Najznačajnija promena koja se očekuje primenom nove EU regulative o saradnji banaka sa fintek i tehnološkim kompanijama jeste ubrzan rast mobilnog plaćanja, što se već dešava na severu Evrope. Danijel Doderlajn, osnivač i direktor prve norveške fintek kompanije „Auka“, koja je u poslednjih nekoliko godina izmenila nordijsko finansijsko tržište, prognozira da će takav trend morati da prate i banke u Srbiji. „To što je srpsko tržište malo i istovremeno ’prenatrpano’ bankama je u ovom slučaju njegova prednost, a ne mana. Kada je u pitanju uvođenje tehnoloških inovacija u finansijskom svetu, promene su uvek dolazile od manjih igrača, dok su najveće banke po pravilu inertne, i čekaju poslednji trenutak da prihvate trendove“, ističe Doderlajn.
Članice Evropske unije usvojile su početkom godine Revidiranu direktivu o platnim uslugama (PSD2). Nova regulativa obavezuje banke da omoguće pristup računima svojih klijenata kroz aplikacione programske interfejse trećim licima, koja će time dobiti priliku da kreiraju odgovarajuće finansijske usluge. To znači da Direktiva širom otvara vrata finansijskog tržišta za fintek kompanije ili informacione gigante kao što su Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon, a nakon što bude stupila na snagu najkasnije u septembru 2019. godine, njene posledice će se osetiti i na srpskom tržištu. Očekuje se da primena novih propisa pospeši brže usvajanje tehnoloških inovacija u segmentu finansijskih usluga i njihovu masovniju upotrebu.
Najveće promene prognoziraju se u domenu plaćanja, sa procenom da bi mobilna plaćanja već u narednoj deceniji mogla zauzeti prvo mesto po učešću u platnom prometu – dakle, ne samo da zamene keš, već i upotrebu kartica.
Banke sa najvećim tržišnim udelom u Srbiji nastoje da idu u korak sa tehnološkim zahtevima, pa već nekoliko godina nude sopstvene aplikacije za mobilna plaćanja. Isprva su te usluge podrazumevale „prebacivanje“ funkcionalnosti internet bankarstva na mobilne platforme, dok danas zaista predstavljaju transformaciju pametnih telefona u kartice za plaćanje na POS terminalima. Problem je, međutim, u tome što banke u Srbiji svoje aplikacije za mobilno plaćanje vezuju za još neke pogodnosti kako bi zadržale klijente, pa bi uskoro na našem tržištu moglo biti dvadesetak takvih, zasebnih programa umesto jedinstvene usluge za mobilno plaćanje, koja ne bi zavisila od pojedinačne banke ili telekomunikacionog operatera, i kojom bi mogle da se vrše transakcije i između fizičkih lica.
Rizik koji se isplatio
U istraživanju koje je norveška fintek kompanija „Auka“ sprovela u aprilu ove godine među sto bankara u Srbiji, njih 45 je izjavilo da će se bankarstvo kakvo poznajemo „promeniti iz korena“, ali manje od trećine anketiranih je izrazilo spremnost da trećim licima prepuste kanale plaćanja. „Razumljivo je da banke žele da zadrže svoje klijente, ali primoravajući ih da koriste samo njihovu aplikaciju na kraju mogu da ih izgube, jer će i regulator vremenom postaviti drugačije uslove na tržištu. Zato je jedini pravi odgovor ulaganje u dalju modernizaciju i pojednostavljivanje krajnje usluge za korisnike, a ne njeno uslovljavanje“, kaže za B&F Danijel Doderlajn, izvršni direktor i vlasnik „Auke“.
