Žarke letnje temperature kakve se beleže ovog leta izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena). NASA-ina studija iz 1958. godine pokazala je da je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, u kojoj, kada vlažnost ne prelazi 50%, ljudi mogu da borave neograničeno dugo. No, kad se nađe izvan ove zone, koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese?

Naša izdržljivost zavisi od više faktora

Uprkos brojnim mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora. Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca. I pre svega, od vlažnosti vazduha. Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega kroz isparavanje, odnosno znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri.

Zbog toga se u prognozi i koristi takozvani toplotni indeks kakav od 1978. primenjuje američka, kao i većina evropskih meteoroloških organizacija, a između ostalih i naš RHMZS. U Kanadi je još od 1965. u upotrebi takozvana Humidex skala, dok se danas vaši telefoni oslanjaju na RealFeal skalu kompanije AccuWeather.

Toplotni udari

Ustaljeno se smatra da na temperaturi višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar. Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima. Toplotni udar je ekstremno stanje termičkog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krvarenja, kolapsa kardiovaskularnog sistema, konvulzija, kome, otkazivanja mišića i organa i u najtežem slučaju, do smrti.

Naravno, pri ovdašnjim temperaturama, ma kako bile neprijatne, ne treba da brinete sve dok boravite u provetrenim, veštački rashlađenim prostorijama, uzimate dovoljno tečnosti i izbegavate direktno izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: vargazs, Pixabay

Чланак Koliku temperaturu može da podnese ljudsko telo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj naučnik je na opasnost pregrevanja planete upozorio javnost juče uoči sastanka poznatih američkih naučnika i istraživača koji su se okupili kako bi razgovarali o veoma vidljivom uticaju klimatskih promena na našu planetu.

Prema Šmitovim rečima, iako toplotni rekordi koje svet obara poslednjih dana deluju šokantno, oni su zapravo bili očekivani. Jer, planeta se zagreva ubrzano već četiri decenije, a, između ostalog, i ovaj jun je bio najtopliji od do sada zabeleženih.

Sa takvim tempom zagrevanja povećavaju se šanse da će jul 2023. biti najtopliji u istoriji. Prema Šmitovoj računici, postoji 50 odsto šanse da se to desi, dok prema manje konzervativnim projekcijama drugih naučnika mogućnost da ovaj jul bude najtopliji do sada zabeležen su porasle za 80 odsto.

Naredna godina trebalo bi da bude još toplija, tako bar kažu naučnici, budući da bi El Ninjo, globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji utiče na rast temperature, trebalo da se intenzivira. Međutim, El Ninjo nije jedini krivac za rast temperatura. Još veći uticaj od njega imaju gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte.

Foto: Caniceus, Pixabay

Чланак Ovaj jul mogao bi biti biti najtopliji u istoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

O tome u tekstu za portal Klima 101 piše Irida Lazić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

U Srbiji porast prosečne temperature će dostići 2,2 °C

Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumevaju da će sredinom 21. veka u Srbiji porast prosečne temperature dostići 2,2 °C.

Naravno, već smo na tom putu: aktuelna merenja pokazuju da je prosečna temperatura u Srbiji već porasla za 1,8 °C u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa je nekoliko puta veća od nivoa pre nekoliko decenija.

Odgovor na sva ova pitanja leži u fizici Zemljine atmosfere.

„Zakoni koji vladaju u atmosferi sz nelinearni: mala promena srednje vrednosti uzrokuje veliku promenu ‘na krajevima’, u frekvenciji pojave ekstremnih događaja. Mala promena srednje vrednosti temperature vazduha krije u sebi potencijal da razvije razorne posledice u vidu pojave ekstrema poput jakih i češćih toplotnih talasa, suša, poplave“, navodi se u analizi.

Leta u Srbiji biće sve sličnija mediteranskim, a trajaće i do šest meseci. Srbija se nalazi u „tranzitnoj zoni“, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.

Granice između godišnjih doba će se smanjiti

Gledano uopšteno, granice između godišnjih doba će se smanjiti, a leta mogu trajati i do šest meseci.

Prilikom posmatranja budućih projekcija, sve zavisi od toga koliko ćemo ublažiti emitovanje CO2 u atmosferu.

U najblažem scenariju, porast prosečne globalne temperature zaustavljen je na 1,5 stepeni Celzijusa, shodno Pariskom sporazumu; u najgorem, usled potpunog nedostatka akcije (koji je, doduše, danas već gotovo nemoguć), porast može dostići brojku od čak 5 °C do kraja veka.
Broj dana u toplotnim talasima biće svake godine između 30 i 130 više nego danas.

