Razumljivo je da ne može svaki privrednik da bude stručnjak za internet, i ne treba da bude, ali treba da zna neka osnovna pravila onlajn poslovanja. Da bi firma imala onlajn prodavnicu, treba da ima svoj sajt, koji mora da bude na nekom internet domenu. Često zanemareno osnovno pravilo onlajn poslovanja je da taj domen treba da pripada firmi. Registrovanje domena na „komšijinog malog“ koji se razume u internet, na kolegu iz IT-a koji će da brine o tom domenu, ili na agenciju koja će o istom trošku da registruje domen i napravi sajt – velika je greška.

Zamislite da sad Bezosu dođe “komšijin mali” koji mu je svojevremeno registrovao domen i kaže mu “Hej, Džef, znaš onaj amazon.com koji sam ti svojevremeno registrovao? Rešio sam da ga prodam.” Panika nije prava reč za stanje u kom bi se našao i Džef Bezos i njegova imperija kada bi shvatio da je sve to što je decenijama gradio sagrađeno na domenu koji nije Amazonov. Naravno, to Bezosu ne može da se desi.

Vi ne morate da budete Bezos, ni da imate Amazon – vaš biznis je vaš svet i vaša imperija, vama najveća i najbitnija na svetu, a na čijem je domenu sagrađena je “pitanje od milion dolara”. U Džefovom slučaju bi u pitanju bio i neki dolar više.

Analiza 1.000 veb-prodavnica

Zanimljive podatke je dala analiza naših 1.000 veb-prodavnica koje je RNIDS sproveo krajem prošle i početkom ove godine. Na primer, u 21,6% slučajeva je domen, na kom je veb-prodavnica, registrovan na fizičko lice, ne na firmu. Pritom, od svih domena koji su registrovani na firme, 8% domena registrovano je na firmu koja na sajtu nije naznačena kao vlasnik veb-prodavnice (vrlo je moguće da je registracija domena svojevremeno prepuštena agencijama koje su pravile i sajtove, ali domene registrovale na sebe, umesto na svoje klijente). Samo 66% veb-prodavnica je zaista na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice. Ostale firme razvijaju svoje poslovanje na tuđim domenima, nesvesne potencijalne opasnosti po svoj biznis.

S druge strane, 87,1% veb-trgovaca koristi imejl adresu na vlastitom domenu, što je dobro za izgradnju poverenja sa kupcima jer, prema prethodnom RNIDS-ovom istraživanju, 79% korisnika više veruje preduzeću koje koristi imejl adresu na vlastitom domenu, nego onom koje koristi besplatnu imejl adresu (na gmail.com, yahoo.com i sl). Takođe, s obzirom na činjenicu da Gugl u lokalnim pretragama favorizuje sajtove na lokalnim, nacionalnim domenima, a preko 90% veb-prodavnica je usmereno na srpsko tržište, dobro je da se njih 68,9% nalazi na .rs domenu. To je takođe dobro i iz ugla kupaca, pošto su rezultati prethodnog, već pomenutog istraživanja, pokazali da se sajtovima koji posluju na domaćem tržištu čak duplo više veruje ako su na .rs domenu, nego ako koriste .com domen – 62% naspram 28%.

Cena ne određuje vrednost

Ne treba zaboraviti da sve što se dešava onlajn, dešava se na nekom internet domenu. I izuzetno je bitno čiji je taj domen. Međutim, često se mešaju cena i vrednost. Domen nije skup, plaća se par desetina evra godišnje, pa ga privrednici često ne vide kao vredan poslovni resurs, što on svakako jeste. A takva, pogrešna percepcija domena može dovesti u opasnost celo onlajn poslovanje. Google, Facebook, Amazon… svi su se oni razvili na nekom domenu – kolika je sad vrednost tih domena? A cena?

Foto: Memed_Nurrohmad, Pixabay

Чланак Da li razmišljate kao Bezos? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle nekoliko meseci stagniranja, u svim analiziranim državama Idealno.rs uočava znatno povećanje potražnje u generalno najviše pretraživanim kategorijama proizvoda u sezoni, poput baštenskog alata, letnjih automobilskih guma, ali i televizora, mobilnih telefona… Podaci pokazuju da se nakon osetnih turbulencija, stagnacije pa i pada potražnje uzrokovanog spoljnim faktorima, tržište e-trgovine ubrzano vraća u svoje uobičajene okvire.

Kod srpskih potrošača je ta sličnost u pretraživanjima u odnosu na druge države Srednje i Istočne Evrope bila najočitija u kategorijama kosilica, za kojima je potražnja porasla 52% u samo nedelju dana, kao i motokultivatora, koji su bili 40% traženiji nego sedam dana ranije. Dve pomenute kategorije bile su među najtraženijima i kod naših suseda: u Sloveniji je potražnja za kosilicama bila u rastu od 46%, dok je potražnja za aku bušilicama porasla čak 77%. Slično zanimanje primećeno je i kod hrvatskih potrošača, koji su zabeležili rast potražnje za kosilicama od 40%, a kod kojih je uočljivo i znatno povećanje potražnje za televizorima – čitavih 50%.

Sličnu situaciju pokazuju i podaci o pretraživanjima kod čeških, slovačkih i mađarskih potrošača. Mobilni telefoni, televizori, automobilske gume, baštenski alat neki su od najtraženijih proizvoda u svim pomenutim državama. Mala anomalija u poređenju sa ostalim analiziranim zemljama uočena je u Češkoj i Slovačkoj, gde je u poslednjih sedam dana eksplodirala potražnja za šporetima – u Slovačkoj su bili traženiji čak 473% više nego nedelju dana ranije, a u Češkoj gotovo jednako, visokih 417%. Pretpostavka je da je to ogromno povećanje potražnje posledica prilagođavanja potrošača visokim cenama energenata, koje nisu zaobišle ni te dve republike.

Izvor: Idealno.rs

Foto: Pixabay

Чланак Posle prvog udara ukrajinske krize onlajn trgovina se oporavlja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Masterkard objavila je novo istraživanje o kupovini preko interneta. Tokom božićne euforije ona je porasla za 8,5 procenata, a u periodu od 1. novembra do 24. decembra čak za 11 odsto u odnosu na prošlu godinu.

A upravo pomenuta 2020. je bila jedna od najboljih godina za one koji su svoju robu nudili preko onlajn šopova, budući da je tada kupovina preko interneta porasla čak za 61 odsto u odnosu na 2019.

Od ukupnog obima kupovine robe u Americi, u 2021. je 20,9 odsto izvršeno elektronski. To je za 14,6 odsto više nego pre dve godine, što potvrđuje jasan trend porasta onlajn kupovine.

Taj trend je, kažu tručnjaci, začet još pre nekoliko godina ali ga je intenzivirala pandemija korona virusa koja je mnoge od nas primorala da sedimo u kući i iz nje obavljamo sve što možemo.

A kada se radi o vrsti proizvoda, ove godine je najviše skočila prodaja nakita preko inerneta (32 odsto u odnosu na 2020.) i odeće za 26,2 odsto.

Izvor: UPI

Foto: Pixabay

Чланак SAD: Onlajn kupovina oborila prošlogodišnje rekorde се појављује прво на Biznis i Finansije.

Maloprodaja u svetu je zahvaljujući primeni elektronske trgovine porasla za 25,7% u 2020. godini, na vrtoglavih 4,213 biliona dolara. Pandemija je samo ubrzala prelazak na ovakav vid trgovanja, koji kompanije koriste da bi podstakle poslovni rast, učvrstile lojalnost svojih korisnika, unapredile procese i ostvarile brojne druge prednosti.

Jedna od najvažnijih odluka za uspešan razvoj elektronskog trgovanja je izbor odgovarajuće platforme, čije uvođenje može biti skupo i dugotrajno, bilo da kompanija to čini po prvi put ili da ažurira postojeću platformu kako bi bila u toku sa promenama na tržištu. Upravo ovi izazovi mogu da navedu neka preduzeća da odustanu od neophodnih unapređenja već zastarele tehnologije.

Zato je prilikom procene koji sistem elektronske trgovine je najbolji za konkretnu organizaciju, potrebno razmotriti sledeće faktore: buduće troškove održavanja, integraciju sa drugim sistemima u pozadini, budući rast i proširenja (skalabilnost), potrebni nivo prilagođavanja, analitiku raspoloživih podataka i korisničko iskustvo.

Buduće održavanje

Novi sistemi mogu doneti organizaciji povećanje efikasnosti i prihoda. Ali pošto uvođenje nove tehnologije predstavlja još jedan nepovratni trošak, poslovni lideri bi trebalo da uporede količinu uštede u odnosu na izdatke za održavanje postojećeg sistema, kako bi dobili pravu sliku ukupnih troškova. Pored toga, važno je uzeti u obzir povećani prihod i druge pogodnosti u primeni novih alata koje nude najsavremenije platforme za e-trgovinu.

Imajući u vidu da svi sistemi e-trgovine zastarevaju tokom vremena, povraćaj uloženih sredstava takođe opada. Javljaju se problemi u održavanju, koji ne samo da uvećavaju troškove za te namene, već mogu da dovedu do povećanog zastoja, pa time i do gubitka produktivnosti. Iz tog razloga, neophodno je da se stalno prati efikasnost sistema, kako bi se utvrdilo kada troškovi održavanja više nisu finansijski održivi.

Integracija sa drugim platformama

Organizacije bi trebalo da razmotre i kako se pojedine platforme mogu integrisati sa njihovom ukupnom tehnološkom infrastrukturom. Koristeći sve razvijeniju ponudu SaaS modela, novi softver integriše e-trgovinu i pozadinske poslovne funkcije u jednu platformu.

Sistemi koji nisu integrisani mogu da zakoče poslovne procese, kao u slučaju izdvojenog ili ručnog upravljanja zalihama, koje može biti skupo usled prekomernog nagomilavanja robe i loše evidencije. Platforma za e-trgovinu koja integriše upravljanje zalihama u svoj sistem, obezbeđuje centralizaciju za automatizovano upravljanje zalihama i tako umanjuje rizik da se napravi greška. Uz ažuriranje inventara u realnom vremenu, malo je verovatno da će doći do preprodaje ili propuštenih prilika za prodaju.

Prednosti integracije su, međutim, mnogo sveobuhvatnije. Primera radi, platforme za e-trgovinu sledeće generacije omogućavaju uvid u podatke o klijentima na svim kanalima prodaje u jednom prikazu. Sa centralizovanim sistemima narudžbine, zainteresovane strane mogu da ispune zahteve sa bilo kog prodajnog kanala, uključujući onlajn i stalne lokacije. Pored toga, istorija porudžbina kupaca može da omogući nove personalizovane usluge za klijente i doprinese efikasnosti i rastu prihoda.

Zastareli sistemi koji su dobro integrisani i skalabilni mogu da rade izuzetno dobro uz nadogradnju, ali kada oni ne mogu više da se prilagođavaju promenama na tržištu i razvojnim ciljevima kompanije, uvođenje novog sistema je neophodno kako bi se nastavilo neometano i profitabilno poslovanje na duži rok.

Integracijom pozadinskih sistema, kao što su planiranje resursa preduzeća (ERP), upravljanje zalihama, upravljanje informacijama o proizvodima (PIM) i upravljanje odnosima sa klijentima (CRM), vaša platforma za e-trgovinu može da automatizuje programe i sisteme, koje pokreće određeno pravilo ili radnja. Ako dođe do problema sa porudžbinom, tokom transporta ili nakon isporuke, prodajni tim mora biti u mogućnosti da pomogne klijentima, koristeći kanale komunikacije po izboru, kao što su SMS, ćaskanje, e-pošta, telefon ili lični sastanak.

Budući rast

Prilikom procene odgovarajuće platforme, potrebno je razmotriti koliko njene performanse mogu da obezbede i isprate rast vašeg poslovanja na mreži, pri čemu bi trebalo uzeti u obzir strategije za dugoročan rast organizacije. Za razliku od ranijeg perioda, kada se napredak u e-trgovini merio godinama, sada se on dešava za svega nekoliko meseci, i zato rast u kontekstu ciljeva koji su dobro odvagani mora biti prioritet.

Prilagođavanje

Gotova rešenja koja se nude na tržištu mogu biti kratkoročna opcija za manja preduzeća, ali sa razvojem elektronskog trgovanja u kompaniji raste i potreba za prilagođavanjem takvih rešenja. Važno je uzeti u obzir i da sadašnji korisnici imaju veća očekivanja od tipičnih ponuda, kao i da je potrebno da softver obezbedi jasne nadležnosti među zaposlenima u obavljanju njihovih zaduženja, poput upravljanja potrošnjom, fakturisanja i drugih radnih procesa.

