Poslovni koncept koji povezuje urbano i ruralno kroz „koktel“ poslovnog, banjskog i planinskog turizma, bio bi još uspešniji kada bi se unapredila saradnja sa beogradskim hotelima, a država omogućila predouslove za masovniji dolazak poznatih svetskih lanaca, kaže Dragan Todorović, direktor aranđelovačkog Hotela „Izvor“.
Srbija je među prvih sedam država u svetu i među tri evropske zemlje koje poznati izdavač turističkih vodiča „Lonli planet“ preporučuje kao najzanimljivije destinacije za posetu u 2015. godini. Srbija se opisuje kao jedna od najbolje čuvanih tajni Evrope, puna uživanja koja su iznenađujuće jeftina, a čiji su najveći adut obični ljudi, „gostoljubivi i nimalo nalik stereotipnim lošim momcima, kakvim ih predstavlja Holivud“. Sa druge strane, statistička slika „jedne od poslednjih evropskih egzotika“ pokazuje da uprkos rastu inostranih turista od oko 11% u prošloj godini, prihodi od turizma su bili trostruko manji od proseka EU, a broj noćenja stranaca 18 puta manji, čak 10 puta manji nego u susednoj Mađarskoj.
Ako bi se sudilo o turističkim perspektivama na osnovu trenda izgradnje novih hotela u poslednjih nekoliko godina, moglo bi se zaključiti da su nade investitora, naročito stranih, pre svega okrenute Beogradu. Međutim, prema anketama koje su rađene među stranim turistima, većina je zainteresovana da vidi nešto od zanimljivosti i van Beograda, čak i oni gosti koji u prestonicu dolaze na jedan dan, kaže Dragan Todorović, direktor Hotela „Izvor“ u Aranđelovcu. Goste najviše zanimaju zdravstvena rekreacija, seoska hrana i detalji iz ovdašnje istorije, koja im je malo poznata.
Takve povratne informacije dodatno upućuju na potrebu čvršće saradnje između beogradskih i hotela u ostatku Srbije, koja bi, uprkos prividnoj konkurenciji, bila korisna za sve hotelijere, uveren je Todorović. „Na primer, može da se napravi dnevni aranžman sa našim hotelom koji bi, pored vrhunske rekreacije, gostu ponudio i zanimljiv istorijski izlet i upoznavanje sa lokalnom kulturom. Takođe, gosti bi bili u prilici da u našem parku vide oko 70 skulptura koje su napravili najpoznatiji svetski vajari, i preko 400 keramičkih dela koja se nalaze u našem muzeju. Ukratko, uverili bi se da unutrašnjost Srbije može da ponudi još mnogo toga pored dobre hrane i lepe prirode“.
Strpljiv, ali siguran kapital
Kako to konkretno može da izgleda pokazuje poslovni koncept grupacije „A hoteli“, koji se zasniva na povezivanju urbanih i ruralnih prednosti u manjim mestima Srbije, ističe naš sagovornik. Reč je o prvom korporativnom hotelskom lancu visoke kategorije koji je u domaćem valsništvu, kao deo Alco grupe, i koji predstavlja „koktel“ poslovnog, banjskog i planinskog turizma. Poslovnim ljudima namenjen je Hotel „Master“ koji je izgrađen na prostoru Novosadskog sajma, a u toku je radno otvaranje Hotela „Sloboda“u Šapcu, koji je odabran kao industrijski centar u kome se ukrštaju saobraćajnice iz zemalja bivše Jugoslavije. Na strani uživanja i rekreacije su aranđelovački Hotel „Izvor“, koji je nakon sedam godina rekonstrukcije i dogradnje počeo sa radom kao hotel sa 5 zvezdica krajem 2010. godine, potom Hotel „Park“ u Vrnjačkoj Banji, a privodi se kraju i izgradnja Hotela „Tornik“ na Zlatiboru. Po završetku svih radova, lanac bi raspolagao smeštajnim kapacitetima za oko 2.000 gostiju, što bi ga svrstalo među manje hotelske lance visokog kvaliteta koji imaju odličnu prođu u svetu.
Iskustva investitora koji se odluči da ulaže u razvoj hotelijerstva van Beograda, po mišljenju našeg sagovornika, veoma dobro ilustruje primer aranđelovačkog hotela „Izvor“, za koji ističe da spada među retke uspešne privatizacije u Srbiji. Do sada je u „Izvor“ uloženo 35 miliona evra, što je preko 200 puta više od obavezujućih ulaganja ugovorenih prilikom privatizacije. Prema početnom proračunu, povraćaj uloženih sredstva je projektovan na period od 12, 5 godina. „U svetu je standard za isplativost hotelske usluge oko sedam godina, što je, pak, dvostruko više u odnosu na proizvodnju robe. Mi smo taj rok produžili imajući u vidu visok „country rizik“ i da su u pitanju nestandardno visoka ulaganja u javni prostor, koja su „Izvoru“ obezbedila ekskluzivnost“.
Za razliku od „nestrpljivog kapitala“, ulaganja u hotelijerstvo su dugoročna, ali i relativno sigurna. Pored činjenice da se ne menja delatnost, u prilog idu i pokazatelji da želja stanovnika globalnog sela za njegovim detaljnijim upoznavanjem neprestano raste, pa je tako prošle godine prvi put dostignuta cifra od milijardu putnika i evidentirano 43 miliona novih turista u svetu. Sa druge strane, finansijska kalkulacija je napravljena pri tadašnjoj proceni o rastu nacionalnog BDP-a od 4 do 5%, što se u uslovima globalne ekonomske krize i domaćih neprilika nije ostvarilo, „pa ulažemo dodatni napor da sve sadržaje maksimalno iskoristimo“.
Tokom četiri godine rada, u rekonstruisanom hotelu u kome su od starih stvari ostali samo klavir, pianino i 165 umetničkih slika, boravilo je 80.000 gostiju koji su ostvarili 140.000 noćenja, a u prvih devet meseci ove godine ostvareno je 15% noćenja više u odnosu na isti, rekordni period u 2012. Među gostima preovlađuju porodice iz Beograda sa mlađom decom, za koju su, takođe, predviđeni posebni sadržaji. „Kada govorimo o stranim turistima, naša prednost je što su cene čak i do tri puta niže u odnosu na hotele iste kategorije u svetu, pa možemo da budemo konkurentni i u slučaju povećanja cena“, ističe Todorović.
Dragan Todorović
Dva lica egzotike
No, ma koliko bili raznovrsni i visokog kvaliteta, hotelski sadržaji nisu dovoljni da se neka turistička destinacija izbori sa globalnom konkurencijom, pa je menadžment hotela inicirao formiranje Turističkog klastera „Srce Šumadije“, čije su aktivnosti usmerene na razvoj svih lokalnih potencijala: prirodnih, istorijskih, kulturnih, gastronomskih… „Cilj je da gost ima što raznovrsniji izbor, počev od restorana koji, zato, treba da se dogovore da imaju različite ponude, a ne da svi nude isto i vode bitku za mušterije preko cena. Gosti mogu da se upoznaju sa proizvođačima organske hrane, sa ovdašnjim umetnicima, istorijskim lokalitetima i drugim zanimljivostima koje čine jednu sredinu autentičnom. Ali to zahteva da kompletna ponuda bude standardizovana, od toga kako izgledaju kuće i okućnice, do ponašanja prodavca u kiosku“, objašnjava Todorović.
Međutim, prednost Beograda nije samo u infrastrukturi i kvalitetu radne snege, već i što u njega najbrže dolaze svetski trendovi, koji bitno utiču i na promenu u ponašanju ljudi. U unutrašnosti se te promene u ime zajedničkog cilja teže pokreću i ostvaruju, o čemu svedoči i napor hotelskog menadžmenta da se lokalni proizvođači hrane organizuju i umreže kao dobavljači za potrebe „Izvora“, ali i za šire tržište. Ono na šta pojedinačni investitor ne može da utiče jeste saradnja državnih i lokalnih vlasti na izgradnji puteva, saobraćajne i turističke signalizacije i ostale neophodne infrastrukture. U tom pogledu, nažalost, zaista smo evropska egzotika, ocenjuje Todorović, dodajući da Srbija ne raspolaže osnovnim pokazateljima na kojima bi se bazirala razvojna strategija u turizmu. „Pišu se dokumenta koja ničemu ne služe, bez uvida ko je u Srbiji usvojio prostorne planove i ko ima planove detaljne regulacije za razvoj turističkih usluga. Nijedna nadležna institucija nema čak ni precizne podatke koliko uopšte ima objekata koji su u funkciji turizma, kako su kategorisani, šta su prateće aktivnosti“….
Nedostatak osnovnih infrastrukturnih preduslova i izuzetno komplikovana biroktratska procedura za dobijanje različitih dozvola, koja po iskustvu našeg sagovrnika može da traje i do deset godina, odbijaju velike inostrane lance da se upuste u intenzivnije poslovanje u Srbiji, naročito u unutrašnjosti. „Strana konkurencija je dobrodošla“, uveren je Todorović. „Kamo sreće kada bi neki lanac, poput „Meriota“ kupio, na primer, hotel na Borskom jezeru, a za njim došli i drugi. Zamislite šta bi to značilo za prepoznatljivost Srbije na turističkoj mapi i koliko bi to bilo korisno i za domaće ugostitelje“.
Biznis top 2013/14.