Home Tekstovi Velika evropska rasprodaja

Velika evropska rasprodaja

by bifadmin

Svi narodi u Evropi su u grozničavoj potrazi za brzim i inovativnim načinima izlaska iz dužničke krize. Nažalost, svi su pri tome imali istu ideju. Tom Bouden objašnjava, a Čarli Kuper izlaže anatomiju velike evropske rasprodaje.

Šta je zajedničko Rimu koji je 2020. Olimpijski grad, Portugalu i njihovom karnevalu na Veliki utorak, Grčkom suncu, irskoj proslavi nacionalnog praznika ‘Stud’ – sve sa uzgajalištima konja i hortikulturom, španskoj nacionalnoj lutriji i britanskim vazdušnim lukama? Odgovor: svi su na prodaju. Evropske vlade uskratile su novčanu podršku ovakvim stvarima kako bi, nakon deset godina života iznad svojih mogućnosti,  svoje javne finansije ponovo vratile u dobru formu.

Takve bi mere u nekim drugim vremenima i okolnostima prouzrokovale nekontrolisane napade panike. A danas, svi su ušli u ovakve finansijske kombinacije. Više bi nas iznenadilo ako Mario Monti ne bi opozvao italijansku „olimpijsku ponudu”, koja bi mogla da proguta 9.5 milijardi evra – novac koji njegova gotovo bankrotirana nacija nema.

Na delu je ne samo radikalno zatezanje kaiševa koje smo već navikli da gledamo. Znatan broj zemalja čini upravo istu stvar kao i Talijani – rasprodaja porodičnog srebra je u toku, a u čitavoj Evropi prodaje se državna imovina, pa to više nije nikakav presedan.Grčka je na Starom kontinentu verovatno najveći aukcionar, uz procenjenih 50 milijardi evra imovine za prodaju. No, i drugi su imali istu ideju kao i Grci. Irska, na primer, razmatra prodaju milijarde evra vredne imovine, od dablinske luke – istorijske znamenitosti, do svog čuvenog nacionalnog uzgajališta konja ‘Stud’.Španija, ne bi li se nekako domogla većeg keša, volela da se, između ostalog, otarasi dve svoje velike zračne luke i velikog udela u svojoj najpoznatijoj lutriji (“El Gordo”).

Britanija vlada se nada da će 49 posto svog udela u nacionalnim deonicama vazdušnog saobraćaja uspeti da “pretvori” u  gotov novac, zajedno sa BBC-jevim televizijskim centrom poznatijim kao “Krofna” smeštenim u zapadnom Londonu, kao i kultno zdanje Admiraliteta – “Arč”. Očekuje se da će ovaj potonji biti prodat po ceni od 75 miliona funti i biti pretvoren u “lep hotel” na rubu Trafalgar Skvera. Ministarstvo odbrane i Ministarstvo inostranih poslova, takođe, planiraju spektakularne prihode od imovine, koji bi zakrpili rupe u njihovim finansijama. (Pri tom, ovde nije reč o prodajama koje su se već dogodile, kao što je npr. linija superbrzog voza koja spaja londonski Sent Pankras sa stanicom tunelu “Channel”  – otišla je u vlasništvo par kanadskih penzionih fondova za 2.1 milijardi funti još u novembru 2010.)

Možda bi se moglo učiniti da su ovi očajnički lekovi za ozdravljenje evro-ekonomija došli u najboljem trenutku – ali, nažalost, ovo nije najbolji momenat. Većini nacija u Evropi hitno je potreban keš kako bi svoje finansije dovele u red a većina ih je, eto, nekako imala istu ideju kako se domoći svežeg keša: rasprodajom. Ipak, ako svi u isto vreme stavljaju svoju imovinu na prodaju, svi oni biće, ujedno, primorani i da svoje cene znatno umanje.

Ovim se može objasniti i otkuda takav jaz između visokih cena u inicijalnoj ponudi za prodaju državne imovine, i izlicitirane cene koja je po završetku aukcije daleko niža od početne. Grčka je, na primer, do sada upela da namakne samo 180 miliona evra, od 50 milijardi koliko je, kao svoj cilj, zacrtala.

Pa ipak ne bi trebalo da, napokon, nedostaje kupaca. Kina je, u potrazi za investicijama u koje bi uložila svoje bogatstvo, zavirila u svaki kutak i pukotinu naše planete, dok vlade na Bliskom Istoku i dalje nastoje da potroše svoje bogatstvo zarađeno prodajom nafte.

Teško je doznati da li se zbog ovoga treba osećati veselo ili depresivno. S jedne strane, sve što može ubrzati naše bekstvo od dugova više je nego dobrodošlo. S druge, pak, porodično srebro, jednom prodato, ostaje otuđeno. Kako što je naša evropska ekonomija marginalizovana od strane Kine i Indije, postoji velika opasnost da ono što je prodato nikada više neće biti vraćeno nazad.

# 1: Irska

Šume, komunalne usluge, avio prevoznik, Nacionalni ‘Stud’

Irska država je u procesu prodaje svog udela u rasponu od imovine, uključujući i gasna postrojenja, Aer Lingus, šumarsko preduzeće ‘Coillte’ kao i čuveno uzgajalište rasnih konja Stud, čija je vrednost gotovo milijardu evra. Irska gasna kompanija Bord Gais  procenjena je na  2.5 milijarde evra. Ministarstvo saobraćaja je prošle sedmice potvrdilo svoje “veliko interesovanje” da proda vladin udeo u nacionalnoj kompaniji Aer Lingus, u vrednosti od 123 miliona evra.

skotska

# 2: Portugal

Energetska infrastruktura

Jedna je od najranijih učesnika velike rasprodaje evro-imovine, a kao rezultat toga jedna je od uspešnijih: portugalska nacionalna energetska mreža sada je u vlasništvu Kineza, a deo je grupe Oman Oil. Ovaj posao je Portugalu doneo 592 miliona evra. Jedan čak još veći posao, vredan osam milijardi evra, ova zemlja je prepoznala u prodaji 21 posto svog udela u nacionalnoj energetskoj kompaniji Energias de Portugal, koju je kupila kineska korporacija Tri Klisure.

# 3: Holandija

Vojna oprema

Holandsko ministarstvo odbane zaradilo je prošle godine nekoliko miliona evra – kao deo programa kojim bi se uštedela čitava milijarda. Prodaju i 18 lovaca tipa F-16 i borbenih letelica Falkon koji idu u Čile. Jedan broj brodova holandske flote takođe je na prodaju.

# 4: Velika Britanija

Ambasade, vladine zgrade, vojna oprema

Sastavljeni su planovi za rasprodaju stotina diplomatskih objekata i zgrada u vlasništvu Ministarstva inostranih poslova u zemljama širom sveta, u ukupnoj vrednosti od oko 240 miliona funti. Kod kuće, vladina kancelarija za prodaju državne imovine stavila je na doboš Admiralitet ‘Arč’. Ovo zdanje je svetski prepoznatljiv londonski brend na londonskoj aveniji Mol, i uskoro će, kako je predviđeno, postati hotel vrednosti 75 miliona funti.Ministarstvo odbrane prodaje zemljište na kojem su smeštene kasarne Dipkat, kao i obilje suvišne vojne opreme i tehnike. Sedamdeset i dva “penzionisana” vojna mlaznjaka tipa Herijer nedavno su prodata SAD-u za oko 116 miliona funti a povučen je i nosač aviona HMS Ark Rojal, koji je na aukcijskoj prodaji još od prošle godine (Odluka o ovoj prodaji tek predstoji). U preostalu imovinu i nekretnine, koje bi britanska vojska vrlo rado prodala, uključeni su helikopteri, terenska vozila (lend rovere), ali i luksuzni satovi.

