Uprkos teškoćama u evrozoni, od kojih se finska privreda još nije u potpunosti oporavila, dve trećine građana Finske smatraju se veoma srećnim što je njihova zemlja članica EU. Bilans dve decenije članstva pokazuje da su prednosti evrozone po finsku ekonomiju i dalje daleko veće nego rizici, imajući u vidu i mere koje su preduzete za oporavak evrozone, kao i rešenja nove finske vlade za podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja, ocenjuje ambasador Finske u Srbiji Peka Orpana.
Finska je dvadeset godina članstva u Evropskoj uniji dočekala sa novom vladom, na čelu sa premijerom Juhom Sipilom, liderom Partije centra. Pedesttrogodišnjeg Sipilu, mediji pre svega opisuju kao poslovnog čoveka u politici, koji je poverenje zadobio na osnovu svog poznavanja biznisa i predizbronih obećanja da je spreman na hrabra rešenja kako bi za deset godina u domaćem privatnom sektoru bilo otvoreno oko 200.000 novih radnih mesta. Program nove vlade je veoma fokusiran na konkretne mere za podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja, posebno kroz unapređenje inovativne klime i osnivanje start up preduzeća, ističe ambasador Finske u Srbiji Peka Orpana u razgovoru za B&F o značaju članstva u EU i evrozoni za rast finske privrede u poslednje dve decenije, ali i o aktuelnim privrednim teškoćama, perspektivama evrozone i rešenjima za ponovni uzlet finske ekonomije.
BiF: Nakon dve decenije članstva u Evropskoj uniji, ali i višegodišnje krize u evropskoj ekonomiji, kako biste ocenili najveće prednosti i rizike evozone po finsku privredu?
Peka Orpana: Članstvo u evrozoni je od velike koristi za našu privredu, preduzeća i građane. Finska ekonomija je snažno porasla u proteklih 20 godina, a naročito tokom poslednje decenije, do početka globalne finansijske krize 2008. godine. Naš bruto društveni proizvod po glavi stanovnika je 1995. bio manji od 20.000 evra, a danas on iznosi oko 36.000 evra. Prema nekim proračunima, Finska je zahvaljujući članstvu u Evropskoj uniji imala oko 0,7 procentnih poena veći godišnji rast bruto društvenog proizvoda od 1995. godine naovamo, nego što bi to bio slučaj da nije članica EU. U istom periodu, prosečna mesečna plata je porasla sa 1.700 evra na oko 3.500 evra. To što smo deo evrozone doprinelo je i da kamatne stope i potrošačke cene u zemlji ostanu stabilne i niske, a da pojedinci budu u prilici da trguju i putuju bez dodatnih deviznih troškova. Stabilnost naše ekonomije potvrđuju i kreditne agencije, koje nam dodeljuju AA+ i AAA rejtinge.
Od početka globalne finansijske krize i problema u EU, i u Finskoj je porasla zabrinutost oko rizika i obaveza koje donosi članstvo u evrozoni. Međutim, verujemo da je evrozona dobro odreagovala kreiranjem pravila za sprečavanje ozbiljnih problema u bankarskom sektoru u članicama EU u budućnosti. Na primer, banke u evrozoni danas moraju da prođu ozbiljne stres testove koje je propisala Evropska centralna banka. Zemlje u evrozoni su, takođe, preduzele značajne korake kako bi osigurale koherentniju i striktniju primenu pravila, naročito onih koja se odnose na unutrašnju fiskalnu politiku. Snažan evro je, povremeno, pravio probleme nekim našim preduzećima koja izvoze van evrozone, jer su njihove cene postajale manje konkurentne. Mislim da je to, ipak, relativno marginalan problem u odnosu na prednosti članstva u evrozoni.
BiF: Da li smatrate da su realne ekonomske prognoze o oporavku evrozone u ovoj godini?
Peka Orpana: Evropska komisija je procenila da će privreda evrozone ove godine porasti 1,5 odsto, što ukazuje da se ekonomija u Evropi polako oporavlja. Kada je u pitanju Finska, s obzirom da se veliki deo našeg izvoza tradicionalno sastoji od investicionih dobara, to uslovljava da privredni oporavak, obično, počinje malo kasnije nego u drugim zemljama.
BiF: Koliko je centralna banka Finske samostalna u vođenju monetarne politike, a u kojoj meri mora da se prilagodi zajedničkoj monetarnoj strategiji i političkim odlukama na nivou Unije, kao, na primer, u slučaju ukrajinske ili grčke krize?
Peka Orpana: Banka Finske je deo Eurosistema, odgovornog za sprovođenje jedinstvene monetarne politike u evrozoni. Kao članica Eurosistema, Banka Finske učestvuje u pripremanju te politike i u mogućnosti je da utiče na donošenje odluka. Cilj je da interes evrozone u celini bude ispred nacionalnog interesa. Kao aktivan učesnik u donošenju odluka monetarne politike, Banka Finske igra dve važne uloge: s jedne strane, zastupa Finsku i finske stavove u Eurosistemu, a sa druge, objašnjava kako zajednička monetarna politika utiče na nacionalnu ekonomiju i koje su njene implikacije za ekonomsko odlučivanje u Finskoj. Istraživači Banke Finske analiziraju situacije u Ukrajini i Grčkoj, a visoka stručnost i velika vidljivost tih analiza samo povećavaju uticaj Banke u Eurosistemu.
BiF: Koje su najveće posledice krize u evrozoni po finsku privredu i gde nova vlada Finske vidi ključna rešenja za oporavak nacionalne ekonomije?
Peka Orpana: Globalna finansijska kriza i kriza u evrozoni izazvale su ogromne probleme za našu privredu – finski izvoz u jednoj godini pao je za čitavih 20 odsto. To je posledica značajnog pada izvoza robe, jer su širom sveta ljudi prestali da kupuju, a preduzeća da investiraju. Mi se još uvek nismo u potpunosti oporavili od tog ekonomskog udarca. Upravo smo formirali novu vladu posle parlamentarnih izbora u aprilu. Program nove vlade je veoma fokusiran na konkretne akcije za kreiranje ekonomskog rasta i povećanja broja radnih mesta. Vlada će koristiti set mera za rast konkurentnosti finskih preduzeća, povećavajući radno vreme i staž u odnosu na životni vek zaposlenih i unapređujući uslove za inovacije i osnivanje start-ap preduzeća, a program predviđa i finansijsku pomoć prvenstveno za projekte u oblastima bioekonomije i infrastrukture.
BiF: U kojoj meri oporavak evrozone može biti presudan za opstanak EU i osećaj građana u zemljama članicama da više dobijaju nego što moraju da se odreknu u korist zajedničke politike?
Peka Orpana: Naravno, veoma je važno da se evrozona oporavi i vrati trendu stablinog rasta. To je važno za svakodnevni život svih građana u EU, kao i za dalji razvoj Unije. Bez jake privrede, EU ne može u potpunosti da ispuni očekivanja svojih građana, niti da zauzme mesto koje bi trebalo da ima u kreiranju globalnog razvoja, zaštite životne sredine i rešavanju problema klimatskih promena, ili pitanja bezbednosti u našem susedstvu. Veoma je važno da su građani dobro i objektivno informisani o svim pitanjima u kojima EU ima nadležnost ili je na bilo koji način relevantna. Bitno je da oni formiraju svoje stavove na osnovu činjenica, a ne na subjektivnim viđenjima.
Verujem da kada su dostupne sve relevantne informacije, velika većina građana razume da je članstvo u EU veoma korisno, što potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja u Finskoj. Prema anketi Eurobarometra koja je sprovedena prošle godine, 67 odsto ispitanika u Finskoj ima pozitivna osećanja prema EU, 85 odsto ima veoma jak evropski identitet, a dve trećine anketiranih je izjavilo da su veoma srećni što je Finska članica Evropske unije. Prema oceni finskih građana, najpozitivniji efekti članstva u EU su mobilnost radnika i studenata, slobodan izbor potrošača i bolja zaštita životne sredine.