Deset vremenskih nepogoda koje su ove godine izazvale najveću materijalnu štetu koštalo je svet preko 170 milijardi dolara i 1.075 ljudskih života, a pored toga primoralo je i 1,3 miliona ljudi da potraži novi dom.
Iz godine u godinu suočavamo se sa sve raznornijim i skupljim prirodnim katastrofama koje su posledica klimatskih promena, saopštila je organizacija koja se bavi pružanjem humanitarne pomoći Christian Aid.
Najskuplja nepogoda ove godine bila je oluja Ida koja je poplavila Njujork i nanela mu štetu u iznosu od 65 milijardi dolara. Slede je poplave u Nemačkoj, Belgiji i okolnim zemljama (43 milijarde), ali i zimska oluja Uri koja je u Americi izazvala prekid snabdevanja strujom (23 milijarde dolara). U pitanju su zapravo samo osigurane štete, za koje postoje dokazi, mada se procenjuje da je realni iznos štete mnogo veći.
Autori izveštaja o štetama koje uzrokuju vremenske nepogode napominju da su njihove brojke prikupljene uglavnom iz razvijenih zemalja gde ljudi osiguravaju svoju imovinu ali da se posledice klimatskih promena veoma osećaju i u siromašnim državama gde pak to niko ne beleži. One gotovo nimalo nisu doprinele zagađenju planete a trpe veliku štetu zbog istog. Primera radi, u južnom Sudanu poplave su izazvale ogromnu materijalnu štetu koja se ne može proceniti ali zna se da su uticale na živote 800.000 ljudi.
Rast visine štete
Ovo je pogoršanje gotovo svih parametara u odnosu na isto istraživanje iz 2020. kada je deset najgorih napogoda napravilo štetu u iznosu od 150 milijardi dolara, kažu iz Christian Aid. I nisu jedini koji to tvrde.
Osiguravač Swiss Re smatra da će se situacija ubuduće samo pogoršavati i procenjuje da će ovogodišnja šteta koju uzrokuju prirodne katastrofe biti za 24 odsto viša od one iz 2020.
Koliko je srpska privreda novca izgubila zbog esktremnih vremenskih prilika možete pročitati ovde.
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay