Predsednik nije rekao gde će naći novac za ova obećanja.

Majke

„To dajemo majkama, majke primaju novac na račun, prijavljivanje od 20. avgusta, ako ima troje dece dobiće 30.000 dinara. Ukoliko se samohrani otac stara, on će dobiti novac, ukoliko staratelji, oni će dobiti novac“, rekao je Vučić.

Prosveta

Najpre, navodi, doneta je odluka da se posebno uvećaju zarade u prosveti.

„Od 1. septembra idemo na povećanje plata 5,5 odsto, a od 1. decembra ili 1. januara, još 10 odsto, što je kumulativno 16 odsto“, naveo je Vučić.

Medecinske sestre

Medicinske sestre i medicinski tehničari, ukupno 59.128 zaposlenih, dobiće od 1. septembra 5,5 odsto povećanje plata i dodatnih 10 odsto u decembru ili januaru, najavio je Vučić.

Nakon što je predsednik objasnio porast plata u školstvu i delu zdravstva, najavio je povećanja penzija.

Penzije

„Penzionerima će od 1. oktobra primanja biti povećana za 5,5 odsto, a od 1. januara 14,6 odsto“, kazao je on.

Kumulativno, od prošle godine, to je 44 odsto povećanje penzija, izračunao je predsednik.

„Godine 2012. penzija je bila 204 evra, a u januaru će biti 390 evra. Približavamo se zacrtanom cilju od 450 evra. Ovo je važno za naše penzionere, oni znaju da kod nas nema kašnjenja ni dana. Oni će sa sadašnjih 324 evra prosečne penzije za samo šest meseci imati u proseku 39 evra“, rekao je predsednik i ocenio da je to najveće povećanje u istoriji Srbije.

Meso

Postoji problem sa mesom i to će se pitanje u narednim danima rešavati, kazao je predsednik.

„Tajkuni su tražili na svaki način da se drže izuzetno visoke cene, na nivou najviših evropskih. Našim ulaganjem od 3,2 miliona evra, za hleb „Sava“ (koji se najviše proda) spustićemo cenu sa 57 na 54 dinara. Biće niža od oko pet procenata, što nam je važno zbog smanjenja inflacije“, rekao je Vučić.

Struja

Dodao je da će moliti MMF da omogući da se ne poveća cena električne energije.

„Važno nam je da to ne utiče na povećanje drugih cena, kako bismo ubrzali smanjenje inflacije“, kazao je on i ponovio da će hleb već od petka biti jeftiniji za tri dinara.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Stižu dinari za pojedine građane u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Usvojene mere za suzbijanje nasilja:

1. Brojčano će se ocenjivati vladanje od petog do osmog razreda u toku i na kraju prvog i drugog polugodišta, a ocena iz vladanja će ulaziti u prosek.

2. Učeniku se odlaže ispisivanje iz srednje škole ukoliko je protiv njega pokrenut vaspitno-disciplinski postupak, do njegovog okončanja. Nakon toga, ukoliko učenik želi i dalje da se ispiše, škola je u obavezi da dozvoli ispisivanje i da u ispisnicu unese izrečenu vaspitno-disciplinska meru koja je za učenika izrečena tokom postupka.

3. S obzirom na to da je kao teža povreda obaveze učenika već definisana „upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja“, na predlog Ministarstva, a uz saglasnost članova radne grupe, usvojeno je da škole Opštim aktom mogu da urede upotrebu mobilnog telefona tokom nastave.

4. Vršiće se izmene Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog/srednje obrazovanja i vaspitanja u cilju povećanja broja stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama. Predlog Ministarstva za broj izvršilaca u osnovnim školama (po 3 odeljenja manje):

– umesto od 8 do 23 odeljenja – predlaženo od 8 do 20 odeljenja – 1 izvršilac na poslovima stručnog saradnika.
– umesto od 24 do 31 odeljenja – predlaženo od 21 do 28 odeljenja – 1,5 izvršilaca na poslovima stručnog saradnika.
– umesto od 32 do 39 odeljenja predlaženo od 28 do 36 odeljenja – 2 izvršioca na poslovima stručnog saradnika itd.

Kako saznajemo, ministar prosvete, kao i članovi radne grupe su se složili da je potrebno povećati broj stručnih saradnika. Ružić je istakao da je neophodno uraditi analizu stanja broja stručnih saradnika u osnovnim i srednjim školama, finansijsku projekciju efekata, a zatim i pribaviti saglasnost/odobrenje Ministarstva finansija, sa čime su se saglasili i članovi Radne grupe. Svi članovi Radne grupe su se složili da bi povećanje broja stručnih saradnika bila veoma značana mera u cilju prevencije nasilja, tom prilokom bi prioritet imali stručni saradnici koji u školama nemaju punu radnu normu. Takođe, pomenuto je da su školama pored psihologa i pedagoga potrebi i specijalni pedagozi, socijalni radnici, pre svega srednjim školama.

5. Povećanje nadoknade za rad odeljenjskih starešina od 4 % poveća na 7 %, uz izradu Pravilnika/Uputstva o radu odeljenjskih starešina. Istaknuto je da bi bilo značajno podržati značaj uloge odeljenjskog starešine i kroz donošenje Pravilnika/Uputstva o radu odeljenskih starešina. Naznačeno je da će uvećanje koeficijenta za obračun i isplatu plate za odeljenskog starešinu zahtevati izmenu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koja je u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kao i da je potrebno uraditi finansijske efekte.

6. Povećanje postojećih novčanih kazni za roditelje. Postignuta je saglasnost da se poveća samo donja granica novčane kazne za roditelje. Novčanom kaznom od 10. 000 umesto dosadašnjih 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik za povredu obaveze iz člana 84. ovog zakona što predstavlja neopravdane izostanke učenika, upotrebu mobilnog telefona. prevare u ocenjivanju i za unošenje oružja i pirotehnike. Novčanom kaznom od 40.000, umesto dosadašnjih 30.000 do 100.000 hiljada dinara kazniće se roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz čl. 111. i 112. ovog zakona odnosno fizičko, psihičko, digitalno, seksualno i drugo nasilje.

7. Potpisaće se novi memorandumi/revidiraće se stručna uputstava o saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji, Ministarstvom zdravlja i Ministarstvo pravde, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Svi članovi radne grupe su istakli značaj i neophodnost intersektorske saradnje kada je ova složena tema u pitanju.

8. Usvojene su predložene izmene Pravilnika o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada, a koje se odnose:

– na veću učestalost i dužinu realizacije društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u školama – (umesto da se aktivnosti realizuju 2 do 3 puta nedeljno, realizovaće se 3 do 4 puta nedeljno) i vreme realizacije aktivnosti (umesto 15-45 minuta, aktivnosti će se realizovati u periodu od 30 do 60 minuta),

– takođe, usvojeno je da se društveno-koristan, odnosno humanitarni rad ostvaruje u prostorijama škole pod nadzorom nastavnika, roditelja, direktora, odnosno stručnog saradnika ili van prostorija škole u saradnji sa nadležnim centrom za socijalni rad, kao i da nijedna odabrana aktivnost društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada ne sme osobu koja je bila izložena nasilju, bilo da je reč o učeniku ili zaposlenom, izložiti mogućnosti nove viktimizacije.

Stav zaposlenih u Ministarstvu je bio da se aktivnosti društveno-korisnog rada ne mogu realizovati bez prisustva nastavnika, sa čim su se saglasili svi članovi Radne grupe. Šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju, Snežana Vuković je napomenula da će se prilikom izmene pomenutog Pravilnika revidirati i primeri aktivnosti društvno- humanitarnog rada za teže povrede i povrede zabrane.

9. Usvojena je i jedna od ključnih izmena Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje koja će se odnosi na to da za treći nivo nasilja i zlostavljanja direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu u roku od 24 sata putem digitalne nacionalne platforme „Čuvam te“
sa prvim informacijama o događaju, a u roku od 48 sati sa potpunim informacijama i zaključcima sa sastanka tima.

Takođe, ustanova putem nacionalne platforme ažurira informacije o postupanju do zatvaranja predmeta, odnosno preduzimanja svih potrebnih mera i njihove evaluacije.

Zaposleni u Ministrstvu su istakli da će se prilikom izmene pomenutog Pravilnika, izmeniti i delovi Pravilnika koji se odnosite na planiranje preventivnih aktivnosti, uz isticanje značaja stručnog usavršavanja iz oblasti zaštite od nasilja za sve zaposlene toko svake školske godine.

Takođe, preciziraće se uloge Tima za zaštitu, kao i procedure postupanja u situacijama drugig i trećeg nivoa nasilja, nasilja koje se dogodilo izvan ustanove (kada deca nisu u svojstvu učenika) kao i postupanje u situacijama zloupotrbe mobilnih telefona prema drugim učenicima i prema zaposlenim. Biće pojašnjena uloga Nacionalne platforme „Čuvam te“ u evidentiranju prvog i drugog nivoa nasilja.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Koje su nove mere donete u borbi protiv nasilja u školi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pokrajinski sekretar Zoran Gojković je početkom decembra, gostujući na nacionalnoj frekvenciji izneo svoju teoriju da je naš „kupoholičarski mentalitet“ kriv za to što je porastao udeo žena u ukupnom broju novozaraženih. Sekretar je očigledno aludirao na redove koje smo viđali ispred prodavnica povodom Crnog petka, a u tim redovima su, sudeći prema sekretarovim rečima, stajale niko drugi do žene.

Međutim, ono što je Gojković propustio da nam kaže jeste da većina žena u toku pandemije ima i veće brige, pa su tako, osim u redovima, mnogo češće i iza medicinskih vizira, sa maskama iza kasa u supermarketima, sa stetoskopima na prijemima u kovid-ambulantama ili u ulozi starateljki u domovima za stare. Za ovo potonje postoje i zvanične statistike.

Podaci Ankete o radnoj snazi za 2019. godinu pokazuju da 67% zaposlenih u trgovini čine žene, u zdravstvu je taj procenat još i veći – 77%, a slično stanje je i kada je reč o sektoru socijalne zaštite gde u ustanovama sa domskim smeštajem 78% zaposlenih čine upravo žene.

Svim ovim radnicama zajedničko je to da za vreme pandemije nisu mogle da rade od kuće, već su na svom radnom mestu najčešće bile i tokom vanrednog stanja.

Radna obaveza nedovoljno regulisana

U istraživanju „Uticaj epidemije COVID-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“, fondacije Centar za demokratiju, navodi se da je zaposlenima u zdravstvenoj zaštiti eksplicitno uvedena radna obaveza za vreme vanrednog stanja, dok je onima u socijalnoj zaštiti ona uvedena implicitno (odnosno, hteli – ne hteli, morali su da rade).

Jedna od autorki ove studije, Sarita Bradaš, kaže u pisanom odgovoru „Novoj ekonomiji“ da radna obaveza koja je uvedena nije regulisana na dovoljno kvalitetan način.

„Obveznicima radne obaveze ne priznaju se ni neka najosnovnija radna prava (kao što je pravo na ograničeno radno vreme), a neka normativna rešenja nisu primenjiva u doba vanrednog stanja koje je uvedeno zbog epidemije zarazne bolesti.“

U istraživanju su navedena i određena svedočenja predstavnika sindikata koji tvrde da su onima koji su bili u radnoj obavezi uskraćivana mnoga prava, kao što su između ostalog i pravo na bolovanje, pa je tako jedna doktorka „upozorena da ne sme da otvara bolovanja zdravstvenim radnicima, inače će ona snositi štetu i odgovarati“. Takođe, zdravstveni radnici nisu bili u mogućnosti da koriste svoje godišnje odmore, a neki od njih su, pak, bili primoravani da ih iskoriste.

Predsednica Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata i predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović objašnjava za „Novu ekonomiju“ da ona nema informacije o tome da je zaposlenima bilo uskraćeno pravo na korišćenje bolovanja, dok sa druge strane objašnjava da je povećan broj zaraženih u drugom i trećem talasu otežao mogućnost korišćenja godišnjih odmora.

„U ovom talasu je dramatično više radnika inficirano tako da nisu mogli da rade, morali su u izolaciju ili bolovanje. Smanjio se broj izvršilaca, a posao je rastao i sigurno je bilo slučajeva da se ne mogu uskladiti želja zaposlenih da iskoriste odmor“, kaže ona.

Strah da ne zaraze ukućane

Obrenović ističe da su žene pod velikim pritiskom za vreme pandemije. Osim toga što su često morale da rade i intenzivnije, one su i pod pritiskom da bi potencijalnu zarazu mogle da prenesu i svojim ukućanima.

„S druge strane, kada dođete kući vi morate mnogo više energije i sredstava da potrošite na dezinfekciju, iz tog straha.“

A ta sredstva su najčešće na bazi hlora koji može oštetiti kako kožu, tako i respiratorne organe. Takođe, ona dodaje da su kod određenog broja zaposlenih prisutne i alergije na neke od materijala koji se koriste za izradu lične zaštitne opreme.

„Mi još uvek u Srbiji nemamo definisano koji je to broj sati koji vi možete provesti u skafanderu ili ukoliko imate definisano, ukoliko je to četiri sata, da li vi imate prostora da na svaka četiri sata menjate ljude.“

Kako kaže, negde su zaposleni u skafanderima radili i šest ili osam sati.

Sa druge strane, žene koje rade u zdravstvu i socijalnoj zaštiti kod kuće su imale, osim redovnih obaveza, i očekivanja da rade sa decom koja nisu u školi ili koja prate onlajn nastavu.

Kad vas se prijatelji plaše

Na listi problema, Obrenović ističe i neretku stigmatizaciju ovih zaposlenih zbog toga što dolaze iz sredina u kojima postoji opasnost od zaraze.

„Kada se pojavite u društvu ili negde odete, ljudi zaziru kada čuju da radite recimo u zdravstvu. Vi ste stigmatizovani i ljudi se plaše da ih ne zarazite. Tako, uz preporučene mere fizičke distance, doživljavate i onu pravu socijalnu distancu i izolaciju i sa tim treba da se nosite, a ovo predugo traje“, zaključuju Obrenović.

Ipak, strah od zaraze bio je prisutan i kod samih zaposlenih, a na početku pandemije, prema tvrdnjama određenog broja lekara, nije bilo ni dovoljne količine opreme za ličnu zaštitu. Zdravstvene ustanove nisu bile u stanju da nabave nove količine maski, rukavica ili vizira, jer na tendere često nije stizala nijedna ponuda. Iako postoje tvrdnje da je država kasnije opredelila dovoljne količine ove opreme bolnicama i domovima zdravlja, do javnosti su i dalje stizale informacije o neadekvatnoj zaštiti zaposlenih u zdravstvu, a u istraživanju Centra za demokratiju se navodi da ni na početku epidemije, a ni kasnije, nije bilo jedinstvenog postupanja u pogledu organizacije rada koja će zaposlenima osigurati bezbedne uslove rada.

Navedeni problemi su pored zdravstvenih radnika tištili i ostale profesije. Sa kakvim se sve izazovima suočavaju zaposleni u prosveti i oni koji pružaju lične usluge možete pročitati u daljem tekstu na sajtu Nove ekonomije.

Foto: Heszter, Pixabay

Чланак Iako su optužene da se zaražavaju u šopingu, žene su zapravo na prvoj liniji borbe protiv Kovida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos višedecenijskoj ekonomskoj neizvesnosti u našoj zemlji koja uskače iz jednog „izazova“ u drugi, izraz „ekonomija brige“ nije skovan kao sinonim za ekonomsku situaciju „Made in Serbia“. Ekonomija brige obuhvata sve one profesije koje podrazumevaju brigu o drugima, odnosno usluge u sektoru obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i najčešće neformalne, ali plaćene usluge koje se pružaju domaćinstvima.

Prema istraživanju „Ekonomija brige u vreme pandemije Kovid-19 i mera za njeno sprečavanje u Srbiji“, koje je objavila organizacija stručnjaka SeConS, zaposleni u četiri navedene kategorije čine skoro 18% svih zaposlenih u nepoljoprivrednom sektoru. Među njima, više od polovine je zaposleno u obrazovanju, a 41,9% njih radi u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite. Ekonomija brige bi se mogla nazvati i „ženskom ekonomijom“, budući da čak 78,7% zaposlenih u pomenutim sektorima čine žene.

Kako je ekonomija brige zbrinuta u situaciji kada su sve delatnosti zabrinute za dalje poslovanje zbog posledica pandemije? U najkraćem, zaposleni u ovoj oblasti uglavnom imaju višak posla, profesionalnog rizika i emotivnog stresa, a manjak pristojne plate.

Zdravstvo najizloženije riziku

Prema istraživanju SeConS-a koje je objavljeno u julu ove godine, zaposleni u ekonomiji brige značajno su manje bili pogođeni gubitkom posla zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja. U aprilu 2020. godine, u vreme najrestriktivnijih mera, bez posla je ostalo 4,3% zaposlenih u ovom sektoru, dok je među ostalim zaposlenim licima stopa gubitka posla iznosila 9,1%.

„Ovo ne iznenađuje, imajući u vidu da je upravo reč o radnoj snazi u sektorima koji su bili na prvoj liniji fronta u borbi protiv pandemije, posebno kada je u pitanju sektor zdravstvene zaštite u kome su čak i povećane potrebe za radnom snagom“, navodi se u istraživanju.

Zaposleni u ekonomiji brige, međutim, nisu homogena grupa. Značajne razlike postoje u statusu na tržištu rada između onih koji su zaposleni u sektorima obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite i onih koji najčešće neformalno rade za privatna domaćinstva i stoga predstavljaju statističku nepoznanicu. Ali i između zaposlenih u prva tri sektora razlike su bile veoma izražene u uslovima vanrednog stanja. Veliki udeo zaposlenih u obrazovanju i socijalnoj zaštiti je prešao na rad od kuće, dok su zaposleni u zdravstvu pretežno obavljali svoje radne zadatke na radnom mestu.

Kada su u pitanju oni koji su prešli na rad od kuće, više od 46% njih je radilo isto radno vreme kao i na radnom mestu, jedna petina duže i to pre svega zaposleni u obrazovanju koji su morali da se prilagode digitalnoj nastavi, a 17,6% radnika je od kuće radilo kraće zbog manjka posla. Dok je 5% ispitanih tvrdilo da je kod kuće uspevalo da uradi više nego na radnom mestu jer su bili efikasniji, 13,4% je navelo da je uspevalo da uradi manje nego inače, gotovo 40% njih je moralo da radi i noću kako bi mogli da ispune radne obaveze, a skoro 17% se žalilo da ovakav način rada ozbiljno remeti njihov privatni život.

Zaposleni koji su nastavili da obavljaju rad na radnom mestu suočavali su se sa povećanim zdravstvenim rizicima, ali i teškoćama u organizovanju prevoza za odlazak na posao u uslovima kada je javni prevoz bio obustavljen, kao i sa teškoćama u organizaciji porodičnog života ukoliko imaju malu decu, zbog obustavljanja rada obdaništa i škola.

Značajan je udeo onih koji su bili izloženi velikim rizicima da se zaraze, a to su najčešće zaposleni u zdravstvu. Deo njih je prebačen u druge zdravstvene ustanove, više od četvrtine je trpelo daleko veće opterećenje na poslu, gotovo petina je radila duže radno vreme ili više smena nego inače, a značajan je i broj onih koji su se teško snalazili za prevoz do i sa posla.

Pored otežanih radnih uslova, uključujući i rad pod punom zaštitnim opremom, istraživanje koje je sproveo SeConS je pokazalo da su medicinski radnici bili u strahu zbog mnoštva nepoznanica oko samog korona virusa, pa time i oko postupka lečenja i odgovarajućih terapija za obolele, ali i zaštite sopstvenog zdravlja.

Zaštitna odela iz pčelarskih radnji

S druge strane, istraživanje „Uticaj Kovid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“,koje je Centar za demokratiju uradio u okviru „Surge II“ inicijative Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR) u maju ove godine, pokazalo je da su najveći problemi sa zaštitom na radu bili prisutni upravo u sektoru zdravstva, koji broji oko 120.000 medicinskih radnika. Prema izjavama predstavnika sindikata koje se navode u istraživanju, jedan deo direktora zdravstvenih ustanova nije dostavljao tačne podatke o potrebnoj zaštitnoj opremi, kao ni o stanju u pogledu broja zaraženih zdravstvenih radnika.

Zabeleženi su i slučajevi usmene i pisane naredbe o zabrani nošenja zaštitne opreme, kao i kažnjavanja zaposlenih oduzimanjem procenta od plate ukoliko se zaposleni zateknu sa zaštitnom opremom. Na početku epidemije, a i kasnije, nije bilo jedinstvenog postupanja u pogledu organizacije rada koja će zaposlenima osigurati bezbedne uslove rada.

Rezultati istraživanja pokazuju da je mnogo toga zavisilo od „dobre volje“ direktora: da li će se rad odvijati po smenama, da li će se štititi zdravstveni radnici koji spadaju u kritične kategorije povlačenjem na rad bez kontakta, da li će se odobriti roditelju odsustvo sa rada…Anketirani tvrde da se većinski nije vodilo računa o rizičnim grupama među zaposlenim zdravstvenim radnicima, te da su lekari koji spadaju u visoko rizične grupe raspoređivani na mesta sa direktnim kontaktom kao što su Kovid-19 centri.

Mnogi lekari su se snalazili sami oko nabavke opreme za ličnu zaštitu. Nabavljali su zaštitna odela iz pčelarskih i farbarskih radnji, maske su masovno šili sami zdravstveni radnici, njihove komšije… Takođe su nabavljali naočare – dok ih je bilo – vizire i drugo o svom trošku i na različite načine. Ne može se reći ni da je zaštitna oprema bila zadovoljavajuća ukoliko je obezbeđena jedna hirurška maska za zaposlenog po smeni, ili jedne rukavice na 24 sata, ocenjuje se u istraživanju.

Duplo manje plaćeni nego programeri

Isti izvor navodi podatke Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), da ne postoje zvanični podaci koliko je zdravstvenih radnika preminulo tokom pandemije, ali da je, prema podacima do kojih je došao taj sindikat, u Srbiji do početka maja (u vreme kada je rađen OHCHR izveštaj), korona virusom bilo zaraženo 450 zdravstvenih radnika, prvenstveno zbog nedostatka opreme na samom početku epidemije, te da je njih 14 preminulo.

U domovima za stare zaposleno je nešto više od 10.000 radnika, među kojima je 78% žena, a skoro trećina zaposlenih je starija od 50 godina. U pomenutom istraživanju se navodi da „prema nezavisnim podacima, tokom vanrednog stanja zaraženo je 149 lica zaposlenih u domovima za stare, od kojih je jedno preminulo“.

Uprkos teškim uslovima rada i velikoj odgovornosti, u analizi SeConS-a se ističe da su prosečne zarade o oblastima koje spadaju u ekonomiju brige relativno niske. Neposredno pre proglašenja vanrednog stanja, prosečna zarada u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite je iznosila 61.044 dinara, dok je u sektoru obrazovanja bila 59.683 dinara.

Prosek zarada u oba sektora je samo neznatno viši od proseka svih zarada u Srbiji koji je za isti period iznosio 58.132 dinara. Prosečna zarada u obrazovanju i zdravstvu je čak dvostruko manja od prosečne zarade u sektoru računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti (137.898 dinara), iako je obrazovna struktura zaposlenih u sva tri sektora vrlo slična, zaključuje se u izveštaju.

Maja Đurić

Bizis top 2019/20

Foto: Pixabay

Чланак Kako je „ekonomija brige“ zbrinuta tokom pandemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.