Primera radi, turistička agencija Discover Africa imala je nedavno zahtev klijenata da njihovo dete na safariju jaše lava. Kada su objasnili roditeljima da je to opasno, izgubili su klijente koji su odlučili da ipak odu u Indiju gde će njihovo dete moći da jaše tigra.

Posle ovog primera, manje neobično deluje zahtev njihovog ranijeg klijenta, jedne japanske kompanije, da 2010. godine na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoj Africi dobije isključivo japansku hranu pripremljenu od japanskih sastojaka od strane japanskih kuvara, i to za 6.000 osoba. Ili jednog para koji je zahtevao da na levoj strani kreveta u njihovom smeštaju bude perjani jastuk a na desnoj jastuk od pene, pa je jedno od njih u deset uveče nazvalo agenciju da se žali da su jastuci pomešani – perjani se nalazio na desnoj strani, a onaj od pene na levoj. Budući da je bilo kasno da se pošalje osoblje da ispravi ovaj neoprostivi propust, turistički radnik je ljubazno zamolio sagovornika da sam zameni jastuke, na šta je dobio odričan odgovor, jer je to posao ugostitelja.

Sa sličnim problemima se suočavaju i zaposleni u luksuznim hotelima gde je običaj da se pre nego što se sasluša pitanje gostiju odgovara sa “može”, sa nezaobilaznim osmehom, kao u reklami za jednu našu banku. Yngvar Stray, generalni menadžer luksuznog hotela Capella Singapore, kaže da su njegovi zaposleni do te mere izloženi neobičnim zahtevima ali i strahu da će izgubiti klijente, da moraju da smišljaju kreativne načine da ispune raznorazne želje gostiju. Na primer, da organizuju susrete gostiju sa nosorozima uz podizanje helikoptera i brojne mere zaštite kako bi osigurali njihovu bezbednost.

Ko je toliko razmazio putnike?

Andre Van Kets, direktor agencije Discover Africa, rekao je za CNBC da iz godine u godinu raste broj ovakvih neobičnih zahteva turista, posebno među ljudima koji idu na safari. Dodao je da putnici ponekad imaju prevelika, pa i nerealna očekivanja, za šta su zaslužne između ostalog i društvene mreže na kojima se objavljuju različiti sadržaji bez konteksta, čime se dobija iskrivljena slika o tome kako treba da izgleda neki smeštaj ili događaj.

Nisu međutim društvene mreže krive za sve probleme u društvu i ekonomiji. Činjenica je i da su se u prethodnim godinama turističke agencije utrkivale da pruže što bolju i sveobuhvatniju uslugu svojim klijentima, idući do granica legalnog i moralnog, zbog čega su oni počeli da očekuju još više i bolje. I još nerealnije, dodali bismo mi.

Izvor: CNBC

Foto: Robin Stuart, Unsplash

Чланак Sa kakvim se bizarnim zahtevima klijenata suočavaju turističke agencije širom sveta? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napojnica trenutno nije ni prepoznata kao pojam u hrvatskom zakonodavstvu te se, naplaćena elektronski, tretira jednako kao osnovni dohodak.

Uvođenjem napojnice u poreski sistem napojnica postaje neoporezivi deo do određenog iznosa na godišnjem nivou. Sav dobitak od napojnice preko dogovorenog neoporezivog praga oporezivaće se kao drugi dohodak, kako bi se izbegla opasnost od zlouporabe neoporezivih dohodaka, piše Index. hr

Oporezivanje drugog dohotka svakako je povoljnija opcija za sve nego trenutna situacija, smatraju u Udruženju ugostiteljskih delatnosti HGK te dodaju da je još potrebno definisati godišnji neoporezivi limit i uputiti zakonske izmene tri zakona u proceduru.

Predsednica Udruženja ugostiteljskih delatnosti HGK Jelena Tabak kaže da će takav tretman napojnica direktno podizati lični bonitet radnika u ugostiteljstvu, olakšati način naplate napojnica karticama te zasigurno povećati sam iznos napojnica.

To će, kaže, značiti zadržavanje radne snage u ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima i podstaći dodatna zapošljavanja u sektoru. Sa strane ugostitelja, jedini nedostatak predviđenog rešenja je što njegova primena neće stupiti na snagu već ove godine, zaključila je Tabak.

Tema o potrebi uvođenja napojnice u sistem fiskalizacije otvorena je na današnji dan pre dve godine u razgovoru s tadašnjim ministrom finansija Zdravkom Marićem.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Hrvatska oporezuje bakšiš, evo kako će izgledati u praksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Rojtersa, za ovakvu situaciju nije kriva samo pandemija već i višegodišnja potplaćenost osoblja, zbog koje sve manje ljudi želi da radi u ovoj industriji.

Doduše, i pandemija je donekle uticala na ovakvu situaciju. Ona je značajno redukovala putovanja, zbog čega su hoteli u prethodnom periodu masovno otpuštali radnike. Ti radnici u međuvremenu su pronalazili druge, bolje plaćene poslove ili bar one koji su manje zamorni. A onda je došlo do ukidanja ili ublažavanja pandemijskih mera i gosti su ponovo pohrlili u hotele. Samo, ovaj put su hoteli, zbog manjka osoblja, bili nepripremljeni za navalu posetilaca. Zato moraju da se snalaze kako znaju i umeju.

Ograničavanje rada zbog nedostatka kadrova

Najveći evropski lanac hotela Accor je u Francuskoj počeo da zapošljava ljude koji nikada ranije nisu radili u hotelijerstvu. Oni pozivaju svakoga ko želi da radi na intervju za posao, bez prethodnog iskustva u ovoj delatnosti, pa čak i bez radne biografije. Ove poslove najčešće prihvataju studenti ili migranti. Kada budu primljeni, oni dobijaju šestočasovnu obuku i odmah počinju da rade. Međutim, čak ni to nije dovoljno da ovaj hotel radi punim kapacitetom. Zato je smanjio obim usluga koje pruža svojim gostima jer – jednostavno nema ko da ih pruža.

Manjak kadrova najizraženiji je u Španiji i Portugalu, gde je pre pandemije turizam doprinosio nacionalnoj ekonomiji sa 13, odnosno 15 odsto. Tamošnji hoteli su zbog svega navedenog počeli da nude veće plate, besplatan smeštaj i mnoge beneficije, poput bonusa, koje ranije nisu davali zaposlenima. Hotelski lanac Melia je, primera radi, zaposlene počeo da smešta u hotelske sobe, koje je ranije čuvao isključivo za goste, jer su mu donosile zaradu.

Slična je situacija i u ostalim ugostiteljskim delatnostima. Mnogi barovi i kafići u ovim zemljama rade ograničeno, iz istog razloga. Neki od njih su otvoreni jedino vikendom jer je tada studentima potreban keš i jer tada studenti imaju vremena da rade.

Zato su u prvom kvartalu ove godine u Španiji restorani i barovi povećali plate zaposlenima u proseku za 60 odsto. U Portugalu se pak očekuje da će zarade u restoranima rasti za sedam odsto godišnje.

Brojke kažu da španskim vlasnicima ugostiteljskih objekata nedostaje 200.000 radnika a portugalskim hotelima bar još 15.000, kako bi mogli da izađu u susret potrebama gostiju, i to sada kada još nisu potpuno popunjeni. A kako će funkcionisati u jeku sezone, to niko ne zna.

Slična je situacija i u našim hotelima, i što se tiče nedostatka osoblja i potplaćenosti.

Foto: Pixabay

Чланак Evropski ugostitelji i hotelijeri na sve načine pokušavaju da dođu do radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oglasi za radnike u fabrikama u Češkoj i Slovačkoj, za sve vrste majstora u Austriji i Nemačkoj su aktuelni tokom cele godine, ali trenutno su najtraženiji, sa ili bez iskustva, konobari, kuvari, sobarice, pomoćnici u kuhinji, hostese, pica-majstori i razna druga zanimanja.

Najviše radnika traže hoteli iz Hrvatske gde tradicionalno leti odlaze ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Albanije, ali ove godine ima čak i Filipinaca i Nepalaca.

Prema oglasima agencija za zapošljavanje kuvari u zavisnosti od iskustva i hotela u kom će raditi mogu mesečno da zarade od 1.350 do 2.250 evra, pica-majstori 1.500 do 2.000 evra, pomoćni radnici u kuhinji od 600 do 1.200 evra, konobari do 1.300 evra, recepcionari do 1.400 evra, gril-majstori do 2.000 evra, a traže se i prodavci ili prodavačice, sobarice koje mogu da zarade i do 1.000 evra, portiri, voditelji domaćinstva koji primaju i ispraćaju goste…

Osim toga pored neto plate obezbeđen je sad već obavezno smeštaj, pošto je na jadranskom primorju, a posebno u Dubrovniku najam soba preskup, a najčešće se može računati i na dva obroka.

Nešto manja je tražnja za radnicima u Crnoj Gori, a oglasa ima raznih. Optimistični traže kuvara sa najmanje pet godina iskustva i nude platu od 1.000 do 1.200 evra. Drugi nude do 1.800 evra za kuvara, 500 do 1.000 evra za pomoćnika u kuhinji. Naravno uz smeštaj i hranu.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko se može zaraditi na sezonskim poslovima u našem okruženju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Danas je industrija ispunjena procesima koji oduzimaju mnogo vremena i koji često ne ispunjavaju očekivanja zahtevnih gostiju koji traže besprekornu interakciju u svim aspektima njihovog hotelskog iskustva. Projektovano na način da pruži glatko iskustvo od trenutka kada gost kroči u Jumeirah hotel ili odmaralište, partnerstvo sa Incodeom će se direktno pozabaviti ovim izazovom upotrebom napredne digitalne i biometrijske tehnologije. U skladu sa najboljom praksom koja osigurava privatnost i bezbednost, sistem koristi identitet gosta za prilagođavanje i kreiranje zaista personalizovanih iskustava, kako u ugostiteljskom objektu, tako i van njega.

