Kada je holandski inženjer i preduzetnik Piter van Vingerden odlučio da napravi mlekaru na moru u roterdamskoj luci, njegove kolege su se šalile da će krave dobiti morsku bolest. Danas 35 krava muzara živi na trećem spratu plutajućeg poljoprivrednog imanja i daju 185 litara mleka dnevno. Mleko se prerađuje u fabrici sprat niže, gde je i prodavnica mleka i jogurta.
Sir je teško povezati sa stvaranjem pomorske sile, ali holandski istoričari vole da istaknu detalj da je upravo ova namirnica odigrala važnu ulogu u pomorskom usponu Holandije. Kada su krajem 1500. godine holandske flote zaplovile kako bi istražile Indiju, Afriku i Indoneziju, mornari su poneli sa sobom zalihe sira iz Lajdena u južnoj Holandiji. Ovaj sir se pravio od mleka krava „blaarkop“, a samo mleko i način proizvodnje obezbeđivali su siru veoma dug rok trajanja. To je, kako tvrde Holanđani, njihovim mornarima dalo nutritivnu prednost u odnosu na tadašnju konkurenciju, poput Engleske, koja je tek vek kasnije postala vodeća pomorska sila.
Posle više od 400 godina, Holandija je među najvećim proizvođačima mleka u Evropi, Roterdam je najprometnija luka na kontinentu, a usred teretnih brodova, dizalica i kontejnera usidreno je poljoprivredno gazdinstvo za proizvodnju mleka. Na brodu površine 4.800 kvadratnih metara smešteno je 35 muznih krava i uz njih mašine za proizvodnju mleka i jogurta, kao i prodavnica za potrošače.
Prolaznici sa obale mogu da vide dva od tri nivoa mlekare na moru. U natkrivenoj štali na otvorenom na poslednjem spratu žive krave, koje proizvedu dnevno 185 litara mleka. Krave imaju pogled na 50 solarnih panela, koji isporučuju gotovo polovinu električne energije za gazdinstvo. Životinje imaju i pristup maloj livadi na kopnu koja je okružena čvrstom ogradom, gde mogu da pasu i „protegnu papke“.
Srednji sprat se nalazi na nivou mora. U prostoru sa prozirnim plastičnim zidovima smeštena je mala fabrika, u kojoj troje zaposlenih proizvode i pakuju mleko i jogurt marke „Melk“ i prodaju ih u brodskoj prodavnici. Treći nivo se nalazi ispod nivoa mora i tu su smešteni sistemi za snabdevanje strujom i vodom.
Zanimljivije biti poljoprivrednik nego bankar
Plutajuću mlekaru otvorio je 2019. godine inženjer i preduzetnik Piter van Vingerden sa svojom suprugom Minke. Ideju je dobio dok je radio na projektu saniranja posledica koje je za sobom ostavio uragan Sendi kada je 2012. godine pogodio Njujork. Dok su ostali stručnjaci pre svega tražili rešenja koja bi omogućila gradu da postane otporniji na olujne udare, Vingerdena je najviše okupirala činjenica da su štete koje je uragan naneo blokirale distribuciju hrane na kopnu.
To je holandskog inženjera, koji je već imao iskustva u dizajniranju plutajućih objekata i bio izvršni direktor međunarodne kompanije za vodenu arhitekturu „Beladon“, podstaklo da se okrene proizvodnji hrane koja bi i u procesu distribucije bila što nezavisnija od ćudi prirode. Hteo je da napravi poljoprivredno imanje koje bi povezalo proizvodnju hrane sa gradskom ekonomijom, bilo otporno na klimatske promene i ujedno doprinosilo borbi protiv njihovih posledica.
Tako se rodila ideja o imanju usidrenom u roterdamsku luku. Vingerden objašnjava kako je u želji da pokaže mladima „da je mnogo zanimljivije biti poljoprivrednik nego bankar“, te da kreativna rešenja mogu da prevaziđu i najveće prepreke, odlučio da umesto jednostavnije varijante gajenja povrća, na vodi organizuje proizvodnju mleka. Dakle, da na vodu preseli i – krave.
Kada je Vingerden prvi put predložio ovu ideju, njegove kolege i sugrađani su se šalili da će krave dobiti morsku bolest. Ni gradske vlasti u početku nisu bile naročito oduševljene ovakvom inovacijom, izražavajući zabrinutost i zbog neprijatnih mirisa koje će proizvesti „gradsko stočarstvo“. Vingerden je, tada, podsetio gradske čelnike da je Roterdam već preplavljen „opojnim“ mirisima, budući da je jedna od najvećih hemijskih luka na svetu, te da u takvoj konkurenciji njegove krave nemaju nikakve šanse da se istaknu.
