Kraj ere rasta fosilnih goriva ne znači kraj ulaganja u fosilna goriva, ali potkopava razloge za bilo kakvo povećanje investicija u naftu, ugalj i gas, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju. U najnovijem izveštaju, koji je juče objavljen, agencija predviđa da će svetska potražnja za fosilnim gorivima dostići vrhunac do 2030. godine.

Ipak, do tada, potražnja za ugljem raste. Ove godine biće na istorijskom maksimumu, a najveći kupci su zemlje Azije. Kina, Indija i jugoistočna Azija imaju udeo od 75 odsto u globalnoj potražnji za ugljem, a samo Kina udeo od 56 odsto.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da Kina ima 500 procenata godišnje stope rasta, a Indija 6,5, kao i da se to mora potkrepiti određenim energentima, uključujući i ugalj.

„Činjenica je da je tamo najveća koncentracija industrijske aktivnosti, ali i stanovništva, obe zemlje imaju zajedno oko 2,8 milijarde stanovnika. Kina je značajno odmakla u primeni obnovljivih izvora energije, imajući u vidu što ona ima kapacitet da se približi čistijoj energiji“, rekao je Stanić.

„Međutim, ono što je činjenica, ugalj jednostavno gubi na značaju u relativnom smislu, imajući u vidu da se povećavaju instalirani kapaciteti energetskih sistema, koji se baziraju na obnovljivim izvorima“, kaže Stanić.

Kako napreduju tehnika i tehnologija i kako se povećava briga o kvalitetu života, treba smanjiti upotrebu uglja, ukazao je Stanić.

Nestabilnost na energetskom tržištu

Međutim, zbog nestabilnosti na energetskom tržištu i kako se ne može tako lako doći do prirodnog gasa, zemlje se, kaže Stanić, odlučuju da obnove kapacitete koji su zasnovani na termoelektranama koji koriste ugalj.

Rumunija je, navodi, imala cilj da potpuno ukine elektrane na lignit do 2026. godine, ali se sada taj rok pomera, traži se dozvola od Evropske komisije da se to produži za određeni period, jer to rade i razvijenije zemlje kao Nemačka.

„Oni su, recimo, značajno smanjili potrošnju energije koja se proizvodi iz uglja, međutim, imajući u vidu da postoji nestabilnost na tržištu energenata i da to dosta zavisi od klimatskih uslova, onda oni, jednostavno, odlažu zapečaćivanje elektrana koje se baziraju na lignitu“, rekao je Stanić.

Iznuđeno rešenje

Ono što je činjenica, ističe Stanić, lignit će u upotrebi značajno ostati i uopšte ugalj koji se koristi elektranama do momenta dok ne bude učvršćen nivo obnovljivih izvora energije u sistemu energetike na nivou Evrope i drugih delova sveta i dok se ne stabilizuje situacija sa prirodnim gasom.

To što neki ponovo aktiviraju elektrane na ugalj ustvari je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata koja je počela još u novembru 2021. godine, kao i zbog rata u Ukrajini kada je značajan deo ruske nafte jednostavno ostranjen iz Evrope, iako i dalje nastavlja da dolazi, navodi Stanić.

„I onda, samim tim, posledica toga je i potražnja za ugljem. Ali činjenica je, kada pogledate, problem je, pre svega u nafti i prirodnom gasu, a tek posle imate posledično ugalj“, rekao je Stanić.

Međutim, ističe, veoma bitno je kakva će biti zima. „U tom smislu, ti, da kažemo, kapaciteti termoelektrana su i dalje tu, prisutni. Oni se ne koriste u toj meri koliko bi možda bilo, ali svakako postoji prostor da se oni iskoriste koliko bude potrebe“, rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, termoelektrane u Srbiji koriste lignit kao pogonsko gorivo.

„One su tako projektovane i ne možete bilo koji ugalj staviti u pogon, zato što lignit ima manju kaloričnost i samim tim stvara manju toplotu. Ukoliko bismo, na primer, stavili mrki ili kameni ugalj moglo bi da dođe do određene havarije“, rekao je Stanić.

„I ono što je bitno istaći kada pogledate generalno ugalj. Dakle, imate lignit koji je najmanje kaloričan, on je najmanje i vredan u tom svom smislu i zato se njegova cena ne formira na standardizovanim berzama. Cena uglja generalno na međunarodnom tržištu je oko svog nivoa koji je bio u septembru 2021. godine“, kaže Stanić.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Чланак Svetska potražnja za fosilnim gorivima će dostići vrhunac do 2030. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema proceni Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna tražnja za ugljem će u 2023. godini porasti na rekordnih 8,39 miliona tona.

Kina, Indija i jugoistočna Azija imaju udeo od 75 odsto u globalnoj tražnji za ugljem, a samo Kina udeo od 56 odsto.

Kako navodi portal Oilprice.com, ovi podaci su u suprotnosti sa popularnim narativom na Zapadu o rastu globalne tražnje za čistom, ekološkom energijom iz obnovljivih izvora i padom tražnje za ugljem koji najviše zagađuje životnu sredinu.

Ovaj trend je prisutan na Zapadu, ali ne utiče previše na rastuću tražnju u azijskim zemljama.

„Evropa smanjuje proizvodnju električne energije iz uglja kako bi se uskladila sa ciljevima zelene tranzicije, ali Kina i Indija i dalje otvaraju dodatne kapacitete“, saopštila je brokerska kompanija Simpson Spens Jang (SSY).

Kako navode stručnjaci ove firme, 86 odsto kineskih elektrana nije starije od 20 godina, a 52 odsto elektrana je staro između 10 i 20 godina.

„Ako uzmemo u obzir da je prosečan životni vek elektrane na ugalj 40 godina, malo je verovatno da će Kina postepeno zatvarati ova postrojenja kao što se to dešava u Evropi“, zaključuje SSY.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Svetska tražnja za ugljem ove godine na istorijskom maksimumu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Organizacija sa sedištem u Parizu je predstavila javnosti svoj ažuriran izveštaj o tržištu uglja gde je navedeno da je potražnja porasla „uprkos slabijoj globalnoj ekonomiji, uglavnom zbog toga što je bila lakše dostupna i relativno jeftinija od gasa u mnogim delovima sveta“.

IEA je saopštila da je 10.440 TWh električne energije proizvedeno iz uglja 2022. godine, što je cifra koja je činila 36% proizvodnje električne energije na planeti.

Gledajući unapred, IEA je saopštila da će potrošnja uglja u 2023. ostati blizu prošlogodišnjeg rekordnog nivoa.

Geografski, upotreba uglja nesrazmerna

– Po regionima, potražnja za ugljem je pala brže nego što se ranije očekivalo u prvoj polovini ove godine u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji — za 24% i 16%, respektivno. Međutim, potražnja dva najveća potrošača, Kine i Indije, porasla je za preko 5% tokom prvih šest meseci 2023., i na taj način nadoknadila pad potrošnje uglja na drugim mestima – navodi se u saopštenju IEA.

Ugalj je fosilno gorivo. Njegova upotreba ima značajan uticaj na životnu sredinu, a ekološka organizacija Grinpis ga opisuje kao „najprljaviji i najzagađujući način proizvodnje energije“.

U međuvremenu, Američka uprava za energetske informacije navodi niz emisija povezanih sa sagorevanjem uglja, uključujući ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, čestice i azotne okside.

– Ugalj je najveći pojedinačni izvor emisija ugljenika iz energetskog sektora, a u Evropi i Sjedinjenim Državama, rast proizvodnih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije je uticao na strukturno smanjenje korišćenja uglja. Ali potražnja ostaje tvrdoglavo visoka u Aziji, iako su mnoge od tih ekonomija značajno povećale svoje kapacitete obnovljivih izvora energije – rekao je Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost IEA.

Sadamori je rekao da su potrebni „veći politički napori i investicije“ kako bi se „pokrenuo ogroman porast novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije kao i povećanje energetske efikasnosti kako bi se smanjila potražnja za ugljem u ekonomijama u kojima potrebe za energijom brzo rastu“.

Izvor: Energija Balkana 

Foto: Pixabay

Чланак Potrošnja uglja dostigla novi rekord u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ugalj je inače jedno od najprljavijih goriva – on u vazduh ispušta više zagađujućih hemikalija nego ostali energenti – i zato se ekolozi već godinama bore protiv njegove upotrebe.

Međutim, u toj borbi odmaže im ukrajinska kriza zbog koje je smanjena isporuka ruskog prirodnog gasa u zapadne zemlje. Zbog nestašice ovog energenta naime mnoge države morale su da se okrenu uglju. Zato svet sada koristi više uglja nego ikada ranije, a prognozira se da će se ovi nivoi njegove potrošnje zadržati do 2025.

Što se tiče malo konkretnijih podataka, MAE objavljuje da se, zbog usporavanja ekonomije, u 2022. smanjila upotreba uglja u industrijskim pogonima – npr. u proizvodnji metala – ali je porasla u proizvodnji električne energije. Prema podacima ove agencije, upotreba uglja u proizvodnji struje će ove godine porasti za dva odsto, a u industriji će biti smanjena za jedan procenat.

Povećana tražnja za ugljem je dovela i do rasta njegove cene na svetskom tržištu, pa je vrednost tog energenta ove godine porasla za 70%.

Izvor: Barrons

Foto: Adriano Ruiz, Unsplash

Чланак Svet koristi više uglja nego ikad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati „bezbednim“ te da povećanje naučnih saznanja o štetnom uticaju zagađenjog vazduha na naše zdravlje nastavlja da raste. Udisanje čestica, čak i u niskim koncentracijama, može dovesti do fizioloških promena u telu koje štete zdravlju. Loš kvalitet vazduha povezan je i sa hroničnim i akutnim respiratornim oboljenjima, poput bronhitisa i pogoršanja astme, što značajno narušava kvalitet života. Naučnici nastavljaju da identifikuju nove načine o tome kako zagađenje vazduha može štetiti zdravlju, kao u primeru da je sve više dokaza koji povezuju zagađenje vazduha sa demencijom. Novi dokazi su takođe pokazali da čestice zagađenog vazduha putuju kroz pluća trudnica i zadržavaju se u njihovim placentama, šteteći bebama pre nego što se rode.

Izveštaj ’’Lečenje hroničnog uglja – kako rano gašenje termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana može spasiti živote, poboljšati zdravlje i ojačati ekonomiju’’ otkriva da bi postepenim ukidanjem energije dobijene iz uglja do 2030. godine, u odnosu na postupno ukidanje uglja do 2050. godine, izbeglo:

– 272.993 dana sa simptomima astme kod astmatične dece
– 32.476 slučajeva bronhitisa kod zdrave dece
– 18 miliona dana sa ograničenem aktivnosti i izgubljenih radnih dana
– 2.657.043 slobodna dana usled bolovanja
– 6.000 hospitalizacija
– 11.768 prevremenih smrti usled zagađenja PM2,5
– preko 1.200 prevremenih smrti usled drugih zagađivača
– 28 milijardi evra za zdravstvene troškove

HEAL, na osnovu analize, preporučuje da se što pre počne sa postepenim smanjenjem proizvodnje energije dobijene iz uglja u regionu Zapadnog Balkana – svaki dan, svaka godina će povećati zdravstveni i ekonomski teret uzrokovan zagađenjem:
● Lideri Zapadnog Balkana trebaju dati prioritet javnom zdravlju tako što će zatvoriti sve postojeće elektrane na ugalj, po mogućnosti do 2030. godine.
● Države trebaju izbegavati lažna rešenja poput konverzije termoelektrana na ugalj u postrojenja na gas ili biomasu.
● Donosioci odluka na Zapadnom Balkanu trebaju koristiti raspoloživa sredstva Evropske unije za energetski nezagađujuća rešenja i promovisati zdravu energiju, dok u isto vreme trebaju inicirati šeme finansiranja za ljude koji će zaista podržati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koje će učiniti domaćinstva samoodrživim.

„Više od 11,000 prevremenih smrti, kao i 273,000 dana sa simptomima astme i 2.6 miliona izgubljenih radnih dana pokazuju zašto zagađenje vazduha ugljem zahteva hitan zdravstveni odgovor. Posvećenost zaštiti zdravlja mora da znači postepeno ukidanje energije dobijene iz uglja u regionu Zapadnog Balkana do 2030. “ – Dr Vlatka Matković, Viša savetnica za zdravlje i energetiku, Health and Environment Alliance (HEAL).

„Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju za javno zdravlje i ekonomiju Zapadnog Balkana zbog čega je potrebna hitna pažnja. Lečenje hroničnog zagađenja ugljem u regionu će rezultirati spasavanjem stotina hiljada života, a posebno zaštitom dece i novorođenčadi.“ – Prof. dr Zorana Jovanović Andersen, profesorka epidemiologije životne sredine na Odeljenju za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu i predsednica Komiteta za životnu sredinu i zdravlje Evropskog respiratornog društva.

„Zdravstveni stručnjaci pozivaju lidere Zapadnog Balkana da sprovedu javno-zdravstvene mere koje će okončati postojeći teret u regionu od zagađenja vazduha tako što će dati najveći prioritet postepenom ukidanju termoelektrana na ugalj koje negativno utiču na zdravlje građana.’’ – Prof. dr Marija Jevtić, profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.

