Finski telekomunikacioni div je objavio svoje rezultate iz trećeg tromesečja ove godine u kojima stoji da je njegova prodaja u julu, avgustu i septembru pala za 20 odsto u odnosu na isti period lane, a profit čak za 69 procenata, na 133 miliona evra.

Zato će morati do 2026. godine da smanji troškove poslovanja između 800 miliona i 1,2 milijarde evra. Kada se pomene rezanje troškova to je u najvećem broju slučajeva lepši naziv za otpuštanja. I u ovom slučaju je tako – Nokia će morati da smanji broj zaposlenih sa 86.000 na 77.000.

Na pogoršanje njenog poslovanja najviše je uticao pad prodaje mobilnih telefona, koji je u trećem kvartalu iznosio 24 odsto. Taj pad bio je najupečatljiviji na teritoriji Severne Amerike. Izvršni direktor finske kompanije Peka Lundmark izjavio je da je na njene lošije poslovne rezultate uticao i “umereniji tempo uvođenja 5G tehnologija u Indiji”, što zapravo znači da se ni 5G nije proslavio, odnosno da nije uspeo da nadomesti pad prihoda od prodaje telefona.

Najgori treći kvartal u poslednjoj deceniji

Ni drugi skandinavski telekomunikacioni gigant, švedski Ericsson, ne može da se pohvali dobrim prodajnim rezultatima. I on je u trećem kvartalu ove godine zabeležio pad prodaje telefona i lošije poslovanje na severnoameričkom tržištu. Ericsson je ranije ove godine objavio da planira da otpusti 8.500 ljudi.

Da ovo nije neka čudna boljka koja pogađa samo skandinavske kompanije pokazuje podatak da je u trećem kvartalu ove godine prodaja telefona na globalnom nivou smanjena za osam odsto u odnosu na isti period lane. Tromesečje koje je za nama bilo je najgore treće tromesečje u poslednjih 10 godina kada je u pitanju prodaja telefona. Analitičari kažu da je ovo posledica usporavanja globalne ekonomije, ali da bi mogla biti ublažena tražnjom za najnovijim ajfonom koji se nedavno pojavio na tržištu. Ipak, treba imati u vidu da jedna lasta ne čini proleće, te da prodaja ajfona neće ostalim kompanijama poboljšati poslovne izglede.

Foto: JESHOOTS-com, Pixabay

Чланак Nokia otpušta 14.000 ljudi zbog pada prodaje telefona се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Izbegavajte korišćenje punktova za punjenje na aerodromima, u hotelima ili u tržnim centrima. Postoje načini javne upotrebe, odnosno zloupotrebe USB portova za ubacivanje virusa i softvera na uređaje“, saopštio je FBI.

U saopštenju se savetuje ljudima da nose vlastiti punjač i USB kabl i da koriste utičnicu.

FBI nije jedina federalna agencija koja je izdala upozorenje o punjaču za telefone. Federalna komisija za komunikacije (FCC) takođe je saopštila da USB portovi mogu da se zloupotrebe za ubacivanje virusa na uređaje korisnika koji su potpuno nesvesni šta se događa. Ova taktika poznata je pod nazivom „đus džeking“.

Takvi virusi mogu da pruže pristup osetljivim podacima, uključujući šifre, što se može koristiti za različite oblike krađe identiteta.

Određeni uređaji, uključujući pojedine ajfone, nude zaštitu protiv „đus džekinga“ upozoravanjem korisnika o nesigurnoj ili nebezbednoj konekciji, ali sofisticirani virus može da zaobiđe sva upozorenja.

Izvor: Srna

Foto: Pixabay

Чланак FBI: Zašto ne treba da punite telefon na javnim punjačima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve više pripadnika takozvane generacija Z, koje nazivaju i digitalni urođenici jer su rođeni u digitalnom dobu, odbacuju „pametne“ telefone i okreću se jednostavnim telefonima, koji im dozvoljavaju praktično samo da pozovu nekoga ili pošalju poruku.

Iako su ovi uređaji, poznati danas kao „glupi“ telefoni, zastareli tokom godina, budući da su dostigli svoj vrhunac ranih dvehiljaditih, pre pojave iPhon telefona 2007. godine, prema pisanju CNBC generacija Z u Americi ih sada vraća u upotrebu.
HMD Global, proizvođač Nokia telefona, kaže da su u SAD svakog meseca tokom prošle godine prodali na desetine hiljada preklopnih i kliznih telefona, uprkos tome što se ovi uređaji skoro uopšte ne prodaju na globalnom tržištu.
Influenseri protiv društvenih mreža

Glavni kupci zastarelih telefona su mladi Amerikanci koji ne žele da provode previše vremena ispred ekrana i pripadaju novom pokretu koji propagira i povlačenje sa društvenih mreža. Najneobičnije je to da se ovom pokretu pridružuje i sve više influensera u SAD. Zvuči paradoksalno da je neko influenser i da propagira „redukovanje“ društvenih mreža, ali to je sada trend.

Kompanije kao što su Light i Punkt koriste popularnost ovog pokreta, nudeći telefone koji ograničavaju šta korisnik na njima može da radi, a to se svodi na samo dve mogućnosti: da telefoniraju i da šalju poruke.

Foto: Bing

Чланак Digitalni urođenici se vraćaju „glupim“ telefonima i povlače se sa društvenih mreža се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za ovaj izum pre 50 godina dobio je nagradu za životno delo na kongresu, a povodom toga imao je šta da kaže.

Naime, Kuper kaže da će jednog dana telefoni postati uređaji integrisani u našu kožu, a ne crne pravougaone ploče na koje smo navikli.

„Sledeća generacija će imati telefon ugrađen pod kožu ušiju“, rekao je Kuper i dodao da takvi uređaji neće morati da se pune, jer je „vaše telo savršen punjač“, prenosi CNBC.

„Kada jedete hranu, vaše telo stvara energiju, zar ne? Unosite hranu, vaše telo stvara energiju. Potrebno je malo energije za pokretanje ove slušalice“, dodao je on.

Njegova vizija nagoveštava moguću buduću fazu čovečanstva u kojoj će naša tela biti proširena moćnim mikročipovima i senzorima.

Nekoliko startapa razvija tehnologije koje žele da kombinuju računare sa ljudskim mozgom, na primer, kao što je Neuralink Ilona Maska.

Pred nama su najbolji dani

Kuper je rekao da je pametni telefon danas postao previše složen sa brojnim aplikacijama i ekranom koji ne odgovara zakrivljenosti ljudskog lica.

„Kad god telefoniram, a nemam slušalicu, moram da primim ovaj ravan komad materijala uz svoju zakrivljenu glavu [i] da podignem ruku u nezgodnom položaju“, rekao je.

On ističe da je privatnost postala veoma ozbiljan problem, ali i zavisnost. Međutim, on je optimističan u vezi budućnosti, sugerišući da su pred nama najbolji dani pogotovo u oblastima poput obrazovanja i zdravstvene zaštite.

„Ljudima je sada bolje. I žive duže. Oni su bogatiji, zdraviji nego što su ikada bili. Imamo uspone i padove. Ali generalno, čovečanstvo napreduje.”

3.aprila 1973.godine obavljen je prvi poziv mobilnim telefonom. Inženjer u Motoroli Martin Kuper šetajući ulicama Njujorka, pozvao je svog kolegu-rivala iz AT&T-a. Telefon kojim je Kuper obavio prvi poziv bio je težak nešto više od kilograma i zvali su ga „kutija za obuću“ jer je bio sličnog oblika, ali i veličine. Motorola je tek posle 10 godina izbacila prvi komercijalni telefon koji je koštao oko 4,000 dolara. Svetska tehnološka elita trenutno se nalazi u Barseloni na Mobile World kongresu (MWC), a jedan od gostiju je Martin Kuper, otac prvog mobilnog telefona 1973.godine.

Za ovaj izum pre 50 godina dobio je nagradu za životno delo na kongresu, a povodom toga imao je šta da kaže.

Naime, Kuper kaže da će jednog dana telefoni postati uređaji integrisani u našu kožu, a ne crne pravougaone ploče na koje smo navikli.

„Sledeća generacija će imati telefon ugrađen pod kožu ušiju“, rekao je Kuper i dodao da takvi uređaji neće morati da se pune, jer je „vaše telo savršen punjač“, prenosi CNBC.