„Vreme je dragoceno za naše goste i zato stalno tražimo načine da njihovo iskustvo učinimo što je moguće besprekornijim, kako bi maksimalno iskoristili svoje vreme sa voljenim osobama“, prokomentarisao je Pedro Deakin, potpredsednik brenda i dizajna u Jumeirah grupi. „Uz pomoć našeg novog partnerstva sa Incodeom, iskoristićemo mogućnosti ličnog prepoznavanja i povezivanja sistema tako da naši interni sistemi mogu intuitivno da prilagode iskustvo gostiju na osnovu ponašanja prilikom kupovine i sačuvanih ličnih preferencija, na taj način izgrađujući poverenje i jačajući veze.

Dve kompanije dele viziju da prodrmaju današnje iskustvo gostoprimstva, gde tradicionalna nepovezana iskustva ostaju iza nas. Najvažnije karakteristike partnerstva uključuju:

• Transparentna identifikacija gosta: Za svega nekoliko sekundi, čak i pre dolaska, jedini potpuno automatizovani mehanizam za verifikaciju identiteta u industriji potvrđuje identitet gosta i povezuje nju ili njega sa Jumeirah One nalogom. Ovo omogućava gostima da se identifikuju onda kada to njima odgovara i odmah po dolasku ih uvodi u magično, personalizovano iskustvo.
• Automatsko kreiranje digitalnog ID-a: Digitalni profil svakog gosta se automatski kreira iz postojećih ID-ova i izvora plaćanja. Identitet gostiju postaje osnova za prilagođavanje svake interakcije, u objektu i van njega.
• Integrisano iskustvo: Gosti su u prilici da koriste svoj najjedinstveniji atribut – svoje lice – da u potpunosti upravljaju svojim iskustvom. Od rezervacije na Jumeirah.com, do pristupa digitalnom ključu i naručivanja pogodnosti i usluga u sobi, putovanje usredsređeno na identitet se pretvara u najtransparentnije iskustvo u industriji; a sve to istovremeno osigurava da privatnost i bezbednost ostanu najvažniji.
• Beskontaktna plaćanja: Koristeći biometriju, gosti plaćaju bilo koju uslugu bez potrebe za fizičkom platnom karticom.

Чланак Jumeirah Group i Incode će kreirati personalizovano iskustvo za goste hotela се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rečima zamenika gradonačelnika, prestonica će se ovim potezom odreći dela svoje zarade u visini od oko 350 hiljada evra.

“Umanjenje od pedeset odsto zakupa odnosi se na period decembar 2020. – januar 2021. Slično je bilo i tokom proleća kada smo omogućili da se sa pedeset odsto zakup plati do kraja ove godine ili na 12 rata tokom čitave sledeće godine”, rekao je Goran Vesić.

Da podsetimo, ugostiteljstvo je jedan od sektora najteže pogođenih korona-krizom, a lošije poslovanje kafića, klubova i restorana negativno je delovalo i na poslovanje drugih sektora, poput proizvodnje pića.

Izvor: Beoinfo

Foto: Mammiya, Pixabay

Чланак Grad Beograd ugostiteljima umanjio zakupninu za decembar i januar се појављује прво на Biznis i Finansije.

„UPS pozdravlja donošenje Uredbe o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća izazvanih pandemijom“, navodi UPS u pismu predsednici Vlade Ani Brnabić, ukazujući na primere na koje ovu uredbu treba proširiti.

Prema njihovom mišljenju iz Uredbe je „izostavljen deo ugostiteljske privrede kao što su subjekti koji se bave poslastičarskom delatnošću, igraonice i slični objekti koji nesporno svoje prihode ostvaruju od usluživanja hrane i pića“.

U toj kategoriji su i privredna društva koja imaju registrovanu delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata kao svoj ogranak.

Ukazuje se da je nesporno da su i jedna i druga grupa preduzeća deo ugostiteljstva jer su obuhvaćena Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Covid-19, koja predviđa zabranu rada svih ugostiteljskih objekata radnim danom posle 17 časova, kao i subotom i nedeljom.

Izvor: eKapija

Foto: stux, Pixabay

Чланак Unija poslodavaca Srbije traži pomoć države i za poslastičare, igraonice, restorane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne bude li nova vlada brzo reagovala i obezbedila dodatnu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, katanac će biti stavljen na brojne turističke agencije, hotele i restorane u Srbiji, a destine hiljada ljudi će ostati bez posla.

Ovakvo upozorenje je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) Georgi Genov uputio prvog dana posle parlamentarnih izbora, održanih 21. juna, ali nije uveren da je stiglo do onih koji će odlučivati o takvoj vrsti pomoći.

„Sada nemamo kome da se obratimo i u ‘stanju za plakanje’ čekamo da prođe leto, da bude formirana nova vlada i parlament, da vidimo da li će, poput drugih zemalja, i Srbija doneti poseban paket pomoći za turizam i ugostiteljstvo, koji su, kao i transport, najviše pogođeni pandemijom korona virusa. Mi skoro da i ne radimo, a moramo da plaćamo velike troškove, to stanje je neizdrživo“, rekao je Genov za „Biznis i finansije“.

