Home TekstoviB&F Plus Zašto je Mišković izašao a Kostić ušao u bankarstvo

Zašto je Mišković izašao a Kostić ušao u bankarstvo

by bifadmin

Miroslav Mišković vlasnik Delta holdinga izašao je pre skoro deset godina iz bankarstva, a Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe nedavno ušao u finansijske vode kupovinom većinskog udela u AIK banci. Ove dve transakcije govore o različitim putevima razvoja njihovih biznisa ali i o tome koliko je danas jeftino kupiti banku.

Kada analiziramo motive domaćih biznismena za investiranje odnosno dezinvestiranje u banke neophodno je razdvojiti interne i eksterne faktore. Eksterni su povezani sa širim, globalnim poslovnim okruženjem dok se interni odnose na njihove trenutne poslove i planove, kažu sagovornici BIF-a.

banke nadgledanje

Miroslav Mišković je 2005. godine udeo od 75% Delta banke prodao italijanskoj Intezi za 277,5 miliona evra. Cela banka vrednovana je na nivou od oko 370 miliona evra što je bilo skoro tri puta više od tadašnjeg kapitala banke. U tom vreme to je bilo dvostruko više od cene koja je postignuta za prodaju “Jubanke” koju je kupila grčka “Alfa banka”, a koja je važila za jednu od najvećih transakcija u istočnoj Evropi.

Iako je reč o dobroj ceni, treba reći da su u vremenu pre krize sve banke prodavane po ceni koja je jednaka bar dvostrukoj knjigovodstvenoj vrednosti. Suprotno tome, Kostić je uspeo da preuzme AIK po ceni od 0,3x knjigovodstvene vrednosti, što govori  da je danas u bankama situacija mnogo lošija, ali da su i cene znatno niže.

Prednosti trgovine

“U vreme prodaje Delta banke poslovni sentiment je bio prilično povoljan. Tražnja za ulaskom velikih bankarskih igrača na domaće tržište je bila prilično visoka a bila su prisutna i očekivanja da će rastuća konkurencija u narednim godinama smanjiti profitnu marginu u bankarskom biznisu. Tako je bilo sasvim ekonomski racionalno valorizovati profit prodajom banke,” kaže za BiF Miroslav Radaković, glavni broker u Sinteza Invest Grupi.

Interni planovi Delta Holdinga istovremeno su bili usmereni na širenje trgovačkog lanca Maxi, koji je u monopolskim ili gotovo monopolskim uslovima (zavisno od procenjivača) odbacivao znatno više profitne stope od bankarstva, te proširivanje investicija u poljoprivredi.

U ovoj kompaniji danas kažu da su banku prodali u pravom trenutku jer su bili svesni da “će na naše tržište doći veliki igrači” koji imaju svetska iskustva i znanja i koji će dalje uspešno razvijati biznis.

“Delta je novac od prodaje banke uložila  u razvoj holdinga, odnosno u maloprodaju, agrar, proizvodnju hrane, izgradnju nekretnina… To je bio osnov za novi veliki investicioni ciklus”, kažu u ovoj kompaniji.

Mišković je svojevremeno bio vlasnik i 40 odsto akcija sada ugašene Univezal banke. Zbog propisa Narodne banke Srbije da pojedinačni akcionar ne može imati udeo veći od pet odsto bez saglasnosti centralne banke, vlasnik Delte morao je međutim da proda svoj vlasnički udeo ili da ga raspoređuje na povezane firme.

Banka je u 2012. godini imala gubitak od 701,4 miliona, a u prvoj polovini 2013.  553,8 miliona dinara.

U to vreme kompanije Miškovića su i počele da se izlaze vlasništva u Univerzal banci. Firma Delta investment prodala je Atlas grupi u vlasništvu Duška Kneževića svoj udeo od 4,99% akcija. Deo vlasništva vlasnik Delte je dao i Nebojši Divljanu i to u vreme kada je otišao sa čela osiguravajuće kuće Delta Đenerali.

Za razliku od Miškovića, Kostić je od početka forsirao agrobiznis.

Kroz privatizacije 2002. godine postao je vlasnik šećerana u Pećincima, Baču, Vrbasu i Kovačici. Nekoliko godina posle, nemačkom Nordcukeru je prodao nešto manje od polovine vlasništva u šećeranama, ali poljoprivredu nije napustio. U Vojvodini je kupio šest poljoprivrednih preduzeća i time postao vlasnik 11.000 hektara. Poljoprivredni biznis je proširio i na Ukrajinu, gde obrađuje 35 hiljada hektara.

