Volmart je nedavno objavio rezultate bihejvioralne studije u kojoj je učestvovalo 689.693 njegovih mušterija. Cilj je bio podstaći ih da se vakcinišu protiv sezonskog gripa. Autori studije su koristili 22 načina za podsećanje populacije na važnost imunizacije.

Kao najbolji metod pokazao se princip “upornog ubeđivanja na prijateljskoj osnovi”. Konkretnije, apoteke koje su slale poruke nisu ljudima govorile šta treba da rade. One su ih, uz dužno poštovanje, “nežno podsećale” da u lokalnoj apoteci postoji vakcina koja čeka baš na njih. To nežno podsećanje uključivalo je dve poruke u razmaku od tri dana, ako slučajno potencijalne mušterije zaborave na prvu. U drugoj poruci bi pisalo da vakcina i dalje čeka na njih.

Ovo bi se, kažu naučnici, moglo primeniti i u kampanji za imunizaciju protiv Kovida-19.

Izvor: Market Watch

Foto: Pixabay

Чланак Kako nagovoriti ljude da se vakcinišu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se u Evropi nevakcinisani bune zato što im se smanjuje broj mesta koje mogu da posećuju bez dokaza da su negativni na korona virus, u azijskoj ostrvskoj zemlji oni više maltene da ne mogu da izađu ni na ulicu.

Naime, filipinske vlasti su pooštrile odredbe o ograničenju kretanja u Manili i još nekoliko provincija koje su žestoko pogođene novim talasom zaraze. Konkretnije, nevakcinisanima je zabranjeno da izlaze iz kuće, a ukoliko ih policijski službenik “uhvati” na javnom mestu on ima pravo da ih uhapsi.

Ovo znači da će veliki broj Filipinaca prinudno boraviti u svojim domovima, budući da je manje od polovine populacije u toj zemlji, koja broji 100 miliona građana, kompletno vakcinisano.

Foto: Pixabay

Чланак Filipini: Nevakcinisanima zabranjen izlazak iz kuće pod pretnjom hapšenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na uvođenje obavezne vakcinacije prva se odlučila Austrija u kojoj nova pravila stupaju na snagu prvog februara naredne godine. Navodno i Italija i još neke evropske zemlje razmatraju uvođenje obavezne vakcinacije.

Ali, ne bi bilo loše prethodno definisati šta znači biti “potpuno vakcinisan”, odnosno ko se može smatrati bezbednim i kome ne bi trebalo ubuduće ograničavati kretanje? Britanski premijer Boris Džonson tvrdi da za taj status više nisu dovoljne dve doze, i da ukoliko narod želi da se ukinu sva ograničenja treba tri puta da se vakciniše.

I u ostatku Starog kontinenta se sve više priča o neophodnosti obnavljanja antitela na ovaj način, i mnoge zemlje su započele distribuciju treće doze vakcine. Međutim, za sada je samo 3,7 odsto kontinenta nju zaista i primilo. Najviše vakcinisanih trećom dozom ima Island, gde je svaki peti građanin primio ovu vakcinu tri puta.
Slede ga Mađarska i Srbija, u kojima je od 100 stanovnika 14 i 16 respektivno, primilo treću dozu.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Чланак Ko se može smatrati potpuno vakcinisanim – oni koji su primili dve ili tri doze? се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Nismo uspeli da dostignemo dovoljan broj vakcinisanih. Poslednje preduzete mere povećale su broj vakcinisanih ali nedovoljno. Dugo je stav da obavezna vakcinacija u Austriji nije neophodna, ali moramo da se suočimo sa realnošću”, kazao je Šalenberg.

Austrija će, takođe, od ponedeljka uvesti karantin u celoj zemlji, koji će trajati najviše 20 dana.

Austrija beleži 15.000 novozaraženih u četvrtak, što je skok u odnosu na oko 11.000 novih zaraženih ranije ove nedelje.

Stopa vakcinacije u zemlji ispod proseka EU i iznosi 63 odsto stanovnika.

Izvor: Bizlife

Foto: Pixabay

Чланак Austrija će biti prva zemlja u Evropi koja će od februara uvesti obaveznu vakcinaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

U protekla dva meseca novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) su poslali 79 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja – Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, institutima, bolnicama i zavodima za javno zdravlje u Srbiji. Pitali su da li su hospitalizovani i umrli kovid pacijenti bili vakcinisani i ako da, kojom vakcinom. Reč je, između ostalog, o bolnicama koje su na spisku Batuta jer poseduju respiratore za lečenje najugroženijih.

Ove informacije je dostavila 21 institucija, dok ostali nisu odgovorili na zahteve ili su novinare CINS-a upućivali na druge. Podatke, između ostalog, nisu dobili od većih zdravstvenih centara u zemlji u kojima se leče i pacijenti oboleli od korone, poput KBC Bežanijska kosa, KBC Zvezdara, KC Vojvodina i KC Niš.

Šta kažu podaci koje su uspeli da prikupe?

Prema prispelim podacima u Srbiji je značajno veći broj hospitalizovanih i umrlih kovid pacijenata bio nevakcinisan.

Među onima koji su, uprkos vakcinaciji, bili na bolničkom lečenju ili su umrli zbog korone, najviše je onih koji su primili vakcinu kineskog proizvođača Sinofarm (Sinopharm). Kako je CINS ranije pisao, među dostupnim vakcinama je do 21. jula najviše iskorišćena upravo kineska i to 3,4 miliona doza.

Ustanove koje su vodile ovu vrstu evidencije to su činile na različite načine i u različitim periodima. Neki su imali detaljne podatke, odnosno koje vakcine su primili hospitalizovani i umrli, dok su drugi dostavili samo procente.

Zbog toga u nastavku predstavljajupodatke onako kako su ih dobili od različitih zdravstvenih ustanova.

Beograd, Klinika za infektivne i tropske bolesti

Klinika za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije od 9. septembra beleži da li su hospitalizovani kovid pacijenti vakcinisani ili ne. Na taj dan su, na zahtev Ministarstva zdravlja, uradili presek stanja. Tako je tog dana u Klinici bilo hospitalizovano 89 pacijenata od kojih je većina bila nevakcinisana. Od 9. do 15. septembra primljeno je još oko 50 kovid pacijenata, od kojih je više od polovine bilo vakcinisano, uglavnom Sinofarmom.

Bor

Opšta bolnica u Boru našla se početkom septembra u kovid sistemu, a od 9. septembra imaju podatke da li su im pacijenti vakcinisani. Podaci koje su dostavili CINS-u su šturi, ali pokazuju porast hospitalizovanih, većinom nevakcinisanih pacijenata.

U prvoj polovini septembra u ovoj bolnici preminula je jedna osoba, ali nije poznato da li je bila vakcinisana.

Valjevo

Kovid pacijenti leče se i u Opštoj bolnici Valjevo. Tamo je od početka godine do 24. oktobra ukupno hospitalizovano preko 2.000 ljudi. Od tog broja je preminulo oko 22%. Hospitalizovani i umrli su u najvećem broju bili nevakcinisani.

S druge strane, Zavodu za javno zdravlje Valjevo od početka godine do početka oktobra prijavljeno je 267 smrtnih ishoda obolelih od korone. Njih 10% je bilo vakcinisano, 67% nevakcinisano, dok za ostale nije poznat vakcinalni status, naveo je valjevski Zavod.

Vranje i Pčinjski okrug

Zbog korone je na lečenju u Opštoj bolnici Vranje od početka godine do polovine septembra bilo smešteno više od 1.800 ljudi. Većina je bila nevakcinisana, odnosno samo oko 100 osoba je primilo vakcinu protiv virusa i to uglavnom kinesku. U istom periodu od kovida je u bolnici umrlo preko 200 pacijenata. Skoro svi preminuli bili su nevakcinisani.

Podaci koje je CINS-u dostavio Zavod za javno zdravlje Vranje nešto su različiti, a pored tog grada obuhvataju i sve opštine Pčinjskog okruga. Prema njihovoj evidenciji, od početka godine do 24. oktobra u Vranju je od korone preminula 261 osoba, od čega oko 90% nevakcinisanih. Za to vreme je na teritoriji okruga od korone umrla 451 osoba. Nije bilo vakcinisano oko 400.

Među manjim brojem vakcinisanih koji su preminuli u Pčinjskom okrugu, jedna osoba je primila prvu dozu Astra Zeneke (AstraZeneca), jedna je bila vakcinisana Sputnjikom V (Sputnik V), dok su dva muškarca kao treću dozu nakon Sinofarma uzeli Fajzer (Pfizer). Ostali su se vakcinisali kineskom vakcinom, uglavnom u periodu januar – mart 2021.

„Prve preminule vakcinisane osobe u februaru su zapravo osobe koje su se i zarazile neposredno pre ili posle imunizacije drugom dozom“, stoji u odgovoru Zavoda za javno zdravlje Vranje.

Iz Zavoda ističu i da je najveći broj preminulih vakcinisanih osoba bio stariji od 70 godina i da je reč o osobama sa hroničnim pridruženim bolestima.