U gradovima lošija situacija

U turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je angažovano u sezoni. Procene su da je od početka pandemije, odnosno od marta do kraja juna, bez posla ostalo njih 25 do 30 odsto. Od 386 hotela otvorena su 122, čija je popunjenost, bez Beograda, 22,3 odsto, a od beogradskih 115 hotela otvoreno je 46, sa popunjenošću od svega 12 odsto.

Bolja je situacija u banjama i planinskim centrima, pa su krajem juna hoteli u Vrujicima i Sokobanji bili popunjeni 88,5 odsto, u Vrnjačkoj Banji 67,3 odsto, a na Zlatiboru 47 odsto. Za period od 20. juna do 1. septembra ove godine rezervisano je nešto više od 30 odsto smeštajnih kapaciteta i ti podaci su veoma zabrinjavajući jer ta industrija, direktno ili indirektno, najviše utiče na poslovanje drugih firmi, od prevoznika do snabdevača hranom i opremom.

Otići će najbolji radnici, a nama će ostati problemi

„Najveći problem su hoteli u gradovima koji su skoro prazni a moraju da plaćaju porez na imovinu, dok oni koji čak i ne rade plaćaju naknadu za angažovanu struju. Stoga su naši predlozi novoj vladi da se ti troškovi ne plaćaju dok je ovakvo stanje, kao i da smanji PDV na hranu sa 12 na 10 odsto. Takođe, tražimo i da sezonski radnici u turizmu imaju ista zakonska prava kao i oni u poljoprivredi, kako bi mogli da ih angažujemo po danu i da budu prijavljeni“, rekao je Genev.

Njegova je procena da je do kraja juna gubitak u hotelijerstvu i ugostiteljstvu zbog toga što nisu prethodnih meseci imali goste kao u istom periodu prošle godine – oko 230 milona evra, a samo hotela 120 miliona.

„Najgore je što će, ako ovo stanje potraje, iz ove grane privrede otići najbolji radnici, koji su obučavani pet pa i desetak godina. Oni će najlakše naći nove poslove u drugim industrijama, a nama će za narednu godinu ostati problem“, ukazao je Genev.

Krediti da bi se iplaćivale plate – utopija

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić smatra da bi prva pomoć tom sektoru bila da država nastavi da uplaćuje minimalne zarade još tri do šest meseci, u zavisnosti od toga kada će pandemija biti okončana.

„Mi smo, možda pored BiH, jedina zemlja u Evropi koja nije dala dodatnu sektorsku pomoć za turističko-ugostiteljsku privredu koja je posle pojave pandemije prva bila na udaru a poslednja će izaći iz krize, kad pandemija prestane“, kazao je Seničić za „Biznis i finansije“.

On je istakao da su u velikim problemima turističke agencije, kao i agencije koje iznajmljuju vozila (rent a car) i vodiči koji do sada nisu dobili nikakvu vrstu pomoći.

„Očekivali smo da će država do Nove godine zaposlenima u ovom sektoru da isplaćuje bar 80 odsto bruto pate. Ako se to ne dogodi biće nemoguće raditi. I sada se jedan broj agencija odriče državne pomoći jer je uslov da ne otpuštaju radnike, što je za njih neizbežno“, rekao je Seničić i dodao da nije velika pomoć to što je država ponudila povoljne kredite za likvidnost.

Za turističke agencije su po njegovim rečima krediti koje bi uzimali da bi isplaćivali plate – „utopija“. Turističkim agencijama, kako je upozorio, rad otežavaju i tabloidi koji vode „antikampanju“ letovanju u inostranstvu i „izmišljaju“ da srpski turisti imaju probleme u letovalištima u Grčkoj.

Leto koje ne liči ni na jedno do sada

Popunjenost kapaciteta beogradskog hotela „Radison Collection“ je u junu bila 10 do 15 odsto i u njemu su boravili samo poslovni ljudi ili oni u tranzitu.

„Obzirom da smo veliki lanac hotela, za sada se nekako borimo sa minusom. Moraćemo da tražimo kredit Fonda za razvoj jer nismo otpustili nikog od 90 zaposlenih, a u nedostatku gostiju tražimo način da ih nekako uposlimo. Ne očekujemo da će se stanje popraviti do aprila iduće godine, ali se nadamo pomoći države na čija vrata mnogi kucaju, svi nešto hoće jer je mnogo gladnih usta, pa je pitanje šta ćemo moći da dobijemo“, rekao je za „Biznis i finansije“ direktor „Radisona“ Aleksandar Vasilijević.

Predstavnik novosadske turističke agencije „Kompas“ Boris Jeremić očekuje da će država za njihovih 27 zaposlenih isplatiti bar još tri minimalca, jer su za agenciju plate najveći trošak. Tome se nada i direktor kragujevačkog „Olimpik travela“ Branko Kovačević, koji mora da isplati 13 zaposlenih i kaže da je stanje tog dela privrede „katastrofično“.

