Država se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica za koje je morala da obeća veći prinos nego prošlog meseca.
Srbija je u utorak prodala petogodišnje državne obveznice iz reotvorene emisije koja je prvi put emitovana 28. jula prošle godine, a na naplatu dopevaju 30. jula 2030. godine, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto, piše Biznis
Međutim, tržište je procenilo da taj prinos nije dovoljan, pa je država investitorima morala da obeća zaradu od pet odsto, što je za 0,41 procentnih poena više nego prilikom prodaje obveznica iz iste emisije u maju.
Tada je prodala obveznice iste ročnosti i sa istim datumom dospeća u vrednosti 2,2 milijarde dinara po stopi prinosa od 4,59 odsto godišnje.
Ukoliko se uporede sva ovogodišnja zaduživanja po osnovu iste hartije od vrednosti, jasno se pokazuje postepen rast prinosa koji je u junu znatno povećan prevashodno zbog pogoršanja uslova zaduživanja u uslovima geopolitičkih poremećaja.
Država se početkom godine zaduživala uz prinose koji su bili čak i nešto niži od kuponske stope od 4,5 odsto, pa je tako u januaru plaćala investitorima 4,49 odsto. Na februarskoj i martovskoj aukciji cena je bila 4,55 odsto, u maju je dostigla 4,59, a manje od mesec dana kasnije i celih pet odsto.
Fiskalni savet: Kamate već visoke
Fiskalni savet upozorio je ovih dana da u kontekstu procene zaduženosti države ne bi trebalo uzimati u obzir samo nivo javnog duga kao udeo u BDP-u, već i iznose koje država isplaćuje za kamate.
Čak i kad se posmatra trenutni nivo javnog duga koji na prvi pogled deluje relativno nisko, važno je imati u vidu da se Srbija zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU. Zbog toga, iako ima približno upola manji javni dug od proseka EU, za kamate izdvaja skoro isti deo BDP-a (1,9 odsto u odnosu na 2,1 odsto), navodi ovo telo.
Fiskalni savet ocenjuje da to ne dovodi u pitanje opštu ocenu stabilnosti javnih finansija Srbije, ali pokazuje da je manevarski prostor fiskalne politike u srednjem roku ipak nešto uži nego što brojevi i analize iz Strategije sugerišu.
Fiskalna strategija za period od 2027. do 2029. godine predviđa postepeno smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine.
Izveštaj Uprave za javni dug za april pokazuje da je na kraju ovog meseca učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u iznosilo 41,5 odsto, a učešće javnog duga sektora države 41,9 procenata. Javni dug centralnog nivoa vlasti u aprilu je smanjen za 17,1 milijardu dinara i iznosio je 4.600 milijardi dinara, odnosno 39,2 milijarde evra.
Zaduživanje države od 29. aprila u iznosu od tri milijarde evra putem emitovanja dve evroobveznice u evrima i jedne u dolarima po svemu sudeći nije ušlo u aprilski izveštaj Uprave za javni dug.
U ovoj godini je do sada održano sedam aukcija na kojima su ponuđene državne hartije od vrednosti, a obim zaduženja iznosio je oko 1,2 milijarde evra. Prema Zakonu o budžetu, plan države je da se u ovoj godini zaduži u iznosu od 8,3 milijarde evra.
Uzimajući u obzir do sada emitovane dinarske i evroobveznice, država se već do maja zadužila oko polovine te sume samo emitovanjem obveznica, ne računajući ostale izvore finansiranja.
Izvor: Biznis.rs
Foto: konradbak, Depositphotos