“Krv, znoj i suze” svom narodu je u nadahnutom govoru ponudio Vinston Čerčil, ne dajući olako obećanje pobede nad nacističkom Nemačkom, a sličnom maksimom se danas služe srpski političari kada govore o ekonomskim reformama.
Dok je davao ovo obećanje, oko Čerčila se vodio rat najvećih razmera na svetu. Dok naši političari daju obećanja da će uraditi ono što su mogli i u svojim prethodnim mandatima, oni to rade takođe u ratu, ali za glasove. Dobra stvar je da su bar shvatili da neutemeljena obećanja blagostanja više ne prolaze kod birača, i da im se mora ponuditi nešto realnije – težak rad. Na reformama.
U razgovoru sa novinarima Politike direktor „Srbijagasa” i funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović ustvrdio je da je reč “reforme” u ovoj predizbornoj kampanji svrgla sa prestola popularnosti reč „transparentnost”, koja je bila moderna nakon 5. oktobra. On je pri tom konstatovao da „baš kao što, dok se učestalo pominjala, transparentnosti nije bilo, tako ni sada nema reformi. A ni saglasnosti političkih stranaka kakve su i koje tačno reforme Srbiji potrebne”. Ali, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je uveren da će, ako bude izabran, sprovesti reforme i dodaje da će to biti teško i bolno, uz napomenu da “onaj ko kaže da se kancer leči aspirinom i andolom nije iskren”.
Međutim, dok on i većina drugih političara najavljuje da ćemo prilikom reformisanja države prolivati “suze i znoj”, ugledni ekonomisti tvrde da niko od njih nema ideju za reforme. Političari su zapravo shvatili koliko će teško biti sprovesti reforme, a tek posle će zaista smisliti te reforme o kojima pričaju.
Vladimir Gligorov iz bečkog Instituta za uporedne studije o kampanji partije od koje zasigurno zavisi budućnost Srbije (SNS) kaže: “Kampanja je demagoška, kaže se mi tražimo znoj i suze, a ustvari obećavamo kule i gradove”, aludirajući na projekat Beograd na vodi i najave sličnog stepena optimizma.
Po pitanju ekonomskih programa stranaka i izjava političara u predizbornoj kampanji, ko god da dođe na vlast, „ostaje samo da molimo Boga da se ta obećanja ne sprovedu“, upozorio je nedavno član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković. Sva ta obećanja, objašnjava Vučković, svode se na povećanje rashoda, dodatne subvencije, dalje održavanje u životu propalih državnih preduzeća, „na sve što je neodrživo i nerealno“.
