U prethodnom tekstu pisali smo o tome kako je uvaženi naučnik Lajnus Poling pomislio da vitamini omogućavaju ljudima značajno produženje životnog veka. U svojim daljim radovima Poling je javnosti predočio pozitivne aspekte konzumiranja vitamina C, utičući tako na njih da uzimaju čak i do 3.000 miligrama svakog dana što je bila doza 50 puta veća od preporučene. Verovao je da će nazofaringitis (zapaljenje nosa i ždrela), u narodu poznat kao prehlada, uskoro postati deo prošlosti. Njegova knjiga „Vitamin C, prehlada i grip“ postala je momentalni bestseler. Prodaja vitamina C se najpre udvostručila, pa utrostručila da bi na kraju dostigla prodaju četiri puta veću od uobičajene. Do sredine 70-ih, čak 50 miliona Amerikanaca poslušalo je Polingov savet. Farmaceuti su ga ubrzo prozvali „Lajnus Poling efekat“.
Međutim, naučnici nisu bili toliko entuzijastični. Decembra 1942.godine, otrprilike 30 godina nakon prve Polingove izdate knjige, Donald Kovan (Donald Cowan), Harold Dil (Harold Diehl) i Ejb Bejker (Abe Baker) sa Univerziteta Minesota, objavili su rad pod nazivom „Vitamini kao prevencija protiv prehlade“ u kom su napisali da su nakon tretiranja simptoma prehlade kod 980 pacijenata došli do zaključka da nema indikatora koji pokazuju da ni sami a ni u paru, antihistaminici i vitamin C, nemaju značajnog pozitivnog efekta na trajanje niti ozbiljnost infekcija gornjeg respiratornog trakta. Usledile su brojne studije i nova istraživanja na Univerzitetu Merilend i na Univerzitetu Toronto, gde su kod volontera ispitivali efekat vitamina C na njihovo zdravstveno stanje usled prehlade. Svuda su dobijeni isti rezultati – vitamin C nije sprečio niti otklonio simptome prehlade, čak ni kod onih kojima je data dnevna doza od 2.000 miligrama. Najmanje 15 studija je pokazalo da vitamin C ne leči prehladu i pored toga, Poling je ostajao pri svojoj tvrdnji, nastavljajući da promoviše vitamin C u svojim govorima, člancima i knjigama, a kada se prehlađen pojavljivao u medijima, za svoje stanje krivio je alergije.
Poling je otišao i dalje tvrdeći da vitamin C ne leči samo prehlade, već da može da izleči i rak. Njegove procene su išle čak dotle da je tvrdio da samo konzumiranje vitamina C može da smanji stopu smrtnosti kod obolelih od raka za čak 75%. Govorio je i o njegovim predviđanjima o zdravijem i dužem životnom veku američkog stanovništva koji bi se povećao na 100 do 110 godina, i da bi u određeno vreme najstariji stanovnik moga da ima čak 150 godina.
Na taj način je i obolelima od raka dao nadu. Sve više njih je želelo da oproba Polingovo čudo, tražeći od svojih lekara ogromne doze vitamina C. Saterani u ćošak, onkolozi i ostali medicinski stručnjaci odlučili su da testiraju Polingovu teoriju. Na Klinici Mejo, testirali su pacijente tako što je samo jednoj od dve grupe davana dnevna doza vitamina C. Dodatni unos vitamina nije rezultirao poboljšanjem zdravstvenog stanja pacijenata niti je uticao na stopu smrtnosti. Nakon objavljivanja rezultata istraživanja Poling je vidno potresen ishodom, izjavio kako je normalno da vitamin C na pacijente nije imao efekta jer on deluje samo onda kada pacijenti nisu prethodno lečeni hemoterapijom. Doktor Čarls Mortel (Charles Moertel) je ponovio istraživanje i došao do istih, već viđenih rezulata.
Ni to nije zaustavilo Polinga da sa sigurnošću tvrdi da vitamin C u kombinaciji sa velikim dozama vitamina A i vitamina E kao i selena i beta-karotena može da uradi mnogo više od sprečavanja prehlade – da bude lek za najrazličitije bolesti poput srčanih i mentalnih bolesti, upale pluća, hepatitisa, tuberkuloze, boginja, meningitisa, dizenterije, astme, da pomaže kod svih vrsta alergija, infarkta, opekotina, fraktura, radijacije, stresa, glaukoma, dijabetesa, artritisa, i drugih. Kada se 70-ih u Sjedinjenim Američkim državama pojavila sida, Poling je tvrdio da vitamini čak i nju mogu da izleče.
Ovo je bio drugi deo feljtona Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni, prvi deo možete pročitati ovde a sledeći će se pojaviti u narednih nekoliko dana.
Priredila Katarina Marinković