Analiza podataka e-trgovine

Novo rešenje takođe može da obezbedi napredniju analitiku podataka. U eri informacija, uspeh e-trgovine zavisi i od toga koliko dobro kompanije razumeju navike, potrebe i finansijske mogućnosti svojih kupaca u poređenju sa konkurencijom. Uz analitiku, ciljane promocije, strateško određivanje cena i razvoj proizvoda koji su prilagođeni tržištu, kompanija ima veoma važne alate za podsticanje dugoročnog rasta.

Iskustvo potrošača

Rešenja za e-trgovinu su uspešna jer potrošačima nude udobnost i raznovrsnost, a istovremeno im omogućavaju da u komunikaciji sa prodavcima dobiju sve potrebne informacije o proizvodu, kao da su fizički prisutni u prodavnici. Imajući u vidu sve brži napredak tehnologija, ali i sve veća očekivanja kupaca, održive platforme za e-trgovinu će biti od ključne važnosti za razvoj poslovanja, dugoročan rast i uspešno nadmetanje sa konkurencijom.

Zato nije dovoljno da imate odličan korisnički interfejs, dobro dizajniranu internet stranicu, efikasnu pretragu ili alate za automatizaciju marketinga, već su vam potrebni alati za upravljanje porudžbinama, kako biste osvojili i održali lojalnost kupaca.

Upravljanje porudžbinama uključuje celokupno iskustvo korisnika i način na koji se ophodite prema klijentima sve dok im ne isporučite traženi proizvod. Da li vaši klijenti mogu da pronađu ono što im je potrebno kroz vašu pretragu i da li mogu da daju ocene i recenzije? Da li je vaš marketing efikasan i da li su vaši opisi proizvoda tačni? Da li je te informacije moguće brzo i lako proveriti? Da li su vaši sistemi za upravljanje porudžbinama i logistiku integrisani tako da možete da dostavite proizvod kupcima brzo kao i vaši konkurenti, uz jednostavno praćenje, obaveštenja o isporuci i povrate bez problema? Sve ovo utiče na potrošača, a samim tim i na potrošačko iskustvo.

Elektronska trgovina se jako brzo razvija, kao i potrebe kupaca. Da bi uticala na postojeće i zadobile nove potrošače, kompanija mora da postane prepoznatljiva po svojim proizvodima, da se razlikuje od drugih, neprekidno unapređuje odnose sa kupcima, bude dosledna u kvalitetu i, naravno, stalno ulaže u poboljšanje svog poslovanja.

Radoslav Didić, Associate Partner kompanije EY, Technology Consulting

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Platforme za elektronsku trgovinu: Pametan izbor, isplativo ulaganje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše se kupovala obuća i sportski proizvodi – čak 68 odsto porudžbina, a onda slede nameštaj i oprema za kuću, igračke, potrošačka elektronika i dostava hrane. Ipak, u posmatranom periodu od tri meseca polovina poručene robe je vredela manje od 50 evra, trećina između 50 i 100, a oko 13 odsto građana je naručilo proizvode koji su vredeli između 100 i 300 evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvoj polovini ove godine, broj dinarskih plaćanja na sajtovima domaćih trgovaca iznosio je oko 11 miliona transakcija, što je za 91 odsto više nego u prvoj polovini 2020.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvoj polovini ove godine, broj dinarskih plaćanja na sajtovima domaćih trgovaca iznosio je oko 11 miliona transakcija, što je za 91 odsto više nego u prvoj polovini 2020. Istovremeno, vrednost ovih transakcija je veća od 25 milijardi dinara što je rast od 99 procenata u odnosu na 2020.

Većina domaćinstava ima internet

U Srbiji 81,5 odsto domaćinstava poseduje internet priključak, što je povećanje od 0,5 procenata u odnosu na prošlu godinu. Čak 76,7 odsto domaćinstava ima računar što je 2,4 procenta više nego prethodne godine. Najnovije istraživanje je pokazalo da je internet koristilo 81,2 odsto građana, dok je i dalje deset odsto onih koji nikada nisu imali tu priliku. Skoro polovina populacije internet upotrebljava svakog ili skoro svakog dana.

Za potrebe poslovanja, internet koristi 100 odsto preduzeća, dok veb-sajt poseduje njih 84,5 odsto. Tokom 2020. godine 27 odsto kompanija je prodavalo proizvode i usluge putem interneta.

Na pitanje koje se odnosilo na uređaje zastupljene u domaćinstvima pokazalo se da 98,4 odsto njih ima televizor, ali samo četiri procenta je manje onih koji poseduju mobilni telefon. Zabeleženo je i povećanje broja domaćinstava koja imaju i laptop. Kada je reč o onima koji imaju internet priključak 58 odsto domaćinstava je sa prihodima do 300 evra.

Kako je navedeno u istraživanju, na pitanje koji je razlog što nemaju pristup internetu, 80 odsto ispitanika je odgovorilo da nema potrebu za tim, sedam procenata da je oprema suviše skupa, dok je 19,2 odsto domaćinstava kao razlog navelo nedostatak veština.

Inače, u statističkom izveštaju piše da je u Srbiji u poslednja tri meseca 81 odsto građana koristilo internet, 3,3 procenta je onih koji su mreži pristupili pre više od tri meseca, a pet odsto pre godinu dana. U odnosu na 2020., broj korisnika interneta je u Srbiji povećan za sedam odsto.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine broj korisnika interneta povećan za sedam odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki Amazon.com i kineska Alibaba izrasli su u dve najveće svetske kompanije za kupovinu preko interneta koje jedna drugoj nisu bili ozbiljni konkurenti, već su se držale svojih tržišta, ali vremena su se polako počela menjati.

Dve velike sile na različitim stranama globusa, suvereno vladaju svojim područjem i regijom, oprezne da ipak ne izazivaju previše svog oponenta jer su svesne da bi direktno nadmetanje dovelo do dugotrajnih i ozbiljnih posledica.

Područje sukoba je internet trgovina koja je posebno procvetala u poslednjih godinu dana od kako je izbila pandemija koronavirusa. Online se kupuju stvari koje pre nismo ni razmišljali da bi imali priliku da naručujemo preko interneta. Tako je za e-commerce ova godina postala prozor u budućnost. Navike koje bi se menjale još dugo vremena, ukorenile su se preko noći.

Zadržimo se na Evropi. Procenjuje se da je 7 od 10 korisnika interneta 12 meseci pre Eurostatovog istraživanja vršilo Internet kupovine. Eurostatovo istraživanje bazira se na rezultatima Ankete o korišćenju ICT-a (informaciono-komunikacione tehnologije) za 2020. godinu u domaćinstvima i od strane pojedinaca. Rezultati istraživanja za 2020. godinu baziraju se na odgovorima ukupno 109.983 domaćinstava u 27 zemalja članica EU sa najmanje jednom osobom starosti od 16 do 74 godine i 139.073 osobe u istom segmentu, starosti od 16 do 74 godine. E-kupovina neprestano raste, a najveći porast ima među mlađim korisnicima interneta. Potrošači cene pogodnost mogućnosti kupovine bilo kad i bilo gde, pristupa široj paleti proizvoda, poređenja cena i deljenja mišljenja o robi sa drugim potrošačima.

Sveukupno, udeo e-kupaca među korisnicima interneta raste, a najveći udeo zabeležen je u dve starosne grupe 16-24 i 25-54 (svaki 78%).

Različite strategije, ista niša

U ovom trenutku u dvoboju dvoje titana tek nešto manju prednost ima Amazon. Kompaniju je 1994. godine osnovao Džef Bezos i do danas je izrasla u kompaniju sa pola miliona zaposlenih koja se po tržišnoj vrednosti nalazi među deset najvrednijih kompanija sveta.

Ono što bi na prvi pogled moglo izgledati poput sličnosti, ipak se pokazuju kao razlike u strategijama ciljne grupe dva maloprodajna diva sa ​​velikim uticajem na logistiku svake kompanije. Iako Amazon „baca oko“ na krajnje kupce, Alibaba sebe doživljava kao B2B platformu koja funkcioniše kao „interfejs“ između kupaca i prodavaca.

Amazonova stratgija podstiče kompaniju da ulaže u sopstvenu infrastrukturu i transportne strukture. To znači sopstvena skladišta, zalihe, dostavna vozila, odeljenje za avio prevoz robe i 1,2 miliona zaposlenih – sve kako bi ispunili obećanja poput „isporuke sledeći dan“.

S druge strane, u Alibabi je fokus na izboru koji se nudi na njegovim digitalnim platformama. Cilj je omogućiti kompanijama pristup međunarodnim tržištima bez obzira na njihovu veličinu. Svakom uspešnom poslovnom transakcijom Alibaba zarađuje svoj udeo. Koliko dobro ovaj model funkcionše može se videti na platformama kao što su AliExpress, Taobao i Tmall, koje danas obrađuju preko 80% svih internet kupovina u Kini.

Čak i ako se 72 milijarde dolara prihoda Alibabe čini relativno skromnim u poređenju sa Amazonovim 280,5 milijardi, budući potencijal rasta izgleda dobro. Uostalom, Džek Ma poslednjih je godina više puta naglasio globalne ambicije kompanije – posebno u SAD-u i Evropi.

Drugim rečima, borba između ova dva diva je neminovna. Najbolji pokazatelj ove tvrdnje je evropsko logističko čvorište poznato kao „Elektronska svetska trgovinska platforma“ (eWTP), koju Alibaba trenutno gradi u Liježu u Belgiji, s namerom da ubrza širenje kompanije u Evropu. Ovo će biti peto logističko čvorište kineske korporacije nakon Hong Konga, Moskve, Dubaija i Kuala Lumpura, a čak će se moći pohvaliti i sopstvenom vezom teretnih vozova između Evrope i Kine. Zahvaljujući njemu transport robe iz Kine do Evrope će trajati 17 dana.

Kakve šanse imaju novi igrači na tržištu?

„Novi igrači ne moraju da pariraju, za početak mogu da pronađu svoj deo tržišta. Za kompanije koje žele da se afirmišu na tržištu e-trgovine u Srbiji, velika pomoć je da kompletno logističko rešenje imaju na jednom mestu, od nabavke i upravljanja dobavljačima do skladištenja i usluga sa dodatom vrednošću avio, pomorskog, drumskog i železničkog saobraćaja, kao i usluga paketne dostave. Pomoću platforme za upravljanje lancem snabdevanja SPOT, možemo da osiguramo potpunu transparentnost i laku komunikaciju u svakom aspektu lanca snabdevanja”, objašnjava Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja špediterske kompanije cargo-partner.

Sve veći broj korisnika e-trgovine u regionu nameće potrebu da se konstantno unapređuju i proširuju mreže skladišta, a zahvaljujući širokoj mreži drumskih transportnih usluga širom centralne i istočne Evrope ovaj dobavljač logistike postiže potpunu pokrivenost regiona nizom distributivnih usluga.

„Veliki broj korisnika, takođe, želi da automatizuje otpremu pošiljaka direktno iz svoje veb prodavnice, želeći da uštedi kupcima vreme i smanji troškove, a to je danas moguće uz pomoć EDI i API veze, kojom možete da povežete svoje sisteme sa veb prodavnicama kupaca kako biste automatizovali procese poput naloga za transport ili ažuriranja statusa pošiljke“, dodaje Đekić.

Kompletnu verziju teksta o poređenju Alibabe i Amazona možete pročitati na cargo-partner Trendletter.

Foto: Pixabay

Чланак Borba online divova: Amazon i Alibaba се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija korona virusa ubrzala je trend prelaska na onlajn trgovinu a sa njim i količinu robe za koju se po isporuci ispostavilo da kupcima ne odgovara. Prema podacima kompanije Narvar, koja se bavi analizom trgovačkog poslovanja, u 2020. godini vraćanje predmeta kupljenih preko interneta u Americi je poraslo za 70 odsto.

Zato su poznati trgovački lanci poput Volmarta, Targeta i Amazona odlučili da izbegnu komplikacije vezane za vraćanje robe, te da kupcima refundiraju novac i dozvole im da zadrže ono što su kupili. To naravno ne važi za belu tehniku i druga skupocena dobra, već za sitnice čije bi vraćanje bilo skuplje od njihove vrednosti, ali i za one predmete koje bi bilo teško ponovo prodati i kada bi bili vraćeni.

U takvim situacijama veliki trgovci svojim kupcima ili vraćaju novac ili im šalju istu robu u drugoj veličini, ukoliko dimenzije nisu bile odgovarajuće.

Izvor: Biznis Insajder

Foto: Preis_King, Pixabay

Чланак SAD: Ako kupite robu koja vam ne odgovara možete dobiti i refundaciju i – istu tu robu се појављује прво на Biznis i Finansije.