„Kada jedete hranu, vaše telo stvara energiju, zar ne? Unosite hranu, vaše telo stvara energiju. Potrebno je malo energije za pokretanje ove slušalice“, dodao je on.

Pred nama su najbolji dani

Kuper je rekao da je pametni telefon danas postao previše složen sa brojnim aplikacijama i ekranom koji ne odgovara zakrivljenosti ljudskog lica.

„Kad god telefoniram, a nemam slušalicu, moram da primim ovaj ravan komad materijala uz svoju zakrivljenu glavu [i] da podignem ruku u nezgodnom položaju“, rekao je.

On ističe da je privatnost postala veoma ozbiljan problem, ali i zavisnost. Međutim, on je optimističan u vezi budućnosti, sugerišući da su pred nama najbolji dani pogotovo u oblastima poput obrazovanja i zdravstvene zaštite.

„Ljudima je sada bolje. I žive duže. Oni su bogatiji, zdraviji nego što su ikada bili. Imamo uspone i padove. Ali generalno, čovečanstvo napreduje.”

3.aprila 1973.godine obavljen je prvi poziv mobilnim telefonom. Inženjer u Motoroli Martin Kuper šetajući ulicama Njujorka, pozvao je svog kolegu-rivala iz AT&T-a. Telefon kojim je Kuper obavio prvi poziv bio je težak nešto više od kilograma i zvali su ga „kutija za obuću“ jer je bio sličnog oblika, ali i veličine. Motorola je tek posle 10 godina izbacila prvi komercijalni telefon koji je koštao oko 4,000 dolara.

Njegova vizija nagoveštava moguću buduću fazu čovečanstva u kojoj će naša tela biti proširena moćnim mikročipovima i senzorima.

Nekoliko startapa razvija tehnologije koje žele da kombinuju računare sa ljudskim mozgom, na primer, kao što je Neuralink Ilona Maska.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Marin Kuper: Telefoni će postati uređaji integrisani u našoj koži се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji 98,5 odsto domaćinstava ima televizor, mobilni telefon 95 odsto, a računar 77 odsto, pokazalo je istraživanje sprovedeno u drugoj polovini februara, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kada je o računarima reč, broj domaćinstava koja imaju kompjuter je povećan za 0,3 odsto u odnosu na 2021. godinu, a za 2,7 procenata u odnosu na 2020.

Zastupljenost računara nije ista u svim regionima, pa je najveća u Beogradu gde iznosi 93,7 odsto, zatim u Vojvodini 73,5 procenata, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 70,8 odsto, a najmanja je u Južnoj i Istočnoj Srbiji 69,9 procenata.

Istraživanje je pokazalo i da internet priključak ima 83,2 odsto domaćinstava, što je 1,7 odsto više nego pre godinu dana, te da sva domaćinstva koja poseduju internet priključak imaju širokopojasnu internet konekciju.
Zastupljenost internet priključka je najveća u Beogradu i iznosi 93 procenata, u Vojvodini 81,9 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 80,7 procenata a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 76,6 odsto.

Među korisnicima računara, 59,8 odsto ima srednje obrazovanje, 18,9 odsto niže od srednjeg obrazovanja, a 21,3 odsto visoko i više obrazovanje. Omiljenu spravu današnjice, mobilni telefon, koristi 95,5 građana.

Jedna od tema istraživanja bila je i trgovina putem interneta i rezultati su pokazali da je u poslednja tri meseca 47,8 odsto korisnika interneta kupovalo ili poručivalo robu na ovaj način, 15,7 odsto pre više od tri meseca, 9,5 odsto pre više od godinu dana, dok 27,1 odsto korisnika interneta nikada nije pazarilo ništa preko interneta.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji 98,5 odsto domaćinstava ima televizor, mobilni telefon 95 odsto, a računar 77 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Restoran iz Kenta pod nazivom “Spice Fusion” zaključava telefone svojih gostiju kako bi oni mogli da obeduju na miru. Zašto se ovaj ugostiteljski objekat odlučio na tako nesvakidašnji potez objašnjava njegov menadžer Rajeev Gupte: “Često nam dolaze ljudi koji za vreme obroka non-stop tipkaju po telefonima, tako da smo se na to već navikli. A onda smo jednom prilikom imali veliku grupu posetilaca i primetili da je kod njih nešto drugačije. Oni su zapravo razgovarali, niko od njih nije imao telefon u rukama”.

