoj rad najmanje uspevaju da naplate proizvođači mleka, njegovi prerađivači su redovno u egzistencijalnim problemima, a veliki trgovci diktiraju tržišne uslove i čini se da najbolje prolaze u „mlečnom“ lancu.

40. KOLIKO SE KRIZA U PROIZVODNJI MLEKA ODRAŽAVA NA MLEKARSKU INDUSTRIJU: Neizbežno poskupljenje
Kriza u stočarstvu naterala je poljoprivrednike u Srbiji da traže proglašenje vanrednog stanja u oblasti proizvodnje sirovog mleka i hitnu pomoć države. Njihov apel podržava mlekarska industrija, najbliži partner u tom proizvodnom lancu kojem ne može biti dobro ako vlasnici krava razmišljaju o smanjenju broja grla.

42. ODNOS SUBVENCIJA, CENE I KVALITETA MLEKA U SRBIJI: Pomoć bez razvoja
Posle burnih višemesečnih rasprava oko otkupne cene mleka, premije za mleko će porasti sa sedam na deset dinara. Ali sve dok su subvencije socijalnog karaktera i na njihovu visinu ne utiče kvalitet proizvedenog mleka, kao i dok se taj kvalitet vrlo slobodno tumači prilikom otkupa – teško da može biti značajnijeg napretka u prosečnom prinosu mleka na gazdinstvima.

44. KOJI SU NAJISPLATIVIJI PROIZVODI OD MLEKA: Zavisi koga pitate
Koji su najisplativiji mlečni proizvodi je pitanje na koje niko nema potpuno tačan odgovor, niti računicu. Kajmak, beli polumasni i beli masni sir drže konstantno isti nivo cena. Ekstremna situacija dogodila se 2011. godine, kada je kajmak otišao na 870 dinara po kilogramu, što predstavlja najvišu cenu do sada. Koji proizvod od mleka donosi najveći profit često zavisi i od doba godine.

46. INOVATIVNA MALA GAZDINSTVA ZA PROIZVODNJU MLEKA: Mali mlekari će promeniti industriju
Inovatori među malim mlekarima u Srbiji spoznali su da moraju da ulože u ideju da bi postali konkurentni velikim proizvođačima i prerađivačima. Kad imate ograničene kapacitete, ali veliku konkurenciju, morate da se probijete brzinom proizvodnje, kvalitetom proizvoda, ali i idejom koju će potrošači podržati, o čemu za B&F govore istaknuti mali mlekari.

48. PREDUZETNIŠTVO U OBRAZOVANJU MLEKARA: Kad ima volje, ima i načina
Srednja poljoprivredna škola u Šapcu porušila je sve žalopojke o našem obrazovanju, pre svega one da škole ne omogućavaju dobru praksu đacima i da same nisu praktične, jer ne umeju da opstanu na tržištu. Pre deset godina je bila pred zatvaranjem, a danas je samo u proizvodnji mleka treći dobavljač „Mlekare Šabac“ po veličini. Škola obrađuje 120 hektara zemlje i svu zaradu od prodaje svojih proizvoda ulaže u unapređenje uslova za nastavu, kao i u sređivanje svojih objekata i okoline. 􀃎ak i u zoološki vrt, koji pored učenika, vikendom posećuju i ostali Šapčani.

50. POTROŠNJA ENERGIJE U DOMAĆIM MLEKARAMA: Izdatak težak 20 miliona evra godišnje
Troškovi energije u trideset najvećih mlekara u Srbiji imaju prosečno udeo od pet odsto u ukupnim proizvodnim troškovima, a za ove potrebe godišnje se izdvaja oko 20 miliona evra. Izdaci za utrošenu energiju su za 50 odsto manji od proseka prehrambenog sektora u Srbiji, ali i viši u poređenju sa svetskim prosekom, gde se udeo ovih troškova u proizvodnji mleka kreće od jedan do tri odsto. Najviše energije po kilogramu gotovog proizvoda potrebno je za proizvodnju mleka u prahu, dok je u poređenju sa pasterizovanim mlekom, za proizvodnju kilograma sira potrebno devet puta više vode, četiri puta više sirovine i tri puta više energije.

52. MLEKARA NA MORU: Kada krave odu u mornare
Kada je holandski inženjer i preduzetnik Piter van Vingerden odlučio da napravi mlekaru na moru u roterdamskoj luci, njegove kolege su se šalile da će krave dobiti morsku bolest. Danas 35 krava muzara živi na trećem spratu plutajućeg poljoprivrednog imanja i daju 185 litara mleka dnevno. Mleko se prerađuje u fabrici sprat niže, gde je i prodavnica mleka i jogurta.

Intervju

54. PREDRAG STARČEVIĆ, UČITELJ I JEDAN OD NAJBOLJIH EDUKATORA U SRBIJI 2020: Deca su najplemenitiji ljudi
Navikli smo da živimo u vremenu u kojem je neko poznat zato što je političar, estradna zvezda, bogataš ili u najboljem slučaju dobar sportista. Pančevo ima retku privilegiju da je jedan njegov stanovnik poznat po tome što je izuzetan učitelj. Predrag Starčević, učitelj u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“, već godinama dokazuje zašto je najvažnije da deca u školi nauče kako da odrastu u dobre ljude. Zato je omiljen i među učenicima i među roditeljima, po svom pristupu obrazovanju poznat je i van granica naše zemlje, a Udruženje za podsticanje preduzetništva „􀄿ivojin Mišić“ proglasilo ga je 2020. najboljim edukatorom u Srbiji.

Skener

58. PROIZVODNJA I TRGOVINA HRANOM ZA KUĆNE LJUBIMCE: Nekom zarada, nekom bankrot
Domaći proizvođači hrane za pse i mačke kažu da je njihova delatnost jako zahtevna, pa iako je primetno da ovo tržište raste u Srbiji, nisu svi uspešni niti zaštićeni od bankrota. Zbog poremećaja koje je izazvala aktuelna pandemija, proizvođači se sada suočavaju sa nestašicom i visokim cenama sirovina i ambalaža. Trgovci takođe ističu da na ovom tržištu nema pravila. Iako se čini da prodavnice hrane za kućne ljubimce niču na sve strane, situacija se godinama bitnije ne menja, jer dok jedni otvaraju, drugi zatvaraju.

60. UTICAJ KREATIVNE INDUSTRIJE NA DOMAĆU PRIVREDU: Kreativci u zaletu
Domaća kreativna industrija, u kojoj je više od polovine zaposlenih staro između 20 i 45 godina i podjednak procenat ima visoko obrazovanje, učestvuje sa 7,4% u domaćem BDP-u. Preduzetnici, koji čine tri četvrtine kreativne industrije, povećali su dodatu vrednost za neverovatnih 200% za samo tri godine. Prema učešću dodate vrednosti u BDP-u, privatni sektor u kreativnoj industriji je iznad građevinarstva, ima nešto manji udeo nego poljoprivreda, a znatno manji nego prerađivačka industrija i trgovina.

62. DŽEJMS BOND KAO PORODIČNI POSAO: Ne dozvoli korporaciji da sve upropasti
Većina onih koji su sa nestrpljenjem očekivali premijeru najnovijeg filma o Džejmsu Bondu, ne zna da je za uspeh ovog serijala već skoro šest decenija najzaslužnije jedno porodično preduzeće. Procenjuje se da su zahvaljujući produkcijskim sposobnostima porodice Brokoli, filmovi o tajnom britanskom agentu ukupno zaradili oko 18 milijardi dolara. Sada se mnogi pitaju šta će biti sa tom franšizom, nakon što je vlasnik „Amazona“ Džef Bezos kupio filmski studio „MGM“, najpoznatiji upravo po ovom serijalu. Brokolijevi kratko odgovaraju da su naučili kako da ne dozvole korporacijama da upropaste Bonda.

Nove tehnologije

66. AUTOMATIZACIJA POMORSKOG SAOBRAĆAJA: Luke plove u promene
U evropskim lukama testiraju se napredna tehnološka rešenja, pa tako u Hamburgu rade na uvođenju 5G mreže, u Valensiji na integraciji Interneta vozila, u Antverpenu na automatizaciji zasnovanoj na „oblaku“, a u Roterdamu na mogućoj primeni blokčejna. Stručnjaci u ovoj industriji, međutim, upozoravaju da postoje brojne prepreke za uspešno usvajanje novih tehnologija, te da one, osim što su politički poželjne, moraju biti ekonomski isplative za učesnike u kontejnerskom saobraćaju.

