Nakon što je okončao svoju biciklističku karijeru početkom prošle godine, zvezda Tur de Fransa Lens Armstrong verovao je da će ostati u sportu. Godinu dana nakon povlačenja iz biciklizma počeo da se takmiči u triatlonu i to sa odličnim rezultatima. Na žalost obožavalaca, Svetska triatlon korporacija zabranila mu je takmičenje zbog optužbi za doping, pa će Armstrong propustiti oktobarski svetski kup na Havajima. U stvari, kao i mnogi drugi sportisti koji su koristili nedozvoljena sredstva, moraće sebi da nađe drugi posao.
Sredinom juna ove godine Antidoping agencija SAD optužila je za doping najveću zvezdu u istoriji Tur de Fransa, Lensa Armstronga – biciklistu koji je čak sedam puta za redom (od 1999. do 2005. godine, trku oko Francuske završio na prvom mestu. Ovo nije prvi put da su protiv Lensa (41), iznesene optužbe. Još je 2005. ugledni francuski sportski dnevnik L’Ekip, na osnovu laboratorijske dokumentacije, u koju su novinari imali uvid, sugerisao da je u uzorku njegove krvi uzete tokom Tur de Fransa 1999. analizom u čak šest uzoraka konstatovan povišen nivo eritropoetina. Zvaničnici laboratorije odbili su tada da komentarišu navode a sam Armstrong se oglasio izjavom na svom sajtu u kojoj je tvrdio, kao i mnogo puta do sada, da nikada nije koristio doping sredstva.
Antidoping agencija SAD je juna ove godine iznela optužbe protiv Armstronga za doping – korišćenje eritropoetina, hormona rasta, kortikosteroida i drugih nedozvoljenih sredstava u periodu od 1998 – 2011, ali i za prodaju i distribuciju doping sredstava drugim biciklistima. Navodi se takođe i postojanje dokaza da je ovaj biciklista i 2001, tokom Tur de Suis, trke oko Švajcarske, bio pozitivan na EPO.
Armstrong se 23. avgusta javno oglasio rekavši da se neće dalje boriti protiv optužbi. Narednog dana Antidoping agencija saopštila je da mu oduzima sedam titula sa Tur de Fransa i izriče doživotnu suspenziju na bavljenje profesionalnim sportom. U saopštenju je navedeno da je odustajanjem od dalje pravne borbe, Armstrong automatski suspendovan i da mu se ne priznaje nijedan rezultat posle 1. avgusta 1998. godine.
Međunarodna biciklistička unija se nije oglašavala iako je ranije iznela stav da je tokom istrage došlo do grubog kršenja pravila i zahtevala da slučaj preuzme nezavisna komisija. Da li je Armstrong koristio nedozvoljene supstance ne može se reći sa sigurnošću. Dokazi koje je Antidoping agencija SAD tvrdila da poseduje javnosti nikada nisu predočeni, a navodno se najvećim delom baziraju na izjavama svedoka. Ono što je sigurno jeste da je na antidoping testovima samo jednom prilikom 1999. godine bio pozitivan i to na kortikosteroid za koji je kasnije priložio dokaz da je korišćen isključivo u zdravstvene svrhe, te nije mogao biti sankcionisan. Ono što takođe sa sigurnošću možemo reći jeste da je u pitanju jedan od najčešće testiranih sportista ikada.
Tur de Frans je verovatno najpoznatija biciklistička trka. Ako uzmemo u obzir da se deo trke uvek vozi preko Alpa i Pirineja jasno je da se radi o fizički izuzetno napornom, moguće i jednom od najnapornijih sportskih takmičenja. Upravo napor koji iziskuje trka u neku ruku može objasniti i činjenicu da slučaj Lensa Armstronga nije prvi, a sigurno ni poslednji slučaj korišćenja nedozvoljenih sredstava – doping skandali potresaju ovo takmičenje još od 1903. godine. U početku su takmičari konzumirali alkohol i druge opijate kako bi ublažili bolove u telu i na taj način izdržali celu trku i stigli do cilja. Kasnije biciklisti kreću da koriste različite supstance u svrhu poboljšanja sopstvenih performansi, a ne samo kao sredstva za ublažavanje bolova. Upotreba ovih sredstava formalno je prestala da se toleriše tek 1930-ih godina, ali takmičari se na to nisu mnogo obazirali. Tako je dvostruki pobednik iz 1949. i 1952. godine, Fausto Kopi, u jednom intervjuu priznao da je tokom trke koristio amfetamine, dodajući da sa osobom koja tvrdi da biciklisti ne uzimaju ova sredstva nema poente ni pričati o biciklizmu.
U svakom slučaju, Lens Armstrong će biti suočen sa teškim periodom jer će ga po svemu sudeći zasuti tužbe sponzora koji su ga nagrađivali za dobre rezultate. 2006. godine Armstrong je uspešno tužio SCA Promotions, koja je ranije odbila da mu isplati novac zbog sumnje da je bio dopingovan. U junu ove godine SCA je najavila novo pokretanje procesa, a mnogi drugi sponzori bi mogli krenuti istim putem.
Korišćenje doping sredstava naravno nije vezano samo za biciklizam. Testiranje granice izdržljivosti čovekovog tela i konstantno napredovanje rezultata koje sportisti postižu često je bilo povezano sa korišćenjem nedozvoljenih supstanci.
Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson dvostruko se radovao posle finalne trke na sto metara. Ostavio je iza sebe velikog rivala Karla Luisa i osvojio zlatnu medalju postavivši novi svetski rekord od 9,79 sekundi. Nakon trke testovi su pokazali da je kanadski atletičar pozitivan na steroid stanazolol. Iako je negirao da je uzimao bilo kakve nelegalne supstance Džonsonu je zabranjeno da se takmiči naredne dve godine, rekord je poništen, a medalja oduzeta i predata drugoplasiranom Karlu Luisu.
Kanađanin je kasnije priznao da je godinama unazad koristio steroide. Na ovo ga je, kako kaže, nagovorio dugogodišnji trener Čarli Frensis, rekavši da nije u pitanju prevara jer se svi dopinguju. Ipak, Džonson je za aferu sa Olimpijade u Seulu i dalje tvrdio da je nameštena. Insistirao je da je nedeljama pre igara bio „čist“ kako se ne bi moglo otkriti prisustvo steroida, kao i da steroid koji je otkriven u uzorcima njegovog urina nije onaj koji on koristi.
Kada se 1991. suspenzija završila, Ben je pokušao da se vrati u takmičarski ritam. Ipak, dve godine kasnije opet je pao na doping testu. Svetska atletska federacija tada mu je doživotno zabranila da se takmiči, a tadašnji kanadski ministar sporta i omladine mu je poručio da bi trebalo da se vrati u Jamajku, odakle je inače poreklom. Izviždan i ponižen nekada veliki atletičar se povukao iz javnosti.
Ben Džonson kao pojedinac ostao je simbol negativca, ali finalna trka na sto metara sa Olimpijskih igara u Seulu ostaće upamćena kao najprljavija u istoriji – čak šest od osam učesnika trke bila su u svojoj karijeri povezana sa korišćenjem nedozvoljenih sredstava. Karl Luis je tokom 1988. godine u nekoliko navrata bio pozitivan na antidoping testovima zbog čega nije mogao da se kvalifikuje za igre. Ipak, Olimpijski komitet SAD je presudio da se radilo samo o „nepažnji“ i pomilovao ga.
Bilo kako bilo, Luis je na kraju svega dobio zlato i svetski rekord koji je opstao tri naredne godine. Džonson je sa druge strane gotovo bankrotirao. Kada se vratio u Toronto morao je da živi u podrumu kuće svoje majke, a automobil mu je konfiskovan zbog dugova. Luis je započeo karijeru glumca i pevača, kasnije čak i političara, dok je Džonson učestvovao u ponižavajućim performansima u kojima se trkao sa konjima i automobilima.
Još jedan slučaj koji je prodrmao sportsku javnost jeste slučaj američke atletičarke Merion Džouns. Ova višestruka svetska šampionka u trkama na sto i dvesta metara, na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine osvojila je ukupno pet medalja – tri zlatne i dve bronzane. Prvo mesto je osvojila u trkama na sto i dvesta metara, a zlato je uzela i u štafeti 4X400 metara. Bronzu je osvojila u štafeti 4X100 i u skoku u dalj. Džouns nikada nije bila pozitivna na antidoping testovima.
Iako je pod istragom bila još 2003, tek je 2007. priznala kako je koristila nedozvoljena sredstva, te da je federalne vlasti prilikom prethodne istrage lagala. Merion, jedna od prvih atletičarki milionerki, bukvalno je bankrotirala usled troškova sudskih procesa kroz koje je prošla, sve olimpijske medalje su joj oduzete a u januaru 2008. osuđena je na šest meseci zatvora zbog laganja federalnih vlasti.
Činjenica je da sportske institucije i tela zadužena za doping kontrolu kaskaju za sportistima koji koriste prečice kako bi došli do cilja. Osamdesetih i devedesetih su sportisti koristili steroide, a danas se strahuje da korišćenjem nove tehnologije sportisti počinju da manipulišu i sopstvenim genima.
Nakon što je američka Antidoping agencija 25. avgusta zvanično ukinula sve rezultate Lensa Armstronga, broj donatora njegove fondacije Livstrong, koja promoviše zdrav život i radi na prevenciji kancera, doslovce se udesetostručio. Visina priloga porasla je čak dvadesetpet, a kupovina proizvoda sa logoom ove fondacije za dva i po puta.