Doderlajn je početnu ideju o mobilnom plaćanju počeo da razvija još pre nego što su pametni telefoni osvojili svet, ali su je u to vreme norveški bankari odbijali kao „previše rizičnu“, pa je shvatio da će morati da osmisli potpuno novi sistem. Njegova kompanija je prepoznata kao prvi skandinavski fintek, sa opcijom za mobilno plaćanje koja je zaista „kreirala tržište od nule“, zbog čega danas klijenti iz bankarskog sveta sami dolaze na adresu preduzimljivog Norvežanina. „Kada smo konačno dokazali da sve radi bez greške, najveća bankarska grupacija u Norveškoj nas je pozvala da sarađujemo, priznavši da su oni pogrešili u proceni. Najbolji dokaz je taj što se Skandinavci, koji su godinama bili vodeći u svetu po plaćanju karticama, sada sve više okreću mobilnim plaćanjima, i to uprkos činjenici da su za trgovce provizije za takav način transakcija još uvek veće nego ukoliko se koriste kartice“, kaže Doderlajn.
„Auka“, praktično, licencira svoju uslugu bankama na mesečnom nivou, po utrošku, a čitava ponuda funkcioniše preko cloud-a, odnosno ne zahteva angažovanje dodatnog osoblja ili kupovinu servera i kreiranje zasebne infrastrukture u bankama. Pored toga što je bila pionir na severu Evrope, norveška kompanija je prva aplicirala za dozvolu za mobilna plaćanja u EU, i takođe je prva implementirala mobilno plaćanje preko cloud-a.
Domaće banke (ni)su spremne
Komentarišući trenutnu situaciju na domaćem bankarskom tržištu kada je reč o mobilnom plaćanju, naš sagovornik ističe da postoje samo dva puta za uvođenje inovativnih tehnologija – samostalno ili u partnerstvu sa drugim učesnicima na tržištu. Prvi način nosi veći rizik, ali kasnije obezbeđuje značajno veće prihode. Najbolji primer za takvu praksu predstavlja kineski Alipay, koji je prepoznao pravi trenutak, rizikovao, ali na kraju osvojio celokupno tržište. Na drugom kraju planete, u Norveškoj, 82 odsto populacije koristi jednog provajdera mobilnih finansijskih usluga. S druge strane, primer kooperativnog implementiranja razvio se u Švedskoj, gde su uvođenje tamošnje Swish usluge pomogle sve banke na tržištu, čime su podelile rizik, ali i ostvarenu zaradu.
Prema Doderlajnovim rečima, najveća prepreka brzom širenju mobilnog plaćanja u ovom regionu može biti upravo nedostatak hrabrosti kod banaka da se upuste u saradnju sa fintek kompanijama. „Suprotno očekivanjima, za uvođenje inovacija zahvalnija su manja tržišta – pogotovu ako su ’zasićena’ većim brojem učesnika. Istorijski gledano, najveće banke na tržištu, uz tek nekoliko izuzetaka, ne žure sa implementacijom modernih tehnologija jer bez obzira na njih ostvaruju velike prihode i ne žele da rizikuju. Kada je u pitanju uvođenje tehnoloških inovacija u finansijskom svetu, promene su uvek dolazile od manjih igrača, dok su najveće banke po pravilu inertne, i čekaju poslednji trenutak da prihvate trendove“, napominje Doderlajn.
Istovremeno, u našoj zemlji se još uvek naširoko priča o povećavanju korišćenja platnih kartica. „Iz perspektive plaćanja Srbija je ’starinsko’ tržište, međutim na njemu je velika penetracija pametnih telefona, društvenih mreža i spremnosti da se koriste savremene digitalne usluge. Taj veliki jaz između interesovanja samih korisnika digitalnih usluga i dominantnog načina plaćanja govori u prilog tome da će uskoro doći do promene, i to do naglog skoka. Očekujem da će kratkoročno rasti plaćanje karticama zato što njih ’guraju’ banke i postojeća regulativa, ali da će postepeno sve više trgovaca nuditi opciju mobilnog plaćanja, pogotovo ako žele da budu prepoznati kao inovatori u svojoj delatnosti“, zaključuje osnivač „Auke“.
Tekst je objavljen u broju #151 časopisa „Biznis & Finansije“