Temperaturni rolerkoster ovog proleća zabrinuo je sve, a pre svega voćare širom Srbije, i u žižu javnosti postavio jedno pitanje. Koliko ćemo ovog leta plaćati voće?
Prema pisanju Blica – definitivno više nego prošle. Stručnjaci kažu da su visoke februarske temperature prouzrokovale ranije i intenzivnije cvetanje voćnih kultura. Potom su u martu i aprilu usledile velike oscilacije u temperature koje će dovesti do smrznuća cvetova, odnosno do smanjenja roda u ovoj godini, i to najviše kod kajsije. Ista sudbina je zahvatila i maline, trešnje i višnje. I to će na kraju, kao što smo osetili i mnogih ranijih godina, doneti i paprene cene voća na pijacama, kako na početku sezone, tako i tokom cele godine. Jednostavno, manja ponuda uticaće i na skuplju „robu“.
Prošlog jula za kilogram kajsije, prema podacima STIPSa (Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede), bilo je potrebno izdvojiti od 150 do 250 dinara, u zavisnosti od mesta prodaje.
Kilogram trešnje, od maja do jula, kretao se u rasponu od 100 do 400 dinara, u zavisnosti od mesta i meseca prodaje. Cena kilograma višanja kretala se u rasponu od 40 dinara, do 200 koliko je iznosila početkom svoje sezone.
Ove godine, s obzirom na nepovoljne uslove, stručnjaci smatraju da će se cene drastično menjati, pa bi kajsiju mogli plaćati i 300 dinara.
Pred nama je neizvesna godina
Prema mišljenju Milana Prostrana, agroekonomiste, pred nama je jedna neizvesna godina, i neminovno je da će doći do rasta cena, i to sigurno kod kajsije koja je najviše nastradala.
“Doći će do rasta cena zbog smanjene proizvodnje stradalih vrsti voća, konkretno kajsije, rane breskve i trešnje”, kaže Prostran za „Blic Biznis“.
On ističe da, što se tiče cene, višnja neće biti toliko pogođena, jer najdominantnija sorta, Oblačinska višnja, kasnije i cveta i daje plod. Prostran kaže i da postoji nekoliko faktora koji će uticati na nivo cene stradalog voća.
“Biće različitih pokušaja da se amortizuje cena. Kombinovanjem raznih faktora, uvoza i izvoza, ponude i kupovne moći stanovništva, pokušaće da se ublaži rast cena na domaćem tržištu”, kaže on.
I malinari u problemu
Nepovoljno vreme uticalo je i na maline, a predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije Dobrivoje Radović upozorava da je najveću štetu pretrpelo voće koje je već „izbilo“.
“Malinari su povezali stabljike, prihranili zasade, velika je verovatnoća da je izgubljeno najizdašnije ‘prvo kolo’ berbe. Malina je bila puna soka, odmah posle smrzavanja videćemo po listu koliko je oštećena”, kaže Radović.
Iako pojava prolećnog snega i mraza, od kako su počele klimatske promene u Srbiji, nije novost, s obzirom koliko se malo primenjuju agrotehničke mere, poljoprivrednici sada nisu u situaciji da učine nešto više.
Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay