Pisanje o vrednosnim orijentacijama mladih u Srbiji traži truda kao raskrinkavanje Votergejt afere. Literatura o ovoj temi postoji, ali mladi koji su tada bili “reprezentativni uzorak” analiza danas imaju oko 50 godina. Novija istraživanja jesu sprovođena, ali najveći broj autora ne želi javno da ih komentariše. Na osnovu pokazatelja koji su dostupni, kao zajednički imenitelj namaće se ocena da se nove generacije dominatno ponašaju utilitaristički.
Jedna od naših narodnih poslovica je i ona: vesela mladost najveća je radost. Ne trebaju vam analize javnog mnjenja i istorijski podaci, niti neko posebno obrazovanje da biste zaključili da su mladi u Srbiji imali burno detinjstvo. Nijednu generaciju u Srbiji mlađih od 30 godina nije zaobišla bar neka kriza: raspad države i ratovi, sankcije, hiper inflacija, kriminalizacija društva, politički prevrati, ubistva onih koji drugačije misle, bombardovanje, i na kraju privatizacija koja je njihove roditelje ako ne ostavila bez posla, ono “bar” načinila anksioznim i zaokupljenim preživljavanjem.
Uporedo sa ovim događanjima vrednosni obrazac se menjao. U istraživanjima Rota i Havelke sedamdesetih godina, kao osnovne vrednosne orijentacije srpskih srednjoškolaca navedene su areligioznost, liberalni stavovi u pitanjima socijalne integracije i kosmopolitizam, socijalizam i ravnopravnost polova. Današnja istraživanja ukazuju na drugačije vrednosti kod mladih. Ispitivanje koje su sproveli studenti psihologije sa Filozofskog fakulteta, Hana Korać, Vitomir Jovanović i Predrag Teovanović pokazuju izraženu orijentaciju ka uticaju crkve u društvu, te čak 55 odsto maturanata misli “da crkvi treba omogućiti da vrši veći uticaj na mlade” a ne slaže se samo 15 odsto ispitanih maturanta (30 odsto je neodlučno). Ono što deluje začuđujuće u poređenju sa rezultatima od pre 30 godina je činjenica da mladi iz Beograda imaju samo blago pozitivan stav prema ravopravnosti polova, a maturanti muškog pola su skloniji seksualnoj diskriminaciji.
Društvena manipulacija
Navedeni pokazatelji nameću dilemu kako je moguće da u 21. veku mladi, koji su pokretna snaga promena i napretka, mogu da se okrenu involuciji. Međutim, treba uzeti u obzir da su mnogi od njih rođeni i prva iskustva sticali u vremenu duboke moralne krize društva, kada je turbo folk kultura negovala militaristički duh, veličala kriminalce a ženu svela na jeftin seksualni objekat. Vrednosti poput kulta kriminala i oružja, vladavine sile i nasilja, političkog jednoumlja i konformizma devdesetih su promovisali masovni mediji, Palma, Pink a u dobroj meri i RTS. Stoga ne čudi što su oni koji su rasli u školama gde je trebalo nositi perorez da vam neko ne bi oteo patike, gde su devojčicama bile uzori silikonske lepotice čiji je najveći uspeh u životu bila udaja za bogatog kriminalca, izrasli u ksenofobične pojedince koji individualni identitet radije zamenjuju kolektivnim.
