– Biće niža putarina, ali će se naplaćivati. Postoji razlika. Na brzim saobraćajnicama neće biti naplatnih rampi, već će se naplaćivati putem kamera koje detektuju tablice, to je nešto novo – rekao je Vesić u BIZcastu na B92.net.

Kada su u pitanju putarine teretnih vozila, ministar je objasnio da će postojati pravila, ali i kontrole kako bi se ista poštovala.

– Postojaće vage u asfaltu koje mere osovinsko opterećenje i ukoliko je neko pretovaren, ta putarina će biti znatno veća. To će biti neka vrsta kazne – objasnio je Vesić.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Plaćaćemo putarinu i na brzim saobraćajnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovakvu vrstu upozorenja proteklih dana dobili su, od svoje banke, klijenti više različitih banaka u Srbiji. Iako smo ubeđeni da bismo svaku prevaru lako prepoznali, u stvarnosti često – nije tako.

„Banke ulažu velike resurse u bezbednost – tražeći načine kako da zaštite istovremeno i sebe i klijente, jer se pored novca, u bankama čuvaju i podaci o računima, transakcijama i lični podaci klijenata. Danas, u eri modernog bankarstva, klijenti sve manje posećuju filijale, a većinu bankarskih poslova obavljaju elektronskim putem. Stoga i banke i klijenti moraju biti svesni pretnji koje vrebaju u sajber prostoru“, kaže za portal N1 Vladimir Mićić, direktor Službe za upravljanje rizicima bezbednosti Erste banke, koji je učestvovao na ovogodišnjoj Nacionalnoj sajber konferenciji.

Pogrešni koraci

Tu je, dodaje Mićić, važno pitanje – kako da se, kao klijenti koji koristimo mobilno bankarstvo i druge elektronske aplikacije za plaćanje – zaštitimo od pogrešnih koraka koji nas mogu dovesti do toga da postanemo žrtve prevare.

„Stvari treba razdvojiti na tri segmenta. Prvi segment su same aplikacije koje vam banke isporučuju i koje vi svakodnevno koristite. Drugi segment predstavljaju aplikacije kojima banke vrše različite bezbednosne provere“, navodi naš sagovornik.

Te aplikacije, objašnjava Mićić, posmatraju vremenski okvir korišćenja mobilne aplikacije za plaćanje, prate sve one parametre koji se mogu dovesti u vezu jedni s drugima, i na osnovu toga zaključuju da li se radi o redovnoj transakciji i pristupu klijenta, ili se, zapravo, dešava neka neobična radnja koja može da ukaže na neki napad.

„U slučaju da se primeti da određena radnja nije uobičajena, bezbednosni operativni centri banaka dobijaju odgovarajuća upozorenja i na osnovu njih se vrlo brzo reaguje kako bi se utvrdilo o čemu se radi”, navodi Mićić.

Treći segment smo, kako ističe – „svi mi, korisnici, koji sa dužnom pažnjom treba da koristimo internet“.

Ne plaćamo s telefona kojim smo pristupali nesigurnim sajtovima

Na pitanje šta klijenti mogu da urade, sagovornik N1 odgovara – jednostavno isto ono što rade u svakodnevnom životu.

“To znači da ako danas kupujete stan ili zidate kuću, svakako je ne zidate u mračnoj ulici ili ne birate stan u okruženju u kom ne postoji, recimo, infrastruktura, ili jednostavno znate da okruženje nije bezbedno”, kaže Mićić.

Isto je, dodaje, i sa platnim instrumentima.

“Dakle, ne kačimo se na javne vajfaj mreže kada plaćamo. Vodimo računa kada dižemo novac sa bankomata da li smo u dovoljno osiguranom prostoru, da li nam je neko iza leđa, da li neko prisluškuje ili ne. Ako koristimo ove moderne alate za izvršenje plaćanja kao što su Google Pay, Apple Pay – vodimo računa da prethodno nismo pristupali nekim nesigurnim sajtovima, ili još gore skinuli slučajno neki virus, ili došli do nečega što može da ugrozi tu vrstu plaćanja”, objašnjava sagovornik portala N1.

