Budući da je pandemija korona virusa u silaznoj putanji, sve više kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama pokušava da vrati svoje zaposlene u kancelarije. To im međutim ne polazi uvek za rukom, o čemu svedoči i podatak Kastlovog Barometra o povratku na posao (Back to Work Barometer) da je popunjenost kancelarija u poslednjih mesec dana bila 43 odsto.

Mnogi zaposleni bi da nastave da rade od kuće jer im se, kako kažu, to više isplati. Prema poslednjem izveštaju Deloitte-a oko 40 odsto milenijalaca i trećina predstavnika Generazcije Z uspelo je da uštedi zahvaljujući radu iz svog doma.

Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji

Različite analize izvode različite zaključke o isplativosti rada od kuće, ali jedno je sigurno – na nekim stvarima, kao što je prevoz do posla, se sigurno uštedi. Međutim, kako piše Fortune, prilikom rada od kuće koriste se sopstveni internet i sopstvena električna energija čija cena konstantno raste. U SAD je, primera radi, samo u aprilu ona porasla za 11 odsto. Tu je i grejanje ili rashlađivanje čije troškove zaposleni sam plaća kod kuće, a kada je u kancelariji to čini poslodavac.

Sve ovo vidi se na računima koje građani dobijaju na kraju meseca. Naime, tokom prva četiri meseca ove godine, Amerikanci su u proseku potrošili 23 dolara više za struju i gas nego u istom periodu 2019. godine, saznaje Fortune. A treba imati u vidu da im tek predstoje topli meseci tokom kojih bi potrošnja električne energije mogla dodatno da skoči.

No, ovi podaci mogu se sagledati i iz drugog ugla – da je trošak građana veći zato što su porasle cene energenata. To međutim nije sasvim tačno, jer merenja pokazuju da se tokom rada od kuće zaista mnogo više troši. Tako je na primer tokom leta 2020. kada je veliki broj zaposlenih radio od kuće, potrošnja domaćinstava bila za 7,9 odsto veća nego u istom periodu 2019. To je bio najbrži godišnji rast potrošnje struje u toj deceniji.

Poskupljuje i prevoz do posla

Istini za volju, i cena goriva raste, pa se povećavaju i troškovi onih koji se svojim vozilima prevoze do kancelarija. Primera radi, ovog maja je cena gasa za vozila kojima se pet dana nedeljno ide na posao na mesečnom nivou iznosila 140 dolara, dok je u maju 2019. bila 90 dolara. Očekuje se da će u narednom periodu porasti i cene javnog prevoza, iz istog razloga.

Zbog svega navedenog rad od kuće možda još uvek deluje kao nešto isplativija opcija, posebno ako poslodavac plaća deo računa, što doduše u Americi čini nešto više od tri odsto kompanija. Međutim, s obzirom na trenutnu inflaciju, teško da će zaposleni ove godine uspeti nešto da uštede, bilo da rade od kuće ili iz poslovne zgrade.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Da li rad od kuće zaista štedi novac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U prošloj godini je na Infostud okačeno 3.000 oglasa za posao od kuće, što je tek četiri odsto od svih oglasa za posao. Iako to nije mnogo, u odnosu na prethodne godine je tražnja za ovakvim poslovima ipak veća“, objasnio je Miloš Turinski iz Infostuda.

Ukoliko ste i vi nekada razmišljali o tome da se okušate u poslovima od kuće, sigurno ste se zapitali i koliko možete da zaradite, a samim tim I koja su najplaćenija zanimanja.

Najplaćeniji poslovi su za IT firme

Kao što ste možda mogli i da pretpostavite, poslovi u IT sferi su najplaćeniji.

Kako ističe Turinski, od početka pandemije porasla je potražnja za onlajn poslovima u ovom sektoru, a odmah iza IT-a tu su i call centri.

Prema rečima našeg sagovornika, ovo je bilo zanimanje koje je tokom pandemije bilo lako prebaciti na posao od kuće, te je sve više ljudi poželelo da radi u call centru, bilo da je u pitanju korisička podrška ili prodaja.

