Srbija nema istraženu tradiciju nasleđivanja porodičnih firmi, a njihovi vlasnici i menadžeri suočavaju se sa izazovima ukupnog privrednog ambijenta bez stvarnih podsticaja ili ozbiljnije podrške u poslovanju – zajednička je konstatacija učesnika prvog istraživanja o statusu porodičnih firmi u Srbiji, koje su sprovele kompanije Chapter 4 PR i ProEduca, pod generalnim pokroviteljstvom kompanije Vip mobile i uz podršku Privredne komore Srbije.
“Prema rezultatima prvog istraživanja o porodičnim firmama u Srbiji oko 60 odsto tih firmi posluje manje od 20 godina. Njih 84,5 odsto osnovane su od strane trenutnog vlasnika, 11,9 odsto je nasleđeno, a 3,6 odsto kupljeno. Ovi podaci govore i o činjenici da je 67,9 odsto firmi u “rukama” prvog vlasnika, kod 29,2 odsto rukovodeću ulogu ima druga generacija, a samo 2,4 odsto nasledila je i njima upravlja treća generacija vlasnika, što najdirektnije upućuje na veliki izazov generacijske tranzicije koji nas očekuje”, izjavila je Tamara Bekčić, generalna direktorka Chapter 4 agencije za odnose s javnošću.
Vlasnici porodičnih firmi imaju veliko poverenje u članove svoje porodice i u 44,6 odsto slučajeva za važne odluke konsultuje upravo njih; 23,2 odsto isključivo samostalno donosi odluke, a oko 32,1 odsto se savetuje sa drugim stručnjacima koji spadaju u kategoriju tzv. “neporodičnih” menadžera. Čak 25 odsto vlasnika nema praksu da zapošljava “neporodične” menadžere.
Veliki broj porodičnih firmi osetio je posledice svetske ekonomske krize i to njih 81 odsto. To je uzrokovalo i značajan procenat onih kojima su se prihodi smanjili – 39 odsto. Međitim, isti procenat kompanija je uspeo poslednjih godina i da poveća prihode. Kao najveće poslovne izazove vlasnici firmi navode pronalazak kvalitetnih radnika, visoke obaveze prema državi, svakodnevne administrativne poteškoće, teškoće pri dobijanju kredita, jaku stranu ili domaću konkurenciju.
Strateške planove u poslednjih šest meseci je revidiralo ili ažuriralo 48,8 odsto preduzeća, dok je to prošle godine učinila svaka četvrta firma. Interesantan je podatak da svako deseto preduzeće (11,3%) nema strateški poslovni plan. Vlasnici firmi u narednom periodu akcenat u svom poslovanju staviće na unapređenje pre svega prodaje i proizvodnje, zatim idu ljudski resursi I edukacija, marketing i izvoz.
„Vip prepoznaje značaj preduzetništva za razvoj Srbije i želi da podstakne vlasnike porodičnih firmi da steknu potrebna znanja i veštine za uspešano upravljanje i nastup na tržištu. Moderne tehnologije, u kojima prednjače telekomunikacije, pomažu menadžerima da unaprede porodični biznis, jer omogućavaju poslovanje po najsavremenijim standardima, i otvaraju nove mogućnosti na domaćem i bolji pristup stranim tržištima“, naglasio je Vojislav Lalić, direktor marketinga za poslovne korisnike u kompaniji Vip mobile. Ovo su samo neki od pokazatelja koji potvrđuju potrebu za ozbiljnim pristupom i aktivnostima u pravcu unapređenja poslovanja porodičnih firmi kod nas. Iz tog razloga i kao sledeći korak u okviru projekta, Chapter 4, Pro Educa u Vip mobajl kao generalni pokrovitelj, 9. aprila organizuju prvi Vip poslovni forum u Srbiji pod nazivom “Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije.”
U periodu od 20. januara do 28. februara 2014. godine anketirano je 170 uspešnih domaćih porodičnih firmi, a među njima su: Artival, Greenet, Sunce Marinković, Infostud, Tehnoplast, Trikotaža Ivković, Sirogojno company, Tehnobiro, Perihard, Galeb, Novitas, Drvo Art, Enelps, Refot B, Pharmanova, Tehnikom, Ekapija i druge. Prema predlogu EU, porodične firme su kompanije u kojima većinu prava odlučivanja ima osnivač ili osoba koja je kupila preduzeće i najbliži članovi porodice, te da je u upravljanje preduzećem uključena najmanje jedna osoba iz porodice; u slučaju akcionarskog društva osnivač sa članovima porodice ima najmanje 25 odsto prava odlučivanja. Pod pojmom „porodična firma“ najčešće se podrazumeva preduzeće u kojem je većina glasova u rukama porodice, uključujući osnivača koji namerava da prenese firmu na svoje potomke.
Projekat se realizuje uz podršku Privredne komore Srbije u saradnji sa Centrom za edukaciju Pro Educa iz Banja Luke koji je sličan projekat realizovao u Republici Srpskoj prošle godine.