Tako se rodila ideja o popustu za one koji su u stanju da drže svoj telefon pod ključem.

Pomenuti podhvat je međutim daleko od pionirskog. Naime, već godinama restorani širom sveta pokušavaju nekako da odvrate ljude od korišćenja tehnologije za vreme obedovanja, kako bi se oni družili međusobno. U tim nastojanjima koriste razne metode, a kao jedna od najboljih pokazali su se upravo popusti. Jer ljudi moraju misliti da imaju neku korist od svog odricanja, iako je to odricanje, na kraju krajeva, u njihovu korist.

Izvor: Food & Wine

Foto: Pixabay

Чланак Ugostitelji povezuju ljude: Ko se odrekne telefona dobija jeftiniju večeru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zapravo, situacija je toliko alarmantna da su neki distributeri čipova za automobile podigli cene za čak 4.000 odsto. Manjak poluprovodnika utiče na pametne telefone, koje koristimo svaki dan, kao i na automobile, kućne aparate, proizvodnju i još mnogo toga.

Ne pamti se ovakav manjak čipova na tržištu, te i tu važi dobro poznati zakon ponude i potražnje, zbog kojeg na kraju krajeva poskupljuje i hrana, kafa, šećer, građevinski materijal. Mnoge stvari će poskupeti, a smartfoni nisu izuzetak.

Industrija pametnih telefona globalno je trenutno duboko pogođena, pa je samo nekoliko velikih igrača uspelo da nabavi zalihe čipova, kako bi nesmetano nastavili proizvodnju. Takav scenario, međutim, preti da uništi manju konkurenciju koja će reciklažu starih delova moći da vrši samo određeno vreme.

Najviše je, ipak, pogođena industrija automobila, gde se očekuju gubici u vrednosti od 110 milijardi dolara, i to samo u ovoj godini.

Kako izveštava „Susquehanna Financial Group“, globalna nestašica čipova je trenutno na svom vrhuncu. Od porudžbine do isporuke čeka se čak 21 nedelja, a ključni igrači nisu pošteđeni.

Istovremeno, navodi se da će biti sve manje zaliha kod prodavaca, te je sasvim očekivano da će cene nastaviti da rastu. Potražnja za elektronikom ne da ne opada, već rapidno raste.

Problem se već uveliko oseća globalno i kada je reč o pojedinim modelima telefona, jer su neki telefoni bili na policama samo 2-3 meseca pre nego što su skroz nestali.

Izvor: Telegraf biznis

Foto: Pixabay

Чланак Globalna nestašica čipova je trenutno na svom vrhuncu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Navodno je, mada to još nije zvanično potvrđeno, Vingroup Co dao najbolju ponudu za otkup LG-evog biznisa sa telefonima. Vijetnamska kompanija inače već ima ugovor sa LG-om na osnovu kojeg proizvodi njegove telefone. Taj ugovor omogućio joj je da postane treći proizvođač mobilnih telefona u Vijetnamu, odmah iza Oppo-a i Samsung-a.

Zašto LG gasi deo poslovanja?

Vesti o gašenju dela korejske kompanije počele su da kolaju pošto su njeni zaposleni obavešteni kako se „spremaju velike promene u planovima u vezi sa proizvodnjom telefona“.

To je podstaklo novinare da malo istraže poslovanje LG-a. Ispostavilo se da deo kompanije koji proizvodi telefone već 23 uzastopna kvartala beleži operativne gubitke, koji su dostigli visinu od 4,2 milijarde dolara. Dakle, ovaj deo kompanije pet i po godina ne donosi profit svojoj matičnoj firmi.

LG Wing, poslednji model koji je kompanija izbacila na tržište krajem 2020. godine, trebalo je da poboljša poslovne rezultate kompanije međutim zabeležio je slabiju prodaju od očekivane. Za to je donekle zaslužna pandemija, ali delom i jaka konkurencija iz Kine.

