Pivara Anchor Brewing osnovana je 1896. godine u San Francisku i preživela je veoma razoran zemljotres iz 1906. godine, zatim prohibiciju, veliki požar u proizvodnim pogonima u 1944. te rast potrošnje industrijskog piva i okretanje potrošača velikim i poznatim brendovima koji su ulagali ogromne sume novca u reklamu. Ali, nije uspela da preživi tržišnu ekonomiju 21. veka, te je prošlog meseca proglasila bankrot.

Međutim, još uvek nije sve gotovo. Drugu šansu mogli bi joj pružiti niko drugi do njeni radnici, budući da se njihov sindikat ponudio da otkupi ovo preduzeće. Sindikat trenutno pokušava da prikupi dovoljno sredstava kako bi pivaru preuzeo od njenog aktuelnog vlasnika – japanskog pivskog giganta pod imenom Sapporo. Sindikat je oformljen 2018. godine, samo godinu dana posle prodaje ove kompanije Japancima. Radnicima se očigledno novi vlasnik nije dopadao, što se može videti i iz skorašnjih izjava sindikalaca koji krive Sapporo za loš menadžment koji je doveo do propasti Anchor-a.

Zato su se ponudili da oni sami preuzmu pivaru. Sada su u trci sa vremenom da prikupe dovoljno sredstava u veoma kratkom roku, budući da će Sapporo, ukoliko neko ne preuzme pivaru do početka avgusta, ugasiti proizvodnju.

Izvor: Kvarc

Foto: Yesmore content, Unsplash

Чланак Sindikalci pokušavaju da otkupe najstariju američku zanatsku pivaru od poznate korporacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inicijativu za početak pregovora podnela su dva reprezentativna sindikata – Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije, koji se nadaju da bi minimalna zarada mogla da bude vanredno povećana u ovoj godini, usled rasta inflacije.

Njihov je predlog da minimalna zarada, koja sada iznosi 40.020 dinara, bude izjednačena sa troškovima minimalne potrošačke korpe koji su premašili 50.000 dinara.

Ministarstvo finansija se oglasilo povodom takvog stava sindikata, navodeći da se povećanje minimalne cene rada radi jednom godišnje, tako da će novi „minimalac“ važi od 1. januara naredne godine.

Vlada Srbije je prošle godine u septembru odlučila da od ove godine minimalna zarada bude povećana 14,3%, na 40.020 dinara.

Prema procenama sindikata, oko 350 do 400 hiljada ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu, dok nešto više od 50% zaposlenih radi za oko 60.000 dinara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Ministarstvo finansija: Nema vanrednog povećanja minimalca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radnici te kompanije su prethodno i u nekim drugim američkim državama pokušavali da naprave sindikat ali nisu uspevali u svojoj nameri.

Zato se formiranje AppleCORE-a smatra prelomnim momentom, doduše ne za celo američko tržište, već samo za pomenutog tehnološkog giganta. Pre toga su neke druge velike kompanije, kao što su Starbucks i Amazon, dobile sindikate. Svi oni imaju slične motive – borbu za unapređenje radničkih prava.

Radnici kompanije Apple kroz sindikat će se, kako kažu, boriti ne samo da dobiju bolje plate i beneficije, već i za uvažavanje njihovog glasa kada se radi o donošenju važnih odluka u toj firmi.

Ali naravno, njihov fokus će biti i na zaradama, posebno sada u situaciji kada inflacija raste mnogo brže od prihoda zaposlenih. Da podsetimo, prateći situaciju u ekonomiji, prošlog meseca Apple je podigao minimalnu satnicu sa 20 na 22 dolara, međutim neki zaposleni misle da je ovo povećanje nedovoljno.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay

Чланак Novi talas radničkog samoorganizovanja u SAD: I Apple dobio sindikat се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sindikati su u takvoj klimi viđeni kao remetilački faktor za funkcionisanje sistema i zato njihova uloga nije smela bude velika. Istovremeno imamo i efekte tehnološke revolucije. Posebno je to očigledno nakon promena Zakona o radu. Na primer, gotovo da više ne postoji koncept radnog mesta“, rekao je Pavićević za UGS Nezavisnost.

On je ukazao na veoma težak odnos sindikata i poslodavaca, i ocenio da je onima koji upravljaju velikim sistemima, kojima država izdašno pomaže, čak dopušteno da guše sindikalni rad ili da prave svoje sindikate.

„Kod nas veliki deo ekonomije zavisi od države, ona ih na neki način štiti. To posebno vidimo kod stranih investitora. Setimo se kada se postavljalo pitanje oko Jure i Vučićeve izjave ‘nemojte da mi plašite investitore’. Dakle, država brine za kapital a ono što su ljudski resursi je potrošno“, kazao je Pavićević.

Dodao je da je čuo izjave nekih poslodavaca da njima i ne treba sindikat, jer oni direktno komuniciraju s radnicima, čime se, po njegovim rečima, u velikoj meri obesmišljavaju mehanizmi zaštite prava zaposelenih. Govoreći o najvećim radničkim i sindikalnim problemima u Srbiji, Pavićević je rekao da je sve više radnika koji nemaju stabilno radno mesto.

„Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta koji je postojao. Zbog toga danas još ponegde može da se ostvari koncept kolektivnog ugovora ali jako teško, jer postoji neprijateljsko okruženje…. Biće potrebno sve manje klasične radne snage tako da ti ljudi verovatno nikada neće moći da se sindikalno organizuju prema sadašnjem modelu“, procenio je Pavićević.

Kapital i svojina se štite mnogo više nego rad

On smatra da se kapital i svojina štite mnogo više nego rad i da postoje čitave kategorije ljudi koji rade bez ugovora koji bi ih štitili od samovolje poslodavca.

„Danas postoje agencije koje zapošljavaju ljude, a onda ih rentiraju kao radnu snagu kod drugih poslodavaca… Oni ne mogu u jednoj firmi da naprave sindikat. Pored toga, u agencijama imaju ugovore sa nultom osnovicom koja ne obavezuje poslodavca da ih plaća ukoliko u nekom periodu nisu bili angažovani. Tu ima prostora koji bi sindikati mogli da iskoriste za neke drugačije oblike organizovanja ljudi. Recimo, zakon o zadrugama dopušta da se ti ljudi samoorganizuju“, rekao je Pavićević.

Istakao je da je štrajk delotvorno sredstvo borbe kojim se radnici direktno konfrontiraju sa poslodavcem.

„To je možda i jedini legalan način da pokažete da čitav sistem zapravo zavisi od vas. Jer, tako se poslodavcu može napraviti šteta koja njemu nikako ne odgovara i zbog koje može biti spreman za neki dogovor sa zaposlenima. Problem je što ovo sredstvo nije dostupno mnogima“, rekao je Pavićević.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Đorđe Pavićević: Sve je više radnika koji nemaju stabilno radno mesto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Beta, sindikat se žalio svim nadležnim organima u Srbiji, odnosno tražio je sastanak sa poslovodstvom „Jure“, sastanak sa Inspektoratom, a pisao je i ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević.

Prema Markovićevim rečima obratili su se i evropskom i svetskom udruženju sindikata metalaca, koja su reagovala i zatražila od „Jure“ da, kako je rekao, prestane sa pristicima.

„Sledeći korak je pisanje svim glavnim partnerima, onima koji uzimaju delove od Jure, a to su Mercedes, Porše, Audi… Da i oni pomognu u ostvarivanju radničkih prava jer i oni imaju sindikate“, najavio je Marković.

Kakav pritisak trpe sindikalci?

Marković je pojasnio da je predsednik sindikalne organizacije u leskovačkoj „Juri“ Predrag Stojanović dobio u poslednjih nekoliko dana dva upozorenja od menadžera „Jure“ zato što je govorio u lokalnim medijima o pritiscima na radnke i o neprodužavanju ugovora o radu radnicima.

„Naš predsednik sindikata je doživeo jedan klasičan mobing ili jednu klasičnu presiju, ili ono što se dešava u mnogim kompanijama, jeste pokušaj sprečavanja sindikalnog organizovanja“, kazao je Marković.

Na konferenciji za novinare Stojanović je ispričao da su posle upozorenja koje mu je upućeno, počeli i pritisci na članove sindikata, tako što je od svakog od 350 članova traženo da se izjasni u kadrovskoj službi da li želi da mu se odbija jedan posto na ime sindikalne članarine.

„Za pozivanjem nema potrebe jer su radnici samim potpisom dali pristanak da im se odbija procenat za sindikat. To je vid zastrašivanja, ljudi se boje, tim pre što im se u pogonu govori da će izgubiti neke benefite ako postanu članovi sindikata. Za tri, četiri dana su mi iz sindikata iščlanili više od pola članova“, kazao je Stojanović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Sindikalci najavili žalbu evropskim partnerima zbog mobinga u Juri се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predloženi rast od četiri do šest odsto, što bi za trenutni minimalac od 30.300 dinara značilo povećanje u rasponu od 1.200 do 1.800 dinara, je kako tvrde, neprihvatljiv, a jedan od razlog je, kažu, činjenica da ga prima sve veći broj ljudi.

“Do početka korona krize i njenog uticaja na srpsku privredu baratalo se sa cifrom od 350.000 radnika. Danas minimalac prima bar 100.000 ljudi više, a do kraja godine taj broj bi mogao biti i veći”, rekao je za “Blic Biznis” Zoran Mihajlović, sekretar Saveza Samostalnih sindikata Srbije.

Poslednjih meseci sve više firmi koje radnike šalju na plaćeni odmor zbog nedostatka posla

Istina jeste da je poslednjih meseci sve više firmi koje radnike šalju na plaćeni odmor zbog nedostatka posla i to najčešće u delatnostima poput turizma i ugostiteljstva. Svima njima poslodavac je najčešće smanjio platu na minimalac, a što je bila praksa i u mnogim drugim sektorima.

“To može da bude jedan od razloga za povećanje broja radnika na minimalcu. Činjenica je, međutim, i da je u poslednjih nekoliko meseci rasla zaposlenost i da su poslodavci zbog podrške države, radnike mahom prevodili iz sive zone u legalne tokove. Među njima je sigurno bilo onih koji su primali minimalnu zaradu”, rekao je izvor portala iz Nemanjine 11.

Vlada je izašla sa stavom da minimalac za sledeću godinu treba da bude veći za četiri do šest odsto, a vodeći se time da je privreda bila pod spoljnim pritiscima i da je ekonomija u celom svetu u krizi.

Predstavnici Unije poslodavaca (UPS) poručili su istovremeno da su spremni na kompromis po pitanju minimalca u 2021, ali tako da taj rast ne ugrožava poslovanje preduzeća u Srbiji.

Treba sagledati realnu situaciju

Počasni predsednik Unije Nebojša Atanacković kaže da se takav predlog države u potpunosti slaže sa onim što je Unija poslodavaca predlagala, imajući u vidu da treba sagledati realnu situaciju u kojoj se nalazi privreda, a da se, sa druge strane, poboljša i materijalni status radnika.

“Zadovoljni smo odnosom Ministarstva finansija koje je pokazalo stabilnost, važno je da povećanje ne bude iznad onoga što privreda u ovom trenutku može da podnese. Raspon od četiri do šest odsto predstavlja optimizam i biće dobro da budemo u situaciji da za toliko povećamo zarade”, rekao je Atanacković.

U Uniji poslodavaca navode da su predstavnici sindikata pregovore započeli sa zahtevom za povećanje minimalne cene rada na 37.000 dinara, što je iz ugla poslodavaca neprihvatljivo.

Sindikati su imali još dva predloga: da novi minimalac bude 35.000 dinara i 34.000 što bi bila njihova, kako kažu, donja granica.

Duško Vuković iz S S S S kaže za Tanjug da je za sindikat neprihvatljiv predlog o povećanju minimalne cene rada od četiri do šest odsto i da su i dalje pri stavu da mora da prati cenu minimalne potrošačke korpe.

Izvor Blic biznis

Чланак Sve veći broj radnika je na minimalcu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuti sindikat predstavlja radnike automobilskih giganata poput BMW-a, Audija i Porschea. Njegov predlog za prevenciju velikih otpuštanja koja, bar sudeći prema ekonomistima, u bližoj budućnosti predstoje svim državama je 28-časovna radna nedelja.

Razlog što se baš zaposleni u autoindustriji plaše otpuštanja je rast proizvodnje električnih automobila, za koju je potrebno manje ljudskog rada, odnosno više robota.

No, sličan predlog ima i Leva partija koja smatra da bi tridesetočasovna radna nedelja mogla ublažiti posledice korona-krize. Oni čak misle da bi taj fond radnih sati trebalo da se uspostavi i kao norma za budućnost.

Časopis Špigl komentariše da, iako se ova dva predloga razlikuju u nekim aspektima, ona zapravo pogađaju suštinu modernog vremena u kojem zaposleni smatraju da je 40 sati rada nedeljno jednostavno – previše. Ljudi danas sve glasnije izražavaju protivljenje praksi rastrzanosti između posla, porodice i vremena za uživanje.

Da podsetimo, ovo nije prvi takav predlog od početka panedmije. Prethodno je o tome razmišljala i novozelandska premijerka.

Izvor: thelocal.de

Foto: jarmoluk, Pixabay

Чланак Najveći nemački sindikat predlaže četvorodnevnu radnu nedelju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krivična prijava protiv Miodraga Anđića, direktora Vodoprivrednog preduzeća „Regulacije“ iz Sremske Mitrovice, odbačena je, jer je pristao da uplati iznos od 50 hiljada dinara u humanitarne svrhe, potvrđeno je za 021 u Osnovnom javnom tužilaštvu Sremske Mitrovice.

Miodrag Anđić, do odlaganja, krivično je gonjen zbog krivičnog dela sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja za koje je zaprećena zatvorska kazna do dve godine ili novčana kazna.
Institut odlaganja krivičnog gonjenja (oportunitet), inače, može da se primeni za određena krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Minimalni iznos koji osumnjičeni mora da uplati kako bi krivično gonjenje bilo odloženo je 40 hiljada dinara.

Oštećeni u ovakvim postupcima nemaju prava

Milena Vasić pravnica YUCOM-a kaže za 021 da je jedini uslov koji zakon postavljla da kazna zatvora za krivično delo bude do pet godina.

„Ono što jeste problem je da se taj institut oportuniteta vrlo arbitrarno primenjuje u smislu da tužioci kod nas smatraju da mogu da ga primene kad god je ispunjen taj zakonski uslov, dok sa jedne strane koja je više teorijska i koja ne postoji u samom zakonu, ali je možemo naći u Zakonu o javnom tužilaštvu koja obavezuje tužilaštvo da postupa u javnom interesu. Imamo stav da tužilaštvo ne može kad god želi da primeni oportunitet već da treba da gleda celishodnost krivičnog gonjenja, odnosno da se radi o krivičnom delu koje nije od veće društvene opasnosti“, objašnjava Vasić.
Kako ističe, oštećeni, u ovakvim postupcima nemaju nikakva prava zato što se osoba koja je ispunila obavezu koju je propisalo tužilaštvo ne smatra osuđivanom.

„To je u stvari taj najveći problem, što se ne vodi računa o licima koja su oštećena ovakvim sporazumom. Ovde sada nije pitanje kazne, već više poruke koja se šalje u javnost o društveno prihvatljivom ponašanju. Mislim da bi tužilaštvo u ovakvim slučajevima moglo da postigne sporazum o priznanju krivice uz određenu kaznu koja može biti simbolična, bilo šta što bi učinilo da sud prizna da je ovim licima kršeno pravo i to bi moglo da ima mnogo veći društveni značaj od oportuniteta“, zaključuje Vasić.

Mamac za druge poslodavce

Urednik portala Radnik.rs Miloš Vučković kaže za 021 da tužilaštvo očigledno ne vidi da je javni interes zapravo sloboda sindikalnog udruživanja bez obzira što je ona navedena u Ustavu Srbije kao pravo građana.
„Budući da je krivična prijava odbačena moguće je da neki drugi poslodavci povučeni ovim slučajem mogu nešto ovako slično da učine znajući to koštati 50.000 dinara, pa će verovatno staviti na vagu to, koliko oni mogu da profitiraju, a koliko može da ih košta“, ističe Vučković.

Kako navodi, nemoguće je tačno proceniti kolika je direktna šteta za radnike koji su se iščlanili iz sindikata, jer je to nešto što je teško licitirati, ali sigurno je da su oni oštećeni.
Dodaje da možda postoji i skriveni interes iza ovakve odluke.
„Da je ovo delo gonjeno i da je direktor osuđen oni ne bi mogli da učestvuju u javnim nabavkama zato što je Zakonom o javnim nabavkama predviđeno da mora da se potpisuje izjava da odgovorno lice nije osuđeno ni za prekršajno ni za krivičo delo. Na taj način bi njima bilo sprečeno učestvovanje dok ne imenuju drugog direktora“, zaključuje Vučković.

Ko previše pita – otkaz

Prijavu protiv Anđića podneo je Miodrag Bradonjić predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine nakon što je preduzeće u ugovore o radu ključilo i odredbu koja propisuje istupanje iz sindikata. Bradonjić kaže za 021 da se, u međuvremenu, većina radnika pod pritiskom iščlanila iz sindikata, pa su samim tim, i sindikat i radnici u gubitku.
Kako su tada za 021 pričali radnici ovog preduzeća nekoliko dana nakon što je preduzeće privatizovano od njih je tražen spisak zaposlenih koji su u sindikatu, tražili su od njih da se iščlane, a jednom radniku koji je preispitivao ugovor, naročito član o istupanju iz sindikata, uručen je otkaz.

Autor: Dragana Prica Kovačević, https://www.021.rs/

Чланак Sprečavanje sindikalnog organizovanja košta 50 hiljada dinara, krivične odgovornosti nema се појављује прво на Biznis i Finansije.

Govoreći o merama koje nadležnima stoje na raspolaganju a još nisu iskorišćene u borbi protiv epidemije korona virusa premijerka Srbije Ana Brnabić nedavno je između ostalog navela i prekid privrednih aktivnosti u periodu od 14 dana.

Vlada da obustavi rad određenih industrijskih delatnosti

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, kaže za Danas da bi bilo potpuno opravdano da Vlada obustavi rad određenih industrijskih delatnosti koje nisu od presudnog značaja za funkcionisanje života i na taj način spreči mogućnost da se epidemija korona virusa proširi.

– Nažalost slučaj južnokorejske kompanije Jura u Leskovcu, gde je nekoliko radnika pozitivno na korona virus a nadležni nisu naložili prekid proizvodnje u toj fabrici, veoma jasno ilustruje servilnost Vlade Srbije prema interesima stranog kapitala čak i u ovakvim uslovima. Na jednoj strani imamo penzionere koji ne smeju da izlaze iz svojih kuća, građane koji su pod policijskim časom i to se sve opravdava željom da se smanje kontakti kako se virus ne bi prenosio a sa druge strane imate pojedine strane kompanije koje rade i u ovim uslovima i traže od svojih zaposlenih da se izlažu riziku. U čemu je suština borbe za smanjenje kontakata ako nadležni dozvoljavaju rad u fabrikama i na građevinama? To je potpuno besmisleno i kontradiktorno. Tako da je jedino ispravno rešenje da u ovim ključnim trenucima u savladavanju epidemije korona virusa Vlada Srbije naloži prekid privrednih aktivnosti, sem onih važnih za funkcionisanje, u periodu od dve sedmice – navodi naš sagovornik.

Nemoguće omogućiti socijalnu distancu među radnicima

Prema njegovim rečima, u fabrikama i na građevinama je nemoguće omogućiti socijalnu distancu među radnicima, čime se povećava opasnost da se neko od njih zarazi.

– Zašto bismo rizikovali da se neko od zaposlenih zarazi pa da onda opet svi građani trpe restriktivne mere zbog neodgovornosti pojedinih predstavnika stranog kapitala. U fabrici ne postoji mogućnost držanja distance između zaposlenih kada je reč o radu na traci. Isti slučaj je i na građevinama. Potrebno je dvoje radnika za mešanje maltera i tako dalje. Zaista nema smisla zbog proizvodnje kablova ili izgradnje stanova i poslovnog prostora rizikovati zdravlje zaposlenih – kaže Veselinović.

Ekonomisti: Privreda u ovim teškim uslovima mora opstati

S druge strane, ekonomista Milan R. Kovačević smatra da tu problematiku ne treba posmatrati linearno i da treba voditi računa podjednako i o zdravlju i bezbednosti zaposlenih, ali i o tome da privreda u ovim teškim uslovima koje je izazvala epidemija korona virusa opstane.

– Kada je reč o radu preduzeća, tu stvar treba posmatrati od slučaja do slučaja. Nesporno je da industrija mleka mora da radi, primera radi. S druge strane fabrike koje proizvode kablove ili sličnu robu bi pak morale da obezbede maksimalnu zaštitu radnicima u pogonima. Jednostavno privredne aktivnosti moraju da se odvijaju i u ovom periodu kako bi preduzeća i fabrike opstali. Naravno ništa ne sme da se odvija nauštrb bezbednosti radnika. Ako im treba dati skafandere, i to treba učiniti da bi oni bili sigurni u procesu rada. Znači proizvodnju na dve sedmice nikako ne bi trebalo zaustavljati jer bi se to loše odrazilo na egzistenciju privrede, ali s druge strane mora se insistirati na smanjenju kontakata i držanju socijalne distance među radnicima – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas

Чланак Sindikati za, ekonomisti protiv obustave rada се појављује прво на Biznis i Finansije.