Prljavi ulazi, oronule fasade, pokvareni liftovi, mračni ulazi i loši međususedski odnosi – tako izgleda gotovo svaka zgrada u Srbiji u kojoj vlasnici nisu shvatili da skupština stanara može da bude opštekoristan i profitabilan način organizovanja. U retkim izuzecima, legitimno izabrani kućni saveti ponose se besprekorno sređenim ulazima i zajedničkim prostorijama, tekućim računima u plusu i novim standardima transparentnog poslovanja. Šta drugi mogu da nauče iz njihovih primera?
Zgrada na Novom Beogradu, useljena 1964. godine i u kojoj živi 98 porodica, danas je redak primer „samostalnog izdržavanja“: zahvaljujući mnogospratnosti i dobroj strateškoj poziciji u ovom delu grada, ona predstavlja idealan objekat za isticanje reklama, i svakog meseca „inkasira“ značajnu sumu novca koja se troši na održavanje zajedničkih prostorija. Za vreme mandata aktuelnog predsednika kućnog saveta urađen je prilaz zgradi, sređen ulaz, hodnik, postavljeni novi poštanski sandučići formata A4 i uveden video nadzor sa mogućnošću gledanja ’programa’ nedelju dana unazad. U ulazu živi i arhitekta koji je bio voljan da sa komšijama podeli svoja znanja i pomogne u izradi potrebnih idejnih projekata.
Sredstva koja leže na računu zgrade nisu nimalo skromna i mere se hiljadama evra, i prvenstveno potiču od reklame istaknute na krovu zgrade. Predsednik kućnog saveta Dragan Katić za BiF objašnjava da su predstavnici firmi koje se bave prodajom oglasnog prostora na zgradama i drugim javnim površinama sami dolazili i ponudili sredstva, kako bi se njihovim klijentima omogućilo da se reklamiraju baš na toj zgradi. Tom prilikom sklopljen je i ugovor za slučaj oštećenja fasade. Do sada, kako tvrdi Katić, nije bilo nikakvih problema sa ’zakupcima’ krova, koji redovno uplaćuju novac na račun zgrade, koja ni dinara nikome ne duguje. Novac po stanovima se ne prikuplja, kaže Katić, niti je za veće zahvate u zgradi razmatrano apliciranje za kredit kod neke banke.
Kao naredne investicije u zgradi, Katić najavljuje zamenu drvenih sanduka u kojima se nalaze strujna brojila, metalnim i hidroizolaciju krova, ali i otvaranje teretane u podrumu, koju bi za rekreaciju mogli da koriste njeni stanari..
A da bi sistem uopšte funikcionisao potrebno je da se komšije dogovore. Na 64 stana, to verovatno nije nimalo lako. Katić, međutim, objašnjava da u zgradi vlada domaćinski odnos i da su mladi koji su se uključili u rad skupštine, doneli nove i sveže ideje.
Skupštine stanara na Internetu
Bitna je i saradnja sa drugim kućnim savetima, kaže Katić. Nedavno su se stanari njegove i okolnih zgrada dogovorili da jednom mobilnom operateru ne dozvole da na krovovima njihovih zgrada postavi antene. Ali i kad ih ne spajaju bliska komšijska pitanja, uspešni kućni saveti povezuju se koristeći Internet. Zoran Madžarević, predsednik skupštine stanara u ulici Pariske komune, takođe na Novom Beogradu, smatra da je saradnja sa drugim skupštinama stanara i razmena ideja sa njihovim članovima izuzetno dragocena. U cilju pospešivanja ovakve saradnje, Madžarević je odlučio da njegova zgrada otvori svoj sajt. Osnovna ideja bila je da se preko njega razmenjuju iskustva i da članovi drugih skupština stanara na njemu nađu odgovore za nepoznanice koje ih muče.
Malo „guglovanja“ pokazuje da su mnogi kućni saveti ozbiljno shvatili svoj posao – na Internetu svakodnevno osvane po nekoliko novih sajtova. Na njima preduzimljiva rukovodstva zgrada obaveštavaju stanare o planiranim aktivnostima, ostavljaju dnevna obaveštenja o rasporedu za čišćenje snega, prikupljanju novca za čistačicu ili o isključenjima struje. Vebsajtovi su omogućili i novi vid transparetnosti poslovanja: svi ukućani mogu da vide kako je investiran njihov novac, pogledaju video klipove sa različitim fazama radova u zgradi, fotografije „pre“ i „posle“ zahvata, izveštaje o uplatama novca pa i završne račune.
Na većini sajtova moguće je kontaktirati članove kućnih saveta mejlom, a tu su i linkovi koji vode do gradskih i opštinskih službi kao što su vodovod, distribucija, javno-komunalno preduzeće. Neke skupštine stanara su na sajtovima omogućile i slušanje radio stanica, a neke druge su najmoderniji masovniji medij – Internet – iskoristile za kačenje oglasa kojima se nudi zgradni prostor pogodan za postavljanje reklame.