„Ovo ne liči ni na jedno leto do sada. Imamo poneki aranžman za putovanja u inostranstvo, preživaljavamo od putovanja po Srbiji, ali ih je malo jer ljudi koriste svoje kuće van naselja i vikendice da odu na odmor. Grupna putovanja u inostranstvo su otkazana jer je problem ući u neku zemlju, a i propisi se tamo menjaju iz dana u dan. Ostaje samo da se nadamo da će pandemija proći što pre“, poručuje Kovačevič.

Marica Vuković

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixabay

Чланак Kritična situacija u domaćem turizmu i ugostiteljstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. SVEMIRSKI PROGRAMI MALIH DRŽAVA: Od šegrta do majstora
Ruanda, Bolivija, Ujedinjeni Arapski Emirati. Ove tri države, iako veoma različite u svakom pogledu, politički, ekonomski, kulturno i geografski, ipak imaju nešto zajedničko – nacionalne svemirske agencije i aktivne svemirske programe.

10. STVARANJE NAJVEĆE ZONE SLOBODNE TRGOVINE U SVETU: Odloženo zbog korone
Primena Afričkog sporazuma o slobodnoj trgovini odložena je zbog širenja korona virusa bar do početka naredne godine. Reč je objedinjavanju tržišta koje je već nazvano „najveća zona slobodne trgovine u svetu“, iako je njegova ukupna vrednost od 3.400 milijardi dolara još uvek niža od BDP-a Nemačke, a broj stanovnika od 1,2 milijarde ljudi manji nego u Kini. Dok jedni veruju da će rastući „korona“ protekcionizam ne samo u Africi već i širom sveta potkopati ovaj sporazum, drugi smatraju da će sve manja pomoć sa strane naterati afričke države da se u nevolji ujedine.

12. KOLIKO SU KOMPANIJE U ŠPANIJI I ITALIJI SPREMNE ZA PANDEMIJSKI ŠOK: Opasnost od prezaduženosti
Uprkos ogromnim paketima pomoći, nelikvidnost preduzeća u Španiji će se ove i naredne godine povećati za 22% a u Italiji za 37% u poređenju sa 2019. godinom. Već sada je izvesno da će privredni oporavak biti dug i težak i da mnoge manje firme neće preživeti posledice pandemije. Rizici od rasta nenaplativih kredita su posebno izraženi u Italiji, zbog velikog broja „zombi“ firmi, pokazuje najnovija analiza kompanije Coface.

14. KONTEJNERSKI GIGANTI: Utakmica na kopnu za prevlast na moru
Godišnje svetom plovi preko 150 miliona kontejnera, u koje je upakovano 60% vrednosti svetske trgovine. Najveći prevoznik potiče iz male Danske, dok Istočna Azija prednjači po broju najvećih svetskih luka. Sve balkanske luke u svetskom pretovaru kontejnera učestvuju sa 1%, a luka Bar čini svega 0,6% pretovara balkanskih luka.

Biznis

18. KRITIČNA SITUACIJA U DOMAĆEM TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Više zaposlenih nego gostiju
U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta. Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.

20. NIKOLA MARAVIĆ, GLOBALNI DIREKTOR MARKETINGA ZA BREND KRONENBOURG 1664 BLANC, CARLSBERG: Naša velika prednost je u organskom rastu
U Beogradu je nedavno završeno snimanje globalne marketinške kampanje za brend Kronenbourg 1664 Blanc. Ovo pivo je na svetskom tržištu udvostručavalo svoj rast u prethodnih pet godina, a kriza ga nije zaustavila, što najbolje govori o njegovom potencijalu za dalji razvoj, kaže Nikola Maravić, globalni direktor marketinga za ovaj brend u kompaniji Carlsberg.

22. STRUKTURA FINANSIRANJA DOMAĆE PRIVREDE: Dam ti robu na „dođem ti“
Iako je prethodne godine donekle poboljšana struktura finansiranja privrede, to nije znatnije umanjilo probleme sa likvidnošću. Podaci pokazuju da je zaduživanje bilo veće od rasta kapitala i da se preduzeća i dalje najviše finansiraju preko dobavljača neredovnim izmirivanjem obaveza.

24. PAD PROFITABILNOSTI PRIVREDE U SRBIJI U 2019. GODINI: Manjina koja pada, guši većinu koja raste
Najveći razlog za pad ukupne profitabilnosti domaće privrede u prethodnoj godini je pad poslovnog dobitka. Iako je poslovna profitabilnost rasla u većini posmatranih sektora, među kojima prednjači građevinarstvo kao pokretač privrednog rasta cele Srbije, manjina u kojoj je zabeležen pad bitnije utiče na ukupne poslovne rezultate.

Finansije

28. NOVA KRIZA PRODUŽILA ROKOVE NAPLATE POTRAŽIVANJA: Na pomolu „siva“ jesen
Epidemija korona virusa je produžila rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem je što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a ako kriza potraje duže nego što se očekivalo biće ih mnogo više.

30. PORAST BEZGOTOVINSKIH PLAĆANJA U SRBIJI: Kartice uzvodno, keš nizvodno
Statistika o kretanju bezgotovinskih plaćanja u Srbiji tokom prethodne četiri godine ukazuje ne samo na porast broja transakcija, već i njihove vrednosti. Trenutno na domaćem kartičarskom tržištu inostrane kartice dominiraju u međunarodnim plaćanjima preko interneta, dok je Dina u prednosti u pogledu visine naknada za trgovce.

32. OSIGURANJE OD MENADŽERSKE ODGOVORNOSTI: Kako sačuvati direktorski ugled, ali i džep
Od svih odgovornosti direktora koje su normirane domaćom regulativom, najosetljivija za utvrđivanje u sudskoj praksi je povreda dužnosti pažnje. To će biti nepoznanica i u zemljama sa najuređenijim zakonodavstvom u slučajevima dokazivanja menadžerskih propusta tokom pandemije. U Srbiji je sve veća potražnja za polisama osiguranja od menadžerske odgovornosti, ali za razliku od EU gde se limiti pokrića kreću do više desetina miliona evra, kod nas najčešće iznose oko pet miliona evra.

34. NOVI INVESTITORI: Svaka igra, svaka dobija
Pandemija virusa Covid-19 dovela je i do zamrzavanja sportskih takmičenja pa su i kladioničari ostali bez materijala. Iz dosade, stotine hiljada uglavnom mladih i besposlenih Amerikanaca zamjenu je našlo u ulaganju u nasumične dionice kompanija. Za sada prolaze bolje od profesionalnih investitora, mimo svake logike.

Temat: Saradnja mladih u poljoprivredi

39. REGIONALNE RAZLIKE U PODMLAĐIVANJU SELA U SRBIJI: Budućnost izlazi na severu, a zalazi na jugu
Ako budućnost srpskog sela ostaje na mladima, koji bi trebalo da „podmlade“ poljoprivredu ne samo po godinama, već i po svom znanju i spremnosti da prihvate nove koncepte za delotvorniju proizvodnju – onda će ta budućnost po svoj prilici biti vrlo neravnomerno raspoređena. Isto onako kako se već decenijama širi polarizacija među regionima, koju je proizvela loša razvojna politika.

42. INOVATIVNA POLJOPRIVREDA: Deca savetuju roditelje
Novi koncepti obrade zemljišta, uzgajanja biljaka i životinja za mlade poljoprivrednike u Srbiji nisu tabu. Naprotiv, „pametno“ navodnjavanje, korišćenje organskih preparata za poljoprivredu, tehnološki napredna mehanizacija, pa čak i ideje poput specijalnog „hotela“ za kokoške – najveće pobornike imaju upravo među mladim vlasnicima seoskih imanja. Problem je u tome što je mladih još uvek suviše malo za „podmlađivanje“ cele industrije.

44. DOMAĆA IT REŠENJA ZA POLJOPRIVREDNIKE: Metar moga sela, računarska mreža cela
U Srbiji je sve više tehnoloških firmi u kojima stručnjaci, pretežno mladi, osmišljavaju digitalna rešenja za podršku poljoprivrednicima, a već ima i primera da se takve tehnologije razvijaju kroz saradnju nauke i domaćih IT kompanija. Njihov motiv da se okrenu modernizaciji ove tradicionalne delatnosti su očekivanja da će digitalizaciju najpre prihvatiti mladi poljoprivrednici i oni koji razmišljaju da to postanu. Bez mladih i digitalizacije, nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti, smatraju naši sagovornici.

46. KAKO DOMAĆI POLJOPRIVREDNICI PRIMENJUJU DIGITALNA REŠENJA: Dronovi i sateliti nad selima
Savremena tehnologija najpre je bila privilegija velikih proizvođača u Srbiji. Ali preciznost tokom setve i nege garantuje uštedu i do trideset odsto, gubici su manji i zbog blagovremenog otkrivanja bolesti useva, pa se ulaganja u digitalna rešenja isplate i onima koji imaju prosečne prihode.

48. ŽIVA KULTURNA BAŠTINA: Bogatstvo za koje još nije izmišljen metar
U vreme kada nas ubeđuju da sve ima svoju vrednost na tržištu, koliko košta nematerijalna baština ne možemo izmeriti jer još nije izmišljen metar za to. Autentična živa baština nije „brend“, već važan deo našeg kolektivnog identiteta. Nove tehnologije mogu biti od velike pomoći za očuvanje tog nasleđa, ali nisu one te koje „odlučuju“ kako ćemo se prema njemu odnositi. Za početak, da li smo spremni da selu vratimo dostojanstvo koje zaslužuje.

50. SELO JE OTAC GRADA: Beograd u opancima
Mnogi delovi današnjeg Beograda su još početkom prošlog veka bili sela. Žarkovo je tada imalo zaselak Čukaricu i mnogo izvora od kojih se jedan pojavljivao „samo pred rat“. Višnjica je bila znamenito mesto, poznato i kao „Mali Carigrad“, dok su Železnik zvali i „bugarski kraj“, jer je u njemu bilo mnogo doseljenika iz krajeva istočne Srbije prema granici sa Bugarskom.

52. SELO I PRESTIŽ: A što pa da ne dođu u Vrmdžu?
Vrmdža je danas prestižno selo u koje se doseljavaju kompozitori, programeri, diplomate iz srpskih, ali i svetskih gradova, i u koje se tokom poslednje decenije slilo preko milion evra ulaganja. Sve je počelo kada je predsednik seoske mesne zajednice napisao pismo zaposlenima u britanskoj ambasadi i pozvao ih u goste. Na novinarsko pitanje kako mu je to uopšte palo na pamet, rekao je: „A što pa da ne dođu u Vrmdžu?“

Intervju

56. VLADIMIR ĐURĐEVIĆ, KLIMATOLOG, INSTITUT ZA METEOROLOGIJU FIZIČKOG FAKULTETA: Umereni optimista
„Klimatske promene nisu samo još jedan problem za rešavanje, one traže da sve druge probleme rešavamo na drugačiji način“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević. Za sebe kaže da je umereni optimista, „jer modeli koje su uradili klimatolozi – a koji su veoma utemeljeni – pokazuju da još uvek imamo vremena da izbegnemo najgore scenarije ako sledimo preporuke iz Pariskog sporazuma. Taj put je jasno mapiran i uz dalji razvoj novih tehnologija možemo da idemo u dobrom pravcu, samo je pitanje volje da li ćemo to i uraditi“.

Skener

60. SPOROVOZNE ŽELEZNICE AMERIKE: „Sve to košta previše i traje predugo“
Odsustvo obimnog državnog ulaganja presudno je što najbogatija i tehnički najnaprednija zemlja sveta nema ni kilometar super brzih pruga, ali tome doprinose i razvijenost alternativnih načina prevoza i specifičan urbanizam.

62. TRŽIŠTE LULA PONOVO U USPONU: Porok sa stilom
Lule za pušenje duvana nisu, kako se na prvi pogled čini, postale tek relikt prošlosti, jer se i dalje proizvode u više od 70 zemalja sveta, među kojima je i Srbija. Mada nije poznato koliko se novca „vrti“ u ovom poslu, imajući u vidu da se masovno proizvode jeftine lule suveniri, ali i ručno rađeni unikati čija cena dostiže više desetina hiljada dolara, jasno je da nije reč o malim ciframa. Budući da sve više provejava uverenje da je „zdravije“ pušiti duvan iz lule nego cigarete, očekuje se da će i po tom osnovu lule vratiti deo nekadašnje popularnosti.

64. STARE POSLOVNE IDEJE U NOVOM ODELU: Hrana iz prikolice koja glumi kuhinju
U Sjedinjenim Američkim Državama raste broj kompanija koje ne proizvode hranu ali je dostavljaju, kao i onih koje pripremaju obroke ali u objektima koji ne ispunjavaju propisane zahteve da bi se mogli nazvati restoranima. Kompanija „Reef Technology“, na primer, instalira montažne objekte na prazna parkirališta, pretvarajući ih u sedište brojnih virtuelnih kuhinja. Zvuči komplikovano? Sačekajte tek da pročitate ko sve i na koji način učestvuje u ovakvim poslovnim poduhvatima.

Nove tehnologije

66. TRI REVOLUCIONARNE TEHNOLOGIJE ZA SMANJENJE UGLJEN-DIOKSIDA: Miriše na čistije
Posle prve faze dekarbonizacije teških industrija koja je prvenstveno bila usmerena na energetski sektor, druga je usredsređena na grejanje i transport. Budući da je reč o najvećim industrijskim zagađivačima, ova faza energetske tranzicije je mnogo zahtevnija. Ali i rešiva, veruju stručnjaci uzdajući se u tri tehnologije za koje smatraju da će izvesti „pročišćujuću revoluciju“ već tokom ove decenije.

Nauka

68. ZAŠTO LJUDI TEŠKO MENJAJU MIŠLJENJE: Razum pod bodljikavom žicom
Ljudi su stekli preimućstvo nad ostalim živim bićima zahvaljujući sposobnosti da uspostave i održe saradnju. Ali naša najveća prednost je i naša najveća slabost. Sklonost da uvažavamo samo informacije koje su u skladu sa našim uverenjima i iluzija da znamo i razumemo mnogo više nego što zaista znamo, takođe su posledica toga što je naš razum evoluirao u zajednici sa drugim ljudima.

Koktel

70. PRAISTORIJSKI STANOVNICI SVRLJIŠKOG KRAJA: Stanari hrastovih prašuma
Arheološki lokaliteti u Svrljiškoj oblasti i dalje su malo istraženi, a dosadašnji nalazi ukazuju da su prvi ljudi na ovoj teritoriji živeli pre sto hiljada godina. Najbolje je istražena Prekonoška pećina, u kojoj su pored ostataka pećinskih lavova, hijena i drugih životinja, pronađene i ljudske alatke iz tog perioda. Ova pećina je jedinstvena po tome što su je ljudi nastanjivali i u vreme kada su u susednim područjima uveliko nicala naselja. Na pitanje zašto, još nema pouzdanog odgovora.