Što je ranije bio novac – danas je podatak

Danas se, ističe Vladimir Mićić – sve svodi na podatke.

“Na osnovu ukradenih ličnih podataka, neko može da vam ukrade ceo vaš identitet. A, kada vam ukrade indentitet, ukrao vam je i novac. I to ne mora odmah da se desi, da se lični podaci odmah iskoriste. Rezultati tih prevara obično dolaze tek nedeljama ili mesecima, a nekada čak i nekoliko godina kasnije, kada zaboravimo šta smo nehotice uradili u nekom prethodnom periodu. Tada posledice mogu biti još veće”, kaže sagovornik portala N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Ne kačite se na javne vajfaj mreže kada plaćate mobilnim telefonom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve više ljudi u Francuskoj i Evropi pije kraft pivo, a vinska industrija ima problem i sa prekomernom proizvodnjom, pase zbog toga Vlada Francuske odlučila za jedan, na našim prostorima, neuobičajeno potez. Izdvojiće 200 miliona evra za smanjenje tržišnih viškova, kako bi se održala cena i odgovarajuća proizvodnja, prenosi BBC.

Većina novca biće iskorišćena za kupovinu viška zaliha, a alkohol će se prodavati za upotrebu u proizvodima kao što su sredstva za dezinfekciju ruku, proizvodi za čišćenje i parfemi.

Istovremeno, vinogradarima će biti na raspolaganju i novčana pomoć za prelazak vinogradara na druge proizvode, poput uzgajanja maslina.

Prema podacima Evropske komisije, do juna ove godine potrošnja vina opala je za sedam odsto u Italiji, za 10 odsto u Španiji, 15 odsto u Francuskoj, 22 odsto u Nemačkoj i 34 odsto u Portugalu.
Proizvodnja na nivou Evropske unije povećana je, istovremeno, za četiri procenta.

Izvor: 24sedam.rs/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Vlada u Parizu će izdvojiti 200 miliona evra za uništavanje viška vina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Skupština Grada Beograda je, naime, na sednici održanoj 13. aprila izmenila Odluku o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda.

Prema tim izmenama, kako je saopštio Infostan, ovo javno komunalno preduzeće od 1. jula „nema pravni osnov za pokrivanje troškova naplate naknade komunalnih usluga na osnovu jedinstvene uplatnice“.

„Naknadu će naplaćivati pružaoci platnih usluga pri prijemu uplata, u skladu sa svojom tarifom naknada za usluge fizičkim licima“, saopšteno je iz Infostana.

Ovo, u suštini, znači da će od sledećeg meseca žitelji Beograda morati da plaćaju naknadu na šalterima pošte i banaka prilikom namirivanja mesečnih računa za Infostan.

U prevodu – nema više plaćanja mesečnih komunalija bez provizije na šalterima.

„Građani su do sada plaćali račune Infostana bez provizije u pošti, bankama, jer je Grad to subvencionisao, tojest plaćao umesto građana. Sada je to ukinuto, pa građani Beograda nemaju više povlašćeni tretman“, kaže za portal N1 Dejan Gavrilović, predsednik organizacije potrošača Efektiva.

Tarifa će, kaže, zavisiti od banke u kojoj se račun plaća.

„Formalno, potrošači ovom odlukom nisu oštećeni, samo su izgubili privilegiju koju su imali“, pojašnjava Gavrilović.

Izvor:N1
Foto: Pixabay

Чланак Šta se menja sa računima Infostana od 1. jula се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čitava polemika se može sumirati i svesti na tri ose: bezbednost, troškovi i komfor.
Iako je sa kešom moguće troškove svesti na minimum u stranoj državi (pogotovo u velikim turističkim centrima) uvek postoji rizik da ćete ostati bez istog.