Zgrada čiji je predsednik skupštine stanara Madžarević ima reklamu na krovu. Kada su se stanari odlučili za ovu opciju, okačili su oglas na sajt i istovremeno slali mejlove velikim kompanijama, kojima bi lokacija zgrade odgovarala za oglasni prostor. I, uspeli.
„Mi kao stanari smo zaštićeni ugovorom, jer se vlasnik reklame obavezao da će odmah otkloniti svu štetu ako ona bude načinjena. Pošto je reklama na krovu, prilikom njenog postavljanja obnovili su gromobran i uradili hidroizolaciju na krovu zgrade.” I ovaj kućni savet posluje pozitivno, a od reklame godišnje dobija 3.000 evra – novac troši za krečenje hodnika, postavljanje video nadzora, promenu sijalične rasvete u neonsku, farbanje lifta i druge radove. Problem su, međutim, vlasnici stanova koji ne plaćaju obaveze i neophodne troškove za funkcionisanje ulaza koji ima čak 115 stanova.
Oglasni prostor koji nude zgrad
Beograd ’krasi’ između četiri i pet hiljada bilborda, zbog čega je efekat megabordova, odnosno reklama koje se postavljaju na površine zgrada i koje su znatno većih dimenzija, jači i ’glasniji’. Duško Marjanović, direktor kompanije ’Goldberg’ koja sarađuje sa skupštinama stanara i bavi se prodajom prostora za reklame na zgradama, kaže da stambeni objekti nisu pravljeni za postavljanje reklama, ali su neki od njih specijalni jer zauzimaju dobre lokacije. Za ovakvo oglašavanje zainteresovane su veće kompanije, a odgovarajućih prostora u Beogradu i nema mnogo, između 120 i 130 zgrada pogodno je za postavljanje megabordova.
Dogovori sa skupštinama stanara da se na njihovom objektu postavi reklama ne idu uvek lako. „Koliko ljudi, toliko ćudi. Zamislite zgradu od 150 stanova. Problema sa skupštinama stanara uvek ima, posebno jer misle da se za iznajmljivanje prostora na zgradi dobija ogroman novac, zbog čega imaju nerealne zahteve“, kaže Marjanović.
Cene zakupa prostora na zgradama zavisi od nekoliko faktora: veličine reklame, njene vidljivosti, od toga koliko novca treba uložiti u njeno postavljanje i od lokacije zgrade. Treba napomenuti i da se reklame na zgradama stavljaju na duži period, jer je njihovo postavljanje često zahtevno, pa na tom poslu znaju da budu angažovani i alpinisti. Prostor na zgradama prema Zakonu o oglašavanju spada u javne površine, zbog čega je potrebno proći i izvesnu administraciju, i od grada, odnosno opštine pribaviti potrebne dozvole i dokumentaciju.
’Popularnost’ kućnih saveta raste
Iako svake godine izvestan deo kućnih saveta u Agenciji za privredne registre podnosi završni račun, u toj instituciji kažu da ne postoji tačan podatak koliko skupština stanara je kod njih prijavljeno. Skupšine stanara, kako poručuju iz APR-a, nemaju obavezu da predaju finansijske izveštaje, već stanari to zahtevaju zbog Zakona o računovodstvu i reviziji i kasnijoj, eventualnoj, dodeli sredstava od Grada ili opštine.
Koliko je osnivanje skupština stanara potrebno, ali i popularno, govori i činjenica da su pojedine političke partije u svoje predizborne programe i parole uvrstile i one koje se odnose na proširenje prava kućnih saveta. Tako pojedine stranke, zalažući se za decentralizaciju, birače privlače i idejama da treba povećati ovlašćenja skupština stanara, koje imaju legitimno izabrana rukovodstva i dati im mogućnost dobijanja sredstava od opština i mesnih zajenica, koja bi korisitili za, na primer, čišćenje snega, pravljenje prilaznih staza ili popravku liftova.
O popularnosti i sve većem osnivanju skupština stanara svedoči i otvaranje agencija koje organizuju njihov rad i postavljaju predsednike kućnih saveta. Na taj način se uspostavlja kontrola u zgradama jer sve ’prljave poslove’ – kao što je pozivanje komunalne policije zbog buke i glasne muzike, neodnošenja smeća iz ulaza ili opominjanja stanara da ne trče nagi po ulazu (pošto i to nije redak slučaj) – obavlja unajmljeni predsednik kućnog saveta.
Sajtovi skupština stanara
- Branimira Ćosića 2A, Šabac
- Bulevar Zorana Đinđića 123b, Beograd
- Bulevar Nikole Tesle 17, Niš
- Njegoševa 30, Beograd
- Radnička 9, Zemun
- Bulevar Kralja Aleksandra 87, Beograd
- Ljermontova 8, Beograd
- Borivoja Stevanovića 12v, Voždovac
- Vojvode Stepe 266, Voždovac
Marija Dragić