U odnosu na novembar prošle godine zabeležen je pad indikatora očekivane prodaje na domaćem tržištu od 68 odsto, a na stranom od 80 odsto.

U novembarskoj anketi vezanoj za broj radnika, 16,7 odsto anketiranih je reklo da će u naredna tri meseca povećati broj zaposlenih, dok 4,9 odsto planira otpuštanja, što je lošiji rezultat u odnosu na oktobar 2020.

Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju kompanije iz prerađivačkog sektora je nivo likvidnosti – 20,3 odsto njih je navelo da im je neizvesnost u naplati potraživanja najveći problem u poslovanju. Broj firmi koje su navele da im je nivo potraživanja previsok, odnosno visok ali izdrživ, blago je smanjen u odnosu na oktobar i iznosi 32,8 procenata.

Smanjen je i broj firmi koje planiraju da povećaju obim investicija. Dok je prošle godine 31,6 odsto njih to planiralo, ove godine će samo 29,9 procenata kompanije povećavati ulaganja.

Izvor: PKS

Foto: vivi14216, Pixabay

Чланак Prerađivačka industrija u novembru lošije poslovala nego u oktobru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mladi bez radnog iskustva, sa završenom srednjom školom ili fakultetom, u narednih mesec dana, do 8. novembra, mogu da konkurišu za 22.984 radne pozicije u 8.537 kompanija koje su ispunile uslove javnog poziva.

Krajem novembra planirani su razgovori poslodavaca i mladih oko usklađivanja pozicija, a od 28. novembra do 14. decembra i potpisivanje ugovora između poslodavaca i mladih i početak prakse koju će finansirati država.

Predsednik PKS Marko Čadež pozvao je mlade da iskoriste ovu šansu, steknu radno iskustvo i počnu radnu biografiju. Interesovanje firmi za program je do sada bilo veoma značajno, a najviše radnika traži se za sektor usluga. Kada govorimo o visokom obrazovanju, najtraženiji su ekonomisti, mašinski, građevinski, elektro inženjeri, lekari, stomatolozi, zatim oglašeno je i dosta poslova u oblasti trgovine, tekstilne, nekoliko grana metalske industrije, prehrambene, prerađivačke industrije. Oko 70 odsto pozicija predviđeno je za kandidate sa završenom srednjom školom, a 30 odsto za one sa visokim obrazovanjem.

Raspoložive pozicije možete pogledati na ovom linku.

Izvor: PKS

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Počinje drugi ciklus prijavljivanja na program Moja prva plata се појављује прво на Biznis i Finansije.

„PKSinstantPAY“ aplikacija omogućava naplatu preko mobilnih telefona ili tablet uređaja, objavila je Privredna komora Srbije.

„Osnova za uspostavljanje procesa plaćanja upotrebom ’PKSinstantPAY’ aplikacije je standardizovani IPS QR kod koji se razmenjuje putem mobilnog telefona. Plaćanje putem IPS QR koda, korišćenjem IPS skeniraj opcije koja se nalazi u okviru m-banking aplikacija svih banaka, vrlo je jednostavno, u samo par koraka, a novac je na računu trgovaca u roku od nekoliko sekundi, dostupan 24 časa, 365 dana u godini. Kako je mobilni telefon postao deo svakodnevnice možemo očekivati da ovakav vid naplate postane i najzastupljeniji“, pojašnjava prednosti ove aplikacije Katarina Ocokoljić, sekretar Udruženja finansijskih institucija PKS.

Cilj PKS, koja je u saradnji sa svojim partnerom, kompanijom „Payten“, razvila aplikaciju za trgovce, jeste podrška digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća i podsticaj razvoja bezgotovinskog plaćanja, naglasila je Ocokoljić.

Početkom septembra, Komercijalna banka omogućila je trgovcima, svojim klijentima, da naplate usluge putem „PKSinstantPAY“ aplikacije, a Pink taksi je prvi veliki klijent koji je uveo ovakav način plaćanja.

Aplikacija je sertifikovana od strane Narodne banke Srbije. Nakon uspostavljanja platnog sistema za instant plaćanja Narodne banke Srbije (IPS NBS sistem), gde je fokus bio na direktnom prenosu sredstava putem elektronskog, mobilnog bankarstva i filijala, omogućeno je instant plaćanje i na prodajnim mestima.

Korisnici mobilnih aplikacija mogu platiti putem „IPS pokaži” i „IPS skeniraj”, trgovac pravi izbor koju opciju omogućava na svom prodajnom mestu, a „PKSinstantPAY” aplikacija podržava oba načina plaćanja.

Izvor: PKS

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак PKS i Payten kreirali aplikaciju za plaćanje proizvoda i usluga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova zajednička komora okuplja svih šest nacionalnih komora i predstavlja oko 400.000 preduzeća.

Pomenuti savet, koji će uskoro biti formiran, tebalo bi da čine vlasnici i menadžeri 12 najvećih kompanija iz celog regiona.

Informacije sa terena do kojih dođe ovo telo redovno će biti prosleđivane ministarstvima i vladama regiona i Sekretarijatu CEFTA.

Da podsetimo, Privredna komora Srbije i Agencija za privredne registre prethodno su potpisale tri dokumenta koji će privrednicima u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana omogućiti lakši pristup podacima i bazama dobavljača i kompanija, pouzdane informacije o izvoznim tržištima, kao i ka potencijalu za investiranje, a na osnovu toga i prognozama važnim za poslovanje. ⠀

Izvor: PKS

Foto: Bob_Dmyt, Pixabay

Чланак Osniva se poslovni savet za smanjivanje barijera na Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Komentarišući istraživanje koje sprovodi Ministarstvo finansija u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Republičkim zavodom za statistiku, a koje bi trebalo da pruži kompletnu sliku privatnog sektora i posluži kao osnov za drugi paket mera podrške, on je dodao da je kompanijama potrebna pomoć kako bi premostile krizu do sledeće godine, kada se očekuje privredni oporavak.

Stanić smatra da nove mere podrške privredi moraju da budu usko definisane, odnosno specijalizovane, i namenjene onima koji su najugroženiji.

„Fondovi kojima država raspolaže nisu neograničeni i prednost mora da ima očuvanje ekonomske baze, a tu mislimo i na očuvanje kupovne moći stanovništva, što će doprineti da se u sledećoj godini, kada bude bolja situacija, više orijentišemo na razvojne komponente“, rekao je Stanić.

Pomoć neophodna privredi

On takođe prenosi stavove privrednika da je drugi paket mera podrške hitan.

„Imamo i tehničku situaciju oko formiranja nove Vlade Srbije, a svi dodatni paketi mera moraju biti propraćeni administrativnom procedurom, pa je samim tim neophodno brzo formiranje Vlade Srbije, zatim i brza akcija na osnovu inputa i zahteva koje mi dobijamo od privrede“, zaključio je Stanić.

Ognjen Popović iz kabineta ministra finansija izjavio je da je istraživanje fokusirano na to da se sazna sa kojim problemima se privatni sektor sada suočava, na koji način su mere uticale na poslovanje, koje probleme su rešili, a koje ne, i da se sazna koja je to potreba za podrškom u periodu koji dolazi.

„Posebno su značajni predlozi inovativnih rešenja koji bi došli iz privrede. Prvi paket antikriznih privrednih mera došao je brzo, podrška je bila odlučna i obimna, ali i prilagođena prvom talasu i prvom izazovu. Ovo istraživanje je dokaz da će se i dalje sve raditi u komunikaciji sa privrednicima, i da će se slušati njihovi zahtevi“, istakao je Popović.

Izvor: PKS

Foto: mohamed_hassan, Pixabay

Чланак „Nove mere podrške privredi treba da budu usko definisane i namenjene najugroženijima“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potpisivanjem Memoranduma između Regionalnog portala privrednih registara i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana KIF ZB, spajaju se dva projekta koje podržava Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD, a koji značajno doprinose razvoju jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana.

„Da biste imali jedinstveno tržište regiona morate da imate jedinstvene unificirane podatke i mogućnost da ista analitika može da se uradi u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini“, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.

Intenzivnija razmena podataka

APR pruža podršku za pokretanje poslovanja i obavljanje poslovnih aktivnosti za više od 400.000 registrovanih privrednih subjekata i oko 50.000 pravnih lica, kojima pruži godišnje u proseku oko 1.000.000 administrativnih usluga, od kojih je dobar deo elektronskih. Registrovane podatke APR objavljuje preko interneta, a državnim organima pruža podatke putem veb servisa, rekao je Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre.

„Dalji razvoj saradnje sa PKS omogućiće intenzivniju razmenu podataka i unapređenje privrednog ambijenta“, izjavio je direktor APR Milan Lučić. On je dodao i da APR želi da kroz ovakvu stratešku saradnju sa PKS dobije povratne inpute od privrede, kao i privredi pruži svoju stručnost i znanje. Lučić je kazao da će APR nastaviti da radi na daljoj digitalizaciji registara i najavio da će do kraja godine imati i elektronske registre zaloge i lizinga.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj rekla je da se nada da će ovakva saradnja doprineti ekonomskom oporavku posle pandemije kovid virusa, kao i nastavku regionalne integracije. „Ekonomski oporavak opisujemo dvema rečima – zeleni i digitalni, i evo nas u digitalnom prostoru, sarađujemo konkretnim koracima kako bi privreda mogla da koristi ove podatke, da poboljšava trgovinu u regionu Zapadnog Balkana“, rekla je ona.

