Preopterećenost propisima, geopolitička kriza i nestabilnost finansijskog sistema predstavljaju najveće pretnje po globalni privredni rast, ali i lokalne uslove poslovanja i kompanijske prihode, ocenjuju generalni direktori u svetu i u Srbiji.
„U glavnim ekonomskim centrima u svetu nema ozbiljnog potencijala za povećanje stope privrednog rasta. Ona će u naredne tri godine biti niska u Evropi, u Kini ne postoje u ovom trenutku faktori koji bi ubrzali razvoj tamošnje privrede, a u SAD je stopa rasta od 2 do 2,5% bolja nego u drugim državama, ali ispod očekivanja samih Amerikanaca i njihovih trgovinskih partnera. Ista situacija je i u Japanu, gde je nakon napora nove vlade usledio kratak period privrednog rasta, da bi, sada, ekonomija ponovo bila u stagnaciji. Kada je reč o tržištima u razvoju, samo u Indiji privreda pokazuje znake života, ali ona nema dovoljnu snagu da bi značajnije uticala na globalni rast.
Očekujem i da će u naredne tri godine rasti geopolitičke tenzije i da ćemo biti svedoci većeg angažovanja država na rešavanju internih pitanja i problema. Budući da su pomenuta pitanja brojna, malo je verovatno da ćemo biti u prilici da razumemo prave razloge koji dovode do usporavanja globalnog privrednog rasta“, izjavio je Herman Gref, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor Sberbanke u najnovijoj godišnjoj anketi koju je revizorsko-konsultantska kompanija PwC sprovela među 1.409 generalnih direktora vodećih svetskih kompanija, uključujući i 42 poslovna lidera u Srbiji.
Navedena izjava, osim što sažeto opisuje trenutnu ekonomsku situaciju u svetu, najbolje reprezentuje suštinu dobijenih odgovora najvećeg broja generalnih direktora u pogledu makroekonomskih kretanja u ovoj godini i neposrednoj budućnosti. Naime, rezultate najnovijeg godišnjeg istraživanja u odnosu na prošlogodišnje, pre svega karakteriše rapidan porast zabrinutosti ispitanika zbog političke neizvesnosti i ujedno značajan pad optimizma u pogledu globalnog privrednog rasta.
U svetu je poverenje u globalnu privredu opalo za 10 procenata, a kao uzroke koji najviše utiču na povećanu nepredvidivost globalnih kretanja ispitanici navode reformu privrednog sistema Kine, pad cene sirove nafte i zabrinutost zbog aktuelne geopolitičke situacije u svetu. U poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima ankete, manji je i stepen poverenja u rast prihoda u skoro svim zemljama sa najboljim privrednim rastom u svetu (Kina, SAD, Velika Britanija, Nemačka), u Italiji i Japanu pokazatelji su nepromenjeni, a jedino je u Rusiji zabeležen rast pozitivnih očekivanja na 26% sa prošlogodišnjih 16%.
Lančane posledice političke nestabilnosti
Generalni direktori su najviše zabrinuti zbog preopterećenosti propisima, što je navelo čak 79% ispitanika širom sveta, dok dve trećine njih kao glavne pretnje navode probleme izazvane povećanjem poreskog opterećenja, neodgovarajuće odgovore država na fiskalni deficit i kreditnu prezaduženost, kao i geopolitičku neizvesnost, koju dodatno pogoršavaju i komplikuju regionalni sukobi, učestali teroristički napadi i migrantska kriza. U poređenju sa rezultatima ankete od pre dve godine, kada razbuktavanje geopolitičke krize niko nije percepirao kao mogući problem, ona je sada u samom vrhu direktorskih briga. Razlog je i što se njene posledice dovode u vezu sa rizikom od rasta socijalne nestabilnosti (kako je navelo 65% ispitanika), a s druge strane sa poljuljanim poverenjem u spremnost i sposobnost da se pravovremeno i odgovarajuće reaguje u kriznim situacijama (61% ispitanika), o čemu svedoči i situacija nastala oko migrantske krize.
Detaljnije analize dobijenih rezultata pokazuju da preopterećenost propisima najviše problema izaziva kompanijama koje ostvaruju prihode veće od 10 milijardi USD (prema mišljenju 88% ispitanika u svetu), kao i poslovnim liderima u Severnoj i Južnoj Americi i u Zapadnoj Evropi. Takvi pokazatelji ne čude, kada se ima u vidu da su upravo ove kompanije najviše izložene mnoštvu uticaja i rizika koje nosi poslovanje na međunarodnom tržištu.
Očekivani su i rezultati, prema kojima najveću zabrinutost oko posledica geopolitičke krize izražavaju generalni direktori na Bliskom Istoku (čak 94% ispitanika), a slede ih poslovni lideri u regionu centralne i istočne Evrope (86%). Mišljenje ispitanika u Srbiji se po ovom pitanju ne razlikuje od njihovih kolega u svetu, budući da čak 81% njih navodi da je veoma zabrinuto zbog trenutne geopolitičke situacije u svetu i uticaja koji ona ima na poslovanje i budući rast i razvoj privrede.
Nestabilnost finansijskog sistema
Generalni direktori posebno izdvajaju još jedan izazov za poslovanje – nestabilnost finansijskog sistema, na koji, po njihovom mišljenju, najviše utiču pad berzanskih indeksa, fluktuacija valuta, usporavanje privrednog rasta Kine, pad cene nafte i naftnih derivata kao i prezaduženost državnih i privatnih entiteta.
Usporavanje rasta kineske ekonomije predstavlja značajnu pretnju koja uzima globalne razmere. Zanimljivo je da uprkos tome, čak 56% ispitanih generalnih direktora u SAD vidi upravo Kinu kao jedno od tri najznačajnija tržišta za sopstveni rast u ovoj godini. Osim toga, većina ispitanih direktora smatra da je uvođenje efikasnijeg poreskog sistema i pojednostavljenje procedura od ključnog značaja za poslovanje i priliv investicija. Fluktuacija deviznog kursa direktno utiče na poslovanje privrednih subjekata čiji su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj, a izvori finansiranja ili obaveze u drugoj valuti. Ovo je naročito izraženo u poslovanju kompanija u Srbiji, s obzirom da pripadamo grupi zemalja čija valuta primetno fluktuira u odnosu na strane valute.
Na prilike u svetu, danas, u velikoj meri utiču i još neki trendovi, poput tehnoloških, ali i klimatskih promena, ubrzane urbanizacije, demografskih i socijalnih pomeranja. Suočeni sa takvim kretanjima, poslovni lideri imaju sve više teškoća da prepoznaju izazove i da na njih pravovremeno i odgovarajuće reaguju. Dodatno, nestabilna politička situacija u svetu u velikoj meri se odražava na ekonomske prilike, noseći nove rizike i negativno utiče na ulaganja i prihode velikih investitora, što otežava već ionako složenu situaciju.
Jelena Dimovski, senior konsultant, i Ana Čejović, konsultant u PwC Odeljenju za pružanje poslovno-savetodavnih usluga
april 2016, broj 126.