Iako mnogi to ne očekuju, Turinski ističe da je lako unovčiti znanje stranog jezika. Vrlo su dobro plaćeni privatni časovi engleskog jezika, prvenstveno za azijsko tržište.

Kako ističe Turinski, ovo je odličan izbor za studente, i generalno sve one koji imaju vremena da rade samo pola radnog vremena, jer se plaća na sat, a osoba koja daje časove može sama da odluči koliko vremena će posvetiti ovom poslu.

Web pisac, prevodilac i kopirajter

Poslovi od kuće koja su takođe čest izbor mladih jesu web pisac i kopirajter. Iako tržište za web pisce, koji poput blogera daje savete na određenu temu na različitim portalima, u Srbiji nije preterano razvijeno, svako ko ima dobro znanje engleskog jezika, može se baviti ovim poslom preko inostranog poslodavca. Za kopirajtere, s druge strane, ima više mesta u našoj državi.

Iako reklame na društvenim mrežama često mogu da vas iznerviraju, jer se polavljuju prečesto, dugo traju ili vas jednostavno ne zanimaju, ljudi koji se bave digitalnim marketingom prilično su dobro plaćeni.

Još jedno dobro plaćeno zanimanje u sferi marketinga je community menadžer, koji putem društvenih mreža objavljuje postove u ime kompanije za koju radi, a ujedno je i u kontaktu sa pratiocima I potencijalnim klijentima.

SEO optimizacija, posao kojim se bave ljudi u sferi digitalnog marketinga i koji stoje iza svakog čitanog sajta, takođe spada u poslove od kuće koje možete da radite od kuće i za njega budete dobro plaćeni.

Traženi i grafički dizajneri i fotografi

Još jedno popularno informatičko zanimanje jeste grafički dizajner. Iako grafički dizajneri lepo zarađuju, s obzirom na to da danas skoro svaka kompanija ima svoju internet stranicu, dizajeneri se često žale na klijente koji često nemaju ukusa, pa pokušavaju da se “mešaju u posao” dizajnerima.

Ukoliko imate talenat za fotografiju koji želite da iskoristite, možete pokušati i sa prodavanjem forografija na internetu. Jedna opcija je da koristite platforme poput Shutterstock-a, ali i da fotografišete ljude kojima su potrebne fotografije sa određenih događaja ili su, jednostavno, spremni da plate za dobru fotografiju za društvene mreže.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Najplaćeniji poslovi koje možete raditi od kuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako ste tokom rada od kuće osećali bol u nogama i ubeđivali sebe da umišljate, znajte da niste sami u ovome – prema izveštajima ortopeda iz singapurske bolnice Mount Elizabeth Novena od aprila prošle godine beleži se oštar rast broja ljudi sa ovim simptomima.

Stručnjaci kažu da je tome kumovao ostanak radno sposobnih ljudi kod kuće, gde pored svog posla imaju i niz drugih aktivnosti, posebno oni sa malom decom. Čest uzrok bola u nogama je bosonogo jurcanje po kući kako bi se što više stvari obavilo, ali i odlazak u duge šetnje u neadekvatnoj obući.

Mesto bola najbolje pokazuje šta je njegov uzrok. Primera radi, bol u stopalima najčepće izaziva hodanje bez obuće po tvrdoj površini. U kancelarijama se krećemo uglavnom po laminatu ili parketu i to u obući, a kod kuće trčimo iz jedne prostorije u drugu, često bez patofni. To međutim nije jedini uzrok. Deo problema je i podatak da su ljudi, svesni toga da se manje kreću, odlučili da samoinicijativno treniraju u kućnim uslovima, takođe bosi. Sve ovo doprinelo je rastu broja onih koji traže pomoć ortopeda.

Izvor: channelnewsasia

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак I bol u nogama je posledica rada od kuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pandemija je značajno uticala na promenu načina na koji obavljamo svoje poslovne dužnosti, poslavši veliki broj kancelarijskih radnika u njihove domove da obavljaju sastanke preko Zoom-a, a ostale aktivnosti u pauzama između kuvanja i brige o deci.

Mnogi od njih se međutim žale da im rad od kuće ne odgovara jer ne mogu da se skoncentrišu na svoj posao. To je problem sa kojim se suočavaju zaposleni svuda u svetu ali Japanci, poznati po svojoj proaktivnosti, već uveliko rade na njegovom rešavanju.

U toj zemlji svakim danom raste ponuda prostora kojima to nije bila namena ali sada služe za kancelarijski rad, uz obezbeđivanje poštovanja mera zaštite od korona virusa. Primera radi, neki pabovi i karaoke klubovi su pretvoreni u privremene kancelarije. Međutim, oni ipak ne spadaju u najneobičnija mesta za rad. Ovu titulu osvojile su kabine visokih panoramskih točkova u zabavnim parkovima.

Japanci naime rade u zabavnim parkovima. Na njima je samo da na posao ponesu svoj laptop a ostalo im obezbeđuju pružaoci ove usluge. U tu uslugu spadaju i „kancelarije“ u staklenim kabinama visokih točkova koji se vrte u krug. Naravno, nije moguće provesti celo radno vreme u panoramskim točkovima, niti bi to bilo izvodljivo zbog nepostojanja sanitarnih uslova. Posetioci obično u zabavnim parkovima provode sedam časova od kojih je jedan sat izdvojen za ovu aktivnost.

Zapadni mediji naširoko pišu o ovoj atrakciji ali ne nude odgovor na jedno bitno pitanje – zašto ljudi rade u panoramskim točkovima? Osim zato što je zabavno. A možda je to sasvim dovoljan motiv.

Foto: erwin66as, Pixabay

Чланак Japan: “Rad od kuće” u panoramskom točku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Meru opravdavaju time da je to jedino pošteno, jer oni koji rade od kuće štede novac i ne plaćaju u sistem kao oni koji izlaze iz kuće da bi otišli na posao.

„Već godinama nam je potreban porez na radnike na daljinu. Covid je to učinio očiglednim“ rekao je strateg Dojče banke Luke Templeman.
„Jednostavno je, naš ekonomski sistem nije kreiran da se nosi sa ljudima koji se mogu odvojiti od društva“, dodao je Templeman, piše BBC, a prenosi N1.

Od pojave pandemije koronavirusa, milioni ljudi prebacili su se na rad od kuće. Mnogo velikih kompanija reklo je da će i nakon pandemije velikom broju svog osoblja omogućiti opciju trajnog rada od kuće.

Ipak, postoje i milioni ljudi koji ne mogu raditi od kuće, kao što su medicinsko osoblje ili radnici u fabrikama, a porez koji bi se uveo pomogao bi da se održe njihove plate.

Ljudi koji rade na daljinu manje doprinose infrastrukturi privrede

„Virus je koristio onima koji svoje poslove mogu odrađivati virtuelno, a ugrozio je platežnu moć ili zdravlje onih koji ne mogu“, rekao je Templeman i istakao da ljudi koji rade na daljinu manje doprinose infrastrukturi privrede, „iako i dalje primaju njene dobrobiti“.
Radom od kuće ljudi ne plaćaju javni prevoz niti jedu u restoranima, dok njihove skupe kancelarije zvrje prazne.

„Rad od kuće nudi direktnu uštedu na troškovima poput putovanja, ručka, odeće ili čišćenja. Porez od pet odsto ne bi ugrozio te ljude ništa više nego da svaki dan odlaze na posao“, rekao je Templeman.

Istraživanje Dojče banke pokazuje da jedna trećina ljudi i nakon završetka pandemije žele ostati da rade od kuće barem dva dana nedeljno.

Porez bi direktno plaćali poslodavci koji dopuštaju svojim zaposlenima da rade od kuće, ali ne bi se odnosio na samozaposlene i one koji imaju niska primanja, ali ni one ljude koji moraju ostati kod kuće zbog različitih zdravstvenih razloga.
Iz Dojče banke kažu da je njihovo istraživanje napravljeno kako bi podstaklo raspravu o nizu važnih tema. Templeman kaže da je dobio mnogo povratnih informacija.

„Mnogi ljudi kažu da nisu oduševljeni idejom uvođenja novog poreza, ali drugi to vide kao zanimljivu politiku koju bi vlade mogle iskoristiti kako bi raspodelile prihode od pandemije, koje su neki ljudi generisali, dok su drugi, njome pogođeni, izgubili primanja“, rekao je Templeman.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Ekonomisti: Porez od 5 odsto na platu radnika koji odluče da rade od kuće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka industrijskog doba, evropska radna snaga pretežno se oslanjala na predvidljiv poslovni ritam – radni dan koji podrazumeva dolazak na posao u 9 sati ujutro, izlazak sa posla u 5 popodne i dva „uzbudljiva“ putovanja na posao i sa posla. Pandemija kovida-19 okrenula je naopačke model uspostavljen pre jednog veka.

Novo istraživanje koje je poručio Microsoft obezbedilo je uvid u najbolji način na koji kompanije mogu podržati i osnažiti zaposlene u vreme u kojem rad na daljinu i kombinovani model rada (od kuće i iz kancelarije) postaje naša nova stvarnost. Istraživanje koje je uključilo nekoliko hiljada lidera i zaposlenih u velikim preduzećima u Evropi sprovedeno u avgustu proučavalo je iskustva ljudi od početka pandemije kada rad od kuće postaje uobičajena stvar, a ispitanici su odgovarali i na pitanja koja se tiču njihovih očekivanja vezanih za budućnost.

Najvažnija otkrića istraživanja

Prema rezultatima te ankete, lideri i radnici ne žele da se vrate na stare metode rada dok prevazilazimo zdravstvenu krizu. Ipak, udaljavanje od ustaljenog modela rada iz kancelarije od 9 do 17 čini da veliki broj radnih kolektiva oseća međusobno udaljavanje i veću izolovanost. Tako da dok individualna produktivnost raste, primetan je pad kada su u pitanju nivoi inovativnosti.

U odgovorima na pitanje o prioritetima kada je u pitanju transformacija, 95% lidera ukazalo je na važnost promene metode rada u njihovim kompanijama s ciljem da se unaprede inovativnost i fleksibilnost.

Kombinovani model rada je tu da ostane

• Prošle godine samo 14% kompanija je imalo fleksibilne uslove rada – sada je taj broj 76%.
• Među poslovnim liderima, 88% očekuje da kombinovani modeli rada još više zažive na duže staze
• Poslovni lideri primećuju prednosti kada su u pitanju produktivnost i efikasnost: 83% menadžera kažu da su njihove kompanije u najmanju ruku produktivne kao ranije, a 56% primećuju uštede koje donosi kombinovani model rada.

Kulturološki izazov koji utiče na inovacije u poslovanju

Najveći izazov s kojim se suočavaju kompanije dok pokušavaju da se prebace na fleksibilnije načine rada nisu tehnologije – u pitanju je očuvanje snažne korporativne kulture. Tri najvažnija izazova za zaposlene kada je u pitanju rad na daljinu su: 1) očuvanje povoljne radne kulture 2) zajedništvo tima i 3) izlaženje na kraj sa rastućim osećanjem izolacije. Dodatnih 39% lidera priznaje da nailazi na prepreke u pokušajima da stvori snažnu i jedinstvenu korporativnu kulturu tima.

„Deluje kao da su zaposleni sposobni da ostanu na jednom mestu i da su u stanju da se bolje koncentrišu dok rade na daljinu, mogu i da uživaju to tome što provode manje vremena u prevozu, ili ga uopšte ne koriste, mogu da se oblače neformalno (manje vremena im je potrebno da se spreme za posao) i da bolje obavljaju kućne poslove ali ipak cena svega toga je gubitak osećanja svrhe koju na radnom mestu većinom pokreću snažni i kompatibilni odnosi i mogućnost da zaposleni vide kako njihovi zadaci utiču na druge. Obe stvari lakše je postići kada ljudi rade na istoj lokaciji, a predstavljaju veći izazov kada je u pitanju virtuelni rad,” izjavio je doktor Majkl Park sa Poslovne škole Wharton Pensilvanijskog univerziteta i saradnik na istraživanju.

Foto: FirmBee, Pixabay

Чланак Da li će fleksibilne metode rada ostati i u budućnosti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Korona virus gurnuo je preko noći milione zaposlenih širom sveta na režim rada od kuće. Tako se ponašala i većina firmi u Srbiji koje su na taj način mogle da reorganizuju poslovanje. Poslodavci su slali deo radnika ili sve zaposlene u „kućne kancelarije“, pre svega iz zdravstveno bezbednosnih razloga. Istovremeno, nastojali su da digitalizuju što veći broj procedura i procesa.

Anketa koju su među kompanijama, od marta do juna 2020, sproveli Privredna komora Srbije (PKS) i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, pokazala je da je ovom privremenom rešenju, odnosno radu od kuće tokom vanrednih okolnosti, pribeglo skoro 60 odsto ispitanih. Svaka druga firma se sa virusom borila tako što je smanjila broj radnih sati.

Lakše se prilagodili oni koji imaju onlajn poslovanje

Test za poslodavce u vidu prelaska na alternativne načine poslovanja, pokazao je da su se kompanije iz pojedinih branši dobro snašle, ne samo kada je reč o radu od kuće, nego i o plasmanu preko Interneta, što zajedno smanjuje potrebu za kancelarijskim prostorom.

U online prostoru prednjače, logično je, IT firme, mada su se dobro snalazile i kompanije koje se bave proizvodnjom hrane i pića i poljoprivredom. Sa druge strane, dve trećine firmi zbog prirode posla nema mogućnost da potpuno pređe na e-poslovanje, poput industrije organizacije događaja, turizma, transporta.

Anketa PKS i USAID pokazala je da su se kompanije koje su imale prodaju online, lakše prilagodile vanrednoj situaciji. Oko 30 odsto njih je unapredilo postojeće online kanale poslovanja, a svaka treća planira da otvori nove kanale digitalnog oglašavanja i da digitalizuje poslovanje.

Oko 13 odsto firmi je kao odgovor na krizu otvorilo internet prodavnicu, ili planira da to uradi, dok svaka treća vidi jačanje e-trgovine kao deo svoje strategije oporavka. A u takvoj strategiji, sve je manje potrebe za okupljanjem zaposlenih u tradicionalnom radnom prostoru.

Troškovi kancelarijskog prostora

Još je upitno da li će kancelarijski prostor i lokali preživeti virus, budući da je iznenadni test pokazao i koliko kompanije mogu da uštede na nepotrebnom rentiranju i gomilanju pratećih troškova. Ne ohrabruje ni najavljeno poskupljenje struje od septembra, trošak za održavanje klima uređaja, kancelarijski materijal…

U ovom trenutku okvirna računica je sledeća. Prema procenama agenata za nekretnine cena poslovnog prostora za izdavanje u Beogradu, kreće se od pet do 30 evra po kvadratu. Ukoliko su kancelarije smeštene u poslovnim kompleksima A i B klase, takozvani „service charge“ koji obuhvata grejanje, hlađenje, vodu, kanalizaciju, odnošenje smeća i električnu energiju utrošenu van prostora zakupca, održavanje i recepciju 24/7, košta od 2,5 do 4 evra po kvadratu.

To znači da bi mesečni izdaci za 50 kvadrata iznosili od 375 do 1.700 evra. A kompanije zakupljuju obično i mnogostruko veći prostor, pa i čitave spratove za svoje zaposlene, čime bi brojke na ime ušteda bile mnogo veće.

Ko je otkazivao, a ko traži prostor?

Na pitanje kako je korona virus uticao na zakup poslovnog prostora, Predrag Simovski, suvlasnik agencija „Feniks“ i „Feniks rent“ odgovara da je situacija, posle pet meseci življenja sa virusom, došla u „kvazi“ normalu.

„Na početku, kada je proglašena pandemija i niko nije znao šta će dalje biti, strah je terao firme da otkazuju prostor. Prednjačile su IT kompanije koje imaju veliki obrt kapitala. Nije se ni postavljalo pitanje smanjenja cene zakupa, nego ‘hvala, mi izlazimo’. I ti prostori su i danas prazni. Procena je da je tražnja u odnosu na prethodnu godinu pala za oko 30 odsto. Cene nisu toliko pale, koliko se smanjio broj realizacija, ali i tu bi trebalo biti oprezan, jer su avgust i januar dva meseca kada i u redovnim okolnostima nema mnogo posla, osim za izdavanje stanova studentima“, kaže Simovski za B&F.

Relaksacija mera je probudila tržište, kaže naš sagovornik, a tokom drugog talasa korone, ima više upita nego u julu i uglavnom stižu od kvalitetnijih klijenata.

„Upiti su sada kvalitetniji, a traže se kancelarije ili lokali. Zovu nas firme koje nameravaju da rentiraju prostor. To su ponovo pretežno IT kompanije, ili manje firme iz farmaceutske delatnosti, koje traže prostor za apoteke. Traži se prostor i za ugostiteljske objekte, ali se insistira na lepoj bašti. Lokale sa izlogom traži prehrambena industrija, picerije, prodaja odeće, tehnike“, objašnjava Simovski, dodajući da su cene pale, ali ne drastično. Veći pad se, kaže, očekivao u prvom talasu, jer su zakupci ili izlazili ili dogovarali nižu rentu.

Da li će kancelarije postati „relikt prošlosti“?

Ni agenti, ni kompanije, a ni udruženja nisu radi da daju prognoze o opstanku kancelarija na duži rok. I dalje se prati stanje na terenu. Takav je bio i odgovor Katarine Bogdanović iz „Halo oglasa“ na pitanje „Biznisa i finansija“ da li će radni prostor i dalje biti neophodan i za branše kojima proizvodni proces dozvoljava da se više oslanjaju na rad od kuće.

„To je i dalje teško proceniti, posebno na osnovu ponašanja tržišta. Nakon ukidanja vanrednog stanja tržište se aktiviralo, pa je potražnja za najmom kvalitetnog kancelarijskog prostora i dalje solidna. Trenutno je nešto bolja ponuda lokala, ali svakako, oni koji su kvalitetni i na dobrim lokacijama brzo se izdaju“, kaže Bogdanović .

Posvađani prognozeri

U Srbiji se prema podacima Privredne komore Srbije, posle ukidanja vanrednog stanja u kancelarije vratilo između 80 i 90 odsto zaposlenih, a kako će se odvijati dalja „seoba“ između stvarne kancelarije i one u kući najviše će zavisiti od zdravstvene situacije.

Kada je reč o ekonomskim faktorima koji mogu bitno uticati na dalju sudbinu tržišta poslovnog prostora, odnosno kakvi su učinci rada od od kuće na ukupno poslovanje, takve procene se veoma razlikuju i u svetu.

Istraživanje Stenford univerziteta je pokazalo da je rad od kuće povećao produktivnost zaposlenih za 13,5 odsto, smanjio dane izostajanja s posla koje su zaposleni uzimali zbog bolovanja i da je generalno uticao na veće zadovoljstvo poslom. Do sličnih zaključaka su došli i istraživači u konsultantskoj kompaniji Global Workplace Analitics, koji ističu da bi čak 80 do 90 odsto zaposlenih u Sjedinjenim Državama rađe radilo od kuće.

S druge strane, u istraživanju koje je časopis „Harvard Business Review“ sproveo među više od 1.200 menadžera u 24 zemlje u avgustu ove godine, izneti su poptpuno suprotni nalazi. Više od 40% menadžera u svetu je izrazilo sumnju da u uslovima masovnog rada na daljinu mogu efikasno da upravljaju radnicima, dok je skoro 60% direktora ocenilo da zaposleni koji rade od kuće imaju slabiji učinak nego kada posao obavljaju u kancelariji.

Zaposleni su se, pak, najviše žalili na to što njihovi šefovi očekuju „da stalno budu na raspolaganju“ u bilo koje doba. Za razliku od direktora, ocenili su da rade mnogo više nego u kancelariji i da zbog toga jako trpi njihov privatni život.

Rad od kuće ubija kreativnost

U nedavnom izveštaju Nacionalne federacije za američku politiku, koji navodi časopis „The Atlantic“, takođe se upozorava da rad na daljinu ugrožava kreativnost deset najinovativnijih gradova u SAD. To su urbane sredine koje su se formirale oko univerzitetskih centara i koje imaju visoku produktivnost zahvaljujući tome što se tu direktno sreću naučnici, preduzetnici inovatori, investitori, dele ideje i interese i podstiču jedni druge.

„Ako fizička izolacija potraje dugo to će imati loše posledice, jer nijedna aplikacija za virtuelne kontakte, ma koliko bila tehnološki usavršena, ne može da nadoknadi kreativnost koja se najviše ispoljava u komunikaciji uživo i u neposrednoj saradnji kroz timski rad“, zaključuje se u izveštaju.

Marijana Simić

broj 177, septembar 2020.

Foto: Pixabay

Чланак Šta se dešava sa tržištem poslovnog prostora u vreme masovnog rada od kuće? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sudeći prema rezultatima studije koja je rađena u više od 20 hiljada kompanija u 16 gradova SAD, Evrope i Srednjeg istoka, digitalno komuniciranje između zaposlenih očigledno znači mnogo više posla.

Istraživači su uporedili ponašanje zaposlenih tokom dva perioda od osam nedelja pre i posle karantina usled pandemije COVID-19. Gledajući mejlove i metapodatke o sastancima izračunali su da je posle karantina radni dan trajao 48,5 minuta duže u odnosu na prethodni period, kao i da se broj sastanaka povećao za 13 odsto, i da su ljudi slali u proseku 1,4 mejla više po danu, prenosi Bloomberg.

U nekoliko gradova, poput Čikaga i Los Anđelesa, prosečna dužina radnog dana vratila se na nivo pre pandemije, ali su duži radni dani ostali u Njujorku, San Hozeu i u većem delu Evrope.

Druge analize, koje posmatraju VPN podatke, pokazale su da su Amerikanci radili i do tri sata više, kao i da su se logovali u nekarakteristično doba dana ili noći. Objašnjenje za narušeni raspored može se naći u brizi o deci, zamagljenim granicama između posla i kuće, kao i stresovima usled ekonomske recesije.

Ipak, istraživači tvrde da je potrebno još istraživanja kako bi se videlo da li su se navike trajno promenile, mada ne očekuju da će se ponašanje uskoro vratiti na nivo pre pandemije.

S druge strane, u jednom drugom istraživanju skoro 60% direktora ocenilo je da zaposleni koji rade od kuće imaju slabiji učinak nego kada posao obavljaju u kancelariji.

Borislav Đilas

Izvor: Startit

Foto: Wokandapix, Pixabay

Чланак Radni dan tokom pandemije je duži za skoro sat vremena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 40% menadžera u svetu je izrazilo sumnju da u uslovima masovnog rada na daljinu mogu efikasno da upravljaju radnicima, dok je skoro 60% direktora ocenilo da zaposleni koji rade od kuće imaju slabiji učinak nego kada posao obavljaju u kancelariji.

Preko dve trećine njih je skeptično da zaposleni koji rade „na daljinu“ mogu da ostanu dugoročno motivisani, a više od četvrtine smatra da njihovi radnici nemaju potrebne veštine za kvalitetan rad od kuće.
Šta više, skoro jedna trećina direktora je kontrolisala zaposlene kako obvaljaju posao u kućnim uslovima, pokazuje istraživanje koje je časopis „Harvard Business Review“ sproveo među više od 1.200 menadžera u 24 zemlje.

Direktori smatraju da gube kontrolu

U istraživanju se zaključuje da za razliku od tehnoloških kompanija i dobrog dela medija koji rad od kuće „dižu u nebesa“, većina direktora koji posluju u različitim industrijama ima vrlo negativan stav o učincima ovakvog načina poslovanja.
Zbog osećaja da gube kontrolu nad tim koliko i kako zaposleni rade kada nisu u kancelariji, mnogi direktori vrše dodatni pritisak na zaposlene. To radnicima čini posao još stresnijim, dok se i sami bore da se prilagode potpuno novoj situaciji i usklade poslovne i privatne obaveze.

Muškarci znatno nepoverljiviji od žena

Zanimljivo je da čak i menadžeri koji imaju više iskustva sa ovakvim načinom rada, odnosno rade u industrijama gde je rad od kuće bio zastupljeniji i pre pojave pandemije – većinom nisu zadovoljni učincima svojih zaposlenih. Pri tom, „nevernih Toma“ je mnogo više među muškarcima, nego među ženama koje zauzimaju rukovodeće pozicije.
Istraživanje je pokazalo i da su prema zaposlenima nepoverljiviji mlađi menadžeri, posebno oni ispod 30 godina starosti, kao i da njima mnogo više nedostaje samopouzdanja da mogu efikasno da upravljaju procesima za koje su zaduženi.

Zaposleni: ne zna se šta je posao a šta kuća

S druge strane, preko polovine anketiranih radnika se izjasnilo da ih njihovi direktori pojačano, ili stalno proveravaju koliko i kako rade od kuće. Više od trećine je izjavilo da njihovi pretpostavljeni otvoreno sumnaju u njihove sposobnosti da kvalitetno obavljaju svoje radne zadatke kada nisu u kancelariji.

Ipak, najveći broj anketiranih radnika je izjavio da im kod rada „na daljinu“ najviše smeta to što njihovi šefovi očekuju „da stalno budu na raspolaganju“ u bilo koje doba.

Za razliku od direktora, njihovo viđenje radnog učinka je potpuno suprotno – kažu da rade mnogo više nego u kancelariji i da se kod takozvanog „rada od kuće“ više ne zna šta je posao a šta kuća, odnosno pravo na privatni život.

Чланак Direktori ne veruju zaposlenima koji rade od kuće da se „ubijaju“ od posla се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Ministarstvu za rad objašnjavaju da rad od kuće podrazumeva pravo na zaradu koja je propisana opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, pravilnikom i ugovorom o radu. Osnovna zarada ne sme biti manja od one koju dobija zaposleni na istim poslovima u prostorijama poslodavca, a jedina razlika je da nema pravo na naknadu za prevoz.

Kada radnik zbog privremene sprečenosti za rad ne dolazi na posao, a to može biti i zbog zaraženosti kovidom, onda Zakon o radu propisuje platu najmanje u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

– Razlika u naknadi, u zavisnosti da li se neko zarazio na poslu ili privatno, postoji samo ako je to utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu. Na primer, može se utvrditi naknada od 100% ako se zarazio na poslu, ali ako to nije naglašeno opštim aktom ili ugovorom o radu, dobiće platu u iznosu od 65%, kako propisuje Zakon o radu – kažu u Ministarstvu rada.

Rad od kuće regulisati kolektivnim ugovorima a ne zakonom

Sindikati smatraju da bi bilo dobro napraviti kolektivne ugovore za sve grane realnog privatnog sektora koji bi regulisao sve nedoumice koje je donela epidemija. Po njima bi trebalo, zbog specifičnosti određenih poslova, rad od kuće regulisati kolektivnim ugovorima a ne zakonom.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije smatraju da je upravo iznos naknade kada se neko zarazi najveći problem. U javnom sektoru ona iznosi 100%, osim u kulturi. Oni smatraju i da bi samoizolaciju, koja traje između 14 i 21 dan poslodavac trebalo da tretira kao neku vrstu povrede na radu. Taj stav objašnjavaju činjenicom da se ne može tačno utvrditigde se ko tačno zarazio. Po njima je bolje radniku dati celu platu i da on bude kod kuće, nego da se rizikuje zaraza u kolektivu.

Za Ranku Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata je nedopustivo da postoje različiti aršini kod različitih poslodavaca.

– Danas, kada je radnik u samoizolaciji, jedni isplaćuju 100% plate, drugi 65 kao da su na bolovanju, a treći im retroaktivno pišu godišnje odmore. Tražili smo od Ministarstva rada da se donese obavezujući pravni akt kojim će se pravila igre jasno uspostaviti – kaže ona.

Zakon o radu, kako tvrdi, poznaje rad van prostorija poslodavca i rad na udaljenosti, ali ne i rad od kuće, pogotovo ne u vreme pandemije.

Izvor: Novosti

Чланак Jedni isplaćuju 100% plate, drugi 65% za rad od kuće u vreme pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.