Prve žrtve globalne finansijske krize u regionu su preduzeća iz metalske industrije, u kojima se smanjuje obim proizvodnje i radnici otpuštaju ili šalju na prinudne odmore.
Valjaonica bakra u Sevojnu je već izložena posledicama globalne finansijske krize: uporedo sa padom cene obojenih metala na svetskom tržištu sa 9.000 dolara na samo 4.000 dolara poskupela je cena kapitala, što je izazavalo probleme u finansiranju proizvodnje ali i u naplati. Izvoznici imaju dodatnih problema i zbog nerealnog kursa evra. Fabrika iz Sevojna je, samo za deset dana, zbog kursnih razlika na gubitku od dva miliona evra, čime se potiru dobri rezultati poslovanja, upozorava direktor te fabrike Dragan Subotić. Prema njegovoj oceni, u aktuelnim globalnim oklonostima državne mere su nepotpune i zakasnele, pa će ova fabrika u narednim mesecima morati da preispita obim ulaganja, a moguće je i smanjenje proizvodnje i otpuštanje radnika. I u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor navode da ih je pad cene bakra teško pogodio i da razmišljaju o samnjenju plata i uvođenju prinudnih odmora, a ukoliko izostane pronalaženje strateškog partnera, što je nakon dva propala tendera i u uslovima recesije sve neizvesniji ishod, nije isključen ni stečaj. Za održavanje likvidnosti RTB Bora sada je, kako ističe rukovodstvo, potrebno dva miliona evra, koliko se izdvaja za plate.
Posle sumornih najava svih proizvođača aluminijuma u okruženju zbog ogromnog pada vrednosti aluminijuma na Londonskoj berzi, jasno je da će se svetska ekonomska kriza drastično odraziti i na mostarski ’’Aluminij’’. Cena aluminijuma na Londonskoj berzi je za tri meseca sa 3.300 dolara sredinom oktobra pala na 2.250 dolara za tonu, a cena sirovina je za to vreme ostala ista ili se povećala. ’’Aluminij’’ godišnje izvozi 120.000 tona primarnog aluminijuma i aluminijumskih legura i ostvaruje prihod od 300 miliona dolara. Imajući u vidu trenutnu cenu aluminijuma prihod bi mogao biti prepolovljen i ne bi mogao pokriti narastajuće troškove proizvodnje. Konzorcijum ’’Glenkora’’, ’’Delekovoda’’ i ’’Feala’’ koji je bio zainteresovan za preuzimanje ’’Aluminija’’ teško da će se na taj korak odlučiti bude li kriza u sektoru obojene industrije potrajala kako se procenjuje.
|
Hrvatska Prve analize u Hrvtaskoj prognoziraju da će se posledice svetske ekonomske krize najviše odraziti na sektore turizma, građevinarstva i izvozno orijentisana preduzeća. Prihodi će u 2009. opadati ili stagnirati, a Goran Bakula iz Nezavisnih hrvatskih sindikata očekuje će plate u proseku porasti za svega 28,6 evra, ali da će za većinu radnika ostati na sadašnjem nivou, dok će se domaćinstva u proseku zaduživati za novih 570 evra da bi održala standard. Dodatno će se produbiti i problem otplate starih dugova već prezaduženih hrvatskih građana. |
Sličan pad cena kao aluminijum na berzama beleži i gvožđe, glavni izvozni proizvod železare u Zenici koju sada drži internacionalna kompanija ’’Mital’’. Aluminijum i gvožđe čine 21% izvoza BIH i oko 30% izvoza Federacije BIH, pa bi prema najavama u medijima Federalna vlada mogla da donese odluku o subvencionisanju osnovnih sirovina za ta dva izvoznika, čime bi se donekle umanjile posledice prelivanja globalne recesije a hiljade radnika u Zenici i Mostaru bi zadržalo posao. Međutim, vlada za sada nije donela nikakve mere koje bi olakšale poslovanje tom delu privrede.