Zlatiborski okrug – Užice, Priboj, Prijepolje

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice, od početka godine do kraja jula u Zdravstvenom centru Užice, koji obuhvata bolnicu u Užicu, Priboju i Prijepolju, zbog korone je na bolničkom lečenju bilo smešteno nešto manje od 2.300 pacijenata. Od toga skoro 2.000 nije primilo vakcinu protiv virusa korona. Do kraja juna je u bolnicama u Zlatiborskom okrugu od korone preminulo 509 osoba. Gotovo svi su bili nevakcinisani, dok je 15 osoba, prosečne starosti 84 godine, bilo vakcinisano Sinofarmom.

Kladovo

Evidenciju je vodila i Opšta bolnica u Kladovu. Od početka godine do sredine septembra u toj zdravstvenoj ustanovi je zbog korone bilo smešteno nešto manje od 100 kovid pacijenata koji su uglavnom bili nevakcinisani. Za to vreme je usled obolevanja od korone preminulo 34 ljudi, od kojih većina takođe nije primila vakcinu.

Kruševac

U istom periodu je na lečenju zbog korone u Opštoj bolnici Kruševac ležalo 2.002 pacijenta, a iz bolnice objašnjavaju da je najveći broj sa teškom kliničkom slikom bio nevakcinisan.

Mačvanski okrug – Šabac i Loznica

Iako Opšta bolnica u Šapcu nije odgovorila na zahtev CINS-a, prema podacima šabačkog Zavoda za javno zdravlje u toj bolnici je od 18. avgusta do početka oktobra preminuo 51 pacijent. Većina je bila nevakcinisana. Zavod je dostavio podatke i za lozničku bolnicu. U istom periodu je u toj ustanovi preminulo 29 pacijenata, od kojih nije bilo vakcinisano 20.

Procentualni podatak CINS-u je dostavila i sama Opšta bolnica Loznica, ali za duži period. Oni su naveli da je u toku godine, a do 1. septembra, na kovid odeljenjima preminulo 244 ljudi. Kako kažu, među hospitalizovanima je bilo samo 10-20% vakcinisanih pacijenata.

Novi Pazar

Iz Opšte bolnice Novi Pazar za CINS navode da se od početka godine do sredine septembra u toj ustanovi među hospitalizovanima našlo od 85 do 90% nevakcinisanih.

Pančevo

Od početka godine do sredine septembra u Opštoj bolnici Pančevo na bolničkom lečenju bilo je nešto preko 1.400 ljudi obolelih od kovida. Međutim, podatke o vakcinaciji ovih pacijenata vode tek od marta. Tako je od tada do avgusta među hospitalizovanim 90% bilo nevakcinisano, dok je u septembru u toj bolnici zabeležen skok hospitalizacije vakcinisanih osoba – oko 30%.

„Kod većine pacijenata je prošlo više od šest meseci od druge doze imunizacije“, objašnjavaju iz pančevačke bolnice.

Prema njihovim podacima, od ukupnog broja preminulih oko 2,5% bile su osobe vakcinisane kineskim Sinofarmom i pretežno se radilo o starijim osobama sa komorbiditetima odnosno pridruženim bolestima.

Podsećamo, starije osobe i hronični bolesnici su pored zdravstvenih radnika prioritet kada je u pitanju davanje treće, tzv. buster doze vakcine. Kako je CINS već pisao, treća doza je uobičajena praksa u vakcinologiji i pojačava imunitet.

Požarevac

Procentualne podatke CINS je dobio i od Opšte bolnice Požarevac. Tako je od ukupnog broja pacijenata u toj bolnici od početka godine do 15. septembra bilo oko 75% nevakcinisanih osoba, dok je onih koji su primili vakcinu protiv korone bilo oko 25%. Od ukupnog broja preminulih u tom periodu više od 95% njih bilo je nevakcinisano.

Što se tiče tipova vakcina kojim su bili vakcinisani pacijenti, iz požarevačke bolnice navode samo da su bile prisutne sve vakcine koje su u to vreme bile dostupne u Srbiji.

Sombor

Opšta bolnica Dr Radivoj Simonović u Somboru od početka godine prati da li su njihovi kovid pacijenti vakcinisani ili ne. Tako su do sredine septembra zbog korone hospitalizovali nešto više od 800 pacijenata. Usled virusa u toj bolnici je preminulo 207 osoba. I među hospitalizovanima i među preminulima maltene svi su bili nevakcinisani.

Sremska Kamenica, Institut za plućne bolesti Vojvodine

Institut za plućne bolesti Vojvodine podatke o vakcinalnom statusu obolelih od korone sistematski prikuplja od 10. marta. U odgovoru CINS-u navode da zaključno sa sredinom septembra informacije imaju za skoro 400 pacijenata. Kao i u drugim zdravstvenim ustanovama, uglavnom je reč o nevakcinisanim osobama.

U ovu ustanovu su, objašnjavaju iz Instituta, u principu upućivani najteži pacijenti. Umrlo je 96 ljudi, od čega 80 nije primilo vakcinu. Ipak, iako su svi lečeni zbog posledica COVID-19, osnovni uzrok smrti nije kod svih virus, stoji u odgovoru Instituta. Pacijenti su potencijalno imali ozbiljne komorbiditete i pre infekcije virusom korona, poput dijabetesa, gojaznosti, hroničnih bolesti pluća i kardiovaskularnih bolesti: „Kod šest (od 80) nevakcinisanih pacijenata, koji su lečeni od COVID-a, osnovni uzrok smrti nije bila COVID infekcija“.

Ćuprija

Podaci iz Opšte bolnice Ćuprija pokazuju da zbog virusa korona na lečenju češće završavaju i umiru nevakcinisani. Naime, u tu ustanovu je od početka septembra do 25. oktobra zbog virusa bilo smešteno više od 400 pacijenta. Veći deo njih – 269 – bio je nevakcinisan. Nevakcinisani su brojniji i među umrlima u toj zdravstvenoj ustanovi. Tako od 58 preminulih, 40 nije primilo nijednu vakcinu.

Izvor: CINS

Foto: Pixabay

Чланак CINS objavio procenat vakcinisanih među hospitalizovanim i preminulim pacijentima iz različitih bolnica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako što se nisu opirali vakcinaciji pa je ova zemlja na imunizovala tri četvrtine ukupne populacije. Konkretnije, 95 odsto populacije starije od 50 godina je u potpunosti vakcinisano, dok je 86 odsto starijih od 12 godina primilo makar jednu dozu.

Poređenja radi, u našoj zemlji, koja je među prvima u Evropi započela vakcinaciju, sada je tek nešto više od 41 odsto populacije vakcinisano. Zašto Danci veruju vakcinama a mi ne?

Možda se odgovor na ovo pitanje krije u najvećem bihejvioralnom istraživanju vezanom za Kovid-19 koje je sprovedeno na 400.000 osoba u Danskoj i još sedam zemalja.

Tajna danskog uspeha

Istraživanje je pokazalo da su se Danci vakcinisali pre svega zato što veruju svom zdravstvenom sistemu i zvaničnicima. Preko 90 odsto građana ove zemlje naime gaji veliko poverenje u zdravstvene vlasti. To poverenje one su svojim radom u prethodnom periodu zaista i zaslužile, a tokom pandemije su ga svojski negovale tako što su jasno i transparentno komunicirale sa građanima. Lekari i zdravstveni zvaničnici su potpuno otvoreno govorili o vakcinama, pa čak i njihovim nuspojavama, i tako su samo produbili poverenje koje su građani već imali u njih.

U nastojanjima da se pojasni zašto je važna vakcinacija, bio je važan i njihov način komunikacije, odnosno staloženo baratanje činjenicama umesto konstantnog izazivanja konflikata. I narod se među sobom nije delio na vakcinisane i nevakcinisane, niti je bacana stigma na one koji se opiru vakcinaciji. Međutim, njih i nije bilo toliko mnogo da bi mogli ugroziti normalizaciju epidemiološke situacije. Poverenje naroda u zdravstvene vlasti i njihov savet da se treba vakcinisati je bilo ogromno, bez obzira na ideološku, starosnu ili neku drugu pripadnost građana.

Tome je pomogla i spremnost političara da “zavrnu rukav” ali i saradnja svih aktera na političkoj sceni, pa čak i žestoke opozicije, u borbi protiv opakog neprijatelja. Opozicioni političari se nisu bavili sitnim interesima i skupljali političke poene na kritici epidemiološke politike, već su nju istakli kao najviši cilj koji treba podržati.

Na kraju krajeva, ovo je postalo pitanje opšteg dobra, a ne komfornosti pojedinaca. Danci su osećali potrebu da pomognu svojoj zajednici da se što pre izbori sa pandemijom, a vakcinacija je bila jedno od najefikasnijih oružja u toj borbi.