PKS, osim servisa APR-a, u jedinstvenoj integrisanoj statistici ima i servise NBS, Republičkog zavoda za statistiku, Uprave carina, Blumberga, Trejdmapa i ostale. Privrednici mogu da otkriju dodatni potencijal svojih usluga ili proizvoda, kao i izvozna tržišta i to je najveća prednost ove integrisane statistike, ukazao je predsednik PKS.

„Zahvaljujući kvalitetnoj analizi možemo da mapiramo izvozna tržišta, proizvode koje ne moramo da uvozimo, kao i izvozne trendove ili tradicije koje možemo preinačimo u našu korist“, naveo je Marko Čadež.

Koje podatke privreda dobija?

Ove dve institucije će kroz saradnju sada privrednicima moći da ponude set odgovora na pitanja koja ih interesuju, a to su:

• gde izvoziti, ⠀
• u koju industriju investirati,
• ko su najbolji dobavljači,
• ko su poslovni partneri,
• kakva je „krvna slika“ industrije u kojoj posluju. ⠀

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак Privrednici će uskoro imati bolji pristup informacijama važnim za njihovo poslovanje⠀ се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Čuvarkuća” nije samo potvrda kvaliteta i domaćeg porekla, već i znak da kupovinom ovih proizvoda ulažemo u budućnost naše zajedničke kuće, piše PKS.

“Značaj ovog žiga je u tome što dokazuje da je najveći deo onoga što čini njegovu vrednost stvoreno u Srbiji“, istakao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. Dodao je da kada građani kupuju proizvode sa ovom oznakom, oni ustvari daju novac ne samo proizvođaču, već i celom lancu dobavljača.

Firme koje žele da njihovi proizvodi nose ovu oznaku kvaliteta mogu da se prijave za žig na sajtu stvaranousrbiji.rs. Ali, kako kažu u PKS-u, taj žig neće moći da dobiju svi, već oni koji proizvode veoma kvalitetnu robu, i to ili od domaćih sirovina ili uz pomoć naših dizajnera i radnika.

Izvor: PKS

Foto: PKS

Чланак “Čuvarkuća” – nova oznaka kvaliteta za domaće proizvode се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turizam i ugostiteljstvo su sektori koji su najviše pogođeni pandemijom, a slede ih kreativna industrija, saobraćaj i skladištenje, dok se kriza delimično prelila i na prerađivačku industriju i IT sektor, pokazao je drugi ciklus ankete „Zajedno kroz krizu“, koju su realizovali Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Proizvodni i uslužni kapaciteti su smanjeni kod dve trećine firmi. Sada već trećina ispitanika izveštava o delimičnom ili potpunom oporavku kapaciteta.

Petina firmi stopirala deo poslovnih procesa

Trećina preduzeća je započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, a petina firmi je bila primorana da zatvori deo poslovnih procesa.

Prema veličini, najugroženiji su bili preduzetnici i mikro firme, a gotovo sve firme očekuju pad prodaje i profita do kraja 2020. godine. Nešto više od petine ispitanika, 21 odsto, uspelo je da brzo promeni način poslovanja, što ukazuje da su te firme spremnije dočekale krizu.

Anketa pokazuje da postoji potencijal za dalji napredak, jer svako treće preduzeće može delimično ili potpuno da se prilagodi poslovanju putem interneta. Gotovo sve srednje i velike firme imaju veb stranu, dok je broj firmi sa onlajn prodajom porastao, pa svaka peta prodaje proizvode ili usluge preko elektronske prodavnice. Iako je najoptimalnija prodaja putem interneta ona u kojoj se kupcima nude sve opcije plaćanja, mali je procenat firmi koji kupcima i klijentima nudi više od jedne, ili sve opcije plaćanja.

Sporiji oporavak

U sedmoj nedelji krize privrednici ocenjuju da će im, pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je to bilo na samom početku. Vreme oporavka procenjuje se najčešće na tri do šest meseci, ili na šest do 12 meseci. Vreme očekivanja teškoća u naplati potraživanja, pomerilo se uglavnom na period od početka jeseni.

Ubedljiva većina privrednih subjekata prijavila se za mere državne pomoći, a mere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije jesu direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade; odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose; odlaganje plaćanja akontacije; kao i pristup povoljnim kreditima u okviru garantne šeme. Značajnom broju privrednika između 10 i 14 procenata potrebna je dodatna pomoć u korišćenju mera državne pomoći.

Anketa pokazuje da pad poslovanja u sektorima saobraćaja, turizma i industrije znatno utiče na pad poslovanja ostalih firmi u njihovom lancu snabdevanja. Većina firmi, dve trećine njih, promenama u poslovanju utiče na do 30 njihovih dobavljača, i na do 100 njihovih poslovnih kupaca.

Rezultate prethodnog istraživanja možete pogledati ovde.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак PKS-ova anketa: 85% poslodavaca tokom krize zadržalo isti broj zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turističke agencije spremne za Grčku

Usvajanje Uredbe o zamenskim putovanjima pomoći će da opstane turistički sektor, ali i da se zaštite prava korisnika, smatra Ljubiša Nešovanović, predsednik Grupacije turističkih agencija PKS i vlasnik turističke agencije “Robinzon”.

“Kao savesni turistički poslenici otvaraćemo jednu po jednu destinaciju, shodno situaciji kad je u pitanju pandemija, a prva na redu je Grčka”, navodi Nešovanović. Dodaje da će agencije u julu biti spremne da organizuju sopstveni prevoz, a potom se očekuje regulativa za avio i autobuski prevoz, s obzirom na predviđene dodatne troškove zbog polovične popunjenosti kapaciteta u uslovima propisanih mera zaštite.

Turizam u zemlji

Prema proceni YUTA, turističke agencije imaće gubitak između pet i sedam miliona evra dobiti od početka godine do kraja maja. Za veliki broj turista, destinacija za odmor ove godine biće domaće banje, jezera, etno domaćinstva i planine. Zato će Udruženje za turizam PKS pružiti podršku i vlasnicima kategorisanih apartmana da obezbede kontinuiranu ponudu tokom cele godine, kaže Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam PKS. Takođe, radi se na povezivanju privrednih subjekata iz različitih privrednih grana da bi se stvorila dodatna vrednost, povećala proizvodnja i unapredio kvalitet turističkih proizvoda Srbije. Povezivanjem lokalnih proizvođača etno hrane sa vinarima, proizvođačima suvenira, galerijama, muzejima u Srbiji, etno turistički proizvod dobija novi kvalitet.

Aktivno se radi i na podršci manifestacionom turizmu, s obzirom na otkazane događaje u ovoj godini. Okvirno, ukupan broj manifestacija i događaja koji se organizuje u državi godišnje je oko 17.000, od čega je oko oko 2.000 sportskih manifestacija i oko 15.000 kongresa i korporativnih događaja. Treba imati u vidu da čitava „event“ industrija stalno zapošljava oko 10.000 ljudi i petostruko više honorarnih angažmana.

Kada su u pitanju hoteli, od 380 kategorizovanih hotela u Srbiji, od 17. marta 340 ne radi, dok je 40 svoje kapacitete preorijentisalo za smeštaj medicinskog osoblja, kao podršku u borbi protiv Covid pandemije.

Potencijal koji je urušila korona

Prema podacima Udruženja za turizam PKS, u sektoru turizma posluje 33.793 kompanija i preduzetnika. Izvoz turističkih usluga Srbije već deceniju beleži stalni rast. U 2019. godini vrednost izvoza tih usluga dostigla je oko 1,4 milijarde evra, što čini 20,9 odsto ukupnog izvoza usluga Srbije. Srbiju je u 2019. godini posetilo rekordnih 3,7 miliona turista. U aprilu 2020. godine ukupno je u oblasti turizma i ugostiteljstva poslovalo blizu 8.000 privrednih društava i oko 26.000 preduzetnika.

U januaru 2020. godine, u odnosu na januar 2019. godine, broj dolazaka turista bio je veći za 24,2 odsto, u februaru za 18,9 procenata, dok je u martu ove godine u odnosu na isti mesec prošle, zbog pandemije virusa, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj dolazaka turista prepolovljen.

Foto: falco, Pixabay

Чланак PKS najavljuje pomoć za turistički sektor се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dakle, ukoliko imate problem ili pitanje u vezi sa transportom, obezbeđenjem sirovina, snabdevanjem, izvozom i uvozom, učešćem na sajmovima i sl, možete se obratiti PKS.

Mejl Info servisa je covid19@pks.rs. Za dodatne informacije i prijave dostupan je i telefon 0800 808 809.

Чланак PKS otvorila Info servis za privrednike pogođene krizom се појављује прво на Biznis i Finansije.