Ni ECB ni NBS nisu još smanjile referentne kamatne stope, ali su banke u Evropi već počele da pojeftinjuju zajmove, što je u Srbiji i dalje izuzetak od pravila, piše 24sedam.
Koliko će nas koštati krediti u 2024. godini, i da li je se približilo vreme jeftinijeg novca, i dalje je jedno od gorućih pitanja kojima se bave (prevashodno) dužnici i u sektoru preduzeća i među građanima. Iako su centralne banke, i američki Fed i evropska ECB, kao ni naša NBS, i ovoga meseca „propustile“ da krenu u dugo očekivano smanjenje referentnih kamatnih stopa, bankarsko tržište je već počelo polako da reaguje.
Kombinovani indikator cene zaduživanja, koji kombinuje kamatne stope na sve kredite preduzećima, smanjen je u februaru 2024, pokazuje analiza Evropske centralne banke iz protekle nede-lje. Kamatna stopa na nove kredite od preko 1 milion evra sa promenljivom stopom i periodom fiksacije početne stope do tri meseca smanjena za 11 baznih poena na 5,04%, uglavnom zbog efekta kamatne stope. Stopa na nove kredite iste veličine sa početnim periodom fiksacije kamat-ne stope od preko tri meseca i do jedne godine pala je za 15 baznih poena na 4,85%.
Preduzeća uzimaju manje kredita
Slično je i kod zajmova stanovništvu, gde se kompozitni indikator sve kredite stanovništvu za kupovinu kuće, smanjio u februaru 2024. Kamatna stopa na kredite za kupovinu kuće sa pro-menljivom stopom i fiksnim periodom početne stope do godinu dana ostao je uglavnom nepro-menjen na 4,83%. Stopa na stambene kredite sa početnim periodom fiksiranja kamatne stope od jedne do pet godina pala je za 9 baznih poena na 4,01%, pod uticajem efekta kamatne stope.
U istom periodu kamatna stopa na nove kredite stanovništvu za potrošnju smanjena je za 10 baznih poena na 7,92%.
Ovakvo kretanje je i očekivano jer „nevidljiva ruka tržišta“ je učinila da se zbog skupih zajmova neto potražnja preduzeća za kreditima nastavila značaj pad u prvom kvartalu 2024. za 28% neto.
Snažan pad je u suprotnosti sa očekivanjima banaka o blagom porastu, kaže analiza ECB.
Banke su prijavile i mali pad neto tražnje za stambenim kreditima u prvom kvartalu 2024. (neto -3%). To je bilo mnogo manje nego u prethodnom kvartalu (-26%), ali nije ispunilo očekivanja banaka o neto povećanju (5%).
Kao i u Srbiji, i u EU sada dinamiku održavanja bankovne aktivnosti čine građani. Banke su izvestile o uglavnom nepromenjenoj tražnji za potrošačkim kreditima i drugim kreditima stanovništvu. I ovo je zateklo bankare, jer očekivali su dalje neto smanjenje i u sedmom uzastopnom kvartalu.
Kad već građani grabe…
U Srbiji bankare ne brine ni pad tražnje za kreditima, oni svoje kamate „ne diraju“. Doduše, uglavnom ne diraju jer za neke vrste kredita kamate su sada zapravo veće nego što su bile pre šest meseci, pokazuju podaci NBS. Zašto i bi kada je ukupno zaduženje građana poraslo u martu (poslednji izveštaj Udruženja banaka Srbije) za 5,4%, kod keš kredita još i više a kod privrede oko 3%.
Kod dinarskih keš kredita, na koje utiču mere Narodne banke, kamate su građanima pale sa pro-sečnih 12,23% iz septembra na 11,76% u februaru kod zajma do godinu dana (novoodobreni poslovi), i sa 14,87% na 13,76% kod onih do pet godina.
Kada su u pitanju krediti vezani za evro, za koje se „pita“ Evropska centralna banka i njen uticaj na euribor, kamate je skočila neverovatnih 58% od septembra do danas kod jednogodišnjeg zajma – sa 3,16% na 5%. Srećom, kod petogodišnjeg je rast umereniji, „svega“ 7,7% – sa 3,65% na 3,93%.
Ne mnogo bolje prošla je i privreda. Krediti u dinarima za obrtna sredstva su sa septembarskih 8,87% pali na decembarskih 7,93% ali su investicioni krediti porasli sa 9,03% na9,48%.
Kod kredita u evrima, stopa za obrtan sredstva je ostala na 6,96% ali je porasla kod investicionih zajmova sa septembarskih 7,05% na februarsku 7,45%.
Prati se inflacija
Zanimljivo je da ove kamatne stope u Srbiji ne prate baš striktno kretanje ni euribora ni belibora. Belibor sa tromesečnim prosekom miruje praktično od marta 2023. na 5,7% a šestomesečni od novembra na 5,8%.
Euribor je ove godine padao od kraja februara do početka aprila (sa 3,95% za 3M i 3,92% za 6M na 3,86/3,82%, da bi posle kratkotrajnog rasta početkom meseca sada bio u padu na 3,91/3,83%.
Kako će se dalje situacija razvijati zavisi pre svega od poteza centralnih banaka. Svi pomno gledaju u inflaciju, koja u Evropi (i Srbiji) stabilno pada ali je u SAD nedavno neočekivano odskočila.
Ukoliko ne bude eskalacije sukoba na Bliskom istoku (i dramatičnog skoka cene nafte i gasa), inflacija bi u Srbiji mogla da bude na željenom cilju od 3% krajem godine a u evrozoni na 2% početkom sledeće. Tada bi i banke bile ohrabrene da značajnije spuste svoje kamate.
Manji krediti, veća kamata
Doduše, treba imati na umu da su i u EU neki krediti privredi sada skuplji. Tako je u slučaju novih kredita do 250.000 evra sa promenljivom kamatnom stopom i fiksnim periodom početne kamatne stope do tri meseca, prosečna naplaćena stopa u februaru porasla za 15 baznih poena na 5,44%. Međutim, novi kredite samostalnim preduzetnicima i neinkorporisanim partnerstvima sa promenljivom stopom i fiksnom stopom u prvoj godini, smanjena je za 6 baznih poena na 5,64%.
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay