Uskoro kreće sezona letnjih odmora, i kao po pravilu jedno od glavnih pitanja je to kako, koliko i kog novca poneti sa sobom.
Čitava polemika se može sumirati i svesti na tri ose: bezbednost, troškovi i komfor.
Iako je sa kešom moguće troškove svesti na minimum u stranoj državi (pogotovo u velikim turističkim centrima) uvek postoji rizik da ćete ostati bez istog.
Ovaj problem doduše u poslednje vreme sve više pogađa i kartice. Ipak, ako nam je bezbednost prioritet, te se odlučimo da plaćamo samo platnom karticom, za nijansu je bezbednije, ali se suočavamo sa većim troškovima. Treća i po nekima i najbolja opcija (doduše za one platežno sposobnije), jeste da se deo novca prenese u kešu, a deo novca ostavi na računu u banci.
Najbolja opcija je keš
Marko Dragić, privredni savetnik u NOPS-u, kaže za „Blic“ da je uvek bolje plaćati gotovinom.
„Najbolje je da se plaća valutom zemlje u koju su ljudi došli. Ukoliko plaćaju karticama, postoji mogućnost da se dinarski račun konvertuje u tu drugu valutu, ali onda mogu da se uračunaju dodatni troškovi konvertovanja“, kaže sagovornik lista.
On dodaje i da je plaćanje u kešu na neki način bezbednije.
„Ako već nemaju račun ili nisu mogućnost da ga otvore, svakako je savet da koriste keš kao sredstvo plaćanja“, zaključio je Dragić.
Obavezno otvorite devizni račun
Na pitanje, ako se neko odluči da nosi karticu, šta je preporučljivije, takozvana obična ili devizna kartica, Dragić naglašava da je obavezno otvoriti devizni račun kako bi se izbegli troškovi konvertovanja naše valute u neku stranu.
„Svakako da je bolja devizna kartica, i da su na njoj sredstva u valuti zemlje u koju se ide. Ako se ide u zemlje EU, da to bude evro kako bi se izbegle neke kursne razlike i gde sa plaćanjem u evrima neće imati problema“, kazao je on.
Posavetovao je da novac prethodno u Srbiji ubace na devizni račun. Ukoliko ga nemaju, trebalo bi da ga otvore. U nekim bankama je to besplatno u sklopu određenog bankovnog paketa koji već imaju klijenti.
Budite svesni gde putujete
Na pitanje o načinima plaćanja u inostranstvu, finansijski stručnjak Dušan Uzelac ističe da pre svega treba imati svest o destinaciji u koju se putuje jer svaka zemlja ima svoja pravila.
„Odgovor na to pitanje je destinacija i poenta je pripremiti se prema tome. To je lako objasniti kada kažem da je recimo u Švedskoj prisutan ’cashless society,, gde je plaćanje tim bezgotovinskim modelima moguće na svim stranama. Na primer, možete kupiti jagode i banane na pijaci bez gotovine, dok probajte da to uradite u Turskoj. Kod njih je keš i dalje dominantan, tako da je to glavno pravilo“, kaže Uzelac.
S tim na umu, treba biti oprezan, u slučaju da ste se opredelili za keš. Na primer, ukoliko u Tursku odete sa dolarima ili evrima, a kako tamo već godinama vlada trend visoke inflacije i devalvacije lire, proći ćete izuzetno dobro pošto može da se desi da u trenutku kada isplanirate putovanje i do trenutka vašeg sletanja u Istanbul vi dobijete pozamašnu kupovnu moć.
„To je ono što je rizik od destinacije do destinacije. Ako krenete u Ameriku sa evrima je gore nego da idete u Tursku sa karticom. Oni ne poznaju evro kao valutu plaćanja, daće vam 20 odsto nižu konverziju nego što biste dobili u nekoj drugoj zemlji“, naveo je Uzelac.
„Izaberite vaš nivo komfora“
Da li ćete iskoristiti keš ili deviznu karticu pri kupovini u inostranstvu presudan je individualni faktor i lične preferencije, odnosno sami birate kakav komfor želite.
„Poentu plaćanja gledajte kao proizvod koji košta više, ali daje komfor neke vrste. Niko vam ne brani da vi ponesete gotovinu, ali time vi snosite i rizik od gubitka gotovine. Isto tako nosite i rizik da će neko da vas prevari u menjačnici. Savet je da izaberete svoj nivo komfora. Ako vam nošenje velike količine keša ne predstavlja problem, onda je to to. Međutim, ako nećete da razmišljate o novcima, već samo da provučete tu karticu, onda sve te transakcije, razlike u valutama neće biti problem jer ste s njima kupili svoj komfor“, zaključuje Uzelac.
Ako plaćate karticom, proverite sve sa bankom
Kako piše na sajtu Narodne banke Srbije, ukoliko ste se odlučili na plaćanje karticom, potrebno je da s bankom koja vam je izdala platnu karticu proverite da li ona može da se koristi u inostranstvu, kao i koji su osnovni troškovi i naknade korišćenja te kartice u inostranstvu.
„Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Ukoliko nemate mogućnost da na prodajnom mestu izvršite direktno plaćanje karticom i primorani ste da podignete novac s bankomata, u tu svrhu koristite debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže… Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji“, pišu i dodaju da je česta zabluda korisnika da im banka neće naplatiti proviziju ako banka pripada istoj bankarskoj grupaciji kao i banka koja izdaje karticu.
„Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobno sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti s vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo“, navode oni.
Pazite se duple konverzije
Kako navode na sajtu NBS, ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke.
„Troškova konverzije neće biti ukoliko posedujete devizni račun u istoj valuti, povezan s vašom platnom karticom, koji će prilikom transakcije biti zadužen za odgovarajući iznos transakcije. Međutim, ukoliko vršite plaćanje u valuti koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju, i to npr: ako ste robu i usluge plaćali u američkim dolarima, a devizni račun imate u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre“, upozoravaju.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay