Ove godine rod maline je skoro prepolovljen, no uprkos tržišnoj logici, njena cena je gotovo dvostruko manja nego tada. Dok se u 2016. otkupna cena za ovo voće kretala između 230 do 240 dinara po kilogramu, ove je bila 120, a poslednjih nekoliko dana je još pala, navodno kao rezultat odmazde otkupljivača zbog pobune malinara. Proizvođači naime tvrde da su se svi urotili protiv njih – i otkupljivači i vlasnici hladnjača – te da im u dogovoru spuštaju cenu.
Ovo međutim nije nikakva novost. Skoro svake godine malinari se bune da su im ponuđene cene kojima ne mogu da pokriju ni troškove proizvodnje a kamoli da zarade, dok se hladnjačari pravdaju da nemaju potrebu za tolikom količinom malina, a može se čuti i da je situacija takva zbog uvoza jeftinijih a manje kvalitetnih malina.
Činjenica je pak, kažu stručnjaci, da se ni malinari u vremenima kada su imali dobru zaradu nisu potrudili da stvore uslove da manje zavise od hladnjačara, ali i da se hladnjačari i izvoznici trude da što više zarade, te im odgovara niska cena ovog voća. Država se u celoj toj priči ponaša kao da se upravo probudila iz kome i da ne zna šta se dešavalo u protekloj deceniji.
Malinari su zato počeli sa protestima i sa medijskom kampanjom. U izjavama za štampu pominju tajkune i monopoliste kojima “nije dovoljna proizvodnja u Srbiji, već hoće da zarade i na uvozu, pa miksuju sorte. Verovali smo ministru Branislavu Nedimović, ali verovatno ni on nije svestan u kakav je osinjak ušao. Veće je lobiranje pri otkupu i izvozu maline, nego na tržištu droge”.
I malinari i hladnjačari su se sastali sa ministrom poljoprivrede ali dogovor nije postignut pa je novi sastanak zakazan za naredne dane. Novi protest malinara najavljen je za 28. jun “u Beogradu ili negde na Ibarskoj magistrali”.
Inače, svuda u svetu cene svežih i zamrznutih malina su po nekoliko puta veće nego kod nas. U SAD je na primer trenutna cena malina po kilogramu 980 dinara, u Velikoj Britaniji 470, u Španiji 421 dinar, u Kini od 195 do 303, u Rusiji 910 i u Poljskoj, zemlji koja pod zasadima malina ima najveća prostranstva u Evropi, 960 dinara po kilogramu.
U beogradskim supermarketima kilogram malina košta i po sedam puta više nego što za njega dobijaju malinari. To znači da se svi drugi u lancu distribucije ugrađuju i da zarađuju više nego sami proizvođači ovog voća.
Trenutno izgleda kao da niko ne prepoznaje u dovoljnoj meri značaj ove teme, iako je Srbija među najvećim proizvođačima i izvoznicima „zlatne“ voćke u svetu. Samo u 2015. imali smo rekordnih 100.000 tona, ostavljajući iza nas (i to sa daleko lošijom po kvalitetu malinom) zemlje poput Poljske, Čilea, SAD, Kanade. Prošle godine prihod države od izvoza maline bio je 230 miliona dolara, a u ukupnom izvozu voća malina je učestvovala sa 42 odsto. Ali ne zadugo – već se dešavalo da zbog nemarnog odnosa države i kartelskog ponašanja na tržištu domaći poljoprivrednici odustanu od gajenja određenih vrsta voća. To bi vrlo lako moglo da se desi i sa crvenim zlatom, kako zovu malinu.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.