Чланак Rano gašenje termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana može spasiti živote, poboljšati zdravlje i ojačati ekonomiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnoviji podaci Međunarodne agencije za energetiku IAE potvrđuju da je Srbija od 40 zemalja sa najvećim udelom uglja u proizvodnji struje na šestom mestu. Prvih pet su Bocvana koja skoro 100 odsto električne energije dobija iz uglja, Kosovo (koju ova IAE izdvaja kao posebnu državu, iako je ona deo Srbije), oko 95 odsto, Južna Afrika oko 93 odsto, Mongolija 85, Indija sa oko 75 i Srbija sa oko 70 procenata. Manje od nas struju u termoelektranama proizvodi BiH, Poljska, Maroko…

Kako se navodi u istom izvešaju IAE, Kosovo ima međunarodnu obavezu da ne gradi termoelektrane na ugalj, dok Srbija i BiH nemaju ništa slično i vezi sa ugljem. Srbija je istovremeno i u grupi od šest zemalja koje se nisu obavezale da postepeno napuštaju ugalj, niti je usvojen nacionalni plan za neto nula emisiju gasova staklene bašte. To isto važi za Mongoliju, BiH, Zimbabve, Gvatemalu…

Ako se sve ovo zna, kome se u međuvremenu toliko žurilo da ugalj zameni vetrom ili suncem?

Ako Srbija u nekom trenutku bude morala da pređe na proizvodnju zelene energije, termoelektrane (TE) ne treba gasiti već ih konzervirati, kao što je to uradila Nemačka, kaže pomoćnik direktora u Sektoru za strategiju „Elektroprivrede Srbije” (EPS) Milan Jakovljević.

– Potrebno je oko 300 miliona evra da se zaokruži investicioni ciklus u površinske kopove uglja. Taj novac je bio isplaniran u strategiji razvoja, ali nije bio obezbeđen, a da jeste sada ne bi bilo problema u proizvodnji struje. U međuvremenu je država iz budžeta obezbedila sredstva za rudarske projekte za koje je sada potrebno određeno vreme da se realizuju – kaže Jakovljević.

Srbija ne treba da se odrekne svog uglja

Srbija, ističe, ne sme i ne treba da se odrekne svog uglja u proizvodnji struje, bez obzira na obaveze koje joj nameće Evropska unija. Ne treba razmišljati o zatvaranju ili gašenju domaćih termokapaciteta. To nije uradila ni Nemačka. Ona je svoje TE konzervirala i sada ih u ovim kriznim vremenima, ponovo aktivira. A ugalj kupuju.

– Ako već moramo da poštujemo evropske standarde i mi domaće TE možemo u nekom trenutku da konzerviramo. Aktuelna energetska kriza pokazala je sve nedostatke naglog prelaska na zelenu energiju. U ovom času je inače isplativije kupovati ugalj nego uvoziti struju. Da bismo imali totalnu energetsku bezbednost, pored zaliha nafte i gasa, nemoguće je isključiti ugalj koji se u ovim kriznim situacijama pokazao kao najsigurniji energent. Srbija je tokom devedesetih imala restrikcije, ali nije bila energetski ugrožena, zahvaljujući svom uglju – rekao je Jakovljević.

Elektrane na ugalj trenutno donose velike profite državi

Da u ovom času nije dobro zatvarati TE potvrđuju i državni čelnici iz Bugarske. Potpredsednik Vlade Bugarske Atanas Pekanov na Novoj TV izjavio da sa finansijske tačke gledišta, nema smisla trenutno zatvarati elektrane na ugalj. U Evropskoj komisiji je postavljeno da Bugarska mora da smanji za 40 odsto štetne emisije koje dolaze iz energetskog sektora do 2026. godine. Nije napisano kako bi to trebalo da se desi – da li zatvaranjem datog kapaciteta ili sezonskim radom termoelektrana na ugalj.

– U sadašnjoj situaciji, mnoge obaveze koje su ranije imale smisla, sada više nemaju. Elektrane na ugalj trenutno donose velike profite državi. Finansijski, nema velikog razloga da se zatvaraju – smatra Pekanov.

Inače prema podacima IAE, zemlje koje najmanje proizvode struju iz uglja su Pakistan (preuzeo međunarodnu obavezu da više ne gradi TE na ugalj) i Gvatemala, koja kao i Srbija nema nikakve obaveze o pitanju uglja. Tajland i SAD čija je proizvodnja struje iz uglja na oko 20 odsto, imaju obavezu da postignu nulti nivo emisije, ali ne i da napuste ugalj.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Zašto Srbija ne treba da se odrekne svog uglja u proizvodnji struje се појављује прво на Biznis i Finansije.

U objavi na Tviteru, Museveni je izdvojio Nemačku zbog rušenja vetroturbina kako bi omogućili proširenje elektrane na ugalj dok se Evropa bori sa energetskom krizom izazvanom ratom Rusije i Ukrajine, prenosi CNN.

U septembru je Rusija, koja se našla pod velikim brojem zapadnih sankcija zbog svoje invazije na Ukrajinu, zaustavila isporuku gasa Evropi, ostavljajući region koji je zavisio od uvoza ruske nafte i gasa u potrazi za alternativama.
Nemačka je predložila postepeno ukidanje termoelektrana na ugalj do 2030. kako bi se smanjile emisije ugljenika. Ali najveća evropska privreda sada je prinuđena da daje prioritet energetskoj bezbednosti u odnosu na čistu energiju pošto su isporuke gasa iz Rusije obustavljene.

Baš kao i Nemačka, mnoge druge evropske zemlje oživljavaju projekte uglja kao alternativu ruskoj energetici.

Museveni je napisao da prelazak Evrope na proizvodnju električne energije zasnovane na uglju „izvrgava ruglu“ klimatske ciljeve Zapada.

„Vest iz Evrope da se ruši ogromna vetroelektrana kako bi se napravio prostor za novootvoreni rudnik uglja je pokazatelj dvostrukog standarda koji smo u Africi očekivali“, napisao je lider Ugande i taj potez Nemačke nazvao „čistim licemerjem“

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Nemci ruše vetroelektranu da naprave mesta za rudnik uglja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija „Basna“, koja posluje u Čačku od 2010. godine i ima proizvodni pogon u selu Viča kod Lučana, osnovana je posle tri godine istraživanja. Ona su bila neophodna jer je ovo preduzeće pokrenulo potpuno novu industriju i to u ruralnom području. „Basna“, naime, pretvara biomasu u energiju tako što proizvodi drveni ugalj koji ispunjava stroge zahteve Evropske sertifikacije za biougalj (EBC) i ima višestruku upotrebu, jer u samom procesu proizvodnje mogu da se oblikuju željene karakteristike proizvoda, u zavisnosti od njegove namene.

„Basna“ je trenutno jedino preduzeće u Srbiji koje poseduje EBC sertifikat, što znači da je ovako dobijeni drveni ugalj veoma čist, bez nedozvoljenih toksina, kaže za B&F Vesna Baur, koja je osnovala ovo preduzeće zajedno sa svojim suprugom Balzom Baurom.

Balz Baur potiče iz Švajcarske, gde je na ETH Institutu iz Ciriha stekao zvanje naučnika iz oblasti ekologije. U Srbiju je doneo svoje znanje, a sa dvoje supružnika iz Švajcarske je stigao i kapital koji su uložili u realizaciju pilot projekta u zapadnoj Srbiji. „Mi smo krenuli u ovu avanturu u vreme kada projekti iz oblasti zaštite životne sredine nisu bili prepoznati kod nas kao prioritetni. Uložili smo sve svoje resurse u pokretanje ovog posla, bez ikakve spoljne podrške“, priseća se naša sagovornica trenutka kada su krenuli sa proizvodnjom u ne baš zavidnim uslovima.

Počeli su na zemljištu koje je pripadalo nekadašnjoj zemljoradničkoj zadruzi „Viča“, bez vode, kanalizacije, stabilne isporuke struje i, naravno, bez internet mreže. Sve što je bilo na raspolaganju svelo se na zapuštene objekte. Bilo je potrebno mnogo entuzijazma, dovitljivosti i finansijskog ulaganja da bi se pokrenula proizvodnja, priča Vesna Baur, a pre toga sprovela istraživanja i edukovao tim koji će imati dovoljno znanja za predstojeći posao.

Lokalna proizvodnja, globalni doprinos

Sve to je potrebno kada se odlučite za poslovanje koje je usko povezano sa zaštitom životne sredine, jer ovu oblast karakteriše složena isprepletanost fizičkih, hemijskih i bioloških procesa, napominje naša sagovornica i dodaje. „Imali smo sistemski pristup analizi problema, što u ovakvoj oblasti zahteva istraživanja koja se ponavljaju tokom dužih vremenskih perioda. Iz tog razloga, prvih nekoliko godina smo ulagali u istraživanje, eksperimente i razvoj same ideje, bez izlaska na tržište. U istraživanja smo uključili naučnu zajednicu, kao i korisnike budućeg proizvoda. Takav pristup imamo i danas – nove proizvode takođe razvijamo u saradnji sa domaćim i stranim istraživačkim institutima“.

Šta je, stoga, u ovoj proizvodnji posebno? „Basna“ koristi postupak pirolize, koji obezbeđuje da štetni gasovi ne odlaze direktno u neposredno okruženje. Oni se sagorevaju sa dovoljno kiseonika, tako da u atmosferu odlaze samo čist ugljen-dioksid i voda. Istovremeno, energiju koja nastane u tom procesu koriste za sušenje i grejanje.

Ugljen-dioksid koji nastaje tokom proizvodnje drvenog uglja fotosintezom apsorbuju biljke, koje se naknadno ponovo upotrebljavaju kao biomasa za naredni proizvodni ciklus, obezbeđujući i do 20 odsto više energije ukoliko se koriste u proizvodnji biogasa. Ovo je proces koji traje. Na taj način se zatvara krug i omogućava održivo upravljanje resursima, uz istovremeno smanjenje troškova u proizvodnji, navodi naša sagovornica.

Drveni ćumur, odnosno biočar koji proizvode razlikuje se od drugih izvora obnovljive energije po tome što ima sposobnost da izoluje ugljen-dioksid iz atmosfere i da ga drži zarobljenog u svojoj karbonskoj mreži više decenija. Upravo je to razlog zašto se biočar našao na listi IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change), kao tehnologija koju treba podsticati u borbi protiv globalnog zagrevanja, ističe Vesna Bauer i pojašnjava:

„Procenjuje se da jedna tona proizvedenog biočara uklanja iz atmosfere između 1,5 do tri tone ugljen-dioksida. Konkretno, našom proizvodnjom po toni biočara uklanjamo 2,8 do tri tone ugljen-dioksida iz atmosfere. Na osnovu toga može da se zaključi da jedna mala proizvodnja u seoskom području u Srbiji, značajno doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena“. U prilog tome govori i činjenica da je preduzeće jedan od verifikovanih dobavljača sertifikata za otklanjanje ugljen-dioksida, na berzi PURO EARTH.

Zahvaljujući velikom znanju iz ove oblasti, zaposleni u „Basni“ mogu da prilagođavaju biočar specifičnim potrebama u vrlo različitim industrijama. Važno je napomenuti da pored drveta, skoro svi organski materijali mogu da se pretvore u ugalj, pri čemu su vidne i razlike u finalnom proizvodu. Tako i biočar koji nosi isti sertifikat od proizvođača do proizvođača može da se razlikuje. Iz tog razloga, „Basni“ je važno da u razgovoru sa kupcem zajedno dizajniraju krajnji proizvod, koji će najbolje odgovoriti potrebama klijenta.

Ruralna proizvodnja za izvoz

Šta to konkretno znači za one koji kupuju biočar? Prema rečima Vesne Baur, kada se agrougalj koristi kao prirodni dodatak zemljištu, zahvaljujući tome što se razgrađuje više decenija, on pomaže da zemlja bude zdravija. Ona sadrži više humusa, istovremeno ima nižu kiselost i bolje zadržava vlagu, što je od vitalnog značaja kada su temperature ekstremne. Usled bogatijeg mikrobiološkog života i manje zagađenosti, zemlja je plodnija, biljke su jače a samim tim su i veći prinosi. Sve to se obezbeđuje uz pozitivan uticaj na životnu sredinu, jer agrougalj apsorbuje toksične materijale iz zemljišta, kao što su teški metali i organski zagađivači koji ne odlaze u podzemne vode. S druge strane, smanjuje emisije metana i azotnog oksida zbog boljeg dovođenja vazduha u zemljište.

Biočar koji se koristi u stočnoj ishrani poboljšava zdravlje i osobine životinja. Noviji ogledi na imanjima krava muzara u Srbiji pokazuju da se uz korišćenje vrlo male doze biočara dobija najmanje četiri litara mleka više dnevno po grlu, navodi naša sagovornica.

Biočar, zahvaljujući tome što sadrži preko 90 odsto ugljenika, ima veliku ulogu i unapređenju konverzije hrane, jer iz nje apsorbuje toksine, ostatke pesticida i glifosata. Istovremeno, stabilizuje crevnu floru kod životinja, uz manju upotrebu antibiotika.

Biočar se u građevinarstvu upotrebljava kao jedna od komponenti u izradi industrijskih podova, i kao zamena materijala u fasadama. Imajući u vidu da je „Basna“ u svom poslovanju usredsređena na ponovnu upotrebu materijala, sarađuje samo sa onim preduzećima koja imaju usvojen plan za reciklažu.

Potresi na tržištu izazvani prvo zdravstvenom, a sada i geopolitičkom krizom, odrazili su se i na poslovanje „Basne“. Troškovi proizvodnje su u proseku povećani za 25 odsto, a opšta neizvesnost jako otežava bilo kakvo dugoročnije planiranje. Vesna Baur naglašava da im je u ovakvoj situaciji najvažnije to što su uspeli da očuvaju sva radna mesta i smatra da je jedna od njihovih najvećih prednosti plasman na inostranim tržištima gde su svojstva biočara već priznata. Naime, „Basna“ čak 99% svoje proizvodnje izvozi u Holandiju, Nemačku, Austriju i Švajcarsku, a u Finskoj sprovode višemesečni ogled koji po preliminarnim rezultatima najavljuje otvaranje novog tržišta. Ipak, namera im je da budu prisutni i na domaćem tržištu.

Zato ovo preduzeće iz Čačka, i pored ovako nestabilnih okolnosti po svetsku i domaću privredu, planira proširenje kapaciteta, najavljuje Vesna Baur. Kako kaže, iza sebe imaju više od decenije iskustva i tokom tog vremena nijednog trenutka nije bilo lako, ali se pokazalo da ono što ste zamislili možete uspešno da sprovedete ako uložite mnogo znanja i truda.

Danijela Nišavić

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Чланак „Basna“ iz Čačka, jedinstvena u Srbiji po proizvodnji biološkog uglja се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na godinu dana ranije, novac koji Kinezi ulažu u „Pojas i put“ je nešto manji ali je struktura ulaganja prilično drugačija, pokazalo je istraživanje jednog kineskog univerziteta.

Nema više finansiranja novih energetskih projekata s korišćenjem uglja, a ulaganja u Rusiju, Egipat i Šri Lanku su pala na nulu. S druge strane, Saudijska Arabija je najveći primalac investicija, sa iznosom od oko 5,5 milijardi dolara, navodi se u studiji šangajskog Centra za zelene finansije i razvoj (GFDC), prenosi Rojters.

Ukupna sredstva i investicije iznosili su u prvoj polovini godine 28,4 milijarde dolara naspram gotovo 30 milijardi dolara u istom periodu lani. Ukupna potrošnja na „Pojas i put“ dostigla je 932 milijarde dolara od 2013. godine, saopštio je GFDC.

Ugalj zabranjen

Nijedan novi projekat uglja nije dobio kinesko odobrenje u prvih šest meseci 2022. pošto je predsednik Si obećao na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošlog septembra da će staviti tačku na strana ulaganja u ugalj.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Promena u strukturai ulaganja, Kinezi ne ulažu u ugalj, ali ni u zelenu energiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ističe da je preuveličan značaj gasnih interkonekcija sa susedima, jer Bugari kasne sa izgradnjom interkonekcije sa Srbijom, a tek se počinje sa izgradnjom gasnog skladišta LNG terminala u Aleksandropolisu. Kada je reč o struji, navodi da je jasno da nećemo imati dovoljno uglja iz domaće proizvodnje, ali da je dobro što se on već uvozi i što su ugovorene neke dodatne količine.

Jeftinije je uvoziti ugalj nego električnu energiju, jer je cena megavat-sata astronomska, poručuje Putniković.

Od petka je evrodizel na pumpama 218 dinara po litru, a benzin se prodaje za najviše 199 dinara. To znači da cena evrodizela ostaje ista kao prošle nedelje, dok je benzin pojeftinio za četiri dinara. Uredba Vlade o ograničenju cena goriva važi do kraja jula, a očekuje se da bude produžena.

Jelica Putniković ističe da su sve države primenile neke sisteme kako bi ograničile cene goriva, jer cena i dizela i benzina utiče i na cene drugih proizvoda.

„Ne čudi što je naša zemlja to uradila, mislim da je dobro što se i država odrekla dela prihoda, smanjene su akcize, i ma koliko da se prodavci goriva bune zbog toga što su im smanjene marže mislim da u suštini ipak može sve to da se organizuje da imamo goriva dovoljno za potrošnju, a da ne bude nestašica“, navodi Putnikovićeva.

Manja potrošnja gasa tokom leta obezbeđuje da se puni skladište

Za energetsku stabilnost Srbije izuzetno je važno da li će isporuke gasa našoj zemlji biti kontinuirane i u zadovoljavajućim količinama. Putnikovićeva kaže da manja potrošnja gasa tokom leta obezbeđuje da se puni skladište Banatski dvor.

„Imamo obećanje nadležnih da će pre zime biti potpuno napunjeno to skladište. Dobra stvar je što se pune i skladišta u Mađarskoj koja su zakupljena, jer to nam obezbeđuje jednu stabilnost u slučaju da bude prekinut dotok gasa preko Bugarske što ja mislim da se ipak neće desiti, jer prema informacijama koje imam i Bugari sada koriste ruski gas, ali ga ne kupuju direktno od ‘Gasproma’, već od nakupaca“, dodaje ona za RTS.

Problemi gasnih interkonekcija

Srbija planira da gradi gasne interkonekcije sa susedima. Putnikovićeva kaže da mi već imamo gasnu interkonkeciju sa Mađarskom i to duplu.

„Imamo onu staru preko je je stizao nekada gas iz Ukrajine i kojom ćemo na zimu imati dotok tog gasa koji se skladišti u Mađarskoj. Gradi se interkonekcija sa Bugarskom i malo je tu meni se čini preuveličan značaj te interkonekcije – dobro je da je imamo i dobro je da imamo što više mogućnosti snabdevanja od raznih dobavljača, međutim Bugari su ti koji kasne i oni su tek sada završili svoju gasnu interkonekciju sa Grčkom, a gasnu interkonekciju sa Srbijom tek su započeli ili još nisu ni započeli, imaju nekih pravih problema oko toga“, navodi ona.

Pored toga, ističe, najvažnije je da se tek počinje sa izgradnjom gasnog skladišta LNG terminala u Aleksandropolisu i to je ono što otežava.

„Imaćemo gasnu vezu, ali treba da stigne gas. Bugari sada koriste LNG terminale u Turskoj, imamo neku nadu da se snabdevamo gasom iz Azerbejdžana, međutim sve te količine su već unapred prodate, a da li će vlasnici gasovoda TANAP i TAP biti voljni da povećaju kapacitet i da li će biti novih nalazišta gasa u Azerbejdžanu, to je veliko pitanje, a čak i ako bude to neće biti za godinu, dve“, objašnjava ona.

Reverzibilne hidroelektrane skup projekat

Pominju se i novi kapaciteti reverzibilnih hidroelektrana, a Putnikovićeva ističe da je reč o reverzibilnoj hidroelektrani Bistrica koja se planira godinama.
„Dobro je da se sada krenulo u neke tehničke stvari i pripremu za izgradnju te elektrane“, navodi Putnikovićeva.

Objasnila je da reverzibilna hidroelektrana znači da kada ima viška struje u sistemu, voda pumpa u reverzibilno jezero i to je jedna vrsta skladišta električne energije.

„Druga reverzibilna hidroelektrana je Đerdap 3 o kojoj se sada puno priča. Videćemo kako će se napredovati sa tim projektom, jer taj projekat je star već četiri, pet decenija i tu je bilo napre reči o gradnji nuklearne elektrane, a da se voda diže kada u sistemu ne treba toliko struje koliko nukelearka proizvodi. Sada se priča da bi punjenje tog reverzibilnog jezera bilo iz obnovljivih izvora, videćemo šta će biti“, poručuje ona.

Ukazuje da je to prilično skup projekat i da će tu Srbija morati da napravi saradnju ili sa susednim zemljama ili sa nekim investitorima.

„Pitanje je koje će još mere Vlada Srbije doneti po pitanju cene struje“

Kada je reč o struji, Putnikovićeva kaže da je „Elektroprivreda Srbije“ priznala i to se videlo prethodne zime da uglja neće biti dovoljno za ovu prvu zimu iz domaće proizvodnje.

„Dobra stvar je što se već uvozi ugalj i što su ugovorene neke dodatne količine. Jeftinije je uvoziti ugalj nego električnu energiju, jer je megavatsat struje skuplji od 300 evra – to je neka cifra koja je u odnosu na prošlogodišnju letnju sezonu kada je koštao oko 40 evra, to je atronomska cena“, naglašava.

Navodi da je sada pitanje koje će još mere Vlada Srbije doneti po pitanju cene struje, da li će ostati zamrznuta i za građane i za privredu, kao i da li će država na još neki način pomagati EPS-u.

„Sada je najbitnije da EPS ne samo pregura ovu prvu zimu, već da spremno dočeka i 2023. i 2024. godinu“, kaže Putnikovićeva.

EPS razmatra mogućnost korišćenja pripremljenog otpada kao dodatnog goriva pri proizvodnji električne i toplotne energije u termoelektranama. Jelica Putniković kaže da to nije nova ideja, kao i da je za to čula pre dve ili tri godine, kada su profesori sa Mašinskog fakulteta imali prezentacije i u okolnim elektroprivredama.

„Mi imamo deponije koje su pune komunalnog smeća, kasnimo nažalost sa odvajanjem onoga šta bi moglo da se sagoreva. Sagorevanje otpada se koristi čak i u gradovima poput Beča, to ne bi bilo nešto novo. Da li se proizvodi toplotna ili električna energija, sada je pitanje orijentacije i toga gde će se sagorevati, tako da bi to smanjilo potrošnju uglja“, zaključuje Putnikovićeva.

Izvor: RTS/Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак Putniković: Jeftinije je uvoziti ugalj nego električnu energiju, jer je cena megavat-sata astronomska се појављује прво на Biznis i Finansije.