Iza ovog “non-pejpera” stoje Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka, Grčka, Italija i Slovačka. Ove države se zalažu da se Zapadnom Balkanu pruži puna podrška na putu pridruživanja Uniji.

U pomenutom dokumentu se ističe kako je ovaj region izložen raznim uticajima sa strane, uključujući zloćudan uticaj trećih zemalja, ilegalnu imigraciju i hibridne pretnje, zbog čega je potrebno uskladiti zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i tešnje raditi na usklađivanju njegovih stajališta sa EU standardima.

Grupa od sedam zemalja poziva da se osnaži i ubrza pristupni proces, a pored toga i apeluje na institucije EU da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja bi bila zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima.

Prema tom dokumentu, trebalo bi uspostaviti redovnu razmenu i stručne radionice o pitanjima ljudskih prava, pored tekućih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem poglavlja 23, sa akcentom na jačanje učešća u tematskim oblastima i programima EU. Takođe, trebalo bi više raditi na obukama mladih diplomata i državnih službenika u pogledu njihovog upoznavanja sa diplomatijom i institucijama Evropske unije.

Sedam članica EU napominje da je potrebno i ojačati redovne dijaloge na temu bezbednosti i odbrane, koje podrazumevaju procene izazova i potreba partnera. Dodaju da treba razvijati i dalje mere pomoći partnerima u okviru Evropskog mirovnog fonda za Svetsku banku, kao i podržati razvoj njihove sposobnosti u domenu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, pored ostlaog, i putem kurseva Evropskog koledža za bezbednost i odbranu.

Ceo tekst možete pročitati na Euraktivu

Foto: NoName_13, Pixabay

Чланак Novi „non-pejper“ za ubrzavanje pristupa Zapadnog Balkana EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Napokon smo shvatili da nije dovoljno da samo sedimo i čekamo da se naši prijatelji koji su izvan EU sami bore da nam se približe, već moramo i mi preduzeti nešto”, rekla je ona. To nešto će biti najavljeni plan koji bi trebalo da učvrsti regionalnu integraciju, da ubrza pravosudne i antikorupcijske reforme u zemljama kandidatima, kao i finansijski osnaži predpristupne fondove.

“Želimo da zemljama koje su kandidati za članstvo u EU unapred ponudimo neke prednosti tog članstva, kako bi lokalno stanovništvo shvatilo koje koristi može imati od njega”, kazala je Ursula fon der Lejen.

Ipak, to ne znači da balkanske zemlje ne treba i same da rade na unapređenju svoje situacije i uspešnom zatvaranju pregovaračkih poglavlja. Dug put je još pred većinom njih, ali sada će im se možda prelaženje tog puta više isplatiti.

Izvor: Politico

Foto: USA-Reiseblogger, Pixabay

Чланак Evropska komisija ima plan za brže učlanjenje Zapadnog Balkana u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je reč o bankarskom sektoru regiona, profesor Gros Pjetro očekuje da će uprkos aktuelnom kretanju nivoa kamatnih stopa širom Zapadnog Balkana u pokušaju obuzdavanja inflacije masa kredita i depozita nastaviti da raste, iako blažim tempom, uz očuvan kvalitet portfolija i nizak nivo nenaplativih plasmana. Profesor je istakao i važnost daljeg osnaživanja i razvoja regiona, te njegov potencijal za investiranje i sklapanje bilateralnih partnerstava.

Poslovno naučni forum Srbija-Italija, u organizaciji Privredne komore Srbije, uz podršku Italijanske agencije za trgovinu (ITA) i Ambasade Italije u Srbiji, bio je posvećen tehnološkim inovacijama, zelenoj energiji i energetskoj tranziciji, održivoj poljoprivredi, kao i tehnološkim inovacijama u sektoru poljoprivrede i infrastrukture, uz bilateralne razgovore srpskih i italijanskih privrednika.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Micheile Dot-com, Unsplash

Чланак „Ekonomski rast Zapadnog Balkana nadmašiće rast zapadnoevropskih zemalja“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U 2021. godini na ovaj način je ostvareno ukupno 143 miliona minuta odlaznih poziva, što je dvostruko više u odnosu na 2019, tvrdi Majlinda Bregu, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC).

Takođe, uskoro će biti formirane Savetodavna i Koordinaciona grupa kako bi se u budućnosti građanima regiona omogućili isti uslovi korišćenja mobilne telefonije kao građanima u EU.

Odobrena tri nova regionalna sporazuma

U Berlinu su prošle sedmice ministri inostranih poslova zemalja Zapadnog Balkana (ZB) odobrili tri regionalna sporazuma: o slobodi kretanja sa ličnim kartama, priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, stomatologa i arhitekata. Ministarski sastanak je organizovala nemačka vlada u okviru Berlinskog procesa.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: freestocks, Unsplash

Чланак Broj poziva u regionu porastao za 100 odsto posle ukidanja rominga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Termine „balkanizovati“ i „balkanizacija“ možemo da zahvalimo Englezima, koji su prema tvrdnjama američke profesorke antropologije Ešli Hamond, smislili ove nazive posle Prvog svetskog rata, kako bi označili sledeće: „Podeliti u manje, međusobno neprijateljske celine, sa manje ili više nazadnom populacijom, koja je ekonomski i finansijski slaba, gramziva, uplašena i koja neprestano biva plen i žrtva velikih sila i sopstvenih strasti za nasiljem“.

Posle krvavog rata među dotadašnjom braćom i raspada bivše SFRJ, naziv Balkan počinje da se izbegava po svaku cenu. Umesto ovog imena „koje sadži izrazito negativne konotacije“, počeo je da se upotrebljava geografski pojam Jugoistočna Evropa, koji je označavao prilično široko područje između Jadranskog i Crnog mora.

Ali ovaj pokušaj „civilizovanja balkanskih naroda“, makar pojmovno, nije završio slavno, pošto je antropolog Marija Todorova skrenula pažnju da su isti takav naziv koristili nacisti tokom Drugog svetskog rata, kako bi opisali jugoistočnu granicu svog „političkog projekta“. Da je Todorova ostala u rodnoj Bugarskoj, njenim opažanjima se verovatno ne bi pridavao veliki značaj, ali pošto predaje u SAD i postala je svetski priznata, onda je njeno mišljenje dobilo potpuno drugačiju težinu.

I tako se birokratija u EU nevoljno vratila imenu Balkan, ali sada u nešto drugačijoj varijanti i na suženom geografskom području. U upotrebu je ušao naziv Zapadni Balkan, što prema objašnjenju zvaničnika Unije označava „države Balkanskog poluostrva čije je spoljnopolitičko strateško opredeljenje učlanjenje u Evropsku uniju“. Sam pojam su osmislile i plasirale zvanične institucije Evropske unije, s ciljem da se istakne „zajednički put ovih država ka EU u procesu evrointegracija“.

Kada se ovako postave stvari, „stiče se utisak da je nekim zemljama evropejstvo unapred dato, dok druge moraju oko njega da se potrude, te shodno tome pristupna pravila igre određuju one prve“, komentariše američka profesorka Ešli Hamond. Tako u političkoj komunikaciji pojam Evrope i evropskih vrednosti počinje da se izjednačava isključivo sa Evropskom unijom, dok Zapadni Balkan ostaje „večiti evropski Drugi“, zaključuje antropolog Tanja Petrović, direktor Instituta za kulturu i pamćenje u Ljubljani. Ti drugi su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija bez Kosova i Kosovo samo za sebe.

Ne postoji Zapadni Balkanac

Kada je nevladina organizacija Građanske inicijative objavila 2019. godine rezultate svojih istraživanja o odnosu mladih prema ulasku Srbije u Evropsku uniju, podigla se velika bura u javnosti. Svega 11% ispitanika je izjavilo da je to jako važno za našu zemlju i buduće generacije, čak četvrtina je članstvo u EU ocenila kao potpuno nebitno za njihovu budućnost, dok su ostali odgovorili da ih to ne zanima.