Posledice krize već su vidljive i u makedonskim preduzećima u oblasti metalurgije. U kompaniji ’’Skopske legure’’ otpušteno je 200 radnika, a još 550 zaposlenih je poslato na prinudni odmor jer se obustavlja proizvodnja u dve topionice. Proizvodnja je smanjena i u preduzećima ’’Feni’’ iz Kavadaraca i skopskom ’’Mital stilu’’, koji je u nešto povoljnijem položaju jer je cena čelika i ferosilicijuma na tržištu još visoka. Međutim, pad cena nikla bio je drastičan, sa oko 50.000 dolara za tonu pre godinu dana, na sadašnjih 12.000 dolara za tonu. Zbog toga je na prinudni odmor poslato, sa 70 odsto plate, oko 200 radnika ’’Fenija’’ i isto toliko ’’Mital stila’’. I u jednoj od najprofitabilnijih kompanija ’’IGM trejdu’’ iz Kavadaraca kažu da se kriza oseća, jer su repromaterijale koje imaju na zalihama kupili po cenama koje su znatno više od onih koje važe sada na berzi, dok potražnja na tržištu za proizvodima iz sektora metalurgije i dalje pada. U fabrici najavljuju da će od makedonske vlade zatražiti olakšice i smanjenje carinskih dažbina. Godišnji devizni prihod koji ostvaruju makedonske kompanije iz sektora crne i obojene metalurgije iznosi oko milijardu dolara, a u njima radi 11% ukupno zaposlenih u industriji i rudarstvu.
|
Nove članice EU Recesija na tržištu Zapadne Evrope smanjuje potražnju za robom iz Češke, Poljske, Slovačke i drugih novih članica EU, čije privrede su mahom izvozno orijentisane upravo na ovo tržište. Petina čeških preduzeća najavila je da će zbog krize u dogledno vreme morati da otpušta radnike, a prema anketi za češki list ’’Hospodarzske novini’’, čak polovina je već suočena sa osetnim smanjenjem narudžbina. Po oceni analitičara, drugi negativni faktor je odliv kapitala i odlazak stranih investitora. Najranjivije su zemlje poput Mađarske, koje karakteriše visok deficit javnih finansija, zavisnost od spoljnog finanisranja i veliki broj kredita u stranim valutama. Posledice su već vidljive i u Sloveniji, ’’jer se ugovori na određeno vreme ne produžavaju, a evidentno je otpuštanje stranih radnika, koje su poslodavci zapošljavali zbog natprosečno visoke privredne aktivnosti u prošloj godini’’, upozorava generalni sekretar Udruženja poslodavaca Slovenije Jože Smole. Prema njegovim prognozama, sledeća faza je smanjenje troškova rada i organizacione promene u tehnološkim procesima u preduzećima, što neće sprečiti otpuštanja ni stalno zaposlenih, dok slovenački Ured za makro ekonomske analize i razvoj ocenjuje da će do kraja godine posao izgubiti oko 13.000 pretežno stranih radnika u građevinarstvu i još nekim industrijskim delatnostima. |
I u Kombinatu aluminijuma u Podgorici (KAP) je krajem oktobra redukovana prozivodnja u pogonu elektroliza, što je kod radnika pobudilo sumnju da je to najava zatvaranja fabrike, iako je rukovodstovo saopštilo da je zatvaranje više električnih ćelija za elektrolizu boksitne glinice sprovedeno zbog popravki. Međutim, crnogorski mediji su najavili da će državni vrh razgovarati sa rukovodstvom KAP-a kako bi se razmotrile posledice eventualnog zatvaranja tog podgoričkog kombinata, a sumnnje u takav ishod su uvećane i zbog ranije tužbe vlasnika, ruskog milijardera Olega Deripaske, protiv Vlade Crne Gore da nije realno predstavila stanje u fabrici prilikom njene prodaje. U crnogorskoj vladi su takve optužbe tumačene kao pokušaj sračunat na to da se proizvođaču aluminijuma obezbedi jeftinija električna energija, dok menadžment KAP-a ostaje pri tvrdnji da je rentabilna proizvodnja u toj fabrici neodrživa zbog visoke cene struje. Teškoće u fabrici produbljene su i zbog pada tržišne cene aluminijuma na ispod 1.900 dolara za tonu, što je nivo od pre tri godine. Kombinat je ove godine tonu aluminijuma prodavao po ceni koja se kretala i do 3.300 dolara, a prema ocenama stručnjaka cena ispod tri hiljade KAP-u donosi poslovne gubitke.
Milena Gačević
broj 49, novembar 2008.