Nauka

68. MATEMATIKA U ŽIVOTINJSKOM SVETU: Životinje znaju šta je nula
Sve veći broj istraživanja o numeričkim sposobnostima životinja otkriva da one ne samo što mogu da broje, već su u stanju da izvode i jednostavne aritmetičke operacije, poput sabiranja i oduzimanja. Ipak, najviše zaprepašćuju nalazi istraživanja među pčelama, majmunima, vranama i ribama, iz kojih se zaključuje da životinje mogu da spoznaju i tako apstraktan pojam kao što je nula. Pomenuta saznanja otvaraju nova pitanja o poreklu numeričkih sposobnosti i njihovom značaju za razvoj života.

Koktel

70. DOPRINOS MUZEJA LOKALNOM TURIZMU: Imaju li divni i topli ljudi svoju istoriju i kulturu?
Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca. Iako je broj poseta muzejima u ovom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan 2,4 puta, primeri najposećenijih lokaliteta i muzeja dokazuju da muzeji mogu daleko više doprineti lokalnom turizmu. Jedna od neiskorišćenih mogućnosti da se više promoviše kako „divni i topli“ ljudi imaju svoju istoriju i kulturu je i razvoj „muzeja na otvorenom“, koji afirmišu nasleđe i identitet lokalnih mesta.

72. SAOBRAĆAJNA (NE)KULTURA U SRBIJI Ko je šef na četiri točka?
Manje od trećine automobila u Srbiji je registrovano na žene, a svega 35% njih ima vozačku dozvolu. Ekonomski faktor jeste bitan za ovakve razlike, ali ne i presudan jer istraživanja pokazuju da i žene sa visokim primanjima mnogo ređe voze kola nego muškarci. Mada neki muškarci za sve gluposti u saobraćaju vole da okrive žene, očigledno je da oni čine kritičnu masu za saobraćajnu nekulturu na domaćim drumovima. Ali ne mogu se kriviti za tako mali broj žena vozača, jer u Srbiji još uvek ne vladaju šerijatski zakoni koji brane ženama da voze automobile ako imaju novca i žele da ih kupe.

74. KREATORKA KOJA JE UKRSTILA MODU I NAUKU: Kad kinetičke skulpture prošetaju pistama
Mikroorganizmi, kristalizacija vode, Nikola Tesla, Higsov bozon, nervni sistem… Sve navedeno može biti inspiracija za glamurozne haljine, ako se dovoljno razumete u nauku i ako ste spremni da potrošite baš mnogo vremena na eksperimentisanje sa materijalima, kako biste sve ove pojave „upakovali“ u odeću. To je pošlo za rukom Holanđanki Ajris van Harpen, koja je poznata po saradnji sa naučnicima i institucijama poput CERN-a, ali i po korišćenju raznovrsne tehnologije, počev od 3D štampača, preko struje velikog napona, do magnetnih polja.

Komunikacije

76. LOBIRANJE NA DIGITALNOM TRŽIŠTU EU: Kad tehnološki giganti odreše kesu
Najveće tehnološke kompanije u svetu toliko dominiraju na tržištu da su počele da se ponašaju po sopstvenim pravilima. Sada Evropska unija želi da u ovu sferu uvede neka svoja pravila, ali u tim pokušajima nailazi na velike otpore. Koliko su ovakvi otpori „teški“, pokazuje i podatak da tehnološke kompanije za lobiranje u Evropi troše čak 97 miliona evra godišnje. To je više od farmaceutskog, hemijskog i finansijskog sektora zajedno.

Reprint

78. NETRANSPARENTNOST SRPSKE PRIVREDE: Srbija je jedna velika tajna
Da je Srbija „velika tajna“ istakla je u svojoj pesmi Desanka Maksimović. Kada se pojavio ovaj stih, ipak smo ga primali na jedan metafizički način. Vlast nas, međutim, suočava sa neverovatnom zbiljom, sa svakodnevnom državnom tajnom, koja se manifestuje kao volja jednog čoveka!

Vremeplov

80. ISTORIJA SIRA: Omiljeni potomak mleka
Sir je, uz jogurt i maslac, najstariji potomak mleka, rođen još u neolitu. U antici, sir su „sahranjivali“ sa preminulima, kako bi imali šta da pregrizu na onome svetu. Monasi u srednjem veku kvasili su sir slanim rastvorima i alkoholnim pićima, da bi dobio posebnu aromu, a renesansa mu je posvetila enciklopediju. Jednom švajcarskom političaru dugujemo prvu zadružnu proizvodnju sira, prvu industrijsku mlekaru američkom poljoprivredniku, a u Parizu je rođena prva specijalizovana prodavnica sira.

Чланак Biznis & finansije 190: Mlekarska industrija – Baš ne teku med i mleko се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takvi napori trebalo bi da budu upozorenje i poziv kreatorima politike EU da dodatno poboljšaju nacrte zakona i pravila o lobiranju, upozorava se u studiji grupa Opservatorija korporativne Evrope (Corporate Europe Observatory) i LobiKontrol (LobbyControl).

Nakon što je izveštaj tih grupa otkrio da su predstavnici tehnoloških kompanija „previše zastupljeni“ u razgovorima o predlozima ključnih digitalnih pravila, iz Evropske komisije su saopštili da oni ne prate sastanke lobista sa zvaničnicima EU.

„Komisija je otvorena za sastanke sa svima koji žele s nama da razgovaraju. Komisija ne kontroliše i neće kontrolisati ko traži sastanke, ni koliko često. Takođe nije na Komisiji da objašnjava ili komentariše strategije lobiranja različitih kompanija i predstavnika interesa“, rekao je za EURACTIV portparol EK.

Prema studiji, zvaničnici Komisije su se radeći na predlozima Zakona o digitalnim uslugama (DSA) i Zakona o digitalnom tržištu (DMA) sastajali sa predstavnicima tehnoloških kompanija gotovo četiri puta češće nego sa predstavnicima civilnog društva.

Za EU su predlozi DSA i DMA ključni za regulisanje digitalne ekonomije.

Kako prenosi EURACTIV, Komisija je saopštila da je u vezi digitalnog paketa imala 132 sastanka sa privatnim kompanijama i 70 sa trgovinskim udurženjima. Sa nevladinim sektorom, potrošačkim organizacijama i sindikatima zvaničnici Komisije održali su 52 sastanka.

U lobiranju nadmašili farmaceutske, naftne i hemijske kompanije

Potrošnja tehnološkog sektora za lobiranje nadmašuje potrošnju farmaceutskih kompanija, industrije fosilnog goriva, finansijskog i hemijskog sektora koji su nekada dominirali lobiranjem, navodi se u izveštaju.

„Rastuća moć lobiranja digitalne i industrije visoke tehnologije u celini odražava njegovu ogromnu i rastuću ulogu u društvu“, ističe se.

Kako se dodaje, to što platforme koriste tu moć da se u debati o novim pravilima za digitalne platforme njihov glas bolje čuje od glasova kritičara, predstavlja razlog za brigu.

Istraživanje je pokazalo da 612 kompanija, grupa i udruženja troši više od 97 miliona evra godišnje lobirajući za politike digitalne ekonomije EU. To su podaci koje su kompanije dostavile EU Registru transparentnosti do sredine juna.

Predvodi Gugl sa 5,75 miliona evra a slede Fejsbuk sa 5,5 miliona, Majkrosoft sa 5,25 miliona, Epl sa 3,5 miliona, Huavej tehnolodžis sa tri miliona i Amazon sa 2,75 miliona, navodi se u studiji.

U studiji se ukazuje i na ulogu trgovinskih i poslovnih udruženja, tink tenkova, čak i političkih partija u promovisanju narativa tehnoloških kompanija.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Gugl, Fejsbuk i Majkrosoft najviše troše na lobiranje u borbi protiv novih zakona EU се појављује прво на Biznis i Finansije.