Mediji su posle ovih saznanja počeli oprezno da pišu o mogućoj prodaji LG-ove jedinice za proizvodnju telefona. Sada se međutim o tome otvorenije govori a neki smatraju i da je kupac već poznat, i da će to, logično, biti Vingroup Co, koji će time ojačati svoju poziciju na globalnom tržištu mobilnih uređaja.

Izvor: gsmarena, gizmochina

Foto: Pixabay

Чланак LG napušta proizvodnju telefona? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi su smatrali da pokretanje proizvodnje pametnih telefona u 2018. godini nije mudar potez, pre svega jer je povučen prekasno, kada je globalno tržište već bilo zasićeno mnoštvom pametnih mobilnih uređaja.

Međutim, mladi preduzetnik Skaj Li nije bio saglasan sa ovim tvrdnjama. On je smatrao da veliki proizvođači telefona ne obraćaju dovoljno pažnje na kupce stare između 18 i 25 godina, kojima su bili potrebni pristupačni ali istovremeno i “kul” uređaji, modernog dizajna.

Zato je u maju 2018. počeo da proizvodi baš ovakve telefone. Prva promocija je održana na događaju za mlade na jednom indijskom fakultetu, uz nastup repera.

Tako se među mladima, prvo u Indiji, a potom i u ostalim zemljama pročulo za Realme. U naredne dve godine kompanija je prodala skoro 50 miliona uređaja širom sveta. Iako možda niste čuli za njega, u pitanju je sedmi svetski proizvođač telefona.

Iako ova priča o vrtoglavom uspehu deluje gotovo bajkovito, istina je malo kompleksnija. Ovu kompaniju podržava BBK Grupa, mistično carstvo elektronske opreme koje poseduje ili podržava neke od najvećih svetskih proizvođača telefona poput kompanija Vivo, Oppo i OnePlus. Svi oni naime imaju pristup Oppo-vom lancu nabavke, što im značajno snižava troškove proizvodnje.

Ipak, prijemčivije zvuči priča o mladom preduzetniku vođenom željom da mladima po pristupačnim cenama omogući moderne telefone.

Izvor: Techcrunch

Foto: GangsterToad, Wikipedia

Чланак Kako je mlada kineska kompanija Realme za samo dve godine prodala 50 miliona telefona се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Escobar Inc“, kompanija Pablovog brata Roberta Eskobara pod vođstvom izvršnog direktora, Šveđanina Olafa Gustafsona, tvrdi da im švedska finteh kompanija „Klarna“ duguje 400.000 evra za hiljadu mobilnih telefona robne marke „Escobar“, koji su prodati preko njene platforme. Iako sporan iznos nije veliki za ovu švedsku firmu vrednu 10,6 milijardi dolara, to bi moglo da zaustavi njen izlazak na američku berzu.

„Imam dobre advokata i garantujem vam da ćemo pobediti na sudu“, rekao je Gustafson novinarima povodom tužbe. U „Klarni“, pak, kažu da su zadržali novac, jer imaju informacije da prodati telefoni nikada nisu dostavljeni kupcima.

Svađa oko pozlaćenih telefona

Roberto Eskobar je osnovao kompaniju „Escobar Inc“ još 1984. u Kolumbiji, a poslednjih šest godina bavi se zaštitom porodičnog imena, pa često tužaka firme i ljude koji se koriste imenom „Escobar“ za prodaju proizvoda.

Tako je 2016. godine tužio „Netfliks“ zbog serije „Narkos“ i na kraju se s njima nagodio izvan suda. Na sud je slao i kompanije kao što je „Epl“, ali tužba protiv  „Klarne“ ne odnosi se na zaštitu marke „Escobar“, nego na pokušaj kompanije da koristi reputaciju narkobosa za prodaju pozlaćenih telefona i zadrži na taj način stečene prihode.

Sve je počelo prošlog decembra, kada je kompanija „Escobar Inc“ predstavila „Escobar Fold 1“, preklopni pametni telefon presvučen zlatom. Ovaj telefon, kao i sledeći modeli „Fold 2“ i „Gold 11 Pro“, ustvari su modeli „Royole FlexPai“, „Samsung Galaxy Fold 2“ i „iPhone 11“, prekriveni tankim slojem zlata ili zlatnim nalepnicama. Kompaniju su tada kritikovali i zbog korišćenja oskudno odevenih žena u svojoj reklami, a pojavile su se i informacije o tome kako telefoni nikad nisu isporučeni kupcima.

Eskobarovi mobilni telefoni prodavali su se daleko ispod tržišne cene originalnih modela; „Escobar Gold 11 Pro“ nudio se za 499 dolara, što je upola manje od cene originala „iPhonea 11“. Takva cena, tvrdili su u Eskobarovoj kompaniji, postignuta je zahvaljujući jeftinim ponudama iz kineskog grada Šenžena.

Preduzetnik s kalašnjikovim u ruci

Roberto Eskobar upravlja kompanijom uz pomoć mladog izvršnog direktora Olafa Gustafsona. Ovaj Šveđanin grčkog porekla je svoju preduzetnički karijeru započeo kao sedamnaestogodišnjak, pokrenuvši izdavačku kuću i časopis o stripovima. U objavama na Tviteru mogu se videti njegove fotografije na kojima pozira u crnom odelu, s teškim zlatnim lancem oko vrata i s kalašnjikovim u ruci.

Nakon što je 2009. objavio prevedenu verziju stripa o životu američke pop zvezde Majkla Džeksona, odlučio je da napravi video igru o njemu. Otišao je u Ameriku gde je naleteo na režisera koji je snimio dokumentarac o Pablu Eskobaru. Tada mu je Gustafson predložio da bi video igra o šefu kolumbijske narkomafije bila još bolji potez.

Bratu nekadašnjeg narko bosa se ta ideja svidela, pa je 2014. godine postavio Gustafsona, koji je tada imao samo 21 godinu, za izvršnog direktora svoje kompanije „Escobar Inc“. Roberto Eskobar je prošle godine osnovao i „Pablo Phone“, londonsku firmu koja je trebalo da vodi elektronsku trgovinu za „Escobar Inc“. Gustafson se uz pomoć porodičnog holdinga u Švedskoj povezao s finteh kompanijom „Klarna“, s ciljem da preko nje prodaje Eskobarove telefone.

Svi pošteni, jedino se ne zna ko je moralniji  

Model „Escobar Fold 1“ je počeo da se prodaje u decembru prošle godine. Gustafson tvrdi da je za tri dana prodato hiljadu komada, da bi „Klarna“ naprasno zaustavila dalju prodaju, navodno iz etičkih razloga.

„Klarna“ je odbila da plati Eskobaru telefone koje je prodala putem svoje platforme, jer oni navodno nikad nisu stigli do kupaca. Od kolumbijske firme su zatražili podatke o isporuci nasumce odabranih dvadesetak uređaja. I dok u „Klarni“ tvrde da nikada nisu dobili zadovoljavajući odgovor, „Escobar Inc“ i Gustafson tvrde da su uradili sve što se od njih tražilo.

„Dali smo im dokaze da smo poslali uređaje i da su svi uređaji isporučeni. Dali smo im čak i dokaze da smo platili poštarinu, sve kako bismo pokazali da nije reč o prevari“, pravdao se Gustafson medijima.

Kako god bilo, „etički obzirna“ švedska kompanija kojoj nije smetalo da uđe u posao sa partnerom ovakve reputacije, zadržala je četiri miliona švedskih kruna, što je oko 400.000 evra i kako za sada stoje stvari – ne namerava da ih vrati. U međuvremenu, telefoni i dalje mogli da se kupuju uplatom direktno na račun Gustafsonove filijale u Švedskoj.

Nećete vi meni na berzu

Gustafson, kojeg na službenoj internet stranici preduzeća „Escobar Inc“ nazivaju „El Silencio“, tvrdi da su svi proizvodi, naručeni i plaćeni putem platforme švedske finteh kompanije, poslati kupcima. Gustafson je pokrenuo sudski proces protiv „Klarne“ pred sudom u Kaliforniji, u kojoj i živi. Veruje da će njegova tužba usporiti, pa možda i zaustaviti izlazak ovog najvećeg evropskog fintech startapa na američku berzu.

U „Klarni“ se, naravno, nadaju da će slučaj biti odbačen, ali se i pripremaju za proces koji bi mogao da započne sledeće godine.

Foto: Pixabay

Чланак Brat Pabla Eskobara tužio najvredniji evropski finteh startap   се појављује прво на Biznis i Finansije.