Close
IN2 Dynamics
/ B&F Plus / Biotehnološki startap: Potraga za korisnim bakterijama
BiF Analize Čitajte B&F online

Biotehnološki startap: Potraga za korisnim bakterijama

bakterije
Marko Miladinović on 14/01/2017 - 10:30 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 976 times!

Nisu sve bakterije štetne po ljudsko zdravlje, naprotiv, mi živimo sa gomilom „podstanara“ koji su veoma korisni, objašnjavaju Mirjana Rajilić Stojanović i Svetlana Bojić, naučnice koje su pokrenule startap HITTest, s ciljem da usavrše prvu verziju čipa za mapiranje bogate flore ljudskih creva. Ovaj poduhvat je jedinstven u svetu, a njegov uspeh bi doprineo tretiranju mnogih, ne samo stomačnih poremećaja.

Poslednjih godina sve veći broj zdravstvenih problema u svetu povezuje se sa prekomernom upotrebom lekova, higijenskih sredstava i načinom ishrane koji se ubrzano menja usled tempa života i porekla hrane koja nam se nudi. Jedan od trendova je i okretanje alternativnim metodama lečenja, kao i zdravoj ishrani, koja je, međutim, neretko daleko od zdravlja. Takve reakcije proizilaze iz činjenice da savremena medicina nema odgovarajuća rešenja za probleme koji se nagomilavaju jer još ne raspolaže preciznim informacijama šta se dešava u ljudskim crevima. Napredak u toj oblasti, međutim, biće moguć zahvaljujući dvema naučnicama iz Srbije, Mirjani Rajilić Stojanović i Svetlani Bojić, koje su pokrenule startap HITTest, s ciljem da usavrše prvu verziju čipa – HITChip za mapiranje bogate flore ljudskih creva.

Mirjana Rajilić Stojanović je docent na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, koja je svojevremno, kao student generacije, dobila stipendiju kompanije Hemofarm. Stipendiju je otkupio fakultet u holandskom Vaheningenu, na kome je Mirjana doktorirala kao jedina žena cum laude u poslednjih stotinu godina. Tokom svog rada u Holandiji ona je razvila prvu generaciju svog čipa, koja je tada mapirala oko hiljadu različitih vrsta bakterija u mikrobioti, odnosno flori ljudskog creva. Svetlana Bojić je, pak, posle Matematičke gimnazije u Beogradu, završila medicinu i neko vreme se bavila medicinskom statistikom i informatikom, a sada je na doktorskim studijama iz oblasti populacione genetike na Biološkom fakultetu u Beogradu.

Mirjana i Svetlana udružile su svoje ekspertize kroz zajednički startap HITTest, koji su registrovale u aprilu ove godine, gde su i „šefice“ i zaposlene. Zato su, kažu, angažovane „na više različitih frontova“, uključujući i punu kuću dece – ukupno ih odgajaju petoro. Na pitanje kako sve to postižu, odgovaraju da su najzahtevnije obaveze na fakultetu, dok su se klinci kod kuće već dobrano „primili“ na nauku, pa smišljaju svoje eksperimente u želji da jednog dana i oni postanu naučnici.

naucnice

foto: Miloš Lužanin

Korisni podstanari

„U ljudskim crevima postoje hiljade različitih vrsta bakterija koje ne utiču samo na probavu, već na funkcionisanje celokupnog organizma. Mikrobiota se prilagođava našoj ishrani, a u sebi sadrži sto puta više DNK materijala nego drugi organi u telu“, objašnjava Mirjana, koja je i posle mnogih godina istraživanja i dalje fascinirana postojanjem tolikog broja bakterija, od kojih su neke veoma korisne za ljudski organizam.

To je među prvima pretpostavio nobelovac Ilja Mečnikov, koji je početkom dvadesetog veka upravo na Balkanu pokušao da utvrdi koja je tajna dugovečnosti ovdašnjih stanovnika. Ustanovio je da je razlog specifična flora u njihovim crevima, koja se razvila usled ishrane bazirane na fermentisanim mlečnim proizvodima – sirevima, jogurtu i kiselom mleku. Tužna je činjenica da danas većina probiotika na policama naših apoteka ne potiče sa našeg područja, već su uvezeni iz zemalja čije stanovništvo ima drugačiju crevnu floru.

Antibiotici su neophodni u borbi protiv mnogih bolesti, ali njihova prekomerna upotreba dovodi do istrebljivanja bakterija u našem organizmu, upozorava Mirjana. Po mikrobiotu je štetno i konzumiranje procesirane hrane, specijalno dizajnirane za čoveka, jer ne treba zaboraviti da je funkcija creva, između ostalog, da fermentiše i „obrađuje“ hranu. Stoga, ako se crevima umanji ova važna funkcija, svakako će doći do negativnih posledica.

Trend da se sve više „interveniše“ na planu ljudske ishrane, bez dovoljno znanja o posledicama, povećava rizike od komplikacija, što je problem ne samo među laicima koji sami sebi propisuju zdravu ishranu, već je i odgovornost lekara. „Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju istraživači u ovoj oblasti je i dalje preovlađujući stav u medicini – i to ne samo u Srbiji – da su sve bakterije štetne, i da ih treba iskoreniti. Međutim, uništavanjem nekih bakterija iz našeg probavnog trakta sebi činimo medveđu uslugu. Mi živimo sa gomilom ’podstanara’ koji su nam veoma korisni“, ističe Svetlana.

Njenu tvrdnju potkrepljuju i najnovije naučne studije, koje su ustanovile da je epidemija gojaznosti i dijabetesa među Amerikancima povezana sa njihovom veoma „osiromašenom“ crevnom florom. Naime, u poređenju sa afričkim stanovništvom iz ruralnih područja, stanovnici Sjedinjenih Država imaju dve trećina bakterija manje.

„Ručni rad“

Mirjana se priseća da na početku njenog istraživanja mikrobiote niko nije umeo da precizira šta sve ona sadrži. „Kako bih došla do te informacije, konsultovala sam svu stručnu literaturu i počela da prikupljam podatke iz stotina različitih naučnih analiza iz celog sveta. Tokom rada na doktoratu u Holandiji kreirala sam prvu verziju čipa, koji je u sebi mapirao preko hiljadu različitih vrsta bakterija prisutnih u ljudskim crevima. Iako je od tada prošlo skoro deset godina, nastavila sam da istražujem sve dostupne baze podataka u svetu i do sada sam mapirala oko tri hiljade različitih bakterija. To izgleda tako što iščitavam njihov DNK i, doslovno, prikupljam jednu po jednu bakteriju, a one međusobno mogu da se razlikuju samo po jednoj liniji DNK“.

Sagovornica B&F-a dodaje da je to mukotrpan, ručni posao, koji zahteva strpljenje i upornost, ali je, zato, korist od takvog „popisivanja“ mnogostruka. Zahvaljujući njemu, u veoma bliskoj budućnosti mogli bismo da saznamo do tančina šta se nalazi u crevima i koje „dobre“ bakterije nedostaju obolelima.

Institut za humanu genetiku na beogradskom Medicinskom fakultetu je omogućio dvema naučnicama da koriste opremu koja im je neophodna za rad, a onu koja im nedostaje za eksperimentalnu valorizaciju njihove studije planiraju da kupe do kraja godine. Najveći deo sredstava za te namene su same obezbedile, radeći mikrobiološke analize po porudžbini. Primera radi, radile su analize za klijenta koji prodaje premaze za tuš-kabine, kako bi ustanovile koji premaz protiv buđi je najadekvatniji za njegov proizvod i tako, kažu, „gomilale novac u kasicu-prasicu“.

Kada dobiju potvrdu svojih nalaza, planiraju da ih predstave potencijalnim investitorima, kompanijama iz prehrambene ili farmaceutske industrije. Na ovakvu poslovnu strategiju, koja je karakteristična, pre svega, za tehnološke startapove, odlučile su se jer drugu opciju, zapravo, nisu ni imale, nakon bezuspešnih pokušaja da sredstva za istraživanja dobiju od državnih institucija.

Njihov cilj je da u svojoj startap firmi proizvedu drugu generaciju HITChip-a, koji bi omogućio da se uoče najmanje promene u crevnoj flori. To je veoma važna osnova za dalja istraživanja i za dobijanje potvrda, koje su ključne za odobravanje novih lekova i medicinskih preparata na tržištu. Osim toga, analize mikrobiote za pojedince postaće vremenski i finansijski veoma dostupne. „Ne možemo da obećamo da ćemo izlečiti sve bolesti“, smeju se naše sagovornice, „ali HITChip je poput rendgenskog snimka, na osnovu kojeg mogu da se preduzmu dalje mere za tretiranje. To je korisna i laka alatka za svakoga iz struke.“
decembar/januar 2016/17, broj 132/133

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *