Održavanje poslovnih sastanaka preko aplikacije Zoom vas oslobađa razmišljanja šta ćete obući, bar kada je u pitanju donji deo tela, ali vas istovremeno tera da vodite više računa o licu. To lice tokom poslovnih sastanaka više ne gledaju samo vaši sagovornici koji se nalaze preko puta stola, već i vi sami. I to konstantno. Baš zato ćete primetiti svaku boru i drugu nesavršenost koja se tokom godina pojavila na njemu. Psiholozi sve glasnije upozoravaju ljude da ne bi trebalo da donose ishitrene odluke o plastičnim operacijama zasnovane na načinu na koji ih prikazuje kamera laptopa, obično pogrešno postavljena, međutim izgleda da njihove apele malo ko čuje.
Rad od kuće ranije se uglavnom vezivao za odsustvo bilo kakve smislene frizure, za staru isflekanu trenerku i različite čarape, a kao bonus na ovaj prizor slobodno možete zamisliti i hrpu prljavih sudova i igračaka razbacanih po kući.
Ali danas, sa napretkom tehnologije, posebno iz oblasti video poziva, i za rad od kuće morate biti doterani, makar do pojasa ili ramena. A kada se doterate kao da zaista idete na posao, suočićete se sa jednim izazovom. Održavanjem sastanaka na kojima gledate i tuđa ali i svoje lice.
Bajka sa plastičnim krajem
Višesatno posmatranje svog izraza lica može da obraduje samo lepu ali zlu kraljicu iz bajke o Snežani i sedam patuljaka, dok obične smrtnike ono uglavnom uznemiruje jer negativno utiče na njihovo samopouzdanje. Zato, bar sudeći prema istraživanju BBC-a, sve veći broj njih poteže za najefikasnijim „lekom za lepotu“ – estetskim intervencijama i operacijama.
Naime, plastični hirurzi širom sveta (u Australiji, SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Japanu i Južnoj Koreji) saopštavaju da beleže veliki rast broja pacijenata i kada su u pitanju hirurške intervencije ali i za manje invazivne tretmane. Oni taj trend nazivaju “Zoom Boom”.
Kako su se karantinske mere i poslovanje preko interneta odrazili na posao estetskih hirurga najbolje pokazuju podaci privatnih kompanija koje se time bave. Primera radi, britanski registar plastičnih hirurga Save Face je od uvođenja prvih karantinskih mera, u martu ove godine, do sada zabeležio rast interesovanja i upita na svom sajtu od čak 40 odsto.
Britanska asocijacija plastičnih hirurga objavila je da je doktorima u tom periodu porastao broj zahteva za virtualne konsultacije za 70 odsto. Ipak, po većoj stopi raste interesovanje za usluge plastičnih hirurga od samog broja intervencija, koje neki klijenti odlažu za srećnija i sigurnija vremena.
Slično se dešava i u SAD, gde je broj virtuelnih konsultacija porastao za 64 odsto. I tamo se ne odlučuju svi da odmah idu pod nož – deo zainteresovanih odlaže intervencije za period kada će biti manja mogućnost da se tokom njih zaraze ali ima i onih koji insistiraju da ih urade što pre. Kako kažu američki hirurzi, pojedinci žure da urade korekcije lica pre kraja pandemije – koji se doduše ne nazire – kako bi kada konačno skinu maske izgledali bolje.
Iskrivljena slika o sebi
Žene se u najvećem broju interesuju za ubrizgavanje botoksa i drugih sredstava koja brišu bore, zatim za povećanje grudi i liposukciju. Hirurzi kažu da je Zoom podstakao rast interesovanja za neinvanzivnu korekciju lica i vrata, najviše u domenu podmlađivanja. Takođe, porastao je i broj zainteresovanih za konturisanje vilice.
Međutim, one nisu jedine koje koriste usluge plastičnih hirurga. Tokom pandemije porastao je i broj muškaraca zainteresovanih za ulepšavanje. Oni se najčešće interesuju za presađivanje kose.
Želja da se izgleda dobro je svojstvena ljudima, ali i u njenom praktikovanju treba imati meru i zanosvati je na realnim potrebama, kažu psiholozi. Oni upozoravaju da korisnici Zooma, posebno oni koji ne umeju kameru da postave u dobar položaj, imaju iskrivljenu sliku o svom izgledu. Često sebi izgledaju gore nego što zaista u prirodi izgledaju. Primera radi, oni koji postave kameru ispod sebe biće u prilici da vide veći podbradak nego što ga u stvarnosti imaju. Zato će se možda podvrgnuti zahvatu koji im nije potreban.
Međutim, teško je u ovim okolnostima biti realan i samosvestan. Ljudi trenutno imaju mnogo vremena i mogućnosti da konstantno posmatraju sebe, a onemogućeni su da uživaju u drugim sadržajima koje su ranije često koristili, i koji su im skretali pažnju sa sopstvenih nesavršenosti. Takođe, ne viđaju se sa prijateljima i poznanicima pa su im video pozivi postali jedini vid interakcije. Oni im sada nude neku vrstu privida normalnog života, makar i sa loše postavljenom kamerom koja će ih poslati pravo u ruke estetskih hirurga.
Foto: Pixabay