Home VestiPolitika i društvo Da li bi Velika Britanija mogla biti uzrok izlaska drugih zemalja iz EU?

Da li bi Velika Britanija mogla biti uzrok izlaska drugih zemalja iz EU?

by bifadmin

Značajni inostrani ekonomski portali i magazini su se, osim standardnim izveštajima sa tržišta i o poslovanju kompanija, danas pozabavili temom izlaska drugih zemalja, pored Velike Britanije, iz Evropske unije.

Tako Fajnenšl Tajms prenosi reči Donalda Taska, predsednika Saveta Evrope da bi lideri članica EU mogli prekopirati taktiku britanskog premijera Dejvida Kamerona kako bi postigli svoje “egoistične ciljeve”.

Task je naime rekao medijima da će se jako potruditi da zadrži Britaniju u Uniji ali da ga brine potencijalna epidemija “referenduma”, i da nije u pitanju samo njegova intuicija po tom pitanju već da zna da neki političari u Evropi već koriste ovaj politički model za dokazivanje svoje nezavisnosti od zvaničnog Brisela. Iako nije imenovao zemlje na koje se ovo odnosi, mnoge diplomate misle da bi to mogle biti Italija, Poljska i Mađarska.

Inače, naredne nedelje bi trebalo da se o dogovoru sa Britanijom razgovara na samitu EU a Task se pribojava nauspeha pregovora ako ova zemlja iznese nove uslove ili ako neka druga zemlja počne da iznosi listu svojih zahteva.

I novinari Blumberga su saglasni sa stavom da bi rezultat ovih pregovora mogao podstaći neke druge zemlje da pokrenu inicijativu za napuštanje EU. Ako dođe do ovog političkog presedana, posle njega sve će biti moguće, a posebno na kontinentu čiji ekonomski temelji su poljuljani usled dužničke i migrantske krize. U takvim situacijama jačaju populistički pokreti i partije od Madrida do Helsinkija, kao i antievropske stranke u državama bivšeg sojvetskog bloka.

Najviše zabrinjava situacija nekoliko zemalja EU. To su Italija čiji premijer Mateo Renci ima svoje ideje kako evropske zemlje treba da budu integrisane ali da imaju mnogo fleksibilniju budžetsku potrošnju i kako da EU promeni “birokratski pristup”, zatim Mađarska čiji premijer Viktor Orban smatra da se Unija previše meša u njegovu unutrašnju politiku, Poljska čija nova vlast se ne slaže sa spoljnom politikom EU, Finska koja se, nasuprot prethodnicima, zalaže za centralizovaniju Uniju i veću ulogu Evropske komisije u regulaciji i unutrašnje ekonomske politike zemalja, Francuska gde jača desnica koju predvodi Marin Le Pen i koja ne gaji simpatije prema strancima, Danska gde raste uticaj antiimigracione partije koja bi mogla da ispostavi Uniji iste zahteve kao i Britanija i Španija koja bi mogla imati i unutrašnjih problema zbog poteza Ujedinjenog kraljevstva, i to sa Kataloncima.

Pročitajte i ovo...