Polisa osiguranja potraživanja (Trade Credit Insurance) odnosi se isključivo na naplatu potraživanja koja preduzeća imaju među sobom. Najzastupljenija je u farmaceutskim kompanijama, agrobiznisu, kompanijama koje prodaju IT opremu, a interesovanje je skočilo od početka pandemije uprkos državnim dotacijama koje bi mogle da obezbede bolju naplatu potraživanja, i koje su mnogim preduzećima omogućile da zadrže nos iznad vode.
Pre nekoliko godina, jedna strana kompanija koja se bavila reciklažom odlučila je da obezbedi prihod osobama bez posla. Otišli su u naselje čiji su stanovnici živeli u vrlo teškim uslovima, i podelila svima koji žele da sakupljaju sekundarne sirovine kompletnu opremu – odelo, kolica, pa čak i nekoliko mobilnih telefona. Uslov je bio da tri puta nedeljno donose ono što su prikupili, i da im za to bude plaćeno po ugovorenoj ceni. Prošle su tri nedelje, niko se nije pojavio. Kad su otišli da pitaju šta se dešava, saznali su da su potencijalni uposlenici skoro pa istog dana prodali opremu, potrošili novac i na nesuđenog poslodavca potpuno zaboravili!
Ovaj događaj sada se prepričava kao šala, ali ovakvu situaciju pojedine firme shvataju kao stvar folklora jer se sa njom sreću i u saradnji sa drugim, registrovanim preduzećima. Nije mali broj slučajeva da se roba ili usluga plate avansno, a da nikad ne budu isporučeni, ali i da već isporučena roba ili usluge nikad ne budu plaćene. Tu nije reč samo o saradnji sa „fantomskim firmama“ koje se otvaraju isključivo radi prevara, već i o onima koje dospeju u stečaj ili dugotrajnu blokadu (koja najčešće takođe vodi u stečaj).
Iako je prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika broj preduzeća koja odlaze u stečaj od početka korone počeo da pada – sa 305 u 2019. na 224 u 2020. godini, stručnjaci smatraju da će se pravo stanje videti tek kasnije, kad presuše državne dotacije koje su mnogim preduzećima držale nos iznad vode u poslednjih godinu i po dana.
Četiri petine preduzeća u Srbiji ima problema sa naplatom
Sa naplatom potraživanja, prema informacijama dobijenim od kompanije „Coface Srbija“, ima probleme čak 80 odsto preduzeća u Srbiji – čak i obično kašnjenje u naplati može da izazove ozbiljne zastoje u poslovanju. Zato je kod sklapanja posla, bilo sa domaćom ili stranom firmom, neophodno otvoriti četvore oči: istorija poslovanja i dugovanja može se proveriti unapred u dostupnim bazama podataka, a postoji i osiguranje potraživanja koje daje mogućnost da se potraživanje naplati čak i ako dužnik nije u stanju da plati svoje dugovanje.
„Paketi pomoći država sigurno su uticali na to da privremeno bude manji rast nenaplaćenih potraživanja, ali s obzirom na to da procesi proizvodnje i sirovine poskupljuju, upitno je kakav će biti krajnji ishod. Interesovanje za uslugu naplate potraživanja je ipak konstantno i ne opada godinama”, kaže za „Biznis i finansije“ Jelena Đukić, zastupnik u kompaniji „Coface Srbija“, koja se bavi naplatom potraživanja, pružanjem poslovnih informacija i podrške osiguranim klijentima.
Ona smatra da je u poslovanju ključna preventiva, i da pre nego što sa nekim preduzećem uđemo u poslovni odnos – treba da sagledamo celokupnu sliku poslovanja.
„Kompanije koje žele da se u njihovo ime bavimo naplatom potraživanja javljaju nam se uglavnom, nažalost, kad je potraživanje ili blizu zastarevanja ili je zastarelo, ili kada je kompanija u većem finansijskom problemu. Neretko imamo situaciju da dobavljač ne ispoštuje ugovorene obaveze. Preporuka je ipak da se najpre provere kupac i dobavljač, i da se utvrdi stalni monitoring. Uvek možete biti u toku sa kreditnim izveštajima koji se sastoje od javno dostupnih informacija, a ’Coface’ može dati kreditnu ocenu, preporučeni limit kao i ekspertske izveštaje koji sadrže informacije iz osiguranja potraživanja, zatim kreditnu preporuku, kreditnu ocenu, verovatnoću neplaćanja obaveza, makroekonomske analize, pa čak i ocenu rizika zemlje u kojoj kompanija posluje. Mi obezbeđujemo pristup sistemu sa više od 200 miliona kompanija u 195 zemalja, pa tako klijent koji dobije informaciju da njegov poslovni partner kasni sa plaćanjem, primera radi u Poljskoj, shvati to kao alarm da treba da poveća opreznost jer može doći do potencijalnog problema”, kaže Jelena Đukić.
Ona naglašava da poslovanje treba urediti tako da se sporna potraživanja svedu na minimum, a čak i ako dođe do problema – treba reagovati u što kraćem vremenskom periodu nakon isteka valute plaćanja.
Ako ipak dođe do toga da je neophodno angažovati nekoga za naplatu potraživanja, proces se prilagođava vrsti duga, klijentu, dužniku. U kompaniji „Coface Srbija“ to podrazumeva direktan kontakt sa dužnikom, slanje opomena, sastanke, a kada se u sistemu evidentira kašnjenje u plaćanjima, automatski se smanjuje kreditna ocena kompanije i limit, a obaveštenje o tome stiže svim klijentima u zemlji i inostranstvu.
Interesovanje za osiguranje potraživanja raste
Iako osiguranje naplate potraživanja u Srbiji još nije ozbiljno uzelo maha, to je odličan način da se deluje preventivno, a izgleda da domaći privrednici to sve više prepoznaju. Marija Kujović Stanimirović, suvlasnica u Društvu za posredovanje u osiguranju „Distririsk“, kaže za „Biznis i finansije“ da ta vrsta osiguranja u poslednjih par godina sve više dobija na značaju i da je u Srbiji sve više domaćih proizvođača, trgovinskih preduzeća i uslužnih kompanija koje osiguravaju naplatu potraživanja od domaćih i inostranih kupaca.
„Uobičajeni rizici koji su pokriveni ovim osiguranjem su stečaj i bankrot kupca, i odložena docnja – kada kupac ne plati 180 dana nakon roka dospeća fakture, s tim što se preliminarna prijava štete podnosi obično nekoliko dana nakon dospeća fakture”, kaže Kujović Stanimirović.
„Ono što uglavnom nije pokriveno ovom polisom i što uvek unapred napominjemo klijentima, a opet varira od društva do društva, jesu kamate ili dodatni troškovi za kašnjenje sa plaćanjem, zatim šteta nastala usled odlaganja ili zabrane prenosa sredstava u stranu zemlju preko bankarskog sistema ili gubici nastali usled kursnih razlika, fakture koje su predmet osporavanja ili reklamacija zbog skrivenih mana, zatim fakture za robu za koje je kupac prijavio da sadrži nedostatke, kao i penali – bilo da su ugovoreni ili su sudski dodeljeni osiguraniku”, objašnjava naša sagovornica.
Po zastupljenosti osiguranja naplate potraživanja, Srbija ne zaostaje za svojim najbližim susedima. Prema podacima kompanije „Marsh“, u 2020. godini u Srbiji je plasirano oko pet miliona evra premije baš kao i u Hrvatskoj; najrazvijenije tržište u ovom regionu je Slovenija sa 30 miliona plasirane premije.
„Srpsko tržište definitivno ima najveću stopu rasta jer je poslednje i započelo sa pružanjem ove vrste osiguranja u odnosu na region. Ove polise najzastupljenije su u farmaceutskim kompanijama, agro biznisu, energetskom sektoru, metalskoj industriji, tehnološkim kompanijama i onima koje se bave robom široke potrošnje”, kaže za „Biznis i finansije“ Vladan Miljković, rukovodilac sektora za osiguranje potraživanja u Adria region, u kompaniji „Marsh“.
„Osiguranje naplate potraživanja raste srazmerno opadanju naplate, ali često imamo slučajeve da nam se kompanije javljaju sa zahtevima za dostavom ponude nakon što im se već desio određeni štetni događaj, ili ukoliko saznaju da se pojedine kompanije iz istog sektora susreću sa problemima ove vrste. Pokriće, međutim, nije moguće pružiti retroaktivno za potraživanja po kojima je štetni događaj već izvestan ili je u nastajanju”, kaže Miljković.
On napominje da je interesovanje kompanija za osiguranje potraživanja drastično skočilo od početka pandemije, ali da su istovremeno i osiguravajuća društva izgubila „risk apetit“ – s obzirom na to da je rizik od naplate potraživanja povećan, pogoršani su komercijalni uslovi ponude kao i kreditni limiti. Miljković ipak kaže da se situacija vraća u normalu u poslednjih nekoliko meseci i da se ponude ponovo kreću u pozitivnom smeru po klijente.
Ovu polisu zasad u Srbiji nude samo tri osiguravajuće kuće, a do pre nekoliko godina bilo ih je dve. Imajući u vidu iskustva naših sagovornika koja govore da interesovanje kompanija raste, možemo se nadati da će porasti i ponuda, pa time i svest privrednika da je ovo jedan od načina da se zaštite od nenaplativih potraživanja.
Lela Saković
Biznis & finansije 190, oktobar 2021.
Foto: Pixabay