Nove sorte semena za povrće, biočar koji zarobljava ugljen- dioksid, komplikovana mašina za štampu creva za salame i kobasice koja košta skoro milion evra… Ili radarski senzori, displeji od LED dioda, stomatološke turbine, proizvodnja i integracija pozorišnih sistema… Sve ovo se pravi u Srbiji, u uspešnim domaćim preduzećima koja su malo poznata široj javnosti, ali zato za njih „zna ko treba da zna“. Zajedničko im je da poseduju posebna znanja koja su im omogućila da se specijalizuju za vrlo specifične tržišne niše. Sve ove firme izvoze na veliki broj tržišta i kako to već biva u Srbiji, sve su uspele oslanjajući se na svoje ideje, sposobnosti i prevashodno na sopstvena sredstva.
Periskop
8. „BRISTOL MYERS SQUIBB“: Specijalista za farmaceutske „blokbastere“
Iako postoji skoro dva veka i pravi neke od najvrednijih lekova na svetu, farmaceutski gigant „Bristol Myers Squibb“ nije preterano poznat na našim prostorima.
12. OD TRGOVACA SMRĆU DO BRANILACA DEMOKRATIJE: Društveno odgovorni tenkovi
Investiranje u društveno odgovorne kompanije, čije poslovanje doprinosi boljem, pravednijem i moralnijem svijetu je u trendu. Biti u trendu znači i veću cijenu dionica, a kada se radi o parama sve postaje relativno. Tako se ozbiljno pokušava i zapadne proizvođače oružja svrstati u društveno odgovorne i visoko moralne kompanije, koje brane liberalnu demokratiju u aktuelnom sukobu u Ukrajini.
14. KOLIKO KO ZARAĐUJE U TRCI TUR DE FRANS: Reklama na dva točka
Mada je biciklistička trka Tur de Frans jedan od najgledanijih sportskih događaja na svetu, zarada koju ostvaruje organizator trke je u dubokoj senci. Ipak, poznato je da izuzev relativno malog nagradnog fonda, organizator ne omogućava profesionalnim timovima i bickllistima da prihoduju od trke, pa da bi učestvovali moraju da se oslanjaju na sponzore. Zato biciklisti pored sportske, moraju da razvijaju i „strategiju“ kako će imena sponzora na njihovim dresovima tokom trke biti što vidljivija televizijskim kamerama i publici.
Biznis
16. SIMON FRANKO, DIREKTOR BASF-a ZA SLOVENIJU, HRVATSKU I SRBIJU: Pritisak na hemijsku industriju odrazio bi se na celu privredu
Hemijska industrija je na početku celog proizvodnog lanca, jer obezbeđuje sirovine za sve druge industrije. Iz tog razloga je i najveći potrošač gasa u privredi, za koji trenutno nema alternative. Stoga bi eventualni prekid u snabdevanju ruskim gasom ugrozio ne samo hemijsku industriju, već i celu evropsku ekonomiju, ističe u razgovoru za B&F Simon Franko, direktor BASF-a za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.
18. KOLIKO ĆE KOŠTATI TRANSPORT NAFTE U SRBIJU: Zakasnela rešenja uvek više koštaju
Srbija ima strateški problem kako će se snabdevati naftom kada počne da važi šesti paket sankcija EU prema Rusiji, a nabavka ovog energenta iz alternativnih izvora će biti znatno skuplja. Nova situacija na energetskom tržištu će tražiti da se preispitaju i mogućnosti prebacivanja dela drumskog prevoza robe na železnicu i vodni saobraćaj. Upućeni, međutim, smatraju da je nemoguće to realizovati u kratkom roku, jer železnica i luke u Srbiji imaju ograničene kapacitete, a za transport vodom je takođe potrebna nafta. U Ministarstvu saobraćaja navode da se ne može brzo nadoknaditi ono što je bilo zapušteno više decenija.
22. DA LI ĆE RECESIJA POGURATI POPRAVKE INDUSTRIJSKIH MAŠINA, OPREME I VOZILA: Popravljaj dok ne crkne
Iskusni serviseri kažu da su srpski privrednici pomalo specifičnog mentaliteta, te da popravljamo sve što ima šanse da se popravi i u vremenima koja su stabilnija nego sada. Nova oprema se kupuje uglavnom uz pomoć državnih subvencija, pa će tražnja za novim mašinama verovatno najviše zavisiti od obima državne pomoći. Najveće probleme na tržištu trenutno prave kašnjenje repromaterijala i inflacija.