„Pogledajmo, primera radi, tropske noći (kada je minimalna dnevna temperatura veća od 20 °C). U Srbiji u periodu 2060-2079, ako gledamo najblaži scenario, svake godine biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. Ali, gledajući najgori scenario, anomalija povećanja iznosi 55: pedeset i pet više tropskih noći, u proseku, svake godine“, dodaje se u tekstu.

U ovom slučaju posebno su ugroženi veliki gradovi koji predstavljaju urbana ostrva toplote.
o je upravo problem da gradske površine gde je i najveća koncentracija stanovništva ne uspevaju da se tokom noći radijaciono ohlade, već samo iz dana u dan postaju toplija i imaju veću izloženost toplotnim talasima.

Period vegetacije se produžava

Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana.

Usled porasta temperature, a posebno krajem zime i početkom proleća, biljke ranije počinju proces vegetacije (vreme od početka rasta do sazrevanja), a period vegetacije se produžava.

Taj porast se u modelima kreće od 20 dana u najblažem, do čak 60 dana – dva meseca! – u najgorem scenariju. Promene u vegetaciji biljaka mogu imati ozbiljne posledice po godišnji rod.

Najjači osmotreni toplotni talas u poslednjih 500 godina dogodio se u zapadnoj Evropi 2007. godine, usled kojeg je oko 70.000 ljudi, uglavnom starijih, osetljivih i siromašnih, izgubilo život.

U Srbiji, u kojoj svakako treba da očekujemo jače i duže periode toplotnih talasa u narednih 50 godina, trenutno živi veliki procenat stanovnika starijih od 65 godina – oko 17 odsto.

Ali nisu nam stari danas zapravo “ciljna grupa”: upravo je sadašnja generacija mladih ljudi, istih onih koji mogu uticati na buduće ishode ublažavanja klimatskih promena, ta koja će za pedeset godina imati preko 70 godina.

Izvor: Novaekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija za 50 godina: Leta će nam trajati šest meseci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Verhojansk se nalazi u istočnom Sibiru, oko 115 kilometara severno od arktičkog kruga, a na njemu se prate meteorološki podaci od 1885. godine. Ceo taj region je među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, dvostruko brže od svetskog proseka.

Prošla godina međutim nije bila loša samo za Verhojansk, već i za ceo antarktički kontinent koji je zabeležio najveću temperaturu otkad postoje merenja – od 13,3 Celzijusa.

Izvor: Tanjug, Al Džazira

Foto: Pixabay

Чланак Svetska meteorološka organizacija potvrdila rekord od 38 stepeni na Arktiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz neprofitne organizacije Climate Central kažu da trenutno 10 odsto sveske populacije živi na teritoriji koja će jednog dana biti potopljena. Koristeći zvanične podatke o nadmorskoj visini i broju stanovnika, naučnici su razvili nekoliko scenarija koje će teritorije biti najugroženije porastom nivoa mora u narednih 200 do 2.000 godina.

Prema njihovoj proceni, najugroženija će biti mala ostrva koja mogu u potpunosti nestati, ali i veliki gradovi u Aziji koji će morati da smisle razvijene sisteme za zaštitu od nabujale vode.

Međutim, i mnogi evropski gradovi nalaze se na moru. Oni neće celi biti potopljeni ali bi mogli izgubiti svoje najpoznatije turističke atrakcije.

Primera radi, ako ne redukujemo emitovanje štetnih gasova odnosno ne zaustavimo porast nivoa mora, mogli bi biti potopljeni Dioklecijanova palača u Splitu, jedan od najlepših trgova Sevilje – Trg Španije (Plaza de España), Bakingemska palata u Londonu, Kraljevska palata u Stokholmu, Park Citadela u Barseloni, kao i njena gradska katedrala iz 14. veka, Aristotelov skver u Solunu, palata Kristijansborg u Kopenhagenu, zamak u Dablinu, Katedrala Sv. Reparate u Nici, Amfiteatar u Puli i mnoge druge istorijske građevine.

Na ovom linku možete videti koje bi se sve atrakcije mogle naći pod vodom ako nastavimo da zagađujemo planetu ovim tempom, i kako će one tada izgledati.

