Kada banka raste bez „majke“, oslanjajući se na sopstveni kapital, to je njena dodatna snaga, budući da više vodi računa o svom poslovanju, može efikasnije da donosi odluke i nastoji da bude što transparantnija jer je poverenje najvažnije u bankarstvu. Ovako Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke ocenjuje poziciju najveće domaće banke u privatnom vlasništvu, najavljujući da će se njen dalji rast najviše zasnivati na inovacijama.
Šta će se događati sa bankarskim sektorom u Srbiji saznaćemo relativno brzo – već od septembra, nakon dijagnostičke analize u 14 velikih banaka, smatra Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke, koja predviđa da je konsolidacija bankarskog sistema neminovna s obzirom na obim i realne ekonomske mogućnosti domaćeg tržišta. Na pitanje kako u toj konkurenciji vidi poziciju AIK banke i u kojoj meri je ona specifična budući da je najveća domaća banka u privatnom vlasništvu, naša sagovornica kaže:
„Naše osnovne prednosti su upravo takva vlasnička struktura i jaka kapitalna osnova, koje našim partnerima, pre svega deponentima, ulivaju sigurnost, a u bankarstvu je poverenje najvažnije. Prednost je i to što možemo da budemo efikasniji od drugih, jer ne zavisimo od „centrale“ od koje moramo da čekamo odobrenja, već se sve odluke donose od strane organa unutar banke. Sa druge strane, činjenica da nemamo „majku“ koja u svakom trenutku može da nam priskoči u pomoć sa likvidnim sredstvima po povoljnijim uslovima je izazov, ali i naša snaga, jer upravo zbog toga vodimo računa da izbegnemo turbulencije u poslovanju i oslanjamo se na sopstvene kapacitete. Imajući to u vidu, mislim da rezultati koje ostvarujemo još više dobijaju na značaju. Naša prednost je i što smo banka sa dugom tradicijom na domaćem tržištu i što bolje poznajemo ovdašnje prilike od stranih banaka.
BIF: S obzirom da je strana banka koja i samostalno posluje u Srbiji izašla nedavno iz vlasništva AIK banke, da li to može izazvati promene u pogledu izvora finasiranja i budućeg poslovanja?
Jelena Galić: Ta promena u vlasničkoj strukturi neće imati bilo kakvog uticaja jer se AIK banka i do sada oslanjala isključivo na domaće izvore finansiranja – na depozite naših klijenata, štednju građana i privrede, i na sopstveni kapital. To će biti naši izvori i u budućem periodu, a ono na čemu intenzivno radimo je uspostavljanje saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, poput EBRD i Evropske investicione banke, kako bismo bili u mogućnosti da povlačimo određene kreditne linije. Prednost takve saradnje je što obezbeđujete jeftinije izvore i možete da ponudite kredite po povoljnijim kamatama, a time i da ostvarite određenu konkurentsku prednost.
BiF: Promene u vlasništvu AIK banke se u domaćoj javnosti prate do detalja, što nije slučaj i sa stranim bankama koje ovde posluju. Da li takva situacija dovodi AIK banku u drugačiju poziciju kada je reč o jednakim uslovima poslovanja za sve igrače na domaćem finansijskom tržištu?
Jelena Galić: Regulator propisuje jednake uslove poslovanja za sve učesnike na domaćem finansijskom trzištu, kao i striktne uslove izveštavanja. Shodno tome, podaci o vlasničkoj strukturi i promenama u okviru bankarskog sektora su svima dostupni, samo je pitanje koliko javnost koristi te podatke. Sa druge strane, što je banka transparentnija, stiče veće poverenje klijenata, partnera, stručne i najšire javnosti. Kada ste, dodatno, pod medijskom lupom, sve zavisi kako se prema tome odnosite. Ako to shvatite kao mogućnost da svojim deponentima, potencijalnim investitorima i celokupnoj javnosti pokažete relano stanje, da banka posluje krajnje transparentno, da se trudi da bude maksimalno regulatorno usklađena i da brine o svojim klijentima – onda ste uvek na dobitku, pa i u situacijama kada kontekst nekih medijskih objava može da ima drugačije povode.
BiF: Dobit banke u poslednje četiri godine primetno varira, prošle godine je bila veća od prethodne, ali značajno manja u odnosu na 2010. Sa druge strane, banka je u istom periodu povećala broj filijala, ima solidan kapital i – što je danas retkost – beleži malu zaduženost. Kako biste prokomentarisali takve poslovne pokazatelje?
Jelena Galić: Rezultati banke ne zavise samo od njene poslovne strategije, nego i od događanja u okruženju. Bankarski sistem Srbije je stabilno dočekao globalnu finansijsku krizu koja je izbila 2009. jer je bio dobro kapitalizovan u tom trenutku. Ali kako se globalni trendovi u Srbiji uvek reflektuju sa zakašnjenjem, negativni efekti su krenuli 2010. i njih je u naredne dve godine osetio i realni sektor, pa je bankarski sektor 2013. prvi put iskazao negativan rezultat posle deset godina profitabilnosti. Profitabilnost je uspeo da povrati 2014. na nivo koji svedoči o blagom oporavku. Ako u tom kontekstu posmatramo kretanja u AIK banci, jasno je da smo i mi morali da podnesemo deo tih posledica. Sa druge strane, naša banka se opredelila da upravo u periodu krize krene u nova ulaganja – što nije čest slučaj. U prethodne dve godine investirali smo u mrežu i uložili značajna sredstva u IT infrastrukturu. Sve to je doprinelo da dobit varira, a naša mala zaduženost ukazuje da se u ulaganjima, pre svega, oslanjamo na sopstveni kapital. Prema dosadašnjim poslovnim pokazateljima na dobrom smo putu da realizujemo sve planove za ovu godinu i da nastavimo sa investicijama.
BiF: AIK banka je u svom poslovanju tradicionalno vezana za privredu. Koliko je moguće ostati pri takvoj orijentaciji i biti profitabilan u situaciji kada su se gotovo sve banke u Srbiji u svojim ponudama fokusirale na fizička lica?
Jelena Galić: AIK banka je prvenstveno usmerena na privredu, jer je to segment koji iskazuje najveću tražnju za kreditima i koji je glavni generator naše profitabilnosti. Naš cilj je da budemo banka univerzalnog tipa, koja će nuditi široku lepezu proizvoda svim segmentima klijenata, što i ostvarujemo zahvaljujući ulaganjima u poslednjih nekoliko godina u mrežu koja naše usluge čini dostupnijim građanima i malim i srednjim preduzećima. U narednom periodu ćemo posebno promovisati proizvode u oblasti mobilnog i elektronskog bankarstva, što je trend kome se okreću sve banke, a one koje u to krenu ranije imaju i veće šanse da se bolje pozicioniraju. Digitalno bankarstvo će nam omogućiti da imamo dobar i efikasan pristup građanstvu i malim preduzećima, a saradnja sa privredom će ostati naša specifičnost za koju smatramo da nam je komparativna prednost.
BIF: Da li podaci da se oko 60 odsto malih i srednjih preduzeća u Srbiji finansira isključivo iz sopstvenih prihoda i da je, uprkos tome, među njima veliki broj uspešnih firmi, ukazuju da bi banke trebalo više da prilagode svoje proizvode ovom segmentu privrede?
Jelena Galić: Za segment malih i srednjih preduzeća je važno da banka ima dobro razvijenu mrežu kako bi svoje usluge učinila dostupnim privrednicima, odnosno preduzetnicima širom Srbije. Druga veoma bitna stvar je efikasnost servisa, jer male firme uglavnom ne potražuju velike iznose, ali su im ta sredstva neophodna u što kraćem roku. Verujem da će u narednom periodu upravo sposobnost banke da ovoj grupi klijenata obezbedi sredstva u trenutku kada su im najpotrebnija, možda biti i presudnija za njenu konkurentnost od same cene kredita. Prednost digitalne platforme koju razvijamo je što, uz efikasnost, istovremeno smanjuje i troškove bankarskog poslovanja, omogućava dostupnost klijentima u bilo koje vreme, kao i njihovu edukaciju da sami prepoznaju koji proizvod im najviše odgovara.
BiF: U kojoj meri jedna jaka domaća banka može da podrži domaći izvoz u situaciji kada država i dalje nema jasno definisane strateške prioritete u razvoju industrije, a uspešni domaći izvoznici se žale da ih državne mere destimulišu?
Jelena Galić: Fokus AIK banke je na uspešnim preduzećima. To znači da smo spremni da podržimo i uspešne izvoznike i preduzeća koja imaju kvalitetne projekte za domaće tržište. Državna pomoć je, svakako, veoma značajna i za banke i za privredu, što su pokazali i programi subvencionisanja kredita za pokretanje domaće proizvodnje. Pošto se vodi restriktivna fiskalna politika a donekle libaralnija monetarna politika, sve zavisi od toga kada će država proceniti da može da krene u nove subvencije, jer svaka subvencija utiče na budžet. Kad država bude procenila da je konsolidovala javne finansije i da postoji prostor za nove subvencije, verujem da će, kao i ranije, većina banaka to podržati.
BiF: AIK banka je počela svoje poslovanje kao podrška poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji. Da li je ova industrija i dalje među prioritetima banke i u kom njenom segmentu vidite najveće razvojne potencijale?
Jelena Galić: Mi poljoprivredu zaista doživljavamo kao tržišnu nišu na koju ćemo se posebno fokusirati i već smo aktivno krenuli sa određenim proizvodima za ovaj segment klijenata. Država je u poslednjoj deceniji više bila okrenuta nekim drugim industrijama, ali u zadnjih nekoliko godina u svojim razvojnim planovima naročito promoviše potencijal u poljoprivredi. Da bi se taj potencijal realizovao, pored promocije su neophodna i ulaganja, a da bi ona bila značajnija, nužne su neke regulatorne promene. Imajući u vidu da domaća poljoprivreda zaista ima prednosti koje Srbiju mogu uspešno da pozicioniraju na evropskom tržištu, da će međunarodne finansijske institucije odobravati kreditne linije za ovu delatnost, kao i da je naš najveći akcionar kompanija koja uspešno posluje u toj oblasti – to su odlične pretpostavke da se u okviru ovog segmenta poslovanja dobro pozicioniramo.
BiF: Mada učešće banaka u finansijskom sektoru Srbije premašuje 90 odsto, u praksi se čini da sve banke nude slične proizvode i da među njima nema prave specijalizacije. Gde videte mogućnosti za AIK banku da se ubuduće značajnije razlikuje od drugih i kakve su perspektive za razvoj investicionog bankarstva kod nas?
Jelena Galić: Mislim da nas klijenti već doživljavaju kao drugačiju banku, zato što smo veoma aktivni u nastojanju da svoje proizvode prilagodimo njihovim potrebama. Činjenica je da je naše tržište bankocentrično, ali to ne znači da nema oštre konkurencije među samim bankama. Dominacija klasičnih bankarskih proizvoda nije posledica nerazvijenog bankarskog sistema, već pre upućuje ne nedovoljnu razvijenost privrede. Kada govorimo o investicionom bankarstvu, potpuno se slažem da je to segment koji bi trebalo razvijati u narednom periodu, ali to ne zavisi samo od sofisticiranosti bankarskog poslovanja, već i od razvijenosti privrede i regulatornih uslova koji su ovom trenutku prilično ograničavajući. Stvaranje liberalnijeg regulatornog okvira, kroz saradnju Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti i Ministarstva finansija i razvoj privrede koja će imati potrebu za sofisticiranijim bankarskim proizvodima će stvoriti ambijent u kome će banke, pored komercijalnog, moći da razvijaju i investicioni segment poslovanja. Mi pažljivo pratimo okruženje i shodno novim potrebama razvijamo odgovarajuće proizvode, kako bismo, kada dođe taj trenutak, mogli da budemo korak ispred drugih, koristeći i prednost brzog delovanja, s obzirom da se sve odluke donose unutar banke.
BiF: Na koji način Vam iskustvo na prethodnom poslu u poznatoj revizorskoj kući može biti od koristi u bankarskom poslovanju?
Jelena Galić: Moj prelazak na ovu funkciju je bio motivisan željom da primenim to dugogodišnje iskustvo i znanje koje sam stekla savetujući brojne banke i druge finansijske institucije u Srbiji i u regionu, kao i realni sektor – jer veoma je važno da poznajete one koje finansirate. Kada ste prethodno radili sa one „druge strane“, možete bolje da uočite neke potencijale, ali i slabosti koje sami bankari često ne vide pod pritiskom operativnih poslova. Zašto baš AIK banka? Zato što je jedna od vodećih banaka, zato što je domaća i što ima fleksibilnost za primenu inovativnih rešenja.
BiF: Nakon što ste stupili na ovu funkciju u februaru, izjavili ste da Vam je cilj da AIK banka bude među prve tri banke u Srbiji. Šta su najvažniji preduslovi za ostvarenje takvog cilja i u kom roku mislite da ga je moguće realizovati?
Jelena Galić: Morate uvek postaviti sebi ambiciozne ciljeve da biste ih ostvarili. AIK banka u domaćem bankarskom sektoru trenutno zauzima šesto mesto, sa ukupnim kapitalom od oko 450 miliona evra i kapitalnom adekvatnošću od 36,5 odsto. Cilj nam je da taj trend nastavimo, kako bismo se u relativno kratkom roku pozicionirali među tri vodeće banke na tržištu, ne samo po ključnim finansijskim parametrima već i sveukupnom kvalitetu poslovanja. Po mom mišljenju, ključni generator našeg daljeg rasta će biti inovativnost, bilo da ćemo se truditi da prvi uvedemo na tržište neke nove proizvode, ili da postojeće proizvode i usluge pružamo na drugačiji način, koji će biti još povoljniji za naše klijente.
broj 118/119, jul/avgust 2015.