Ovaj problem doduše u poslednje vreme sve više pogađa i kartice. Ipak, ako nam je bezbednost prioritet, te se odlučimo da plaćamo samo platnom karticom, za nijansu je bezbednije, ali se suočavamo sa većim troškovima. Treća i po nekima i najbolja opcija (doduše za one platežno sposobnije), jeste da se deo novca prenese u kešu, a deo novca ostavi na računu u banci.

Najbolja opcija je keš

Marko Dragić, privredni savetnik u NOPS-u, kaže za „Blic“ da je uvek bolje plaćati gotovinom.

„Najbolje je da se plaća valutom zemlje u koju su ljudi došli. Ukoliko plaćaju karticama, postoji mogućnost da se dinarski račun konvertuje u tu drugu valutu, ali onda mogu da se uračunaju dodatni troškovi konvertovanja“, kaže sagovornik lista.

On dodaje i da je plaćanje u kešu na neki način bezbednije.

„Ako već nemaju račun ili nisu mogućnost da ga otvore, svakako je savet da koriste keš kao sredstvo plaćanja“, zaključio je Dragić.

Obavezno otvorite devizni račun

Na pitanje, ako se neko odluči da nosi karticu, šta je preporučljivije, takozvana obična ili devizna kartica, Dragić naglašava da je obavezno otvoriti devizni račun kako bi se izbegli troškovi konvertovanja naše valute u neku stranu.

„Svakako da je bolja devizna kartica, i da su na njoj sredstva u valuti zemlje u koju se ide. Ako se ide u zemlje EU, da to bude evro kako bi se izbegle neke kursne razlike i gde sa plaćanjem u evrima neće imati problema“, kazao je on.

Posavetovao je da novac prethodno u Srbiji ubace na devizni račun. Ukoliko ga nemaju, trebalo bi da ga otvore. U nekim bankama je to besplatno u sklopu određenog bankovnog paketa koji već imaju klijenti.

Budite svesni gde putujete

Na pitanje o načinima plaćanja u inostranstvu, finansijski stručnjak Dušan Uzelac ističe da pre svega treba imati svest o destinaciji u koju se putuje jer svaka zemlja ima svoja pravila.

„Odgovor na to pitanje je destinacija i poenta je pripremiti se prema tome. To je lako objasniti kada kažem da je recimo u Švedskoj prisutan ’cashless society,, gde je plaćanje tim bezgotovinskim modelima moguće na svim stranama. Na primer, možete kupiti jagode i banane na pijaci bez gotovine, dok probajte da to uradite u Turskoj. Kod njih je keš i dalje dominantan, tako da je to glavno pravilo“, kaže Uzelac.

S tim na umu, treba biti oprezan, u slučaju da ste se opredelili za keš. Na primer, ukoliko u Tursku odete sa dolarima ili evrima, a kako tamo već godinama vlada trend visoke inflacije i devalvacije lire, proći ćete izuzetno dobro pošto može da se desi da u trenutku kada isplanirate putovanje i do trenutka vašeg sletanja u Istanbul vi dobijete pozamašnu kupovnu moć.

„To je ono što je rizik od destinacije do destinacije. Ako krenete u Ameriku sa evrima je gore nego da idete u Tursku sa karticom. Oni ne poznaju evro kao valutu plaćanja, daće vam 20 odsto nižu konverziju nego što biste dobili u nekoj drugoj zemlji“, naveo je Uzelac.

„Izaberite vaš nivo komfora“

Da li ćete iskoristiti keš ili deviznu karticu pri kupovini u inostranstvu presudan je individualni faktor i lične preferencije, odnosno sami birate kakav komfor želite.

„Poentu plaćanja gledajte kao proizvod koji košta više, ali daje komfor neke vrste. Niko vam ne brani da vi ponesete gotovinu, ali time vi snosite i rizik od gubitka gotovine. Isto tako nosite i rizik da će neko da vas prevari u menjačnici. Savet je da izaberete svoj nivo komfora. Ako vam nošenje velike količine keša ne predstavlja problem, onda je to to. Međutim, ako nećete da razmišljate o novcima, već samo da provučete tu karticu, onda sve te transakcije, razlike u valutama neće biti problem jer ste s njima kupili svoj komfor“, zaključuje Uzelac.

