Jasno je da Srbija u segmentu „gejming turizma“ ne može da se poredi sa kockarskim „prestonicama“ u svetu koje predvode Las Vegas i Makao, ali to je teško ilustrovati konkretnim ciframa. Poslednje informacije za našu zemlju iznete su u resornom ministarstvu pre dve godine, kada je rečeno da prihodi domaćih kockarnica čine petinu ukupne zarade u turizmu, te da je zarada od „kockarskog turizma“ u 2015. iznosila 500 miliona dolara. Danas nadležne institucije tvrde da se takva evidencija ne vodi, a poznavaoci turističkih prilika kažu da je aktuelni iznos mnogo manji, oko 50 miliona dolara.
London, Lisabon, Las Vegas, Moskva, Makao, Monte Karlo, Atlantik Siti – iako na prvi pogled izgleda da ovih sedam gradova nema baš ništa zajedničko, dobri poznavaoci i ljubitelji „igara na sreću“ tvrde da su ovo njihove „Meka i Medina“. U ovim gradovima nalaze se najpoznatije i najlepše kockarnice na svetu. „Gejming turizam“ ili „industrija igara na sreću“ kako ovu granu turizma vole da zovu turstički radnici najpoznatiji je u Las Vegasu u Americi i Makau, koji je visoko autonomna specijalna administrativna regija Kine. I tako je otprilike od 2002. godine, od kada se ova dva grada takmiče i jedan drugom „prepuštaju“ lidersku poziciju.
Kada se pominje Las Vegas, ima se utisak da je o njemu već sve ispričano i napisano. Osnovni pokretač ekonomije Las Vegasa je spoj turizma, kockanja i održavanje različitih konvencija i manifestacija, od čega profitiraju restorani i maloprodaja. Tu je još i sedište kompanija koje se bave proizvodnjom električnih kockarskih mašina. Prema podacima Nadzornog odbora Nevade za igre na sreću, u 2017. godini, neto prihod kazina u najpoznatijoj Strip ulici bio je 813 miliona dolara, dok su kazina van ovog okruga inkasirala 512,8 miliona dolara.
Geografija i komšiluk nadmašili reklamu
Posebna je tema koliko se ovaj grad „reklamira“ i koliko je o njemu snimljeno filmova. „Kasino“, film Martina Skorcesea, romantična drama „Napuštajući Las Vegas“ sa Nikolasom Kejdžom, „21“ sa Kevinom Spejsijem ili „Šta se desi u Las Vegasu“ u kome glavne uloge tumače Kameron Dijaz i Ešton Kučer, samo su neki od mnogobrojnih američkih blokbastera koji prenose slavu ovog mesta širom zemaljske kugle. Ipak, prema poslednjim ekonomskim podacima ispada da sve to nije dovoljno. Čak ni kockarske mašine postavljene širom aerodroma, ili one namontirane tik uz terminale za ukrcavanje u avion, čist kiseonik koji se posebnom tehnologijom „ubrizgava“ u kazina kako bi igrači ostali što duže budni, uz već standardni sjaj, glamur, luksuz i holivudske zvezde nisu bili dovoljni da zadrže Las Vegas na pijedestalu prestonice „kockarskog turizma“. Pre šest godina, u broju poseta i zaradi, pretekao ga je kineski grad Makao.
Istorija kaže da se Makao, u nedostatku poljoprivrednog zemljišta, šume ili bilo kakvih drugih prirodnih resursa, okrenuo kockanju, i uopšte „industriji igara na sreću“. Još 1962. godine lokalne vlasti su regulisale ovu oblast propisima i dodelile prve licence za kockarnice lokalnim kompanijama. I posao je krenuo. Prekretnica u „kockarskim krugovima“ za Makao desila se kada je tamošnja lokalna vlast izdala šest novih licenci za kockarnice stranim investitorima, čime su, praktično, otvorena vrata gigantima kockarske industrije iz Las Vegasa. Gotovo preko noći nikli su novi atraktivni i veliki kompleksi kockarnica i hotela, uključujući „Sands“ i „Wynn“.
Prema dostupnim podacima, Makao godišnje poseti oko 20 miliona turista, i u njemu se obrne oko 45 milijardi dolara. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), do 2020. ova regija bi trebala da ima najveći BDP po glavi stanovnika. Stanovnici Makaoa bi tako iduće godine trebalo da dostignu 143.000 dolara po glavi stanovnika, i premaše Katar i Luksembur. Ova administrativna regija Kine je nekadašnja portugalska kolonija, dok je danas jedno od najgušće naseljenih mesta na planeti. Nešto više od 600 hiljada ljudi na 30 kvadratnih kilometara, smeštenih na komadiću obale i dva ostrva, i naravno kockarnice.
Nekada su im najčešći gosti bili bogati ljudi iz Hong Konga, kao i sami Kinezi, ali danas im dolaze i ljubitelji kockanja iz celog sveta. Najveću krizu imali su 2015. godine, kada je kineska vlada počela antikorupcionašku kampanju, pa je prihod od kocke drastično pao, za 34,3 odsto, na 28,9 milijardi dolara, što je gotovo 15 milijardi dolara manje nego u prethodne dve godine.
Upoređujući Las Vegas i Makao, podaci pokazuju da su geografija i komšiluk odneli prevagu nad promocijom i reklamom. Naime, Makao se 1999. godine vratio pod okrilje Kine, kao deo političkog aranžmana „jedna zemlja, dva sistema“. I tako je ispalo da su postali jedino mesto u Kini gde je kockanje legalno. Monopol u zemlji sa više milijardi stanovnika učinio je svoje.
Srbija među golijatima
Srbija svako nije za poređenje sa pomenutim kockarskim „prestonicama“, ali pre dve godine predstavnici resornog ministarstva smatrali su da bi i naša zemlja trebalo da promoviše „industriju igara na sreću“. Da prihodi kockarnica u Srbiji čine petinu ukupne zarade u turizmu, pre dve godine izjavio je tadašnji savetnik za ekonomski razvoj u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Aleksandar Denda. On je još i dodao da je Srbija u 2015. godini od kockanja stranaca zaradila 500 miliona dolara. Smatrao je da bi naša zemlja trebalo da ulaže u rizort hotele koji nude usluge zabave i rekreacije, u čijoj je kategoriji i kockanje.
Do najnovijih podataka nije bilo moguće doći. Od resornog ministarstva, do strukovnih udruženja, svi tvrde da se poseban obračun prihoda od kockanja u Srbiji ne evidentira. Aleksandar Denda, savetnik u Ministarstvu turizma, koji je sve to izjavio više nije među živima, pa ništa nije bilo moguće proveriti.
„Moje iskustvo pokazuje da najviše turista koji su zainteresovani za igre na sreću dolazi iz Turske, Izraela, Grčke..U ovim zemljama je ovakav vid zabave zabranjen. Turci i Izraelci dolaze u organizovanim grupama, dok Grci, stanovnici Republike Srpske pa i Crne Gore dolaze individualno“, kaže Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije. On ističe da je i njegovo udruženje u više navrata pokušalo da dobije podatke koliko Srbija zaradi od igara na sreću, ili koliko je učešće hotela u PDVu Srbije, ali da te podatke ili niko ne vodi, ili ne želi javno da objavi.
„Mislim da najveći broj turista koji ovde dolazi radi nekog vida zabave u kazinima i kockarnicama odlazi u ’Grand kazino’ u hotel ’Jugoslavija’. To je moderan kazino, sa svim pratećim sa držajima, na evropskom nivou“, zaključuje Genov.
I u našem okruženju različiti su stavovi po pitanju razvijanja ove grane turizma. U Albaniji je od početka ove godine kockanje zabranjeno. I ta zabrana se ne odnosi samo na kafiće sa kladionicama, već i na online klađenje i kockarnice, koje su se do nedavno mogle naći u blizini škola, ali su sada dozvoljene samo u hotelima sa pet zvezdica. Privremene prištinske institucije su nedavno usvojile zakon kojim se zabranjuje kockanje i zatvaraju sve kockarnice. Ovaj zakon će važiti narednih 10 godina, a kako su obrazložili donet je nakon dva ubistva koja su se dogodila u dve kockarnice pre par nedelja. Mađarska je pre nekoliko godina takođe zabranila kockanje. Oni su zabranili slot mašine u kafićima, i to obrazložili time da je zbog njih hiljade porodica otišlo u propast. Iako svesni da će ta zabrana smanjiti prihode od poreza, to su nadomestili oporezivanjem kockanja preko interneta.
Aleksandra Galić
Članak je objavljen u aprilskom broju #160 časopisa „Biznis & Finansije“