Naravno da su sve generalizacije opasne, ali neke činjenice su nepobitne, poput one da je 1996. godine tadašnja omladina uspela da organizuje jedne od najmirnijih i najkreativnijih protesta u svetu, a današnja pali ambasade i gura policiji baklje u usta. U medijima se sve češće polemiše o seksualnim skandalima iz srednjih škola, krvavim tučama iz osnovnih i organizovanim divljanjima mladih. Ovi incidenti su po mnogim stručnjacima indikatori dubokih društvenih problema i rizika od uspostavljanja svojevrsnog oblika autohtonog terorizma, pothranjivanog i javnim odobravanjima destruktivnog ponašanja među jednim delom mladih u Srbiji. Ilustrativan primer su skorašnja dešavanja povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, kada smo bili svedoci da je policija dozvolila grupici adolescenata da lomi grad, da su pojedini političari indirektno odobrili ovaj čin, a javno mnenje se podelilo na one koji su takvo ponašanje oštro kritikovali i druge koji su ga pravdali kao legitiman način za iskazivanje razočarenja zbog nepravde koja je naneta Srbiji. Shodno takvim opravdanjima, možemo pretpostaviti da je legitimno da svaki put kada se razočarate (na primer dobijete jedinicu u školi) uzmete ciglu i polomite prozor u učionici. Pa šta, po koji polomljen prozor je ništa u odnosu na emotivni bol koji vam je nanet…
U pokušaju da objavimo rezultate najnovijih istraživanja o vrednosnim orijentacijama mladih, na koja su nas upućivali stručnjaci iz ove oblasti, naišli smo na neočekivanu prepreku: niko od autora istraživanja sa kojima smo kontaktirali nije želeo javno da govori o rezultatima do kojih su došli, bez želje da obrazlože takav stav, ali sa puno preporuka ze nekog drugog kolegu koji je obrađivao istu temu na terenu. O razlozima za “tišinu” možemo samo da nagađamo: da li su rezultati toliko alarmantni da ih je bolje ne objavljivati, ili je po sredi nešto “prizmenije”: da su istraživanja rađena za određenog naručioca koji ih je i platio, pa time i nedostupna za šire korišćenje?
Silikoni, milioni
Među dostupnim podacima su oni proizašli iz anketa rađenih 2003. godine, prema kojima je među mladima u padu tradicionalistički i autoritarni obrazac ponašanja, ali se održavaju nacionalističke i konfuzne liberalne vrednosne orijentacije, posebno u nižim socijalnim slojevima. Na tron se vraćaju porodične vrednosti uparene sa patrijarhalnim modelom ponašanja. Drugim rečima, individualizam je i dalje tabu tema. Rezultati pomenutih anketa pokazuju i da su altruističkim vrednostima sklonija deca čiji roditelji imaju završenu samo osnovnu školu, nego iz fakultetski obrazovanih porodica. U odnosu na sva istraživanja sprovedena u poslednje dve decenije, primetan je porast vrednovanja onog životnog stila koji doprinosi ličnoj dobiti. Iz zbornika Instituta za pedagoška istraživanja iz 2006. godine, saznajemo da je “izrazita popularnost utilitarnog stila donekle i posledica odrastanja u materijalnoj oskudici, ali i odraz usmerenosti celokupnog društva ka materijalnim vrednostima”.
O vrednosnim prioritetima mladih govori i empirijska studija “Svakodnevnica mladih u Srbiji”, urađena na osnovu istraživanja među srednjošklocima za potrebe izrade Nacionalne strategije za mlade. Prema njenim rezultatima, mladi su najviše okupirani ličnom ekonomskom situacijom i mogućnošću zapošljavanja u budućnosti. Većinu srednjoškolaca ne interesuje politika niti je prate putem medija, no uprkos tome iskoristili bi svoje glasačko pravo kada bi ga imali. Za više od trećine mladih velike problemi su nedovoljan broj zanimljivih mesta za provod, (46 odsto), nedostatak slobodnog vremena (41 odsto) i dosada (35 odsto). Vrednosti mladih su u korelaciji i sa njihovim uzorima. Pored toga što se ugledaju na članove porodice, najpopularniji uzori iz javnog života su im Anđelina Žoli, Svetlana Ražnatović, Ana Ivanović i Novak Đoković, dakle lepa usta, velike grudi i teniski reketi koji donose slavu i novac. Doduše, ovaj trend je uočljiv svuda u svetu, te ga ne možemo pripisati samo ovdašnjim društvenim uslovima. Kod nas, trećina učenika uopšte ne čita, ili čita samo ono što ih nateraju u školi. Većina ih koristi kompjutere, ali pretežno za slušanje muzike i gledanje holivudskih filmova, a samo nekima se omakne da se na taj način i obrazuju.
Možemo li za takvu situaciju da krivimo samo mlade? Najbolji odgovor je, možda, opet u narodnoj poslovici: “kako seješ, tako žanješ”.
Marija Dukić
broj 48, oktobar 2008.