24. IZVOZ PIVA IZ SRBIJE: Svuda pođi, do Bosne dođi
Srbija izveze približno 138 miliona litara piva godišnje, u vrednosti od oko 52,3 miliona dolara. Prema proizvodnji piva, naša zemlja je na 43. mestu u svetu, ali je prosečna izvozna cena od 0,38 dolara po litru dvostruko niža od prosečne svetske cene. Najznačajnije izvozno tržište je Bosna i Hercegovina, gde odlazi preko polovine ukupnog izvoza piva iz Srbije.
Finansije
26. UZLET BANKARSKIH NAKNADA I PROVIZIJA: Niske kamate i pandemija redefinišu bankarski posao
Godine i godine nultih kamata usmerile su bankarski sektor na alternativne puteve pronalaženja profita. Korisnici bankarskih usluga mimo kredita ovu promenu poslovne politike osetili su kako po višim troškovima, tako i preko ukidanja pojedinih usluga koje su decenijama bile deo bankarske prakse.
30. BUDUĆNOST DOBROVOLJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SRBIJI: Zdravlje nema cenu dok se ne razbolimo
Posle iskustva sa koronom, dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji je poraslo za preko 27% tokom samo godinu dana. Ovaj vid polisa i dalje ima manje od 3,5% ukupne populacije, pa se očekuje njihov dalji rast u okolnostima kada uporedo sa pandemijom rastu druga obolenja, uključujući i ozbiljno narušeno mentalno zdravlje. Za sve građane, ali i učesnike na tržištu bilo bi mnogo bolje kada bi se državno i privatno zdravstvo konačno integrisali, poručeno je na konferenciji „Rizici novog doba“.
32. EFEKTI RAZVOJNE POMOĆI EU: Veća korist od bilateralnih donacija
Razvojna pomoć EU namenjena zemljama Zapadnog Balkana do 2026. godine većinom će se realizovati preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Dosadašnji efekti ovog programa u Srbiji pokazuju da su za našu zemlju bile značajnije bilateralne donacije evropskih zemalja, nego bespovratna pomoć EU. Naime, od 2009. godine kada je započet ovaj program, bilateralne donacije za projekte u Srbiji su ukupno iznosile 111,6 miliona evra, a bespovratna pomoć 76,5 miliona evra.
34. NAJSLAĐA INVESTICIJA VORENA BAFETA: Bogataš u prodavnici slatkiša
Američki proizvođač slatkiša „See’s Candy“ čini manje od 0,1% vlasništva kompanije „Berkshire Hathaway“, čiji je predsednik i izvršni direktor Voren Bafet. Uprkos tome, uspešni investitor često ističe da je kupovinom ove firme pre pola veka ostvario „ulaganje iz snova“, iako su tada svi drugi smatrali da je to njegov najveći promašaj. Jedan od najbogatijih ljudi na svetu je ovim ulaganjem dokazao da se stvarna vrednost nekog preduzeća ne može uvek proceniti samo kroz njegove bilanse.
Temat – Specijalizovana proizvodnja u Srbiji
37. PORODIČNA FIRMA IZ VELIKE PLANE KOJA „KROJI“ SEME POVRĆA ŠIROM SVETA: „Superior“ paprika za koju se i stranci grabe
„Gazela preduzeća su ona preduzeća koja brzo dolaze do proizvoda. Proizvodnja semena to nije. Ovo je mukotrpan posao u kome ne znate da li ćete na kraju uspeti da se plasirate na tržištu. Ovo je i utakmica u kojoj pokušavamo da dobijemo svaki meč – ali ne po svaku cenu“, ističe Nebojša Đinović, izvršni direktor preduzeća „Superior“.
40. „BASNA“ IZ ČAČKA JEDINSTVENA U SRBIJI PO PROIZVODNJI BIOLOŠKOG UGLJA: Biočar koji oplemenjuje
Zapušteno zemljište nekadašnje zadruge u zapadnoj Srbiji postalo je imanje za proizvodnju biološkog uglja bez toksina, koji je svrstan među perspektivne obnovljive izvore energije u borbi protiv klimatskih promena. Preduzeće „Basna“ iz Čačka je u razvoj ove proizvodnje uložilo mnogo znanja i sopstveni kapital, a njihov biočar se primenjuje u vrlo različitim industrijama, posebno u poljoprivredi. Uprkos postojećoj krizi, planiraju proširenje kapaciteta, jer skoro sve što proizvedu izvezu na zapadno tržište.
42. „DMITEH“, PROIZVOĐAČ FLEKSO ŠTAMPARSKIH MAŠINA ZA ŠTAMPU CREVA ZA SALAME I KOBASICE: Mala kompanija sa velikim udelom na svetskom tržištu
Po sopstvenoj računici preduzeće „Dmiteh“ na godišnjem nivou proda u proseku jednu i po mašinu za štampu creva za salame i kobasice. Ta računica je specifična zato što se njegove mašine dugo izrađuju, pa se prilikom njihove proizvodnje i prodaje nekada godine preklapaju. Međutim, i kada bi prodavalo samo jednu mašinu godišnje, ovo preduzeće bi i dalje poslovalo u plusu, budući da pomenuta mašina košta oko 950.000 evra. Od same cene njegovog glavnog proizvoda još je zanimljiviji podatak da se na svetu godišnje proda samo četiri do pet ovakvih mašina premijum klase, što znači da je udeo ovog preduzeća iz Gornjeg Milanovca na globalnom tržištu između 30 i 40 odsto.
44. DMV INDUSTRIJSKI KONTROLNI SISTEMI: Od garaže u Nišu, do izvoznika u preko devedeset zemalja
Započeli su proizvodnju u garaži, a danas su DMV Industrijski kontrolni sistemi firma koja ima 10.000 kvadrata poslovnog prostora, 200 zaposlenih i godišnju proizvodnju od šest miliona evra. Dugogodišnju tradiciju proizvodnje elektronskih uređaja u Nišu, nastavili su, ali u jednoj sasvim novoj sferi – proizvodnji displeja od LED dioda, uglavnom za primenu u saobraćaju, sportu i industriji. Sportske semafore koje viđamo u halama, znaci na putevima na kojima se smenjuju različita upozorenja za vozače poput onog „Uspori, neko te voli“, u najvećem broju slučajeva proizvedeni su u firmi DMV.
46. „NOVELIC“, PROIZVOĐAČ RADARSKIH SENZORA: Tehnologija koja život znači
Pošto je uspešno razvilo prvi srpski radarski čip, beogradsko preduzeće „NOVELIC“ odlučilo se za još jedan veliki zalogaj – proizvodnju radarskih senzora. Ukoliko sve bude išlo po planu, njegovi proizvodi uskoro će se naći na svetskom tržištu, i to u savremenim automobilima, automatizovanim fabrikama i pametnoj rasveti. Ova kompanija podjednako je posvećena razvoju svih svojih rešenja, ali ako bi morala da istakne samo jedno, onda bi to bio senzor koji u automobilima uspešno detektuje vitalne znakove života i prepoznaje da li se radi o deci ili odraslima. Njegova upotreba doprineće spašavanju beba i dece koja se u toplim letnjim mesecima nađu zaključana u vrelim vozilima.
48. „MICRO LINE“, JEDAN OD DVA PROIZVOĐAČA STOMATOLOŠKIH TURBINA NA BALKANU: Uvek treba računati na svetsko tržište
Jedan od dva proizvođača stomatoloških turbina na Balkanu, kompanija „MICRO Line“ iz Trstenika nastala je 1996. godine u radionici od 50 kvadrata. Imala je jednog radnika i jedan strug, ali i ogromnu prednost u tome što je iskoristila znanje i resurse domaće industrije, kao i trenutak kada nije bilo značajne konkurencije sa Istoka, da se upusti u specifičnu proizvodnju i postane konkurentna na zapadnoevropskom tržištu, kaže za B&F osnivač i vlasnik Miloš Jovanović.
50. „SVETLOST TEATAR“, PROIZVOĐAČ I INTEGRATOR POZORIŠNIH SISTEMA: Pod svetlima pozornice
Bina koja se pomera, ljulja ili „propada“ samo je jedan primer kakvim se poslom bavi „Svetlost teatar“, proizvođač i integrator pozorišnih sistema. Ova beogradska firma je opremila većinu naših pozorišta, ali pošto je domaće tržište bilo malo za ovako usku specijalizaciju, potražila je potom poslove u inostranstvu. I u međuvremenu postala jedna od deset najpoznatijih evropskih kompanija u svojoj branši.
Intervju
52. PREDRAG PERUNOVIĆ, EKONOMISTA U MIROVNIM MISIJAMA: Motorom po svetu do lične slobode
Predrag Perunović, ekonomista iz Niša, posao bankara zamenio je pre 22 godine poslom mirovnjaka u veoma rizičnim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, a u pauzama između života i rada u zemljama kao što su Avganistan i Libija, slobodu je pronašao u dugim putovanjima motorom po svetu. Do sada je obišao više od 30 zemalja, a svakako najduže i „najegzotičnije“ bilo mu je putovanje od Niša do Vladivostoka, dugo 16.000 kilometara.
Skener
56. PRODUKTIVNOST POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U VOJVODINI: Ko više proizvede, a ko više pojede
Stočarska gazdinstva raspolažu daleko najvećim površinama u Vojvodini, dok su najmalobrojniji povrtari koji imaju preko 13,5 puta manje poljoprivrednog zemljišta od stočara. I pored toga, stočarstvo je najneproduktivnije, a povrtarstvo je među poljoprivrednim delatnostima sa najvećim učinkom u pokrajini. Najvredniju imovinu imaju gazdinstva koja se bave svinjarstvom i živinarstvom, dok su ratari najzastupljeniji ne samo u Vojvodini, već u celoj Srbiji.
58. KAKO SLADOLEDŽIJE POSLUJU ZIMI: Leto pokriva i hladne mesece
Poslednjih godina, zanatski sladoled u Srbiji doživljava svojevrsnu „renesansu“, koju predvode mlađe generacije sladoledžija sa novim idejama. Iskustvo nekih od najuspešnijih među njima potvrđuje da se isplati rizikovati sa potpuno drugačijim proizvodima, kao i da konkurencija ne ugrožava posao jer je svaki proizvođač poseban na svoj način. Zahvaljujući tome, oni leti zarade dovoljno da pokriju nešto mršavije zimske mesece, tokom kojih smišljaju nove ukuse za narednu udarnu sezonu.
60. POVRATAK KRUZERA: ŠANSA ZA POSAO, ALI KAKAV: Brodovlasnici robovlasnici
Suprotno agencijama koje vrbuju radnu snagu za kruzere, obećavajući posao iz snova, brojni istraživači upozoravaju da ova industrija sve više postaje oličenje modernog ropstva i „plovećeg kolonijalizma“.
62. PROBLEMI SA PSIMA KOJE SU NAPUSTILI VLASNICI: Brigo moja pređi na komšiju
Građani u Srbiji imaju sve više problema sa psima koji su „svačiji i ničiji“. Kada se u ovu priču umeša novac, od toga da li ljudi ostavljaju pse na ulici jer nemaju više novca da ih izdržavaju, preko iznosa koje plaćaju gradovi i opštine na ime odštete za ujede pasa, do cene kastracije, dolazi se do zaključka da se problem uličnih pasa vrlo lako može pretvoriti u „industriju“ u kojoj nekoliko različitih strana pokušava da zaradi ili uštedi.
Nove tehnologije
64. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU: Oči u oči s algoritmom
Kada poručite hamburger preko platforme za dostavu hrane, da li znate šta se u pozadini dešava, a što utiče ne samo na radnika koji vam je dostavio obrok, nego i na vas? Ili kako izgleda kada u razgovoru za posao, umesto sa čovekom „pričate“ sa mašinom, koja će proceniti da li ćete proći u sledeći krug? Ovo su samo mali primeri iz svakodnevnog života u Srbiji, koji otvaraju velike društvene i ekonomske teme o tome kuda se čovečanstvo zaputilo sa razvojem veštačke inteligencije. To je dilema oko koje ceo svet ima više pitanja nego odgovora.
Nauka
66. BILJNI RUDNICI: Žetva retkih metala
Retki metali bi, umesto da se kopaju pod zemljom, mogli da se žanju nad zemljom. Naučnici su, naime, otkrili da pojedine biljke doslovno „usisavaju“ i skladište retke metale, upravo one za kojima vlada najveća glad u industriji. Pored egzotičnih lokacija, većinom uspevaju na zagađenom zemljištu, na kojem ništa drugo ne može da raste, a neke od njih obezbeđuju čak 400 kilograma nikla godišnje po hektaru jalovine. Najpogodnije za industrijski uzgoj ovakvih „metalnih useva“ su Indonezija, Malezija i Filipini, a među obećavajućim mestima za buduće biljne rudnike nalazi se i Albanija.
Koktel
68. TANKA LINIJA IZMEĐU LEKA I OTROVA: Doziranje glavu čuva
Nekada su kožna oboljenja lečena živom, a žene su svoje večernje haljine ponosno ukrašavale „lekovitim“ radijumom kako bi svetlucale u mraku. U međuvremenu je nauka značajno napredovala, pa smo postali svesniji štetnosti određenih supstanci koje nas okružuju. Uprkos tome, čovečanstvo i dalje sebe uništava, doduše postepeno, tako što u trci za zaradom zagađuje planetu, kažu za B&F autori izložbe „Tanka linija između leka i otrova“ koja je nedavno održana u Muzeju nauke i tehnike.
71. NAJBOLJE EVROPSKE DESTINACIJE ZA PUTOVANJA MOTORNIM VOZILIMA: Srbija „najmilosrdnija“ za novčanik
Turistička platforma „Kajak“ napravila je listu najboljih turističkih destinacija u Evropi za one koji ne ispuštaju volan čak ni kada su na odmoru. Rangirala ih je na osnovu prirodnih i istorijskih lepota koje su većini turista prioritet pri odabiru destinacije, ali i po kriterijumima kao što su bezbednost na putevima, cene putarina i smeštaja, broj punjača za električne automobile, dobro vreme i slično. Na ovoj listi nisu se proslavile neke od zemalja za koje verujemo da su najprivlačnije turistima, poput Italije i Grčke koje se nalaze iza Litvanije i Estonije. Međutim, pored ovog sveobuhvatnog spiska atraktivnih destinacija, „Kajak“ je napravio i nekoliko manjih, i Srbija je zauzela prvo mesto na jednom od njih. Reč je o listi najjeftinijih zemalja za putovanje.
74. NEOBIČNI NAČINI PLAĆANJA: Novac za hitne slučajeve
Drvene pločice, karte za igru ili zatvarači za boce samo su neki od savremenih primera kako u velikoj ekonomskoj krizi može da se koristi zamena za pravi, državni novac. Najekstravagantniji primer alternativnog sredstva plaćanja u ovom veku su srebrne kovanice sa likom Device Marije, pričvršćene na minijaturne bočice sa svetom vodicom. Ipak, posebno originalno rešenje potiče sa severa Italije, gde i danas možete da založite parmezan u banci da biste dobili novčanu pozajmicu.
Komunikacije
76. KAKO MLADI U SRBIJI TUMAČE POJAM ZAPADNI BALKAN: Večiti „evropski Drugi“
Naziv Zapadni Balkan je konstruisan u političke svrhe i države koje obuhvata veštački međusobno spaja, ali i odvaja od drugih, smatraju studenti Beogradskog univerziteta i dodaju da ne postoji Zapadni Balkanac, niti se iko sa ovog područja tako predstavlja u inostranstvu. Istraživanje sprovedeno među akademcima pokazuje i da je njihov stav prema EU i evrointegracijama najblaže rečeno kritički nastrojen.
Reprint
78. IZDAVANJE NEKRETNINE: Greške koje ne smete praviti
Najčešći razlozi za loša iskustva ljudi koji izdaju stanove ili kuće su greške koje naprave u samom startu.
Vremeplov
80. VLASNICI NEKADAŠNJIH BEOGRADSKIH KAFANA: Od vladara do zaverenika
Kafana je u Srbiji od samog početka imala mesijansku ulogu da širi demokratiju. To je istovremeno bilo leglo poroka, mesto za obavljanje državnih poslova, za kulturno uzdizanje i vakcinisanje stanovništva. Na spiskovima nekadašnjih vlasnika beogradskih kafana nema koga nema: od seoskih kmetova i sitnih zanatlija, do celokupnog državnog vrha, tajkuna, bankara i akcionarskih društava. Među vlasnicima su bili čak i sveštenici, pa i zaverenici umešani u ubistva vladara.