Ako plaćate karticom, proverite sve sa bankom

Kako piše na sajtu Narodne banke Srbije, ukoliko ste se odlučili na plaćanje karticom, potrebno je da s bankom koja vam je izdala platnu karticu proverite da li ona može da se koristi u inostranstvu, kao i koji su osnovni troškovi i naknade korišćenja te kartice u inostranstvu.

„Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Ukoliko nemate mogućnost da na prodajnom mestu izvršite direktno plaćanje karticom i primorani ste da podignete novac s bankomata, u tu svrhu koristite debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže… Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji“, pišu i dodaju da je česta zabluda korisnika da im banka neće naplatiti proviziju ako banka pripada istoj bankarskoj grupaciji kao i banka koja izdaje karticu.

„Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobno sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti s vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo“, navode oni.

Pazite se duple konverzije

Kako navode na sajtu NBS, ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke.

„Troškova konverzije neće biti ukoliko posedujete devizni račun u istoj valuti, povezan s vašom platnom karticom, koji će prilikom transakcije biti zadužen za odgovarajući iznos transakcije. Međutim, ukoliko vršite plaćanje u valuti koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju, i to npr: ako ste robu i usluge plaćali u američkim dolarima, a devizni račun imate u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre“, upozoravaju.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kako plaćati u inostranstvu, keš ili kartica? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Transformativne promene koje predstoje uključuju redefinisanje pojma novca, nove načine za razmenu vrednosti, pametna iskustva koja obuhvataju kako fizičko tako i digitalno okruženje, kao i više standarde u pogledu inkluzije i održivosti, što će menjati način na koji kreiramo, izrađujemo i isporučujemo proizvode.

Redefinisanje pojma novca

Definicija novca se proširuje i uključivaće netradicionalna sredstva kao što su podaci, kriptovalute i digitalna dobra, a samim tim će se menjati način na koji razmenjujemo vrednost.

• Tokenizovani svet – Tokenizacija omogućava pristup širom rasponu sredstava, istovremeno promovišući poverenje i sigurnost u samoj razmeni. Kako se krećemo ka tokenizovanom svetu, potrošači i kompanije će moći da koriste, kombinuju i razmenjuju nove oblike vrednosti, a takav pristup kreira i nove poslovne modele.

• Plaćanja koja se mogu programirati – Aplikacioni programski interfejs (API), smart contract programi i veštačka inteligencija će se kombinovati kako bi se omogućilo da se poslovni tokovi koji se obično izvršavaju pre ili posle plaćanja, uključe u samo plaćanje. Plaćanja koja je moguće programirati će stvoriti novu vrstu efikasnosti i pružiti unapređeno korisničko iskustvo.

• Sveprisutni novčanici – Digitalni novčanici sledeće generacije biće od vitalnog značaja kada je u pitanju naše upravljanje ličnim identitetom i sredstvima, uključujući široku paletu tokenizovanih vrednosti. Oni će biti sve važniji deo naše svakodnevice, i omogućiće pristup uslugama i plaćanjima u bilo kom okruženju.

Pametna iskustva

Iskustvo potrošača će se transformisati jer će se fizičko i digitalno okruženje sve više preplitati i biti povezaniji i pametniji, a sve sa idejom da korisnicima pružaju hiperpersonalizovana iskustva.
• Povezane finansije – Baš kao što je omnichannel trgovina (prodaja putem više trgovačkih kanala) transformisala način na koji kupujemo, tako će nove tehnologije proširiti načine i mesta na kojima plaćamo u prodavnicama, sportskim i kulturnim lokacijama, železničkim stanicama, onlajn igrama, super-aplikacijama, pametnim gradovima, metaverzumima itd. Mastercard API program omogućio je kompanijama kao što su Allstate, Adyen i Accelya da isporuče nova rešenja svojim klijentima.

• Neograničeni kanali za plaćanje – Kanali za plaćanje i mreže povezivanja koje omogućavaju kretanje novca će probiti postojeće barijere koje ograničavaju razmenu dobara, usluga i podataka preko geografskih granica i digitalnih tržišta.

• Neograničeni prihvat – Nove tehnologije i šire mogućnosti izbora drastično menjaju i iskustvo plaćanja na prodajnom mestu. Trgovci će biti fleksibilniji kod prihvata, a potrošači će imati koristi od znatno unapređenog iskustva i šireg obima usluga. Shodno tome, Mastercard je radio s Payfaceom i brazilskim maloprodajnim centrom St. Marche na pilot projektu biometrijske potvrde plaćaja na pet lokacija u okolini Sao Paula u 2022.

Održiva budućnost

Promene u društvu i životnoj okolini će imati značajan uticaj na to kako interesne strane vrednuju kompanije, kao i prema tome kako su ESG strategije primenjene u kreiranju, izgradi i isporuci proizvoda.

• Inkluzivne finansije– Globalno će se pojaviti nova tržišta i usluge kako bi se obezbedilo finansiranje odnosno osnažili ljudi i zajednice koji trenutno nemaju pristup zvaničnim tokovima novca da postanu finansijski uključeni.

• Osvešćeni konzumerizam – Potrošači će sve više nagrađivati kompanije koje u praksi podržavaju njihove lične društvene, etičke i ekološke ciljeve. S tim u vezi, Mastercard je sarađivao sa kompanijom Doconomy na razvoju Kalkulatora ugljeničnog otiska, koji omogućava finansijskim institucijama i trgovcima da ugrade metriku za praćenje ugljeničnog otiska u svoje aplikacije kako bi potrošači mogli u realnom vremenu da imaju uvid u procenjeni CO2 otisak svih svojih kupovina.

• Izgrađeno poverenje – Razvoj novih tehnologija i pojava sve više tačaka interakcije ljudi sa tehnologijama, znači i da se povećava rizik od prevara i krađe identiteta, što znači da će sigurnost i poverenje postati ključni faktori za diferencijaciju kompanija. Oni koji osvoje i zadrže poverenje potrošača, preuzeće značajniji deo tokova plaćanja.

Чланак Budućnost plaćanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udeo gotovinskih plaćanja u evrozoni prošle godine bio je 59 odsto. Malta, Slovenija, Austrija i Italija su zemlje u kojima je plaćanje gotovinom i dalje dominantno, s udelom u ukupnim plaćanjima od 69 do 77%, u Nemačkoj gotovina drži 63% plaćanja, u Francuskoj 50, a pri dnu su Finska i Holandija gde je udeo gotovine samo 20%.

Poslednji podaci za Hrvatsku iz 2020. pokazali su da je udeo gotovine tada bio 54%. Premda se i dalje svi kunu u gotov novac, činjenica je da kartice i elektronska plaćanja preuzimaju igru.

Godine 2016. udeo gotovinskih plaćanja u evrozoni bio je 79%, 2019. 72%, a prošle godine je pao na 59%. Pandemija i strah od širenja zaraze preko novčanica taj su trend samo ubrzali.

Utrostručio se udeo plaćanja preko mobilnih aplikacija s 1% u 2019. na 3% u 2022. Poraslo je i beskontaktno plaćanje karticom koje sada čini 62% svih kartičnih plaćanja.

Uprkos sklonosti bezgotovinskom plaćanju, 60% potrošača u evrozoni navodi da im je važna mogućnost plaćanja gotovinom.

Izvor: Poslovni dnevnik

Foto; Pixabay

Чланак I dalje se plaća više kešom nego karticama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina radi od kuće, mnogi kao dodatni angažman. Pozicije ne zahtevaju formalno obrazovanje, ali je uslov da im problem nije što posluju – sa druge strane zakona.

Jedna od najpoznatijih softverskih kompanija, koja se bavi zaštitinim programima, analaizirala je tržište rada na dark netu – paralelnoj mreži otvorenoj i za nelegalne, nemoralne i pre svega sumnjive poslove. Na ovoj berzi rada su kreatori lažnih stranica, poznatih kao „fišing“ prevare, sistema koji skidaju novac sa računa i podatke sa kartica, kao i poverljive baze u kojima se čuvaju identiteti građana. Uz solidnu zaradu, međutim, moraju da budu na oprezu, jer ih lovi policija, stručnjaci za visoko-tehnološki kriminal. I prete im kazne.