“Kako je to kapitalno intenzivna grana, kvalitetne kreditne linije su mu bile ključne za uspeh”, kaže Radaković. On dodaje  da je Kostiću u tom smislu bilo najlogičnije da kupi neku manju i efikasnu banku po vrlo niskoj ceni kako bi mogao da sa jedne strane koristi povoljne kreditne aranžmane a u nekom srednjem ili dugom roku da je preproda po znatno višoj ceni. AIK banka mu se idealno uklopila u biznis plan a finansijska kriza, koja je tokom prethodnih nekoliko godina značajno smanjila cene na domaćoj berzi, mu je takođe išla “na ruku”.

Kupi jeftino…

Polovinom februara ove godine Kostić je postao većinski vlasnik AIK banke sa udelom od 50,37%.  Prethodno je bio vlasnik 37,9% akcija ove finansijske insitucije. Dobit AIK banke u 2012. godini bila je 3,64 milijarde dinara,  dok je u 2013. generisana neto dobit tek od 1,23 milijarde dinara što je za čak 66% niže u odnosu na 2012. Prihod od kamata je pao za 7,9% na 11,8 milijardi dinara dok je neto dobitak iz ovog segmenta poslovanja bio niži za 11% i iznosio je 6,7 milijardi dinara. Prihod od naknada i provizija je imao veoma oštar silazni trend (-14,6%), dok je profitabilnost iz ovih poslova u odnosu na 2012. godinu bila niža za 16% (dobit 657 miliona dinara). Kumulativni poslovni dobitak je iznosio 1,25 milijardi dinara što je 69% niže u odnosu na godinu ranije. Aktiva AIK-a na kraju decembra prošle godine iznosila je 152,4 milijarde dinara i bila je manja za 1,26 odsto u odnosu na kraj 2012. godine.

“Ako izuzmemo poslednju poslovnu godinu AIK banke gde su već uveliko tekle pripreme za ponudu za preuzimanje, bilansi iz 2010. 2011. i 2012. nam govore da ta banka može prosečno godišnje da generiše oko 38 miliona evra čiste neto dobiti. S obzirom da je Kostićeva ponuda upućena po tržišnoj kapitalizaciji od oko 127,5 miliona evra jasan je zaključak da bi za samo 3,3 godine mogao da isplati celu investiciju iz neto dobiti što je više nego povoljno. Ako ovome dodamo i sinergetski efekat po osnovu fleksibilnijih i povoljnijih kredita koje će MK grupa koristii od svoje banke onda je jasno da je ovo odličan poslovni potez”, navode u brokerskoj kući Sinteza.

Treba međutim imati u vidu da su s obzirom na veličinu kompanije i poslovne rezultate, domaće banke male za Kostićev  biznis, o čemu govori i činjenica da se odavno oslanja na IFC, EBRD i slične mnogo moćnije izvore. Otuda je možda logičnije zaključiti da je kupovina banke pod ovako povoljnim uslovima, pre vođena generalnom Kostićevom logikom da kupuje jeftine biznise bilo da su u pitanju hoteli, banke ili nešto treće, da bi ih preprodao kada prođe kriza.

U Kostićevoj kompaniji nisu želeli da komentarišu motive transakcije. Po kupovini većinskog dela banke Kostić je međutim izjavio da će banka pružati usluge i realnom sektoru i stanovništvu i da MK Grupa sigurno neće ići na veliko širenje mreže poslovnica. On je podsetio da je u Upravnom odboru AIK banke 17 godina i dodao da preuzimanje akcija AIK banke predstavlja kontinuitet u poslovanju MK Grupe.

Na pitanje hoće li i ovde biti uspešan, naši sagovornici ukazuju na činjenicu da je Kostić 1989. imao firmu „MK komerc“ sa samo pet zaposlenih. Šest godina kasnije na platnom spisku je bilo 400 zaposlenih, da bi sada zapošljavao više od 4.000 ljudi.

Suzana Radinović,

Tekst objavljen u aprilskom broju #106 časopisa “Biznis & Finansije”

Pročitajte i ovo...