Sada kada je već uveliko prošao i kada se sve manje priča o njemu, referendum u Grčkoj izgleda kao slabo prikriveni pokušaj traženja legitimiteta za nesigurne političke poteze. Toliko nesigurne da se na kraju od njih odustalo. Građani su naime u velikom broju izrazili neslaganje sa politikom štednje koju Grčkoj nameće EU, no premijer Aleksis Cipras je uprkos tome ipak prihvatio reformske mere, odbacivši time rezultate referenduma.
Za mnoge je ovo ilustracija nedoraslosti mladih i neiskusnih grčkih političara visokoj politici, a neki stručnjaci idu dublje u analizu i optužuju Ciprasa da nikada nije ni hteo ozbiljno da menja grčku spoljnu i unutrašnju politiku, i da je otpor kreditorima pružao pod uticajem sada već bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa.
Da u ovome postoji zrnce istine može se naslutiti iz Varufakisovih intervjua posle potpisivanja ostavke u kojima on govori da nije imao podršku ostalih članova vlade za svoj „tvrdi stav“ u pregovorima s kreditorima u vezi sa iznuđenim zatvaranjem grčkih banaka. Naime, on tvrdi da je mesec dana upozoravao kabinet (premijera Aleksisa Ciprasa) da će Evropska centralna banka (ECB) zatvoriti grčke banke kako bi primorala zemlju na dogovor.
Za taj slučaj on je pripremio tri moguća scenarija: emitovanje dužnickih hartija denominovanih u evrima, rezanje duga zemlje po osnovu grčkih obveznica izdatih 2012. godine koje su u posedu ECB, i preuzimanje kontrole nad grčkom centralnom bankom.
Do ovoga nije došlo jer je grčki premijer vodio mnogo pomirljiviju politiku prema međunarodnim kreditorima. No, nije Varufakis jedini nezadovoljan prihvatanjem strogih mera štednje. Najmanje dva ministra u Ciprasovom kabinetu kategorički odbijaju sporazum sa partnerima iz EU. Oko četrdeset poslanika Sirize preti da će na glasanju da se izjasni protiv postignutog sporazuma. Paraleleno sa ovim partijskim čarkama stigla je najava generalnog štrajka u javnom sektoru.
Zbog sve upadljivijeg protivljenja nepoštovanju želje birača koji su svoj stav jasno pokazali na referendumu, nagađa se da bi Cipras, ako ne izbaci suviše radikalne protivnike štednje iz vlade, mogao da potraži novo političko rešenje – u opozicionim partijama opredeljenim za EU.
Nemački Bild čak piše da zbog odstupanja od prvobitne politike i obećanja datih narodu, Ciprasu preti pobuna u sopstvenim redovima, kao i mogućnost da do kraja nedelje podnese ostavku.
Da podsetimo, grčki parlament ima rok do večeras da izglasa reforme dogovorene za pregovaračkim stolom na samitu u Briselu. No, očekuje se da će, uprkos mnogim protivljenjima, parlament dati zeleno svetlo za pokretanje bolnog programa za oporavak zemlje.
Ukoliko sve prođe po predviđenom planu, poslednja prepreka biće glasanje u nemačkom Bundestagu, čiji će poslanici u petak imati zadatak da izglasavanjem odobre postignut dogovor.
No, od proglašenja 61% birača koji su rekli “hrabro grčko ne”, situacija u Grčkoj se neočekivano menja. Ko zna šta može da se desi do petka.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.