„Većina tih ljudi nisu visoko obrazovani, ali ima i takvih. Zahteva specifična znanja i veštine“, objašnjava Zoran Živković iz Društva za informacionu bezbednost Srbije.

„Mnogi igraju dvostruku igru. Zarađuju sa obe strane zakona. Na tamnoj strani se nude obuke, alati, to je crna pijaca za deljenje podataka. U slučaju da neko bude žtrva prevare ove radne snage, traba da podnese prijavu MUP-ovom Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal. Proces može da pokrene i država. Postoji i tužilaštvo koje se bavi ovim pitanjima. Što se tiče zakona, pokriveni smo. Nema puno uhvaćenih hakera, ali ih jure. U nekim zemljama su te kazne paprene. Naročito u SAD i Velikoj Britaniji“, priča Živković.

Programeri su najtraženiji stručnjaci na dark netu. U okviru ove specijalnosti, pokazuje analiza ove kompanije, najviše se traže veb developeri. Oni koji kreiraju razne internet proizvode poput fišing stranica. Takođe su cenjeni kreatori malvera, kojima je u opisu posla razvoj trojanaca, ucenjivačkog softvera.

Drugo najtraženije zanimanje u svetu sajber kriminala su izvršioci napada – IT stručnjaci koji sprovode napade na mreže. U normalnom svetu postiji pandan ovom zanimanju – etički haker. Od njih se na dark netu traži da kradu podatke korporacijama, i skidaju gotovinu sa njihovih računa. Podatke često prepordaju drugim „kolegama“.

Na trećem mestu su dizajneri. Oni su kretaori zlonamernog proizvoda. Na primer, pisma koje nas privuče da odamo sve lične podatke.

„Slušamo i kompanije i institucije da ulažu mnogo u informatičku sigurnost, ali to nije dovoljno. Da bi se zaštitili od ovih uigranih prevaranata, iza kojih stoje ozbiljne organizacije, potrebno je jače oružje. Više sredstava i najbolji stručnjaci.“, kaže Živković.

Najveća plata 20.000 dolara

Najveća mesečna plata koja se videla u oglasima bila je 20.000 dolara za poziciju programera. Najniža ponuđena naknada bila je 200 dolara. I na mračnoj strani nude se bonusi za dobar posao. Najviše se ccene iznude otkupa od napadnute organizacije.

Vrh brega

Svakako mesto za izbegavanje, dark net, prema rečima Zoran Živkovića ima i neke prednosti.

„To je prostor na kom funkciniše veliki broj slobodoumnih pokreta, razni „snoudeni“, novinari. To i ne čudi. Naš internet postor samo je vrh ledneog brega. Sve ispod je dark net. Nažalost, u njemu nisu samo finansijski kriminalci. I njemu vršljaju i oni mnogo opasniji i izopačeni. „, kaže Živković.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Živković: Internet prostor je vrh ledenog brega, sve ispod je dark net се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno, krediti banaka stanovništvu nastavili su da rastu kao i cele prethodne godine, ali usporeno.

Dok su keš krediti čak i smanjeni za 0,4 odsto u odnosu na početak godine, stambeni krediti u januaru su povećani za 0,7 odsto što je bilo dovoljno za blagi rast od 0,1 odsto.

Obim gotovinskih kredita smanjuje se iz meseca u mesec još od septembra. Tada je obim keš kredita dostigao 5,7 milijardi evra, ali se od tada do kraja januara smanjio za oko 45 miliona evra.

S druge strane, čini se da stambeno kreditiranje ne posustaje. Samo u januaru je obim stambenih kredita povećan za oko 4,3 milijarde dinara ili za oko 37 miliona evra. Od početka prošle godine obim stambenih kredita povećan je za 12,7 odsto.

Smanjenje kreditiranja privrede je jasan znak ekonomskog usporavanja i posledica je kako neizvesnosti tako i značajno viših kamatnih stopa.

Kamate udvostručene

Prema podacima Narodne banke Srbije za decembar kamatne stope za novoodobrene poslove su udvostručene u odnosu na januar 2022. godine.

Tako je sa prosečnih 2,5 odsto za kredite, indeksirane u evrima, za obrtna sredstva i investicije u januaru ona skočila na oko 5,17 odsto u decembru.

Ne samo privreda već i građani su reagovali na rast kamata, ali samo kod keš kredita. Kamatna stopa na novoodobrene keš dinarske kredite u januaru prošle godine iznosila je oko devet odsto, a u decembru je ona skočila na 13 odsto.

Takođe je u januaru smanjen i broj korisnika kreditnih kartica za 1,3 odsto, a smanjen je iznos odobrenog limita za 0,8 odsto. U januaru je povećan i broj kreditnih kartica u docnji za dva odsto. Istovremeno je broj tekućih računa u docnji po minusu porastao za 4,4 odsto, što je više nego za celu 2022. godinu.

Ova logika izgleda da ne važi samo za stambene kredite. Naime, iako je prosečna kamatna stopa na novoodobrene zajmove za kupovinu stana povećana sa 2,5 na 5,14 odsto za godinu dana, dakle dvostruko, oni i dalje nastavljaju da rastu.

Ukupan dug građana po osnovu stambenih kredita na kraju januara dostigao je 5,3 milijarde evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Smanjeno kreditiranje privrede, ali stambeni krediti i dalje rastu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija je potvrdila kako se to odnosi na svaku od njihovih 40 prodavnica u Nemačkoj i bez obzira na kupovnu vrednost.

To znači da čak i ako samo želite da kupite nešto što košta nekoliko evra, kovanice i novčanice iz vašeg novčanika vam neće pomoći, prenosi Fenix magazin.

Kompanija kaže da je udeo plaćanja u gotovini „zanemarljiv“ već otprilike dve godine. Još samo „mali jednocifreni postotak” kupaca danas u Gravisu plaća u gotovini.

Lanac takođe ističe da je svoju odluku doneo nakon „uspešne test faze u odabranim objektima temeljene na natprosečnom prihvatanju bezgotovinskog plaćanja“.

Bezgotovinsko plaćanje je „jednostavno, sigurno, brzo sa stajališta kupca i odavno je naučeno. Aktivno sledimo put naših kupaca“, poručili su iz kompanije.

Reč je i o troškovima

Iza toga ne stoji samo orijentacija prema ponašanju kupaca, već i poslovna računica.

„Za nas kao trgovca bezgotovinsko plaćanje je jeftinije, jednostavnije i omogućuje brže procese“, rezimira vlastite prednosti Gravis.

Emotivna tema

Gotovina je emocionalno nabijena tema, posebno u Nemačkoj, zemlji u kojoj se gotovina još uvek relativno često koristi. Kod kompanije kao što je Gravis argument u prilog gotovinskom plaćanju bio bi taj da dosad nije bio problem da se tehnički uređaji i pribor kupuju ovim načinom plaćanja.

I naravno plaćanje gotovinom kao jednim od nekoliko načina plaćanja čini kupce fleksibilnijima. Prošlog proleća plaćanje karticom privremeno više nije bilo moguće kod brojnih trgovaca zbog tehničkih problema na jednom, široko korišćenom terminalu za plaćanje.

Gravis je sa svojih 40 podružnica jedan od najpoznatijih nemačkih trgovaca tehnologijom i prisutna je, na primer, u Hamburgu, Kolnu i Berlinu. Prema njihovim izjavama, to je „najveći nemački ovlašćeni Eplov trgovački lanac“ i „najveći sertifikovani Eplov servisni partner“ u celoj Evropi. Gravis pripada kompaniji Freenet AG.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Trgovački lanac ukinuo gotovinsko plaćanje се појављује прво на Biznis i Finansije.