Neki od komentara su glasili da nije ni čudo što mladi tako razmišljaju, kad srpski političari s jedne strane govore da delimo evropske vrednosti, a sa druge stalno ponavljaju da su naši pravi, najveći prijatelji negde drugde i da nas Evropska unija ucenjuje i obmanjuje. Drugi su isticali sasvim suprotno, da su zvaničnici Evropske unije ti koji danas govore jedno, a sutra nešto sasvim drugo. Ali šta god govorili, konstatuje se da nova uslovljavanja koja se postavljaju iz godine u godinu pokazuju da ne postoji istinska volja da Srbija postane deo te zajednice.

Novije istraživanje Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, objavljeno u „Etnološko-antropološkim sveskama“, imalo je nešto drugačiji cilj – da utvrdi kako studenti Beogradskog univerziteta tumače pojam Zapadni Balkan. Ispostavilo se da bez obzira na to šta ispitanici studiraju, da li su budući ekonomisti, tehnolozi ili programeri, odgovori su manje-više slični. Svode se na zaključak da je naziv Zapadni Balkan pojam koji je konstruisan u političke svrhe i veštački međusobno spaja, ali i odvaja ove države od drugih.

Svi ispitanici su upoznati sa ovim pojmom, za koji smatraju da može da se tumači na više načina: kao geografsko područje, potom kao skup zemalja koje pored prostora dele i sličan nivo privrednog i političkog razvoja, ali i kao teritorija onih država koje nisu članice EU. Pojedini ispitanici smatraju da ovaj naziv ima i simbolička značenja.

„Nastao je u svetlu antagonističkog odnosa ’Evrope’ prema ’Balkanu’, u svetlu podele mi/drugi. Balkan je ’drugi’ unutar samog evropskog kontinenta, razmeđa između Zapada i Istoka, nešto ’divlje, mistično, necivilizovano, nasilno’. Termin ’Zapadni Balkan’ koji se koristi od devedesetih godina, odnosi se na ’društveni ugovor’ kojim se balkanske zemlje koje su već ušle u EU – ili su pregovori u toku za ulazak – brišu iz ’necivilizovanog’ balkanskog svetonazora“, smatra K. L. (24 godine).

Akademci ocenjuju da su razlike između Balkana i Zapadnog Balkan te što je prvi geografski širi pojam, koji obuhvata više država, a drugi politički pojam za teritoriju na kojoj, između ostalog, „ima više dramatičnih događaja nego u ostalim zemljama Balkana“.

Nalazi pokazuju i da niko od ispitanika ne koristi pojam Zapadni Balkan kada se predstavlja strancima, niti ih je ikada iko drugi tako predstavio u stranom okruženju. U takvim situacijama, najčešće se koriste nacionalnom odrednicom i eventualno navedu grad iz koga potiču, naročito ako žive u Beogradu.

„Sve i da se učlanimo u EU, o nama će misliti isto što i sada“

Anketiranima je zajedničko i uverenje da nijedna država Zapadnog Balkana neće u skorijem periodu pristupiti EU. Deo ispitanika konstatuje da je i sama Evropska unija u krizi, te da je veliko pitanje da li će ta zajednica opstati i u kom obliku. Zanimljiva su i mišljenja da će pojam Zapadni Balkan nastaviti da postoji čak i u slučaju da zemlje koje su njime obuhvaćene jednog dana postanu članice Evropske unije.

„Čak i u slučaju da se sve države Zapadnog Balkana pridruže EU, taj pojam će postojati i dalje. Pre svega, zbog zajedničkih socio-geopolitičkih karakteristika. Malo je verovatno da ćemo ikada moći da poredimo Srbiju, Severnu Makedoniju ili Albaniju sa Nemačkom, Francuskom ili Luksemburgom i da ih posmatramo kao jednake članove ove zajednice, a još je manje verovatno da bi ijedna od ovih zemalja dozvolila da im ove države budu ravnopravni partneri“, ocenjuje K.M. (23 godine).

Pojedini akademci su dali i oštrije kvalifikacije: „S obzirom na to da je sam naziv Zapadni Balkan zapadna tvorevina nametnuta odozgo, koja bi trebalo da „evropeizuje’ ovo područje, koje se doživljava kao nekakvo mračno, necivilizovano mesto, mislim da će ovaj pojam opstati. Sve i da apsolutno svaka država Zapadnog Balkana pristupi EU, neće naziv Zapadni Balkan biti iskorenjen, niti će se o ovim država promeniti mišljenje“, tvrdi K. B. (24 godine).

Samo jedan ispitanik je izrazio suprotan stav. „Neće biti u upotrebi na zvaničnom nivou. Nekako mi je logično da ako je ceo Balkan u EU, šta će ti Zapadni“, smatra V. P. (23 godine).

Nalazi istraživanja upućuju da među studentima u Srbiji vlada ambivalentan stav prema Evropskoj uniji. S jedne strane, ona se doživljava kao politički akter koji se služi „mekom moći“ kako bi diktirao politička i ekonomska kretanja, a s druge kao tvorevina koja je u dubokoj političkoj i ekonomskoj krizi. Uočljivo je i da većina ispitanika ne idealizuje EU, kao što je to bio slučaj među stanovništvom zemalja Istočne Evrope na samim počecima reformi u njihovim zemljama. Naprotiv, većinski stav mladih u Srbiji prema Evropskoj uniji i evrointegracijama bi se najblaže mogao opisati kao kritički nastrojen, zaključuje se u istraživanju.

Zorica Žarković

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Intricate Explorer, Unsplash

Чланак Kako mladi u Srbiji tumače pojam Zapadni Balkan: Večiti „evropski Drugi“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o prvom paketu projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan koji je Komisija usvojila u oktobru 2020, navodi se i dodaje da ti projekti treba da donesu opipljive koristi za svih šest partnera u regionu.

Paket uključuje 1,1 milijardu EU grantova iz Instrumenta za pretpistupnu pomoć 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose članica EU i Norveške i povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija.

„Najavljeni paket biće usmeren kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)“, navela je Komisija.
U sektoru održivog transporta predviđa se izgradnja važnih putnih i železničkih veza u regionu uključujući koridore Mediteran, Istok-zapad i Rajna-Dunav, kao i železnički koridor između Skoplja i bugarske granice.

Ti projekti, ističe se, doprineće regionalnoj trgovini, smanjenju vremena putovanja i podstaći održiv ekonomski rast, kao i doneti velike koristi lokalnim građanima i kompanijama u regionu.

Kao projekat u fokusu navodi se rekonstrukcija 27 kilometara puta od Prištine do Merdara, za šta je odobrena investicija od 205 miliona evra. Reč je delu „Auto-puta mira“ koji povezuje Niš, Merdare i Prištinu.

Drugi projekat u fokusu je izgradnja završnog dela železničkog koridora između Kumanova i Bugarske sa investicijom od 412 miliona evra.

Razvoj obnovljivih izvora energije

U oblasti čiste energije predviđen je razvoj obnovljivih izvora energije a kao projekti u fokusu navedeni su izgradnja solarne elektrane u Abaniji i Transbalkanskog koridora za prenos struje.

Kod Transbalkanskog koridora za prenos struje predviđeno je da se investicija od 40,8 miliona evra upotrebi za izgradnju linije od 84 kilometra od Bajine bašte do BiH i Crne Gore, navodi se u dokumentu objavljenom uz saopštenje Komisije.

U oblasti životne sredine i borbe protiv promena klime radi se o projektima postrojenja za tretiranje otpadnih voda a navodi se Crna Gora i investicija od 76 miliona za izgradnju takvog kapaciteta u Podgorici.

Kod digitalne sfere radi se o projektima razvoja ruralne širokopojasne infrastrukture kako bi se širom Zapadnog Balkana svima obezbedio pristup internetu.

U fokusu je projekat u Srbiji pokrenut 2020. gde je programom od 105 miliona evra predviđeno otvaranje puta za brzi pristup internetu u školama i javnim ustanovama u slabo povezanim područjima.

Prvim paketom predviđena je, navodi se u pratećem dokumentu, i izgradnja nove zgrade univerzitetske dečije bolnice u Beogradu zahvaljujući investiciji od 116,5 miliona evra.

Evropska komisija je navela da će sprovođenje početi brzo posle potpisivanja sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama, što se očekuje tokom 2022. i 2023.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da će bolje i održivije povezivanje u regionu biti podsticaj za ekonomiju, voditi zelenoj i digitalnoj tranziciji i otvoriti mnoge mogućnosti za građane i kompanije na Zapadnom Balkanu i širom EU.

„Te investicije takođe će ubrzati integraciju regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom“, rekao je Varheji.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Investicioni paket od 3,2 milijarde evra za podršku Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drugim rečima, prošle godine je EIB investirala 560 miliona evra u mala i srednja preduzeća, pomažući im da se oporave, prilagode i nastave da otvaraju nova radna mesta. Pored toga, uložila je gotovo 200 miliona evra u razvoj digitalizacije i 1,7 milijardi evra za brži oporavak regiona od Kovida-19.

Banka EU uvela je i nove finansijske instrumente i proizvode, kao što su namenske kreditne linije za klimatske projekte kako bi se ubrzala dekarbonizacija preduzeća u regionu uvođenjem energetski efikasnih praksi.

„EIB je od 2009. do 2021. ukupno za Zapani Balkan izdvojila 9,3 milijardi evra i kroz pomoć malim i srednjim preduzećima podržala očuvanje 900.000 radnih mesta“, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za medije Lilyana Pavlova, zamenica predsednika ove banke. Tu praksu ova institucija će nastaviti i u budućnosti, uverava ona, sa velikim fokusom na razvoj održivog načina poslovanja i života.

Podrška za Srbiju

Srbija će, prema njenim rečima, od EU kroz IPA program dobiti grant od osam miliona evra kao podršku u zelenoj transformaciji svoje ekonomije. Našoj zemlji je potrebna pomoć u održivom razvoju gotovo svih delatnosti čiji je rezultat veliko zagađenje, ali i u unapređenju legislativnih standarda kako bi oni bili u skladu sa pravilima koja važe u Uniji.

EIB će nastaviti da radi i na unapređenju uslova za oporavak od korona-krize u ovom regionu, ali i pojačati lokalno prisustvo, pa će tako pored kancelarija u Beogradu, Sarajevu i Tirani, otvoriti jednu i u Skoplju. Toj potrebi će poslužiti i formiranje EIB Global-a, novog ogranka EIB-a osnovanog da bi se ubrzalo finansiranje izvan Evropske unije.

Našoj privredi će podršku nastaviti da pruža i Evropski investicioni fond (EIF) koji je do sada ponajviše kroz saradnju sa bankama pomagao malim i srednjim preduzećima da jednostavnije i povoljnije dođu do sredstava za unapređenje svog poslovanja. Ova podrška se ogleda u jeftinim kreditima – banke koje sarađuju sa EIF-om su ovim privatnim preduzećima nudile fleksibilnije kreditne linije sa manje strogim zahtevima za kolateral. To će i ubuduće biti praksa, kaže Pavlova.

Ona je najavila i novu kreditnu liniju koja će biti namenjena podsticanju zapošljavanja ranjivih grupa na tržištu rada, kao što su žene, pripadnici određenih etničkih manjina isl.

Foto: Pixabay

Чланак EIB će i ubuduće pomagati povoljno kreditiranje MSP sektora ali i zapošljavanje osoba iz ranjivih grupa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suprotno političarima, kriminal ne zna za ideologiju. Dok su zvanični odnosi između Turske i država Zapadnog Balkana kroz istoriju prolazili sva politička „godišnja doba“, nezvanično povezivanje kriminalaca preskakalo je sve prepreke. Tako su u vreme kada je Tito odbijao pozive Turske da SFRJ uđe u NATO pakt, socijalistički kriminalci učvršćivali svoje „diplomatske“ veze u Turskoj, posebno sedamdesetih godina prošlog veka.

U to vreme, ljudi iz ovog regiona, a najviše jugoslovenski Albanci sa Kosova i iz Makedonije, korišćeni su kao vozači ili kuriri za prenošenje droge i oružja iz Turske. Narkotici, pre svega heroin i morfijum, kao i oružje prepakivali su se na Balkanu, a jedna od glavnih ruta je išla upravo preko Jugoslavije za Italiju, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala pod nazivom „Transnacionalna hobotnica”, koji ispituje više od pola veka poslovanja kriminalnih grupa u Jugoistočnoj Evropi.

Kada su počeli ratovi na tlu bivše Jugoslavije, balkanskoj dijaspori od oko 1,8 miliona ljudi u Turskoj, pridružilo se na desetine hiljada izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika. Deo njih se naselio u siromašnim četvrtima turskih gradova, odakle su se povezali sa kurdskim dilerima na ulicama metropola, poput Istanbula i Izmira.

Tada su balkanski imigranti u Turskoj započeli „trgovinu koferima“ između Turske i svoje zemlje porekla. Kupovali su legalno dostupne proizvode po nižim cenama u Istanbulu i prodavali ih po višim cenama na balkanskim tržištima. Ovaj sitni šverc ubrzo su iskoristile turske i kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana za krijumčarenje cigareta i droge.

Umesto kofera počeli da se koriste kamioni, a Albanci su zbog veoma razvijene podzemne mreže u Zapadnoj Evropi, u to vreme postali ključni igrači duž celog „lanca vrednosti“, od otkupa ilegalne robe od turskih kriminalaca, do njenog prebacivanja i distribucije u zapadnim državama.

Privlačenje investicija i „investicija“

Liberalizacija turske politike devedesetih kako bi se privuklo što više stranih investicija, pogodovala je legalnoj, ali i ilegalnoj trgovini. Kriminalcima sa Zapadnog Balkana postalo je lakše da, predstavljajući se kao poslovni ljudi, putuju i trguju u Turskoj, pa čak i da dobiju turske pasoše i peru novac.

Naime, prema regulativi koja u Turskoj važi od 2018. godine, onaj ko donese 250.000 dolara u Tursku dobiće državljanstvo bez ikakvog ispitivanja izvora novca. Ova politika je privlačna ljudima sa nezakonitim primanjima, od kojih su neki kupili luksuzne nekretnine, naročito u Istanbulu i Izmiru, koji funkcionišu kao koordinacioni centri za regionalnu nelegalnu trgovinu, navodi se u izveštaju.

Prema aktuelnim propisima, građani svih država Zapadnog Balkana mogu da borave u Turskoj do 90 dana bez vize. Oni mogu da koriste svoje nacionalne lične karte, a njihovi pasoši u Turskoj važe pet godina čak i nakon njihovog isteka. Recipročno, turski državljani mogu da borave bez viza u državama Zapadnog Balkana 90 dana. Mnogi imigranti iz zemalja Zapadnog Balkana imaju dvostruko državljanstvo, što im omogućava da slobodno putuju između Turske i svoje zemlje porekla.

Tokom poslednjih 20 godina, došlo je i do ozbiljnog povećanja komercijalnih aktivnosti između Turske i ovog regiona, zahvaljujući nizu sporazuma koji su liberalizovali trgovinu. Neke kriminalne grupe na obe strane iskoristile su trgovinsku liberalizaciju tako što su otvorile fiktivne firme kojima pokrivaju velike pošiljke droge, cigareta i oružja.

Heroin u zamenu za ekstazi

Zahvaljujući „heroinskom bumu“ u Avganistanu u poslednjih 20 godina, značajno su profitirali i balkanski trgovci drogom. Turske i balkanske kriminalne organizacije prerađuju transportovani heroin da bi umanjile njegovu čistoću sa 70% na ispod 50% i tako povećale zaradu.

Posedovanje proizvodnih pogona, transportnih preduzeća i distributivnih lanaca u Evropi omogućilo je turskoj mafiji da dominira na evropskom tržištu heroina već decenijama. Procenjuje se da godišnji promet trgovine ilegalnim drogama u Turskoj iznosi oko 50 milijardi dolara godišnje, a ukupna bruto zarada trgovaca opijatima u Jugoistočnoj Evropi oko 1,7 milijardi dolara godišnje.

Istovremeno, rastuća tražnja za ekstazijem i sintetičkim drogama u Turskoj stvorila je prilike za kriminalce sa Zapadnog Balkana da te droge unesu iz Evrope u Tursku, u zamenu za heroin. Balkanski dileri uglavnom sklapaju heroinske poslove u Istanbulu, Izmiru, Tekirdagu, Jedrenama i, u manjoj meri, u Gaziantepu. Često razmenjuju stimulanse tipa amfetamina (ATS), ekstazi i skank dopremljen iz Evrope za heroin dopremljen iz Irana.

Pored toga, visoki porezi na cigarete u Turskoj doveli su do velike potražnje za mnogo jeftinijim švercovanim cigaretama koje se donose sa Balkana. Štaviše, poznavaoci ovog tržišta u Turskoj tvrde da su neke kriminalne grupe prešle sa ilegalne trgovine heroinom na šverc cigareta, zbog „povoljnijeg odnosa“ između zarade i rizika od zatvora.

Nedavni događaji nagoveštavaju da albanski krijumčari narkotika nastoje da zaobiđu turske dilere, uspostavljajući direktne veze sa iranskim dobavljačima heroina. S druge strane, čini se da iranske mreže pokušavaju da uspostave uporište na Zapadnom Balkanu, što bi prema autorima izveštaja moglo da ima veoma ozbiljne bezbednosne posledice.

Trenutno, trgovci heroinom koriste najmanje 18 različitih puteva od Turske do evropskih tržišta, a glavna čvorišta za dalju distribuciju su Holandija, Nemačka, Albanija i Moldavija.

Specijalizacija za krijumčarenje migranata

Primetno je i da od 2015. drastično raste krijumčarenje migranata preko Turske, gde je prošle godine boravilo oko četiri miliona izbeglica samo iz Sirije, od kojih mnogi žele da stignu u Evropsku uniju. Većina krijumčara ljudima stacionirana je u Istanbulu (21%) Izmiru (19%) i Ajdinu (17%), jer ova tri grada predstavljaju koordinacione i transportne centre za krijumčarenje migranata morskim i kopnenim putevima.

Preko Zapadnog Balkana vode tri glavne rute. Prve dve su stari kopneni putevi, od kojih jedan ide iz Turske, preko Grčke i Albanije do Italije, a drugi iz Turske, preko Bugarske, Srbije i BiH, do Slovenije i Austrije i dalje ka Zapadu. Treća trasa je nova i vodi delom kopnom, a delom morem od Turske, preko Grčke, Albanije, Crne Gore i BiH, do Hrvatske i Slovenije i potom u države Zapadne Evrope.

Na zapadnim granicama Turske, tamošnje krijumčarske mreže sarađuju sa arapskim, albanskim, grčkim i bugarskim kriminalcima koji zapošljavaju profesionalce specijalizovane za krivotvorenje pasoša, transport, prevođenje i imigracione propise u Moldaviji, Iraku, Siriji, Maroku, Albaniji, Grčkoj i Makedoniji, te za prevoz migranata i izbeglica u evropsko zaleđe. Cene koje plaćaju migranti kreću se između 3.000 i 8.000 evra za prevoz u šengenski prostor, pa sve do 30.000 dolara za put u SAD i Kanadu.

Krijumčari ljudi koriste postojeći labavi vizni i pasoški režim između Turske i zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Bosne i Hercegovine. Prema važećim propisima, turski državljani mogu da putuju u BiH sa ličnim kartama. Mnogi Sirijci i Iračani pribavili su turske lične karte na legalne i ilegalne načine. Neki od njih su već́ dobili tursko državljanstvo, zahvaljujući liberalnoj politici turske vlade u ovoj oblasti.

Ostali kupuju lične karte od kriminalnih mreža koje su specijalizovane za falsifikovanje dokumenata. Lična karta može da se dobije za oko 1.000 dolara na crnom tržištu. Primećeno je da imigranti sa validnim dokumentima putuju u BiH sa aerodroma u Istanbulu kao turisti, a zatim iz BiH pronalaze druge kanale za prelazak u Zapadnu Evropu.

Marina Vučetić

Biznis i finansije, broj 186, septembar 2021.

Foto: Pixabay

Чланак Tajna trgovina između Turske i Zapadnog Balkana: Na početku beše koferče се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tri zemlje koje imaju more – Hrvatska, Crna Gora i Albanija – zabeležile su veoma uspešnu turističku sezonu. Hrvatska je imala 4,3 miliona turističkih dolazaka i 30,7 miliona noćenja, što je 60 odsto više nego prošlog leta. Čak i u poređenju sa predpandemijskim sezonama, ova je bila više nego zadovoljavajuća za hrvatske ugostitelje. Prihodi od turizma su ovog jula i avgusta bili za 10 odsto veći nego u istom periodu 2019. godine.

Crna Gora je ovog leta bila preplavljena ne samo srpskim, nego i turistima iz ostalih delova sveta. U julu je 740.000 stranih turista ušlo u ovu zemlju, a u prve dve nedelje avgusta još 380.000, što je za pet odsto više nego 2019. godine.

Albanija, čiju obalu i pristupačne cene su mnogi iz okruženja otkrili tek ove godine, je takođe zabeležila veliki rast turističkih poseta i to uglavnom iz obližnjih zemalja – Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova. Procenjuje se da će njen prihod od turizma ove godine iznositi 1,7 milijardi evra.

Srbija, Severna Makedonija i Kosovo ne mogu da se takmiče sa primorskim letnjim destinacijama u privlačenju stranih turista, ali mogu u privlačenju svojih ljudi koji su otišli u inostranstvo „trbuhom za kruhom“.

Pomenute zemlje imaju ogromnu dijasporu koja se ovog leta odlučila da u rekordnim brojevima poseti svoju rodbinu u matičnoj zemlji. Sve to odrazilo se na rast njihovog BDP-a ali i na širenje korona virusa.

Posledice velikog priliva gostiju

Na početku letnje sezone sve ove zemlje bile su atraktivne, između ostalog, i zbog bolje epidemiološke slike nego u mnogim drugim evropskim državama, ali i zbog manje rigoroznih ograničenja za putovanja, pa i provod. To je bila njihova velika prednost u odnosu na ostale evropske turističke destinacije, koju su dobro iskoristile, i tako doprinele svojim budžetima.

Međutim, sreća zbog ekonomskog oporavka je bila kratkog veka. U drugoj polovini avgusta u svim ovim zemljama počeo je da raste broj zaraženih korona virusom. Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo imali su dramatičan skok novozaraženih ali i preminulih. Primera radi, Kosovo, teritorija sa 1,8 miliona stanovnika, je, čini se, najgore prošla budući da je beležila po 2.000 novih infekcija i 20 smrti na dnevnom nivou. Loša je bila situacija i u ostalim zemljama, osim u Hrvatskoj, gde je nešto sporije rastao broj zaraženih.

Posledice rekordnog broja posetilaca postale su mnogo izraženije već početkom septembra. Na Zapadnom Balkanu sada svaka zemlja beleži veliki broj novozaraženih, a na dnevnom nivou umire preko 100 ljudi od Kovida-19.

Izvor: Centraluropeantimes

Foto: Pixabay

Чланак Zapadni Balkan: Veliki broj zaraženih posledica rekordne turističke sezone се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do sada su troškovi rominga između država sa te teritorije bili veoma visoki pa su građani Zapadnog Balkana istu uslugu plaćali četiri puta više od građana EU.

Međutim, u aprilu 2019. godine potpisan je Sporazum o snižavanju cena rominga na Zapadnom Balkanu, kojim je predviđeno postepeno pojeftinjenje telefonskog i internet saobraćaja između Crne Gore, Srbije, Severne Makedonije, BiH i Albanije. Ono je sprovođeno u fazama, a poslednja faza trebalo bi da bude potpuno ukidanje rominga između ovih zemalja 1. jula 2021. godine.

„Naš naredni korak je snižavanje cena rominga između Zapadnog Balkana i EU, za šta će biti neophodna volja i predanost svih uključenih aktera, a posebno telekomunikacionih operatera, ali ne treba zaboraviti ni značaj druge strane – Evropske komisije, Generalne direkcije za komunikacione mreže, sadržaje i tehnologije i Generalne direkcije za susedstvo i pregovore o proširenju, kao i najviših zvaničnika iz regiona“, rekla je Bregu.

Foto: Pixabay

Чланак U 2021. će biti ukinut roming na Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.