Putin će dobiti izbore, ali će u narednih nekoliko godina doći do tranzicije i ta promena će biti miroljubivija nego što se sada misli“, predviđa Sergej Gurjev, uticajni ekonomista i željno viđeno lice u kremaljskim krugovima. Gurjev ne veruje da će Putin posle izbora biti zainteresovan da sprovede široke reforme, jer njemu to više nije u interesu. Obračun sa korupcijom bi, na primer, ugrozio njegovu moć.
Putin će možda otići s političke scene za četiri godine (dve godine pre isteka šestogodišnjeg mandata prim.prev). Prvo ćemo imati nove izbore za Dumu a potom i nove predsedničke izbore – predviđa Sergej Gurjev, rektor moskovskog Novog ekonomskog fakulteta i najpoznatiji ruski ekonomista liberalne škole, ili kako ga nazivaju Nil Ferguson Istočne Evrope, piše sajt BNE. „Ako se ne dogodi tranzicija (vlasti), imaćemo stagnaciju“.
To su zapanjujuće reči za nekoga ko je u srcu ruskog procesa reformi i kreće se u kremaljskim krugovima. Predsednički kandidat i ruski tajkun Mihail Prohorov i Aleksandar Vološin, siva eminencija Jeljcina i sadašnji kreator ruske reforme tržišta kapitala, tvrdi se, redovno traže njegove savete.
Izabran za jednog od „mladih svetskih lidera“ na Svetskom ekonomskom forumu 2006. godine, Gurjev je prevazišao sva očekivanja. Čest je panelista na prestižnim konferencijama, ima mesto u nizu vladinih komiteta na kojima se raspravlja o reformama. U timu sa investicionom bankom Renaissance Capital pokušava da obnovi Russia Economic Trends, koji je obeležio 90-te a predsedniku Dimitriju Medvedevu je nedavno pisao govor za poslednji ekonomski forum u Sank Petersburgu. Ticao se početka drugog talasa privatizacije u Rusiji.
Sve to doprinosi njegovoj ubeđenosti da bi Rusija mogla proći kroz ogromne političke promene i da će taj proces biti miran i pozitivan, i iznenađujući.
Paralelni izbori
Gurjev veruje da su protesti koji su otpočeli u decembru oslobodili nezaustavljivu silu. Ključno pitanje je međutim, kako će se taj proces odvijati.
Prvi test su, prirodno, predsednički izbori 4. marta. „Priča se da je Vladimir Putin spreman da napravi grešku i insistira da pobedi u prvom krugu“ kaže Gurjev, dok sedi u svojoj skromnoj kancelariji na fakultetu u južnom delu Moskve. On samo ponavlja ono što se govori na dosta mesta, da će sadašnji ruski premijer iskoristiti administrativnu moć koju ima da „pritisne“ izborni rezultat od preko 50% glasova koliko mu treba da bi izbegao drugi krug glasanja. „Ipak, čini se da on potcenjuje načine na koje svaka prevara može biti dokumentovana. Slede izbori za novu Dumu koji će omogućiti ulazak opozicije, koja može da pokrene istragu oko rezultata izbora, koja bi vodila do njihovog ponavljanja.“
Pitanje koje se postavlja je koliko elita u Kremlju, koja je Putinov najvažniji izborni reon, veruje da može da potisne opoziciju. Mnogi od njih glas naroda u Moskvi smatraju kao politički nevažno gunđanje razmažene srednje klase u prestonici i ubeđeni su da je „prava Rusija“ dovoljna da osigura potpunu pobedu Putina u prvom krugu (s malom pomoći kremaljske izborne mašine). Liberali smatraju da to nezadovoljstvo seže u dublje slojeve i šire je rasprostranjeno nego što su u Kremlju spremni da priznaju. Protesti su previše masovni i prekasno je da budu sprečeni – previše su dobro organizovani“, kaže Gurjev. „Policija neće pucati u demonstrante. Ako do toga dođe, oni znaju da će ih sledeća vlast izvesti na sud.“
Ne misli baš mnogo ljudi u Rusiji da će promene doći kroz ulične okršaje. Imajućii u vidu slučaj promene vlasti u Istočnoj Africi, ni Kremlj ni opozicija ne žele da vide krv. „Putin će dobiti izbore, ali će u narednih nekoliko godina doći do tranzicije i ta promena će biti miroljubivija nego što se sada misli,“ kaže Gurjev. „Nacionalistički elementi ne igraju onu ulogu koje smo se pribojavali i (opozicioni lider i bloger Aleksej) Navalni je bolji nego što smo mislili. On je mlad i neskusan, ali je vratio idealizam natrag u politiku“.
Kako će se ponašati opozicija posle martovskih izbora za sada nije sasvim jasno, isko su njeni lideri već zakazali velike demonstracije za 5. mart dan posle izbora na kojima će verovatno moći lako da se opipa raspoloženje masa. Gurjev predlaže da se održje „izbori u senci“ sa kompletnom kampanjom kandidatima i izborima on line. „To bi pomoglo opoziciji. Tada bi ljudi znali ko je opozicija i za šta se zalažu“. „Pretpostavimo da Navalni dobije 10 miliona glasova na alternativnim izborima prema Putinovih 50, ali da njegovi budu dati iskreno za razliku od Putinovih, to bi Navalniju dalo stvarnu političku moć’.
Daleko od masa
Alternativa promenama je stagnacija. Gurjev ne veruje da će Putin posle izbora biti zainteresovan da sprovede široke reforme, jer njemu to više nije u interesu. Obračun sa korupcijom bi, na primer, ugrozio njegovu moć.
Kao i mnogi drugi komentatori Gurjev je uveren da je Putin sve manje sposoban da oseti puls javnosti. „Putinov prvi mandat je bio veoma reformski, ali tada su cene goriva počele da rastu“ kaže Gurjev. „Na početku, vlada nije mogla da poveruje u svoju sreću, ali posle nekoliko godina, kad se ispostavilo da ce se te cene održati, vlada je prestala da sluša i počela da troši. Putin bi morao da se bori sa korupcijom, ali on to malo radi, jer bi time podrio svoju političku bazu. Ako sprovede radikalan plan privatizacije, odstraniće neke od osnovnih stožera svoje političke moći.“
Sadašnji premijer ima sve karte u svojim rukama i misli da će moći da umiri opoziciju time što će ruske resurse staviti u službu povećanja blagostanja običnog građanina. Ali Gurjev veruje da će ga problem korupcije pratiti kroz ceo sledeći mandat. „U globalu, najavljena ekonomska politika je na pravom tragu: deregulacija, ukidanje subvencija i privatizacija, sve su to odlične mere. Ali korupcija je toliko velika da će njene posledice progutati sve ostalo,“ kaže Gurjev. „To pitanje postaće veoma važno u godinama koje dolaze- ono će odrediti da li će Rusija biti potkopana ili spasena.“
To je rebus s kojim se suočava Putin: on mora da se bori sa korupcijom i izvuče ruku države iz ekonomije, ali ako to uradi, urušiće svoju moć. U međuvremenu, upozorava Gurjev, on neće moći da pronađe novu izlaznu strategiju, jer se raspoloženje masa suštinski promenilo. „Pred Putinom su veliki izazovi“,“ kaže Gurjev. „On zavisi od podrške ljudi, ali oni izgleda nisu više s njim zadovoljni. On može da potroši više novca na unutrašnjost Rusije, ali u Moskvi to više ne igra. On misli da ljudi treba da mu budu zahvalni što ih je učinio imućnim, ali ljudi to tako ne vide. To je nova realnost na koju on nije navikao.“
priredila: Tanja Jakobi