72. NADIMCI KAO DEO KULTURNOG IDENTITETA: Čuvaj se Stoleta Prevare
U selima u Srbiji, nadimci se obično daju još u ranom detinjstvu, ostaju za ceo život, a neretko i posle smrti onoga ko je nadimak nosio, pa se čak upisuju i na spomenike. U gradovima, nadimci traju kraće jer ih ljudi uglavnom dobijaju u grupi sa kojom su trenutno povezani i upućuju na specifičnosti urbane kulture. Na primer, Maka Petosobna ima petosoban stan, a Stole Prevara je neko kome nikako ne bi trebalo pozajmljivati novac

74. NATPROSEČNO USPEŠNI – ODNOS TALENTA I RADA: Pravilo „deset hiljada sati“
Šta izdvaja one koji su napravili vrhunske karijere u poređenju sa drugima, takođe talentovanim i vrednim? Decenijska istraživanja su pokazala da je natprosečno uspešnima zajedničko nešto što je postalo poznato kao „pravilo deset hiljada sati“. Oni su još od najranije mladosti radili ne mnogo, već mnogo, mnogo više od drugih talentovanih vršnjaka. Ovo pravilo važi čak i za rok muziku, koja se u javnosti doživljava kao sve suprotno samodisciplini i mukotrpnom radu. Tako su „Bitlsi“, najuspešnija rok grupa svih vremena, pre nego što su se proslavili svirali više sati nego većina današnjih bendova u celoj svojoj karijeri.

Komunikacije

76. RADIO O KOJEM SE NIŠTA NE ZNA: Ko to tamo krči?
Ako ste se zasitili teorija zavere o 5G mreži i želite da probate nešto klasično ali sa stilom, poslušajte „Zujalicu“. To je radio koji već skoro pola veka emituje samo krčanje, pištanje, tu i tamo neki vrisak, brojeve, muška i ženska imena i nepovezane reči. Ne zna se ko je vlasnik ove radio stanice, odakle se ona emituje, a najmanje čemu služi i kome je namenjena. Baš zato ima na hiljade slušalaca, predvođenih radio-amaterima, koji su ubeđeni da su otkrili šta ustvari ovaj program prikriva.

Reprint

78. DŽESI OVENS – IZMEĐU NEMAČKOG NACIZMA I AMERIČKOG RASIZMA: Čoveka koji je ponizio Hitlera, ponizio je američki predsednik
Iako je Džesi Ovens ostao upamćen kao crnački atletičar koji je svojim neverovatnim sportskim podvizima na Olimpijskim igrama u Berlinu ponizio Hitlera, film „Race“ o životu čuvenog sportiste ne govori o nacističkom, već o američkom rasizmu. Ovensu su odali priznanje mnogi Nemci, a neki su čak i doprineli njegovim pobedama. Ali kada se vratio u SAD kao nacionalni heroj, tadašnji predsednik Ruzvelt mu nije poslao ni telegram, a na proslavu organizovanu u njegovu čast morao je da uđe na zadnja vrata i liftom za poslugu. Čini se da tek nakon hladnokrvnog policijskog ubistva Dordža Flojda u SAD, napokon sazreva svest da je rasizam u prvom redu problem belaca, koji su najprozvaniji da se s njim obračunaju.

Vremeplov

80. ULOGA VINA U RAZVOJU SRPSKE DRŽAVE: Ja tebi burence bermeta „uz diškreciju“, ti meni privilegije
Vinogradarstvo je u razvoju srpske države imalo i političku ulogu. Nemanjići su, u savezništvu sa sveštenstvom i monasima, koristili vino i kao „višu silu“ za uterivanje hrišćanstva među podanike odane paganstvu. Kada je pod turskom vladavinom vino krenulo zajedno sa srpskim narodom u izbeglištvo ka severu, a kasnije Banat i Srem pripojeni Habzburškoj monarhiji, karlovački mitropoliti su često uticajnim ljudima u Beču poklanjali „uz diškreciju“ burad bermeta, kako bi isposlovali privilegije za srpsko stanovništvo.

Чланак Biznis & finansije 175/176: Saradnja mladih u poljoprivredi – Grad u selu, selo u gradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kriterijume za kredite, preko PKS, predložili su predstavnici privrede i dostavili nadležnim ministarstvima.⠀
⠀
Predviđeni su krediti do pet godina koji uključuju grejs period do dve godine i rok otplate do tri godine. Kamatna stopa je jedan odsto na godišnjem nivou, a sredstva se odobravaju i vraćaju u dinarima.⠀
⠀
Maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica je do 20 miliona dinara, što je udvostručen iznos, za mala preduzeća do 80 miliona dinara, a za srednje firme do 180 miliona dinara, rekao je Siniša Mali, ministar finansija.⠀

Izvor: PKS
Foto: geralt, Pixabay

Чланак Nove mere podrške za najugroženije sektore privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.