Srbija se nalazi između čekića i nakovnja nakon četvrtog paketa sankcija Evropskog saveta prema Rusiji, kojima je obuhvaćen i „Gaspromnjeft“. Time je pod udar ovih odluka dospela i „Naftna industrija Srbije“ koja je u većinskom vlasništvu ovog ruskog giganta. Krajnje licemerno, ovim merama Evropska unija stavlja rampu na uvoz i izvoz nafte na našoj teritoriji, dok članicama EU omogućava da trguju sa „Gaspromnjeftom“.
Srbija intenzivno radi na rešavanju ovog pitanja, koje može dramatično da nam oteža snabdevanje crnim zlatom i nanese ogromnu štetu našoj privredi. Zbog pritisaka Zapada i EU na naš energetski sektor, velika je neizvesnost u pogledu daljeg poskupljenja energenata. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u sredu da će se Srbija naći u veoma komplikovanoj situaciji ako ne bude izuzeta od tih odluka.
Gordijev čvor mogao bi da se razreši ukoliko bi naša država postala vlasnik NIS-a
Poslednjih dana, stručnjaci ukazuju da bi ovaj Gordijev čvor mogao da se razreši ukoliko bi naša država postala vlasnik NIS-a. Udeo „Gaspromnjefta“ u „Naftnoj industriji Srbije“ je 56,15 odsto, a Srbije 29,87 procenata. Oko 10 odsto je u rukama građana, zaposlenih i bivših zaposlenih, a ostatak pripada drugim manjinskim akcionarima.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS, ističe da je scenario o promeni vlasničke strukture u fazi nagađanja, ali da postoji nekoliko modaliteta ukoliko bi se krenulo tim putem.
– Jedan je da Srbija poveća svoj udeo u okviru akcionarskog društva – navodi Stanić. – Druga opcija je da nađe novog strateškog partnera i treća mogućnost je da NIS postane javno preduzeće, 100 odsto u vlasništvu države.
Ekonomista Miladin Kovačević ocenjuje da bi odluka da Srbija postane vlasnik NIS-a bilo prinudno rešenje, kojim bismo izbegli zabranu uvoza nafte. Koji bi se od mogućih modaliteta primenio, to, kako navodi, treba da bude rezultat dogovora sa dosadašnjim vlasnicima.
Drugi stručnjaci sa kojima smo razgovarali objašnjavaju da, ukoliko bi naša država povećala svoj udeo i postala većinski vlasnik, a Rusi ostali manjinski partner, time bi formalno-pravno bilo izbegnuto da „Naftna industrija Srbije“ potpadne pod sankcije.
Cilj je da potpuno istisnu Ruse
– Odluka Evropskog saveta odnosi se na kompanije u kojima Rusija ima većinsko vlasništvo – precizira naš sagovornik. – Međutim, to bi bilo samo na deklarativnom nivou, ne znači da bismo izbegli dalje pritiske. NJihov cilj je da potpuno istisnu Ruse.
Nakon početka sukoba u Ukrajini, širom Evrope počela je antiruska histerija i najava da će države, koje su do tada privatno vlasništvo proglašavale za svetinju, krenuti da nacionalizuju ruske kompanije. Predsednik Vučić je tim povodom 2. marta poručio da Srbija nije spremna da otima.
– Razgovaramo sa predstavnicima ruskih preduzeća ovde – kazao je on. – Ukoliko im neko u nekom trenutku ograniči poslovanje, onda ćemo pokušati da se dogovorimo i da nađemo ono što bi bila fer cena i da nešto kupimo, ali, svakako, da ne otimamo.
Odgovarajući na pitanja u kontekstu NIS-a, on je rekao da će se pratiti do kog trenutka će sve biti potpuno normalno sa uvozom sirove nafte i svega drugog.
– Ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu, naravno da bismo našli najbolje pravično i fer rešenje u kojem ni na koji način ne bismo povredili interese naših ruskih partnera – istakao je predsednik.
Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati
Nakon toga je i premijerka Ana Brnabić kazala da Srbija ruskim kompanijama neće ništa oduzimati, niti će nacionalizovati njihovu imovinu.
– Rukovodićemo se osnovnim ekonomskim načelima, principima i poštovanjem privatnog vlasništva i imovine, kao i načelima međunarodnog javnog prava – precizirala je tada Brnabićeva.
Prema podacima sa „Beogradske berze“, u petak se akcijama NIS-a trgovalo na nivou od oko 490 dinara. NJihova vrednost je pala, jer su se pre sukoba u Ukrajini prodavale za oko 620 dinara. Naša zemlja je početkom 2009. godine prodala 51 odsto akcija državne naftne kompanije NIS ruskom „Gaspromnjeftu“ za 400 miliona evra, a on je kupovinom 5,15 procenata akcija od manjinskih vlasnika za 40,3 miliona evra povećao svoj udeo na 56,15 odsto. To je učinjeno na osnovu međudržavnog, krovnog sporazuma koji su, krajem decembra 2008. godine potpisali tadašnji predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, a bio je politička garancija za izgradnju gasovoda „Južni tok“, podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor, i investiranje 500 miliona evra u proizvodnju.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay