– Da li neko može da mi pomogne? Preko ove stranice sam naručila garderobu, ali mi nisu poslali ono što sam naručila, već nešto sasvim drugo. Robu sam naručila preko Instagrama, poslala sam im poruku, ni na jednu mi nisu odgovorili. Isto to sam uradila i na Fejsu, ni tu mi ništa nisi odgovorili – ovo je samo jedna od mnogobrojnih objava koje se mogu videti na društvenim mrežama, na kojima je sve veći broj prevarantskih stranica koje reklamiraju i prodaju robu.

Kupovina u samo nekoliko klikova, gde poručena roba stiže na adresu jeste jednostavna, praktična i štedi vam vreme. Ali, rizici postoje..

Kakvo je iskustvo Beograđana?

Upitali smo i građane Beograda kakvo je njihovo iskustvo sa poručivanjem preko interneta i većinom su skeptični povodom tog pitanja.

– Dešavalo mi se da dobijem mnogo manju veličinu ili da je skroz drugačije boje, ali ne može da se vrati – kazala nam je jedna Beograđanka.

Druga ipak „najviše voli lično da vidi ono što uzima“.

-Jednom sam naručila preko Instagrama i nisam dobila pravu veličinu, ali nisam mnogo para potrošila- navodi jedna od anketiranih.

– Mnogo skeptična kada su te stvari u pitanju. Prvo ne znam da li će mi stići dobra veličina, ako govorimo o garderobi. Drugo pitanje je da li će mi stići ta roba koju sam uopšte poručila, tako da nisam za to – odlučna je devojka.

Jedna od anketiranih je kazala i da nije nikada nije poručivala, „da se ne bi desila neka prevara“.
Crna lista sa preko 400 internet profila

Tržišna inspekcija je u prošloj godini primila 920 prijava građana za neregistrovan rad, dok je tokom ove godine prijavljeno 580. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da im stiže najviše prigovora građana na nelegalne Fejsbuk i Instagram profile neregistrovanih trgovaca,zbog čega su oni ažurirali svoju crnu listu koja broji preko 400 profila.

– Liste se sastavljaju od toga što nam za početak potrošači dostavljaju konkretno negativno iskustvo koje su imali sa tim stranicama.Negde se, i angažuju dodatna lica koja su konkretno radila na izradi. Danas možemo, da kažemo, aktivno rade, s tim da čak u narodnom period će se preduzeti aktivnosti, da će se pojedine stranice ugasiti i pokrenuti adekvatne postupiće preko njih – kazao je Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ove podatke je prodavac dužan da prikaže

Zakon o elektronskog trgovini u članu 6 jasno kaže koje su obavezne informacije koje je prodavac dužan da prikaže. Tu spadaju poslovno ime, adresa sedišta, kontakt podaci, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljni podaci o ceni proizvoda koji uključuju i troškove i ostale manipulativne troškove.

U slučaju da trgovac poseduje sve podatke, smatra se da on posluje u skladu sa Zakonom i da je kupovina kod takvog trgovca bezbedna.Registracija stranice nije dovoljna. Neophodno je da firma bude registrovana u APR-u, što se može lako proveriti.

– Potrošač treba da bude apsolutno siguran da je to registrovan trgovac i da bezbedno kupuje.Da u tom slučaju primjenjuje zakon o zaštiti potrošača i da eventualno ukoliko se nađe u problemu sa reklamacijom proizvoda, taj problem će biti rešen – naglasio je Dragić.

Prilikom preuzimanja paketa i plaćanja kuriru, kupci treba obavezno da ga otvore da bi proverili da li im je stiglo ono što su naručili. Potrošači na to imaju pravo, ali to ne znaju i ne rade. Međutim, to je propust koji kupce može da košta.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Da li kupci imaju pravo da otvore paket prilikom isporuke robe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najčešće pretovarena vrsta tereta jesu šljunak, pesak i kameni agregati sa učešćem od 29 odsto. Ugalj je na drugom mestu, sa 22 odsto a nafta i naftni derivati na trećem, sa 13 odsto. Na četvrtom mestu nalaze se rude sa 12 odsto učešća.

Кada je reč o količinama tereta, najveći rast pretovara zabeležen je kod uglja, za 87 odsto više nego na kraju prošlogodišnjeg drugog kvartala, zbog uvoza ovog energenta. Žitarice su imale najveći pad – pretovareno je 77,5 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

U međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija je do 1. jula evidentirala 592 pristajanja i 76.000 iskrcanih i ukrcanih putnika. U poređenju sa istim periodom u prethodnoj nautičkoj sezoni pristajanja je za 6,9 odsto manje, dok je bolja popunjenost kruzera rezultirala sa 27 odsto više putnika.

Na međunarodnom pristaništu u Beogradu ostvarena su 242 pristajanja, u Novom Sadu 161 a u Donjem Milanovcu 113. U Golupcu je zabeleženo 68 pristajanja, u Smederevu četiri a prvi kruzer je evidentiran na novootvorenom pristaništu u Sremskoj Mitrovici. Najviše putnika iskrcalo se u prestonici – 31.660.

Do kraja 2023. godine očekuju se bolji rezultati nego u prošloj, zbog ukupnog polugodišnjeg rasta pretovara i povećanja cene žita na međunarodnom tržištu, koje će pozitivno uticati na domaći izvoz.

Чланак U prvih šest meseci na rekama u Srbiji zabeležen rast pretovara tereta za 2,7 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

„To je problem, ukoliko račun izbledi ili se ošteti nećete moći da ostavite svoja prava koja su vam garantovana Zakonom o zaštiti potošača. Generalno je problem sa fiskalim računima jer oni vremenom izblede. Vi imate tu dvogodišnju garanciju na svu robu koju kupite uz dostavu original fiskalnog računa, ali vam zakon pruža i neke druge mogućnosti kako možete da ostvarite svoje pravo bez originalnog računa.

Tu se podrazumeva ako ste platili karticom da posedujete slip ili može doći u obzir i izvod iz banke. Takođe, može i kopija računa da posluži. Pošto ti računi brzo blede, moj savet vam je da svaki bitan račun sačuvate, a pre svega da ga kopirate kako biste tu kopiju sačuvali“, rekla je Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Građani od prvog maja 2022. godine mogu da provere legalnost svakog fiskalnog računa pomoću QR koda. Međutim, skeniranjem mogu sebi olakšati mogućnost reklamacije, posebno u slučaju izgubljenog računa.

„Izvod iz banke je alternativa koja može da posluži. Često potrošači kažu da su trgovci u obavezi da vraćaju kontrolne trake i da mogu da ga pronađu u sistemu, na to nemojte da se oslanjate jer ne postoji propisana obaveza izdavanja duplikata u ovu svrhu. Osigurajte se na vreme, kopirajte račune. Sada svaki račun ima QR kod pa možete da skenirate taj kod i to sačuvate“, rekla je Nikica Jovanović.

Izvor: TV Prva/B92

Foto: Pixabay

Чланак Reklamacija robe bez originalnog fiskalnog računa je moguća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo konkretno znači da je u prvih šest meseci 2022. u našim lukama pretovareno 7,2 miliona tona tereta. Najveći udeo u tom teretu imali su šljunak, pesak i kameni agregati sa učešćem od 29 odsto. Nafta i naftni derivati su na drugom mestu, sa udelom od 16,9 odsto a rude na trećem, sa 13,4 odsto. Na četvrtom mestu nalazi se ugalj, koji je učestvovao u pretovaru sa 12,4 odsto. U lukama u Srbiji zabeležen je i pretovar 223 kontejnera, što ukazuje na povećanu potražnju za ovim vidom transporta vodnim putevima. Ipak, sve ovo su male količine u poređenju sa predpandemijskim nivoima kada je u našim lukama pretovareno 11,8 miliona tona tereta.

No, to su neka druga vremena, na koja sada možemo gledati samo sa setom. Ako se pak poredimo sa prošlom godinom, na našim lukama zabeležen je i rast pretovara određene robe. Najveći procenat rasta evidentiran je kod ruda – 21 odsto, nakon povećanja privredne aktivnosti u smederevskoj Železari. Povećane su i količine pretovarene nafte i naftnih derivata za osam odsto. Najveći pad uočen je kod žitarica – 62,5 odsto.

Kada je reč o međunarodnom putničkom vodnom saobraćaju, Agencija je zabeležila 636 pristajanja i 59.000 iskrcanih i ukrcanih putnika. U odnosu na prvih šest meseci 2019. godine, koja predstavlja rekordnu nautičku sezonu u Srbiji, broj pristajanja je veći za šest odsto. Primena epidemioloških mera prilikom popunjavanja kapaciteta plovila rezultirala je sa 26 odsto manje putnika nego u navedenom periodu.

Najviše pristajanja ostvareno je u Beogradu – 256, zatim u Novom Sadu 170 i Donjem Milanovcu 114. Međunarodno putničko pristanište u Golupcu dočekalo je 85 pristajanja kruzera.

Foto: Pixabay

Чланак Zbog ukrajinske krize kroz srpske luke prolazi manje robe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za potrošače u Srbiji još je važnija situacija sa uvozom. Uvozni proizvodi u prva četiri meseca su na međugodišnjem nivou poskupeli za čak 26,8 odsto.

Fizički obim uvoza je povećan za 9,1 odsto, a ukupna vrednost uvoza je povećana za 38,4 odsto.
U uvozu najviše je poskupio prirodni gas – 2,2 puta u odnosu na prva četiri meseca prošle godine.

Ugalj je poskupio 56 odsto, a derivati nafte 58 odsto.

Osnovni metali iz uvoza su skuplji 39,4 odsto, a proizvodi od drveta 37,5 odsto.

Metalni proizvodi su skuplji 32 odsto, a nemaeštaj 22 osto.
Naši izvoznici najviše su koristi imali od poskupljenja derivata nafte od 85 odsto, dok je ribarstvo zabeležilo rast cena od 61 odsto, ali i smanjenje fizičkog obima izvoza za 35 odsto.

Zanimljivo je da je u prva četiri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine fizički obim izvoza sirove nafte povećan za 5,75 puta uz rast cena od 55 odsto, dok je izvoz ruda metala povećan 7,7 puta u fizičkom obimu, ali su cene tih metala, uprkos ogromnom rastu cena sirovina i metala na svetskom tržištu, povećane svega 3,3 odsto.

Prehrambeni proizvodi su poskupeli za 31 odsto, ali uz mali pad obima izvoza od 2,4 odsto.

Takođe su veliki rast cena zabeležili hemijski proizvodi-41,2 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodi iz uvoza poskupeli skoro 27 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako se na više strana u medijima pisalo da su Italija, Austrija i Nemačka zabrinute oko sankcija u bankarskom sektoru, Italija se protivi sankcijama koje se tiču železnice, kao i da se luksuzna roba izdvoji, a Belgija želi da izbegne sankcionisanje protoka dijamanata i sankcije energetskog sektora.

Kako je sinoć na svom Tviter nalogu napisao Džo Barns, korespodent birtanskog Telegrafa iz Brisela, italijanski premijer Mario Dragi je izdejstvovao da italijanska luksuzna roba bude izuzeta iz paketa sankcija Rusiji koje je uspostavila EU.
– Izgleda da je prodaja Gučija oligarsima veći prioritet od zadavanja udarca Putinu, dodaoe je Barnsov neimenovani izvor.

Belgijska industrija dijamanata, u Antverpenu, je takođe izuzeta iz paketa sankcija.

Usvajaju meru koja je rizik za sve

Dok će sa jedne strane ruska elita i dalje moći da uživa u svojim omiljenim proizvodima, evropski lideri se suočavaju sa činjenicom da je Rusija u velikoj meri imuna na sankcije koje su do sada uvođenje.
Sa tim na umu, Evropa se izgleda sprema da radikalizuje sankcije.

– Odluka da se Rusija izbaci iz globalnog platnog sistema SWIFT će biti doneta u narednih nekoliko dana, izjavio je jedan od guvernera jedne od centralnih banaka u okviru EU za Rojters.
– SWIFT je samo pitanje trenutka, desiće se uskoro, narednih dana, kazao je jedan od 27 guvernera iz zemalja članica Evropske centralne banke koji je želeo da ostane anoniman, preneo je Rojters.

On je rekao da je takva odluka apsolutno neophodna.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Iz novog seta sankcija Rusiji izuzeti dijamanti i luksuzna roba се појављује прво на Biznis i Finansije.

Agroekonomista Milan Prostran za Danas ističe kako su nekada državne robne rezerve dosta veći potencijal nego sada, kao i da su svojevremeno postojale strateške robne rezerve za slučaj vanrednih okolnosti ili u slučaju poremećaja cena životnih namirnica.

„Nakon 2000. godine nivo robnih rezervi je počeo rapidno da se smanjuje pod raznim izgovorima. Jedan od njih je bio da će Srbija vrlo brzo postati član Evropske unije do čega nije došlo.Sada se suočavamo sa rastom cena hrane tako da bi trebalo da povećamo robne rezerve. S obzirom da je odlučeno da one podmiruju potrebe za tri meseca bitno je orijentisati se na nabavku onih koje su najvažnije kako ne bi došlo do rasipanja sredstava“, objašnjava Prostran.

Republička direkcija za robne rezerve je početkom meseca povećala zalihe koje mogu da zadovolje tromesečne potrebe stanovništva u slučaju vanredne situacije koja bi uzrokovala pometnje na tržištu.

Robne rezerve predstavljaju veoma efikasan tržišni mehanizam

Povećane su zalihe pšenice, kukuruza, ulja, šećera kao i energenata, a kada je reč o prehrambenim proizvodima iz uvoza zalihe pirinča, pasulja i soli su uvećane tako da će moći da zadovolje potrebe na period duži od tri meseca.

Prostran dodaje i to da su prehrambeni proizvodi koji bi obavezno trebalo da se nađu u robnim rezervama su pšenica, kukuruz, ulja, šećer, brašno, jedna vrsta mesa i mleko u prahu, a od robe iz uvoza pasulj, pirinač i so.

„Trenutno situacija nije takva da bi morala da se donese odluka o zabrani izvoza strateških prehrambenih proizvoda, ali bi svakako trebalo voditi računa da ne bude preteranog odliva hrane iz zemlje kako bi u svakom trenutku mogle da se podmire potrebe domaćeg tržišta „, navodi Prostran.

Ekspert za poljoprivredu Vojislav Stanković takođe smatra da bi trebalo povećati količine neophodnih poljoprivrednih proizvoda u robnim rezervamakao i da je to isplativo i u manje kriznim situacijama na tržištu hrane nego što je to sada slučaj.

„Robne rezerve predstavljaju veoma efikasan tržišni mehanizam koji omogućava da država interveniše u slučaju kada cene prehrambenih proizvoda enormno rastu i time ugrožavaju standard stanovništva. Stoga bi ih trebalo dopuniti u još većoj meri jer bi se s obzirom na efekat uložena sredstva u potpunosti isplatila“, zaključuje Stanković.

On naglašava značaj robnih rezervi isakavšida je u njima bilo dovoljno zaliha ulja i mesa plasiranjem ovih proizvoda na tržište bi se smanjile cene koje su znatno porasle.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Srbija mora znatno da poveća robne rezerve се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postavlja se pitanje – šta se, posle zaplene, dešava sa tim stvarima. U Upravi carina za portal N1 kažu da se one, posle odluke suda o trajnom oduzimanju – ili uništavaju, ili prodaju na javnim licitacijama. Zaplenjen keš ide direktno u budžet, a životinje – u zoološki vrt.

Otkrivene carinske prekršaje procesuiraju prekršajni sudovi po mesnoj nadležnosti. Sud je taj koji, pravosnažnom presudom, odlučuje i o krajnjoj sudbini robe oduzete u prekršaju, kao i o zaštitnim merama.

„Ukoliko sud pravosnažnom presudom naloži da se roba iz prekršaja trajno oduzme, u zavisnosti od prirode robe – sud donosi i odluku o daljem postupanju sa njom. Na primer, ako su u pitanju zabranjene supstance, narkotici, lekovi, akcizni proizvodi poput duvana i cigareta – oni se uništavaju. A, ako je reč o robi široke potrošnje, nalaže se njena prodaja na javnim licitacijama. Isto se dešava i sa vozilima oduzetim u prekršajima iz bilo kog razloga“, navode za portal N1 u Upravi carina.

Javna licitacija

Carinska služba podnosi prekršaju prijavu, a njen zadatak je i da, kako ističu – sprovede konačnu odluku suda, odnosno organizuje javnu licitaciju na kojoj će roba za koju je tako naloženo – biti prodata.

„Javne licitacije organizuje Uprava carina po carinarnicama kada se za prodaju prikupi dovoljna količina robe“, objašnjavaju u Carini.

Kada je reč o drugim vrstama robe zaplenjene u prekršajima, sagovornici N1 ističu da za svaku postoji jasno propisana procedura šta se sa njom dalje dešava.

Pokretne stvari (satovi, nakit i telefoni) se takođe prodaju na javnim licitacijama, kao i sve vrste vozila.

Zaplenjeni lekovi, narkotici, cigarete i duvan se, kako ističu u Upravi carina – uništavaju.

Životinje, keš, antikviteti

Nelegalna trgovina životinjama koje spadaju u zaštićene vrste odavno je postala unosan biznis na svetskom nivou.

Procene su Interpola da se vrednost nelegalne trgovine zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama globalno kreće i do 20 milijardi dolara godišnje.

Srpski carinici su u neprijavljenom prtljaju putnika otkrivali i žive životinje, ali i šape aligatora, preparirane vučje glave, krzna leoparda…

Žive životinje se predaju dežurnim veterinarskim inspektorima koji ih smeštaju u najbliži zoološki vrt.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine nadležno je za mrtve primerke životinja, delove, derivate i proizvode. Oni se drže u Prirodnjačkom muzeju ili u Ministarstvu zaštite životne sredine za potrebe edukacije u cilju zaštite i očuvanja divljih vrsta, ali i za za obuku nadzornih organa koji vrše kontrole.

Kada je reč o gotovini, zaplenjeni neprijavljeni novac se uplaćuje na namenski račun Narodne banke Srbije, a potom ide direktno u državni budžet.

„Pored novca oduzetog u deviznim prekršajima, u državni budžet direktno se slivaju i sva sredstva ostvarena prodajom robe na javnim licitacijama“, ističu u Upravi carina.

„Ukoliko je reč o umetničkim delima ili antikvitetima, oni se predaju institucijama kulture koje imaju uslova za njihovo čuvanje“, ističu u Upravi carina.

Podsetimo, zaplenjena slika čuvenog srpskog slikara Paje Jovanovića, koju je letos gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Nikola Kovačević uneo u Srbiju, nalazi se u trezoru Narodne banke Srbije. U ovom slučaju prekršajni postupak zbog unošenja umetničke slike u zemlju bez prijavljivanja još nije okončan, ali se slika – umesto u carinskoj ispostavi gde je prekšaj i nastao i gde bi slika trebalo da se nalazi do okončanja postupka – čuva u trezoru NBS, pošto je neophodno da se čuva pod određenim uslovima.

Izvor: N1

Vesti: Pixabay

Чланак Šta se posle zaplene na carini, dešava sa tim stvarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Beograđanka Aleksandra B. pokušala je da, iz drugog pokušaja, kupi sinu vodootporne čizme.

– Ove zime smo detetu kupili najpre jedne čizme, na kojima je pisalo da su vodootporne – priča Aleksandra. – Posle nepunih mesec dana, pošto je pao veći sneg, one su potpuno propustile vodu. Moja je greška što sam u međuvremenu izgubila račun, pa u radnji nisu pristali na reklamaciju. Zato sam rešila da ne pogrešim i drugi put i kupim cipelu za koju proizvođač garantuje neprobojnost.

Naizgled sasvim solidne čizme, marke „merel“, našli su u prodvanici „Nsport“.

– Na samoj čizmi piše waterproof i na sniženju od 30 odsto koštale su skoro 7.000 dinara, što znači da im je 10.000 dinara redovna cena – dodaje Aleksandra. – Prodavačica nam je, međutim, napomenula da one nisu deklarisane kao vodootporne, već kao „obuća za suvo vreme“. Meni zaista nije jasno kako je moguće da proizvođač garantuje neprobojnost, a uvoznik i prodavac, imaju pravo da ih proglase obućom za suvo vreme. Pa ko takve čizme kupuje za proleće? Sasvim je jasno da oni tako izbegavaju obavezu da zamene ili vrate novac ukoliko se ta obuće ne pokaže dobro.

Slično potvrđuju i u potrošačkim organizacijama. Uvoznici apsolutno nemaju prava da menjaju proizvođačku deklaraciju.
– To nije dozvoljeno – kaže nam Mladen Alfirović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Reč je o nepoštenoj poslovnoj praksi uvoznika. Oni se tako štite od zamene ili vraćanja novca. Oni ne smeju da deklarišu da su za suvo vreme, ako je jasno označeno da nije tako. Svaka drugačija deklaracija nije u skladu sa zakonom. I o tome treba obavestiti tržišnu inspekciju. Oni su dužni da to provere.

Pitanja smo poslali i uvozniku i ovlašćenoj laboratoriji, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovore.

Nepromočivo u drugoj radnji

Isti model čizama u drugoj radnji je deklarisan kao dečja duboka zimska čizma.

– Iz čiste radoznalosti sam proveravala kako je deklarisana ova obuća u drugoj prodavnici – objašnjava Aleksandra. – Stoji da vodootporna membrana eleminiše vlagu. Definitvno nije za suvo vreme.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Uvoznici obuću deklarišu drugačije od proizvođača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prodaja već korišćenih luksuznih stvari je pre nekoliko decenija bila jako retka. Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, takve predmete su kupovali samo pojedini kolekcionari i to oni koje je javnost uglavnom doživljavala kao ekscentrične i „na svoju ruku“. Ali već krajem dvehiljaditih godina počeli su da se pojavljuju internet sajtovi specijalizovani isključivo za preprodaju polovnih luksuznih proizvoda.

Prema proceni konsultantske kuće „Bain&Compani“, koja je vodeća u svetu za analize o kretanjima luksuzne robe, danas globalno tržište luksuznih proizvoda „iz druge ruke“ vredi između 250 i 295 milijardi dolara i raste četiri puta brže od prodaje nove luksuzne robe. Luksuzni predmeti koji su već korišćeni doživeli su eksplozivan rast na tržištu pre svega zahvaljujući internetu i elektronskoj trgovini.

Sa luksuznim „polovnjacima“ na sedmom nebu

Novi igrači u ovoj industriji ušli su na tržište lansirajući novu ponudu – proizvode najprestižnijih dizajnerskih kuća koji su već korišćeni, ali dobro očuvani. Jedan od pionira u preprodaji „polovnog luksuza“, francuska kompanija „Vestiaire Collective“ započela je poslovanje 2009. godine, a danas je njena vrednost procenjena na oko 1,45 milijardi evra. Još jedan veliki igrač u industriji luksuza „iz druge ruke“, američka kompanija „The RealReal“ osnovana je 2011. godine, da bi od tada ovakve platforme počele da se umnožavaju.

Posle izbijanja pandemije korona virusa, svoju šansu na tržištu „polovnog luksuza“ prepoznale su i poznate robne kuće. Neke od njih su tokom poslednje dve godine za polovnu luksuznu robu obezbedile čak ceo sprat, a lanac francuskih robnih kuća „Printemps“ je krajem prošle godine otvorio poseban prostor samo za ovu vrstu prodaje, sa prilično pretencioznim nazivom „Sedmo nebo“.

Druga liga prati prvu

S druge strane, kreatori najpoznatijih luksuznih brendova tek u poslednje vreme počinju da se uključuju u ove poslove, posebno od kada je nastupila korona kriza. Tako su se „Stella McCartney“ i „Gucci“ udružili 2020. godine sa kompanijom „The RealReal“, kako bi osigurali prodaju polovne odeće iz svojih kolekcija, dok multinacionalna kompanija za luksuzne brendove „Kering“, koja uključuje „Gucci“, „Saint Laurent“, „Balenciaga“ i „Boucheron“, ima 5% udela u internet platformi „Vestiaire Collective“.

Analitičari konsultantske kuće „Bain&Compani“ ističu da su tržišta nove i polovne luksuzne robe i dalje veoma usko povezana, jer brendovi koji su trenutno popularni u „prvoj ligi“, traženi su i na „second hand“ tržištu. Navode primer da je trenutno veoma popularan „Dior“ i zato se jako dobro prodaju i već korišćene stvari koje je ova modna kuća lansirala devedesetih godina prošlog veka.

Чланак „Polovni luksuz“ sve više vredi се појављује прво на Biznis i Finansije.