Uporni preduzetnik je na kraju isposlovao gradske dozvole za gradnju i napravio trospratno poljoprivredno imanje koje pluta na pontonima, pričvršćeno za morsko dno čeličnim gredama. Konstrukcija objekta omogućava da bude otporno na podizanja i spuštanja mora koja izazivaju plima i oseka, kao i na izuzetno jake udare vetra.
Hranljivi sastojci iz urina
Krave šetaju na glavnoj palubi po gumenom podu i piju kišnicu prikupljenu sa krova i desalinizovanu morsku vodu, koja se pročišćava na brodu. Automatizovani robotski sistem isporučuje im hranu, mešavinu sena, pokošene trave, ostataka hmelja i ječma iz lokalnih pivara, kao i ostataka druge hrane iz gradskih restorana, kojima se ujedno isporučuje i mleko sa imanja.
Krave nose ogrlice sa elektronskom oznakom za identifikaciju, koja pomaže i u koordinaciji muže pomoću robota. Kada krava oseti nagon za mužom, ona dobrovoljno uđe u muznicu, gde senzor u blizini njene glave očitava oznaku. Vrata u prostoriji se zatvaraju, a ispred nje se automatski servira malo hrane.
Dok krava jede, trodimenzionalna kamera prati njeno kretanje, a robotska, laserski vođena ruka prska sanitarno sredstvo nad vime i postavlja mehanizam za mužu. Posle šest do osam minuta, robotska ruka se uvlači, prednja kapija se otvara i krava odlazi.
Robot za stajsko đubrivo prati unapred zadatu rutu, čisteći čak 80 kilograma kravljeg izmeta svaka dva sata. Automatizovani sistem baca otpad u okno na palubu ispod, gde se sabija da bi se iscedila tečnost. Preostale čvrste materije koriste se kao đubrivo za gradske parkove. Drugi postupak, koji se trenutno usavršava u saradnji sa naučnicima sa Univerziteta za tehnologiju Delft, izvlači hranljive sastojke iz urina, uključujući azot i fosfor. Oni će se koristiti kao đubrivo, ostavljajući iza sebe samo vodu.
Ponude iz inostranstva
Vingerden ističe da njegova glavna poruka nije vezana za samu tehnologiju, koja podiže efikasnost proizvodnje i u mlekarama na kopnu, već da je njegov primarni cilj da pokaže kako se može razvijati kružna ekonomija u gradu. U takvoj privredi krave jedu lokalno povrće i baštenski otpad, a ljudi koriste izmet goveda u proizvodnji poljoprivrednih kultura. Ovakav sistem zaokružuje gradsku proizvodnju hrane, bez potrebe da se ona prevozi na udaljenije destinacije, skladišti i da se uklanja životinjski otpad. To smanjuje otisak ugljenika u transportu i štetne emisije azota, koje iz vazduha dospevaju u zemljište i vodu.
Pojedini akademski stručnjaci u Holandiji zameraju Vingerdenu da je previše agresivan u promociji „morskog mlekarstva“, zbog čega se u javnosti stiče utisak da su holandske mlekare na kopnu toliko zastarele da je jedina alternativa u gradnji inovativnih imanja na vodi. Kritičari podsećaju da su holandski poljoprivrednici koristili principe cirkularne ekonomije još u 15. veku, hraneći krave ostacima žitarica i koristeći njihov izmet kao đubrivo. Stoga bi, smatraju, bilo pošteno da Vingerden u svojim edukativnim naporima ne preskače ove „detalje“ kada govori o inovacijama u 21. veku.
Drugi ocenjuju da je medijska pompa koju oko sebe vešto podstiče vlasnik mlekare na moru korisna pre svega zato što može privući mlade u Holandiji, koji većinom nisu zainteresovani za poljoprivredu, da se više bave ovom delatnošću kada shvate koliko ona može biti inovativna i isplativa. Adrijan van Grisen, menadžer projekta „Hrana Roterdama“ dodaje da pored privlačenja mladih, ovakva rešenja mogu biti dobar primer za razvoj inovativnih strategija u urbanoj poljoprivredi.
„U Holandiji imamo veoma dobro razvijenu poljoprivrednu proizvodnju na kopnu i svakako nemamo potrebe da gradimo na stotine plutajućih poljoprivrednih imanja. Ali rešenje koje nudi Vingerden može biti jako korisno za države sa desetomilionskim i većim gradovima, gde je gradsko poljoprivredno zemljište retko i hrana se doprema iz udaljenih regiona“, smatra Grisen.
Njegove procene potvrđuje i vest da je Vingerden dobio i prve ponude za izgradnju plutajućih mlekara u inostranstvu, koje su pristigle iz Singapura, Kine i SAD. Korona je, kaže, usporila pregovore, „ali da ne bih gubio vreme, u međuvremenu radim na ideji novog imanja na vodi – ovog puta sa živinom“.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 190, oktobar 2021.
Foto: Pixabay