Izvor: Vašington post

Foto: Pixabay

Чланак Kako je Danska vakcinisala svoje stanovništvo i vratila se u normalu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemci su ranije imali plaćeno ukoliko su morali da budu u karantinu kada se vrate iz inostranstva ili ukoliko su bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen koronavirusom.

Ministar zdravlja Nemačke Jens Špan je rekao da je ta odluka pravična i da će na snagu stupiti 1. novembra, te da svi koji žele imaju vremena da se vakcinišu.

Oni koji to ne budu želeli će morati da snose odgovornost i imaju finansijske troškove, rekao je Špan.

U Nemačkoj je do sada potpuno vakcinisano 63,4 odsto populacije. Tamošnja vlada je saopštila da je cilj da se imunizuje 75 odsto stanovništva kako bi se izbegao novi nagli porast broja zaraženih tokom zimskih meseci.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka će prestati da plaća bolovanje ljudima koji se nisu vakcinisali, a koji moraju u karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na kritike dela javnosti da je u pitanju ograničavanje slobode i ugrožavanje ljudskih prava, Bajden je odgovorio: “Ovde se ne radi o slobodi, već o zaštiti sebe i svog okruženja”, aludirajući na legislativu koja kaže da sloboda jedne jedinke ne sme ugrožavati drugu jedinku.

Kako bi proces vakcinacije bio što jednostavniji i pristupačan svima, američke vlasti će u posebnom zakonu posvećenom ovoj temi definisati obaveze poslodavaca i radnika. On će se baviti i dilemama koje brinu mnoge radno angažovane Amerikance, poput one kako dobiti slobodan dan radi vakcinisanja ili kako nadoknaditi gubitak zbog bolovanja ukoliko se jave nuspojave vakcine i zaposleni bude primoran da provede nekoliko dana kod kuće. Pomenuti zakon će naime obavezivati poslodavce da svojim zaposlenima obezbede plaćeno odsustvo za ove potrebe.

Kao i svaki zakon, i ovaj propisuje određene sankcije. Kazne za poslodavce koji se ne budu pridržavali ovih pravila mogu dostići i do nekoliko hiljada dolara po svakom pojedinačnom slučaju.

Cilj nove regulative je da se bar dve trećine zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama vakciniše.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак SAD uvode obavezno vakcinisanje za zaposlene u velikim kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do falsifikovanih dokumenata ove vrste može se doći na raznim delovima interneta, po pravilu manje poznatim ili bolje zaštićenim od upada treće strane u prepisku. Primera radi, preko platforme Telegram može se kupiti lažni “zeleni sertifikat” za otprilike 100 evra. Ovakvi sertifikati obično su urađeni u Fotošopu ili nekom sličnom programu, a njihova cena varira u zavisnosti od kvaliteta izrade.

Policajci koji se bave visokotehnološkim kriminalom kažu da ih najviše kupuju nevakcinisani i oni koji su primili tek jednu dozu vakcine, kako bi mogli i dalje da posećuju svoje omiljene kafiće, koncerte i druge objekte koji zahtevaju obavezan dokaz o imunizaciji.

Međutim, ako ste obezbeđenje nekog objekta ili policajac neće vam biti teško da otkrijete lažni “zeleni sertifikat”, čak i da je njegovoj izradi posvećena maksimalna pažnja. Naime, QR kod koji se nalazi na ovim dokumentima veoma je teško falsifikovati. On se sastoji od kompjuterski generisanih informacija koje za svaki kod posebno njegovu potvrđuju autentičnost. Gotovo da je nemoguće falsifikovati te informacije.

Osim toga, u mnogim zemljama se koristi i aplikacija pomoću koje je moguće uporediti informaciju sa priloženog QR koda sa podacima iz nacionalne baze vakcinisanih. Zato je postalo teže ući u kafić u sopstvenoj zemlji sa lažnim “zelenim sertifikatom” nego preći neku državnu granicu, jer graničari ne mogu pristupiti tim podacima za sve putnike.

Izvor: Euronews.com

Foto: Pixabay

Чланак Raste prodaja lažnih „zelenih sertifikata“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Juče je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo da se prijavljivanje stranih turista za vakcinaciju u Srbiji može vršiti na delu njegovog portala pod imenom e-Turista.

Da podsetimo, od oktobra prošle godine e-Turista služi za prijavljivanje boravka domaćih i stranih turista bez komplikovanih administrativnih procedura. Kreiran je kako bi se smanjila siva ekonomija koja je ranije bila veoma izražena u ovoj delatnosti.

Foto: Pixabay

Чланак Prijavljivanje stranih gostiju za vakcinaciju moguće preko e-Turiste се појављује прво на Biznis i Finansije.