Revizor nije samo onaj „dosadni“ što dođe kod klijenta, najčešće mu uzurpira kancelariju, zaustavi tekuće poslove, i još na sve to kritikuje, kritikuje, kritikuje… Kvalitetan revizor je medijator, osoba koja će svim trećim zainteresovanim licima – bankama, poreskim organima, državi, potencijalnim investitorima, klijentima, preneti informaciju o klijentovim finansijskim izveštajima, tako što će dati svoj sud, ocenu, razumevanje koje s tržišnog aspekta i te kako ima svoju vrednost.
Izbor revizora je kao izbor bračnog partnera. Očekuje se da odnos u koji se ulazi bude dugoročan i koristan za obe strane. Nekada je to „starinski“ brak koji ugovaraju treća lica, a u drugim slučajevima je u pitanju sopstveni izbor, koji nosi visoke uloge i odgovornost.
Za javna i privatna društva, neuspeli odnos sa revizorom je ozbiljna situacija, sa posledicama koje mogu negativno uticati na firmu, brend i vrednost. Upoznavanje sa potencijalnim revizorom pre angažovanja je, zato, od suštinskog značaja – to je prozor pomoću kojeg možete sagledati kako će se taj odnos odvijati tokom same revizije.
Dakle, prilikom donošenja ove odluke, šta je ono što je zaista važno?
Tri ključna faktora
Tri ključna faktora treba uzeti u obzir pre nego što angažujute revizora. Prvi je transparentnost. Revizorska firma bi trebalo da bude u potpunosti transparentna u opisivanju procesa i procedura kojima se interno kontroliše kvalitet njihovog rada, kao i koje spoljne potvrde su dobili da je taj rad ispravan. Ukoliko revizorska firma nije transparentna u tome na početnim sastancima, najverovatnije neće ni biti ni kasnije, tokom angažmana.
U revizorskom angažmanu, revizorova objektivnost, nezavisnost, integritet i reputacija igraju ključnu ulogu u uspostavljanju kvaliteta pruženih usluga. Profesionalne sposobnosti usavršavaju fokus rada, kao i korisnost revizorskih izveštaja.
U periodu sveopšte nelojalne konkurencije, korisnici revizorskih usluga nailaze na more ponuda sa neverovatno niskim cenama. Sa stanovišta šire društvene odgovornosti, a verujem i zajedničke želje davaoca i primaoca revizorske usluge da posluju u kulturnoj i zdravoj atmosferi, kvalitet je činilac koji u krajnjem rezultatu proizvodi suštinsku razliku. U našoj zemlji, upravo tu transparentnu verifikaciju oko kontrole kvaliteta rada revizorskih kuća vrši Komora ovlašćenih revizora, koja objavljuje koje to revizorske kuće kao i ovlašćeni revizori nisu odgovorili na zadate kriterijume u pogledu kvaliteta rada. Upućujem na javne registre pri sajtu Komore ovlašćenih revizora, gde su obelodanjenje mere i „ukori“, za revizorske kuće, kao i ovlašćene revizore:
http://www.kor.rs/registar_mera_drustva.asp
http://www.kor.rs/registar_mera_revizori.asp
Takođe, napredovanjem tehnologije, postali su dostupni razni finansijski pokazatelji koji nam pomažu da bolje upoznamo potencijalnog poslovnog partnera. To su baze koje nude jedinstvene i sintetizovane informacije, kao oruđe za pomoć pri odlučivanju, a neke od njih omogućavaju besplatno korišćenje, kao što su APR, NBS, CRHOV i Belex, jedinstvena baza podataka na nivou Republike Srbije: https://www.cins.rs/srpski/printer/article/457
Baze koje imaju mrežu svojih korisnika a koje naplaćuju svoje usluge, su npr.:
www.boniteti.rs; www.checkpoint.rs; www.pks.rs; www.ekapija.com; www.scoring.rs
Upoznajte svog potencijalnog revizora i kroz njegov biznis, likvidnost i solventnost, vidite da li je tužen i slično, neka i to bude pomoć pri odlučivanju.
Komunikacija između revizora i klijenta je drugi, izuzetno važan kriterijum za odabir revizorske kuće. Šta su ključni indikatori da li će ta komunikacija biti kvalitetna? Pre svega, može li partner revizije da razume i primeni razumevanje izabrane tolerancije rizika kompanije klijenta i kako se ta tolerancija manifestuje u knjigama te kompanije? Da li će male anomalije u reviziji koje iskrsnu biti saopštena blagovremeno, pre nego što se pretvore u veće probleme? Da li će revizor da pomogne klijentu da razume koja su to pitanja na koja može da očekuje odgovor revizora? Da li će mu objasniti i prezentovati opus revizije, razliku između posla konsultanata i revizora, zatim šta oni kao klijenti imaju od obaveza da pripreme za reviziu i slično?
Treći važan kriterijum je ekspertiza revizora u oblasti u kojoj klijent posluje. Ona se može utvrditi po tome da li partner revizije i njegov tim postavljaju pitanja koja odražavaju duboko razumevanje poslovanja klijenta, ili „recituju“ generička pitanja koja bi se mogla primeniti na bilo koju kompaniju? Kiljent može proveriti i reputaciju revizorskog tima na osnovu preporuka i konsultacija sa komopanijama koje su već imale iskustva sa konkretnom revizorskom kućom, a posluju u istoj industriji. Premda ovo ne bi trebalo da bude neki rigidni kriterijum, jer revizor je naučen da brzo razume, osmotri i sastavi platformu poslovanja jednog poslovnog entiteta, uključujući suštinu biznisa, eksterno i interno okruženje, kao i regulative u kojoj posluje, svakako jeste prednost kada revizor već razume poslovno okruženje potencijalnog klijenta.
Mala pokretna enciklopedija
Revizor nije samo onaj „dosadni“ što dođe kod klijenta, najčešće mu uzurpira kancelariju, zaustavi tekuće poslove, i još na sve to kritikuje, kritikuje, kritikuje… Revizor je medijator, osoba koja će svim trećim zainteresovanim licima – bankama, poreskim organima, državi, potencijalnim investitorima, klijentima, preneti informaciju o klijentovim finansijskim izveštajima, tako što će dati svoj sud, ocenu, razumevanje koje s tržišnog aspekta i te kako ima svoju vrednost.
Dalje, revizor je neko ko mora da razume ono fino raslojavanje u organizaciji svog klijenta, da uspe da napravi mrežu interakcije između svih hijerarhija, da uoči potencijalne nedostatke i da proba da nađe idejno rešenje koje će poboljšati funkcionisanje kompanije. Takođe, revizor je kao „mala pokretna enciklopedija“, mora da poznaje retličite oblasti, uključujući širok spektar domaće i međunarodne regulative, posebno kada su aktuelne izmene i promene. Revizor može pomoći klijentu da na najbolji način razume šta se zakonski očekuje i kako optimalno da primeni predstojeće novine.
Revizor ima na leđima paket koji unosi u svaki svoj angažman, zasnovan na istovetnim etičkim, međunarodnim i domaćim standardima, ali svaki angažman je potpuno jedinstven i tako mora i da mu pristupi. Da bi revizor razumeo šta to predstavljaju cifre u bilansima, mora da razume mnogo širu sliku poslovanja samog klijenta, od organizacije i segregacije dužnosti u klijentovoj kompaniji, suštine biznisa i grane delatnosti u kojoj se nalazi, preko svih spoljnih faktora koji ga okružuju, do tokova dokumentacije i samih računovodstvenih začkoljica. Samo ovako sveobuhvatan pristup može dovesti do pravih spoznaja koje revizor, potom, objavljuje u – kako se to često kaže – „dve strane izveštaja“.
Dakle, ono što je jedino vidljivo i opipljivo je revizorski izveštaj, ali to nije svakako sav rad koji je revizor uložio, niti elan, niti trud da ono što je oditovao sagleda kroz više punktnih tačaka. Ono što mnogi ne znaju je da pomenuti, sveobuhvatni pristup, zahteva osobu koja je sposobna da na sva kiljentu bitna pitanja traži odgovore iz više uglova, spajajući ih sa iskustvenim znanjem i razmatrajući sve sa aspekta budućih prilika i koristi, bilo da je reč o internim kontrolama, upravljanju rizicima, primeni i korišćenju novih IFRS kao i pratećih tumačenja, koja možda baš klijentu idu u prilog a upotreba još uvek nije mandatorna.
Sve u svemu, pravi revizor može biti ključni doprinos uspehu kompanije. Ako bi se vratili na bračnu analogiju sa kojom smo počeli, važno je da izbor revizora bude aktivna, a ne pasivna odluka. Dobar revizor je ugledan i fer zastupnik uspeha kijentove firme i sa njim promoviše zdravu ekonomsku atmosferu.
Ružica Majkić, direktor u revizorsko konsultantskoj kompaniji Nexia Star Beograd
FINANSIJE TOP 2016/17