# 5: Španija

Infrastruktura (madridski metro)

Mada je prošlog septembra špansko ministarstvo finansija izrazilo stav kako je procena tržišne vrednosti nacionalne lutrije preniska, planirano je da se prikupi nekoliko milijardi evra od njene privatizacije. Međutim, dugom pogođena vlada još uvek ozbiljno planira prodaju svoje imovine u Madridu – u toku je posao vredan oko 3.5 milijarde evra – prodaja manjinskog udela u gradskom vodovodu Kanal Izabela II. Grad se nada da će na metrou uspeti da zaradi  barem 2 milijarde evra.

# 6: Finska

Dom deda Mraza

Ni Deda Mraz nije imun na veliku dužničku pandemiju koja hara Evropom. Finska vlada, pritisnuta svojim finansijskim dubiozama, pre izvesnog vremena je jednoj putnoj agenciji prodala 32 odsto svog udela u Santaparku u Laponiji.

deda mray

# 7: Francuska

Predsedničke nekretnine

Francuska je u zadnjih par godina rasprodala dobar deo državnih imovine. Još 2010. godine prodato je više od 1700 nekretnina iz državnog poseda, ne bi li se ublažio francuski dug težak više milijardi evra. Prodajom su otišli i istorijski spomenici – zamkovi, pariske palate kao i  nekadašnja kraljevska lovišta La Muet, u vrednosti od 10 miliona evra.

# 8: Austrija

Alpi

Prošle jeseni su koraci austrijske vlade izazvali negodovanje javnosti, kada je obelodanjeno da su dve planine stavljene na prodaju po kombinovanoj ceni od 121.000 evra. Zahvaljujući žestokom odupiranju ovom planu, po kojem bi se prodali Rosskopf (2600 m) i  Grosse Kinigat (2700 m), vlada je bila prisiljena da se „spusti dole” u svojim očekivanjima. Ipak, ministar je rekao kako je vrlo izgledno da će u skorijoj budućnosti austrijske planine biti ponovo stavljene na aukcijsku prodaju.

# 9: Italija

Zgrade? Plaže? Zlato? Neki spomenici kulture?

Godine 2010. vlada otpočela masovnu rasprodaju svojih 9.000 objekata: plaže, tvrđave, pa čak i ostrva, kako bi uspela da isplati svoj nacionalni dug. Njihova ukupna vrednost procenjuje se na više od 4.12 milijardi evra. Još uvek je nejasno kako će sve to uspeti da „naplate”, ali nekoliko desetina venecijanskih palata već je prodato i pretvoreno u hotele. Svež keš prikuplja se i prodajom prava na oglašavanje na rimskom Koloseumu. U novije vreme, Talijanima je iz Nemačke upućen zahtev da prodaju svoje značajne rezerve zlata, dok mu je cena još uvek visoka.

# 10: Letonija

Neželjeni grad

Čitav grad je na aukcijskoj prodaji pre dve godine došao u posed ruske kompanije, za iznos od 2.2 miliona evra. Skrunda-1, nekadašnja ruska vojna baza, je padom Sovjetskog Saveza napuštena i prodata.

# 11: Grčka

Gotovo sve (osim Akropolja…?)

Grčka vlada pokušava da zaradi neverovatnih 50 milijardi evra i to tako što prodaje ili stavlja pod zakup svoje nacionalno blago i imovinu. Na prodaju je i atinski međunarodni aerodrom kao i još 38 vazdušnih luka, državne naftne i gasne kompanije, luke u Solunu i Pireju, grčka Post Bank, autoputevi, grčke državne organizacije za konjske trke i 35 velikih zgrada u državnom vlasništvu. Helenikon – potez na obali tri puta duži nego rive kod Monaka, koja je do pre neki dan bila lokacija za međunarodnu vazdušnu luku – otvoren je za ponude kupaca, kao što je uostalom i 44 jutra komad zemlje na ostrvu Krf. Navodno, na prodaju su i brojne druge slikovite obale grčkih ostrva. Postoji čak i priča o prodaji Grčkog sunca: u Atini su u toku pregovori sa Berlinom a tiče se izvoza grčke solarne energije.

Posebna vladina agencija – grčki republički fond za razvoj – zadužena je za privlačenje ulagača, ali planova, za sada, ima malo.

(The independent, London – 18. februar 2012)

preveo M.L.

Pročitajte i ovo...