Foto: Pixabay

Чланак Bakingemska palata i Amfiteatar u Puli samo su neke od turističkih atrakcija kojima preti rastući nivo mora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos brojnim mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora. Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca. I pre svega, od vlažnosti vazduha. Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega kroz isparavanje, odnosno znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri.

Zbog toga se u prognozi i koristi takozvani toplotni indeks kakav od 1978. primenjuje američka, kao i većina evropskih meteoroloških organizacija, a između ostalih i naš RHMZS. U Kanadi je još od 1965. u upotrebi takozvana Humidex skala, dok se danas vaši telefoni oslanjaju na RealFeal skalu kompanije AccuWeather.

Kada se dobija toplotni udar?

Ustaljeno se smatra da na temperaturi višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar. Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima. Toplotni udar je ekstremno stranje termičkog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krvarenja, kolapsa kardiovaskularnog sistema, konvulzija, kome, otkazivanja mišića i organa i u najtežem slučaju, do smrti.

Naravno, pri ovdašnjim temperaturama, ma kako bile neprijatne, ne treba da brinete sve dok boravite u provetrenim, veštački rashlađenim prostorijama, uzimate dovoljno tečnosti i izbegavate direktno izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Pitanje koje ste verovatno postavljali sebi tokom vrelih dana: Koliku temperaturu može da podnese ljudsko telo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Blica – definitivno više nego prošle. Stručnjaci kažu da su visoke februarske temperature prouzrokovale ranije i intenzivnije cvetanje voćnih kultura. Potom su u martu i aprilu usledile velike oscilacije u temperature koje će dovesti do smrznuća cvetova, odnosno do smanjenja roda u ovoj godini, i to najviše kod kajsije. Ista sudbina je zahvatila i maline, trešnje i višnje. I to će na kraju, kao što smo osetili i mnogih ranijih godina, doneti i paprene cene voća na pijacama, kako na početku sezone, tako i tokom cele godine. Jednostavno, manja ponuda uticaće i na skuplju „robu“.

Prošlog jula za kilogram kajsije, prema podacima STIPSa (Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), bilo je potrebno izdvojiti od 150 do 250 dinara, u zavisnosti od mesta prodaje.

Kilogram trešnje, od maja do jula, kretao se u rasponu od 100 do 400 dinara, u zavisnosti od mesta i meseca prodaje. Cena kilograma višanja kretala se u rasponu od 40 dinara, do 200 koliko je iznosila početkom svoje sezone.

Ove godine, s obzirom na nepovoljne uslove, stručnjaci smatraju da će se cene drastično menjati, pa bi kajsiju mogli plaćati i 300 dinara.

Pred nama je neizvesna godina

Prema mišljenju Milana Prostrana, agroekonomiste, pred nama je jedna neizvesna godina, i neminovno je da će doći do rasta cena, i to sigurno kod kajsije koja je najviše nastradala.

“Doći će do rasta cena zbog smanjene proizvodnje stradalih vrsti voća, konkretno kajsije, rane breskve i trešnje”, kaže Prostran za „Blic Biznis“.

On ističe da, što se tiče cene, višnja neće biti toliko pogođena, jer najdominantnija sorta, Oblačinska višnja, kasnije i cveta i daje plod. Prostran kaže i da postoji nekoliko faktora koji će uticati na nivo cene stradalog voća.

“Biće različitih pokušaja da se amortizuje cena. Kombinovanjem raznih faktora, uvoza i izvoza, ponude i kupovne moći stanovništva, pokušaće da se ublaži rast cena na domaćem tržištu”, kaže on.

I malinari u problemu

Nepovoljno vreme uticalo je i na maline, a predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije Dobrivoje Radović upozorava da je najveću štetu pretrpelo voće koje je već „izbilo“.

“Malinari su povezali stabljike, prihranili zasade, velika je verovatnoća da je izgubljeno najizdašnije ‘prvo kolo’ berbe. Malina je bila puna soka, odmah posle smrzavanja videćemo po listu koliko je oštećena”, kaže Radović.

Iako pojava prolećnog snega i mraza, od kako su počele klimatske promene u Srbiji, nije novost, s obzirom koliko se malo primenjuju agrotehničke mere, poljoprivrednici sada nisu u situaciji da učine nešto više.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Ove godine ćemo kajsije, trešnje i drugo voće kupovati po višim cenama се појављује прво на Biznis i Finansije.

BabyFM tim pobednik je drugog ImagineIF! takmičenja za startape iz zdravstvenog sektora u Srbiji, koje realizuju Naučno-tehnološki park Beograd i Innovation Forum Cambridge, u partnerstvu sa Health Tech Lab organizacijom. Pobedom na lokalnom takmičenju tim je osvojio 3.000 EUR finansiranja, mogućnost da učestvuje na globalnom ImagineIF! takmičenju naredne godine u Barseloni, i tako svoje inovativno rešenje predstavi investitorima i predstavnicima industrije iz celog sveta.

BabyFM razvija inovativni uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece do šest godina koji se sastoji od senzora za merenje telesne temperature i aplikacije za mobilne uređaje. Njime nastoje da roditeljima obezbede sigurnost, priliku za miran san u intervalima između temperaturnih epizoda, kao i mogućnost da izveštaje iz aplikacije pošalju pedijatru.

Merenje temperature kod beba i dece do šest godina

– Veliki broj roditelja susreće se sa problemom neprespavanih noći, kao i greškama u vremenskim intervalima prilikom davanja lekova za regulisanje telesne temperature deteta, što je bio slučaj i sa osnivačem našeg tima, doktorom medicine Ivanom Soldatovićem. Nastojeći da rešimo ovaj problem, BabyFM tim radi na razvoju aplikacije koja omogućava sistem notifikacija usled povećanja temperature, podsetnik i alarm za davanje leka, unos podataka o upotrebljenom leku uz matricu za interakciju lekova, kao i bazu preporuka lekara. Naš proizvod je namenjen svakodnevnoj upotrebi, a njegovu primenu vidimo i u većim medicinskim sistemima, medicinskim i farmaceutskim studijama, dok je posebnu važnost dobio u funkciji telemedicine – rekla je Tamara Jakovljević, jedan od članova BabyFM tima.

ImagineIF! takmičenje i akceleratorski program sprovodi se gotovo deceniju u različitim zemljama širom sveta, na tri kontinenta, a po drugi put u Srbiji. U ImagineIF! Srbija programu ove godine učestvovalo je 12 timova koji su u prethodnih mesec dana radili sa više od 40 mentora, a njih 9 prezentovalo je svoje poslovne ideje na završnom događaju održnom 5. novembra u online formatu. O najboljem među njima odlučivao je stručni žiri, sastavljen od internacionalnih predstavnika struke i preduzetnika.

Globalno finale ImagineIF! takmičenja, na kome će Srbiju predstavljati BabyFM tim, biće održano na proleće 2021. godine u Barseloni.

Чланак Tehnološko rešenje za miran san roditelja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Janković je najavio da će se o ograničavanju rada noćnih klubova i kafića razgovarati na sednici Kriznog štaba za suzbijanje epidemije.

„Tu se prelamaju potrebe o kojima vode računa medicinski stručnjaci ali i činjenica da ogroman broj ljudi može ostati bez posla ako životne aktivnosti svedemno na minimum“, rekao je Janković i dodao da koronavirus prisutan u populaciji ima dovoljan potencijal da naudi građanima.

Sve više mladih koji su se zarazili

„Sve vreme smo znali da epidemija nije gotova, bez obzira što smo se s pravom nadali da ćemo tokom leta imati nula slučajeva. Mi se sada nalazimo u drugom naletu prve faze i trenutno smo u četvrtoj nedelji toga, po modelima možemo očekivati da takav talas traje šest do osam nedelja.“

Prema Jankovićevim rečima, u Srbiji je prethodnih dana sve više mladih koji su se zarazili.

„To je s jedne strane dobro jer mladi nisu najrizičnija grupa ali u svakoj grupi ima osoba koje su osetljive, a da to ne i znaju. Zato ne bih stao iza ideje da treba dopustiti zaražavanje u ime bržeg sticanja kolektvnog imuniteta tako ćemo razbuktati epidemiju i dobiti veći pritisak na zdravstveni sistem“, ocenio je imunolog.

Dodao je da je struka iznenađena vremenskim okvirom u kom se dogodio novi nalet epidemije, jer UV zraci i visoka tempreratura donekle odmažu virusu.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji su korona virusom zaražene još 242 osobe, dok je četvoro ljudi preminulo, broj aktivnih slučajeva je 1433, a od tog broja 36 pacijenata je na respiratorima, prenosi RTS.

U četiri grada, Novom Pazaru, Tutinu, Kragujevcu i Vranju proglašena je vanredna situacija.

Чланак Epidemiolozi iznenađeni, visoki UV zraci i temperatura nisu omeli novi nalet virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.