Tržište rada u Srbiji je sve oskudnije, dok mala privreda vapi za nižim nametima kako bi preživela i priziva subvencije za zapošljavanje domaćih radnika. Veliki su prinuđeni da povećaju plate i uvode dodatne pogodnosti za zaposlene dok digitalizuju sve što je moguće, ne bi li broj potrebnih radnika smanjili na najmanju meru. Troškovi rada rastu iznad produktivnosti, dok je uvoz radne snage maksimalno ubrzan i liberalizovan, što dovodi u pitanje njen kvalitet.
Srbija je prošlu godinu završila sa nezaposlenošću od 8,1%, a ocena Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) je da kratkoročno gledano na tržištu rada preovlađuju pozitivni trendovi – realne zarade snažno rastu, zaposlenost se blago povećava a nezaposlenost opada.
Sa nominalnim rastom neto zarada od 14,2% u 2024. prosečan standard je premašio nivo produktivnosti i rast potrošačkih cena, jer je privredna aktivnost ojačala 3,9% a inflacija se zaustavila na 4,3%. S druge strane, rast jediničnih troškova rada potkopava konkurentnost privrede, što uz jačanje dinara i politiku podsticanja ekonomije preko domaće tražnje donosi rast deficita u tekućem bilansu.
Postavlja se logično pitanje kako da privreda pomiri pritiske koji dolaze sa tržišta radne snage a ostane konkurentna?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, kaže za B&F da je tržište rada u veoma dobrom stanju zbog dinamičnog rasta zaposlenosti i realnih plata. On ističe da ova ocena stoji uprkos tome što, mehanički posmatrano, rast plata koji je veći od zbira stopa rasta BDP-a i inflacije povećava troškova rada po zaposlenom za poslodavce i smanjuje konkurentnosti naše privrede.
„Ipak, to još uvek nije razlog za veliku brigu. Naime, kroz fiskalnu konsolidaciju mi smo dugo držali realne plate ispod ravnotežnog nivoa koji je dozvoljavao BDP. Podsetiću vas da je nedavno revidirana statistika BDP-a i da se u retrospektivi pokazalo da je BDP bio dosta veći, pa je i svojevremena panika oko visokog javnog duga bila preterana. Ta panika iskorišćena je za dodatno smanjivanje radničkih prava i udela rada u raspodeli nacionalnog dohotka”, podseća Arandarenko.
Stanovništvo danas živi bolje u odnosu na period pre petnaest, deset ili pet godina, pre svega zbog rasta zaposlenosti, a tek sekundarno zbog rasta realnih plata, smatra Arandarenko.
Troškovi rada snažno rastu
Jedinični troškovi rada nakon stagnacije od 2020. do 2023. u prošloj godini su snažno povećani. U prva tri kvartala 2024. bili su veći za 5,5%, nego u istom periodu prethodne godine. Od 2017. su porasli za 30%, a u industriji za čak 50%, navodi se u publikaciji Kvartalni monitor, koju izdaje FREN.
Predsednik Upravnog odbora udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije Darko Majstorović kaže za B&F da ima mnogo slučajeva prikrivene zaposlenosti i nezaposlenosti i da statističke podatke treba uzeti sa rezervom. Kao jedan od najvećih izazova kada je reč o tržištu rada navodi stalan rast nominalnog iznosa koji poslodavci moraju da izdvajaju za zarade.
„Smanje doprinos za pola odsto, međutim osnovica se poveća toliko da nominalni iznos doprinosa bude svake godine sve veći. Na 100.000 dinara zarade još 58.000 dinara poreza i doprinosa, tako da taj radnik poslodavca košta 158.000 dinara“.
Namete na neto zarade treba smanjiti, i procentualno i nominalno, kako bi poslodavci mogli da isplaćuju celu zaradu na račun. „Svesni smo da većina firmi isplaćuje deo zarade na ruke, što se ne vidi u zvaničnim tokovima, a što govori da je poresko opterećenje zarade ogromno. Sada je 58%, za 2025. je procentualno manje, ali je nominalno mnogo više“, komentariše Majstorović.
Subvencija za zapošljavanje domaćih radnika
On smatra da država mora da zaštiti domaću radnu snagu i čak uvede subvencije za poslodavce koji zapošljavaju domaće radnike. Proces izdavanja radnih dozvola je, prema njegovim rečima, maksimalno ubrzan, što je svakako dobro, ali država mora da zaštiti domaće tržište rada.
„Reč je o pritisku velikih kompanija na državu da se dopusti nekontrolisan uvoz radnika, da se na brzinu izdaju dozvole. Dovoljno je da elektronski aplicirate, ne morate ni da idete u MUP i vrlo brzo ćete dobiti jedinstvenu radnu dozvolu i ličnu kartu koju dobijaju svi stranci. Ako već na taj način posmatrate problem, onda je potrebno da domaćim privrednicima date neku vrstu subvencija, jer su doprinosi visoki“, predlaže Majstorović.
Profesor Arandarenko navodi da zbog tražnje za radnicima zaposlenost stalno raste, dok se uporedo smanjuju resursi radne snage. Svake godine imamo oko 50.000 osoba radnog uzrasta manje, jer više ljudi izlazi iz radnog statusa nego što u njega ulazi. Stopa zaposlenosti za osobe starosti 20-64 godina dostigla je 70%.
Kad gledamo glavni faktor koji utiče na ponudu stranih radnika, plate u evrima porasle su za 80% između 2019. i 2024. godine. Rast deviznih zarada u Srbiji verovatno je među zemljama uvoznicama rada bio među najvećima u svetu, i zato smo za radnike iz siromašnije polovine čovečanstva postali mnogo atraktivniji.
Arandarenko predviđa da će priliv stranih radnika ipak početi polako da usporava i ističe da je , njihov broj i dalje relativno skroman. Od 46.000 stranih radnika koji su boravili u Srbiji na kraju 2023. godine, 19.000 je bilo iz Rusije, dok je radnika iz Kine bilo oko 11.000, Turske oko 5.700 i sa Indijskog potkontinenta oko 4.000.
Kompenzacija kroz digitalizaciju
U poređenju sa periodom pre desetak godina, konkurencija firmi u borbi za kvalitetne radnike je znatno veća, ali su i mogućnosti za digitalizaciju i internacionalizaciju poslovanja značajno unapređene, kaže za B&F direktor firme „Biznet“ Boris Stojanović, dodajući da troškovi angažovanja radne snage nesumnjivo rastu. Kompenzuju ih kroz optimizaciju internih procesa, primenu novih tehnologija i povećanje efikasnosti kroz automatizaciju.
Kompanija „Nelt“ je u prošloj godini u zaposlene uložila sedam miliona evra. Pet miliona na povećanja zarada, 1,4 miliona na pogodnosti za zaposlene i još 600.000 na razvoj i edukacije. Na pitanje da li bi kao finansijski direktor isti taj novac investirao u neki drugi deo poslovanja uz bolji efekat, Marko Cilić za B&F kaže da to zavisi od perspektive.
„Ako je perspektiva kratkoročna, možda i postoji bolja investicija, ali nama je dugoročna perspektiva osnovna vrednost i uvek ćemo pre uložiti u nešto što donosi korist za tri godine, nego što možemo da dobijemo za šest meseci ili godinu. Uvek se ulaganje u ljude dugoročno isplati“, uveren je Cilić, koji ističe da ono što može da učini kvalitetan i posvećen tim ljudi, ne može da napravi nijedna finansijska investicija, jer je to potpuno drugi poslovni model.
Usporavanje rasta zarada u ovoj godini
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predviđa da će ove godine zaposlenost i produktivnost blago porasti, a rast realnih zarada i jediničnih troškova rada usporiti. Arsić, međutim, upozorava da ukoliko se u dužem periodu insistira na fiksnom kursu uz ekspanzivnu fiskalnu politiku, a realne plate rastu brže od produktivnosti, to će povećati spoljne deficite i inflaciju.
Optimizam direktora u blagom je padu jer planiraju nešto niži nivo zapošljavanja u naredna tri meseca. Konjukturni barometar MAT-a iz novembra pokazuje da je 22,3% firmi planiralo da poveća broj zaposlenih u naredna tri meseca, dok je takve planove imalo 27,5% poslodavaca u oktobru. Očekivanja su niža i u odnosu na uporedivi novembar prošle godine.
Povodom usporavanja evropske privrede i mogućeg prelivanja posledica na Srbiju, profesor Arandarenko smatra da iako dosta zavisi od Nemačke i EU, struktura naše privrede je prilično diversifikovana i projekcije rasta u naredne tri godine su optimistične. „Velike javne investicije pod kapom Ekspa 2027 verovatno nisu najbolji put za ubrzani i održivi rast ekonomije u normalnim okolnostima, ali mogu da budu korisne za ono što im nije deklarisana namena – ublažavanje prelivanja veće ekonomske krize iz Evrope ili sveta, ako do nje uopšte dođe“.
Jelena Stjepanović
Biznis & finansije 230, februar 2025.
Foto: Forian Schmetz, Unsplash