Uprkos višegodišnjim naporima države da suzbije rad „na crno“, to je i dalje najčešći vid kršenja zakona kome pribegavaju poslodavci u Srbji – od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 dinara potiče od neprijavljenih plata. Iako Inspektorat za rad uporno pokreće prekršajne postupke protiv ovakvih poslodavaca, veliki broj njih zastari ili se završi propisivanjem kazne ispod zakonskog minimuma, pa je neprijavljivanje radnika „omiljeno“ čak i u javnim delatnostima, kao što je novinarstvo. Javnost se, pak, oko toga uzburka samo kada neko od „fantomskih“ radnika izgubi život na poslu.
Kada bi se dodeljivala nagrada za neobaveštenost, ona bi verovatno nosila ime jednog bivšeg srpskog premijera, a ove godine bi je po svoj prilici dobio Branislav Filipović, direktor firme „Gruppotre“ iz Debeljače. On je pet godina prodavao cipele na crno, ne plaćajući porez, a pravilo ih je oko 100 radnika, od kojih nijedan nije bio prijavljen. Kada je upitan zašto je tako poslovao, Filipović je naveo da „nije znao da je to krivično delo“.
On, međutim, ne bi bio jedini kandidat za našu izmišljenu nagradu. Prema podacima NALED-a za prethodnu godinu, najdominantniji vid poslovanja mimo propisa u Srbiji je zapošljavanje bez ugovora i isplaćivanje zarada na ruke. Od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 dinara potiče od neprijavljenih plata.
Premale kazne za poslodavce
Ne zna se tačno koliki broj ljudi radi „na crno“ u našoj zemlji, ali zna se kako se poslodavci mogu „uterati“ u legalne tokove. Upravo zato je Inspektorat za rad pooštrio kontrolu poslovanja privrednih subjekata. Od početka ove godine do 31. avgusta inspektori rada su ukupno izvršili 45.027 nadzora, što je za 12.733 više nego u istom periodu 2017. Za to vreme na radu „na crno“ zatekli su 11.528 lica, od kojih je, posle mera koje su preduzeli inspektori rada, preko 80 odsto njih zasnovalo radni odnos.
Broj neprijavljenih radnika u prvih osam meseci ove godine bio je manji od njihovog broja iz istog perioda prošle godine, što pokazuje da su izmene i dopune Zakona o radu, među kojima je i onemogućivanje legalnog antidatiranja ugovora o radu, imale pozitivne efekte na smanjenje rada „na crno“.
Ipak, ima još mnogo prostora za unapređenje u ovoj oblasti. Naime, uprkos visokim kaznama za neprijavljivanje zaposlenih, koje iznose od 300.000 do 1,5 miliona dinara za pravna lica i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, pojedini poslodavci i dalje „zapošljavaju“ fantomske radnike, poučeni iskustvom da mnoge od otkrivenih prekršilaca zakona nikada nije stigla odgovarajuća kazna.
„U 2017. godini zbog zastare je obustavljeno 35 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka, po nekom drugom osnovu je obustavljeno njih 20 odsto, a u 17 odsto postupaka je izrečena samo opomena. Neretko se dešava i da sudije za prekršaje izriču novčane kazne koje su niže od minimalno propisanog novčanog iznosa. Prošle godine je prosečan iznos kazne iznosio 114.470 dinara. Sve navedeno umnogome umanjuje ogromne napore inspekcije rada i ne doprinosi smanjenju otkrivenih zakonskih nepravilnosti u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu“, kažu za B&F iz Inspektorata za rad i dodaju da ova praksa, osim radnika, pogađa i državu: „U prvih osam meseci ove godine poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 159.525.000 dinara. Analizom podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u tom periodu, utvrđeno je da bi se, ukoliko bi poslodavci u prekršajnim postupcima koji se vode u prekršajnim sudovima bili kažnjeni srednjim propisanim novčanim iznosima kazni, u budžet Republike Srbije slilo 2.660.637.000 dinara“. Drugim rečima, kazne za rad na crno doprinele su budžetu sa 159 miliona dinara, umesto mogućih 2,6 milijarde, pa i više.
Ugrožen život za 20 evra dnevno
Inspekcija rada je u 2017. godini zatekla najviše neprijavljenih radnika u ugostiteljstvu, trgovini, građevinarstvu, proizvodnji tekstila, kože i obuće, kao i u proizvodnji prehrambenih proizvoda. Značajan broj radnika „na crno“ čine i „sezonci“, čiji status bi od naredne godine trebalo da reguliše Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.
Rad „na crno“ je, nažalost, postao toliko uobičajena pojava u našem društvu, da se javnost oko te teme uzburka samo kad dođe do neke nesreće, kao što je to bio slučaj nedavno, kada je u jednom mesecu samo u Beogradu poginulo petoro građevinskih radnika. U raspravama povodom pogibija i nesreća na gradilištima, ističe se da su njihovi akteri u velikom broju slučajeva neprijavljeni radnici, koji svoj posao obavljaju bez adekvatne zaštitne opreme.
Kako izgleda rad „na crno“ u građevinarstvu pitali smo Dušana V. koji je prošle godine obavljao visinske radove kod poslodavca kod kojeg nije sreo nijednog prijavljenog radnika. „Lako smo se dogovorili oko radnog vremena, ali što se zarade tiče dugo nisam znao na čemu sam. Na kraju se ispostavilo da radim težak fizički posao, na zgradi, na visini od koje bi neko drugi možda dobio nesvesticu, neobezbeđen, za svega 20 evra dnevno. Gazda bi nas isplaćivao kada je imao novca, u zavisnosti od toga da li je neko kaparisao stanove koji su na prodaju. A mi smo za to vreme radili na skeli koja je na petom ili šestom spratu, ponekad i po krovovima, u svojoj odeći, bez osiguravajućeg užeta ili druge zaštite. Nije mi to delovalo normalno, ali poslodavac je izbegavao da o tome razgovara“.
Iako naš sagovornik nije građevinac po struci, preduzimaču koji ga je angažovao to nije predstavljalo problem – primio bi svakoga ko se ne plaši da malteriše i obavlja druge građevinske poslove na velikim visinama. Iako su radili i zimi, jedina „povlastica“ koju su imali bio je topli obrok, dok su bezbednosni uslovi bili mimo svih propisa – osim što nisu imali zaštitnu opremu, ni skela nije bila stabilna. „Zato smo, kada bismo sa kantama od po 20 kilograma u rukama prelazili preko škriputavih dasaka, stalno pogledom tražili neku šipku za koju bismo se uhvatili u slučaju da pukne drvo ispod nas“, kaže Dušan, koji je dao otkaz na ovom poslu, ne želeći više da glumi Spajdermena po neobezbeđenim prestoničkim zgradama.
Neprijavljena pred kamerama
Osim građevinskih firmi, poznato je da i kafići angažuju veliki broj neprijavljenih radnika, uglavnom konobara, ali to ne znači da su ostale grane privrede imune na ovu praksu. Čak i neke javne poslove, čiji delatnici su mnogo vidljiviji publici nego u građevinskom i ugostiteljskom sektoru, obavljaju neprijavljeni radnici.
Primera radi, Jelena N. od 15 godina dosadašnjeg radnog iskustva za osam godina nema plaćen staž, jer nikada kao novinar nije bila prijavljena, ni u štampanim ni u elektronskim medijima. Kaže da nije imala plaćeno bolovanje ni odmor, a posle otkaza nije uspevala da ostvari prava u Nacionalnoj službi zapošljavanja.
Sagovornica B&F-a je na jednoj televiziji čak pravila priloge, pojavljivala se ispred kamere i potpisivala imenom i prezimenom, iako je sve vreme radila neprijavljena. „U jednoj drugoj redakciji skoro niko od novinara nije bio prijavljen. Dok sam ja tamo radila inspekcija nije dolazila, ali smo se mi međusobno pitali šta bismo radili u slučaju da se inspektori pojave na vratima, jer nam niko nije dao sugestije kako da se ponašamo u tom slučaju“, priseća se Jelena tadašnjih dilema. Ona je u međuvremenu odustala od novinarstva, i sada radi druge poslove u kompanijama gde je uvek prijavljena.
Telefon za prijavu poslodavaca koji krše radne propise
U sklopu projekta „Reci NE radu na crno“, koji sprovodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, aktivirana je besplatna telefonska linija za prijavu rada „na crno“. Građani Srbije sada mogu u bilo koje doba dana anonimno, pozivom na broj 0800 300 307, prijaviti angažman bez zaključenog ugovora o radu. Iz Inspektorata za rad kažu da se mali broj uposlenika odlučuje da prijavi poslodavce zbog straha od gubitka posla, te da to ljudi čine uglavnom po završetku radnog angažmana. Osim poslodavaca koji ne prijavljuju radnike, ljudi se najčešće žale i na one koji ne isplaćuju zarade i naknade, ne dostavljaju obračune zarade, ne isplaćuju naknade zaposlenima koji su na trudničkom, porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, ali i na poslodavce koji ne obezbeđuju odgovarajuće radne uslove.