Poučena lošim iskustvima drugih, Srbija nije dozvolila osnivanje društava koja upravljaju investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima dok ne obezbede neophodnu informatičku podršku. Ali, uspešnost njene primene, uključujući i prevenciju grešaka u poslovanju, zavisi od niza detalja koji, ako se previde, koštaju veoma mnogo.
Iako je sistem ulaganja investicionih i dobrovoljnih penzionih fondova u priličnoj meri transparentan i omogućava relativno brzo uočavanje i trasiranje grešaka koje se događaju, njihova cena je veoma visoka, pokazuje iskustvo zagrebačke IT kompanije IN2, koja se već petnaest godina bavi razvojem proizvoda za finansijsko tržište i njihove primene na teritoriji bivše Jugoslavije. Širenjem poslovanja od Slovenije, koja je predvodila u reformi finansijskog tržišta, ’’bili smo u mogućnosti da veoma pažljivo pratimo kako razmišljaju slovenački klijenti i šta im je potrebno, a time i da predvidimo trendove u regionu. Danas niko nema vremena da čeka dve godine da projektujete aplikaciju samo za njegove potrebe. Zato smo uložili puno truda da u periodima kada za hrvatsko tržište neki proizvod ili funkcionalnost nisu bili potrebni, razvijemo ih za slovenačke klijente, jer je bilo samo pitanje vremena kada će oni u potpunosti ili uz manja prilagođavanja biti potrebno u Hrvatskoj, a kasnije i na drugim tržištima na kojima smo razvili poslovanje’’, kaže Miroslav Ostroški, direktor programa INvest2 za podršku poslovanju investicionih i penzionih fondova u ovoj kompaniji.
BiF: Kako stečeno iskustvo koristite u poslu za konkretnog klijenta?
Miroslav Ostroški: Nastojimo da implementaciji softvera pristupimo na način da procenimo da li zahtev klijenta možemo da ispunimo odmah ili za mesec dana, da li je to generalno dobro ili je to nešto što se već pokazalo kao pogrešno u našoj praksi, zapravo da u konsultacijama s klijentom dođemo do rešenja koje je za njega adekvatno. Interes nam je da razvijamo sve kvalitetniji i funkcionalniji softver, a ne da potrošimo dva meseca za razvoj nekog zahteva koji je u startu pogrešan, samo da bismo uzeli novac. Jer, ako se tako radi, naš softver neće doneti profit, naprotiv, klijent će ubrzo shvatiti da to što je tražio nema smisla, ili će zbog grešaka u proceduri reagovati regulator i zabraniti mu rad, pa smo na kraju svi na gubitku. Mi smo tu lekciju naučili još kada smo radili za tržište osiguranja, na kome smo prisutni od 1994. godine. Naime, shvatili smo da nije dovoljno imati samo tehnološki kvalitetan kadar, već da naši stručnjaci moraju veoma dobro da poznaju i poslovne procese u delatnosti za koju se projektuje informatička podrška i da ono što ne znaju moraju brzo da nauče.
BiF: Kakvi su bili prvi utisci kada ste počeli da radite na tržištu Srbije?
M. Ostroški: Kada je u pitanju finansijsko tržište, Srbija ima prilično jaku tehnološku bazu, a određeni elementi razmene podataka i izveštavanja su čak napredniji nego u Hrvatskoj i Sloveniji. U odnosu na ove dve zemlje, u Srbiji okvir za poslovanje investicionih i dobrovoljnih penzionih fondova nije bitno različit, jer ako odlučite da uđete u tu industriju morate formirati preduslove: berza mora da bude sposobna za izveštavanje, a regulator da precizira šta od podataka traži. U prvih pola godine je bilo malo lutanja, menjane su forme izveštaja koje zahteva regulator, ali to su problemi koji se svuda javljaju na početku. To je cena ulaska na tržište i zato je neophodno da oko tih izmena intenzivno komunicirate sa klijentom. Jer, ponekad se izmena događa između dva izveštajna perioda i vremenski niste u mogućnosti da to podržite i istestirate. To klijentu mora da bude jasno, a onome ko obezbeđuje podršku da će se takve stvari događati.
BiF: Šta mora da obezbedi IT podrška na samom početku rada fonda?
M. Ostroški: Funkcionalno gledano, osnovni moduli programa su već naznačeni definicijom samog poslovnog procesa. U početku rada, vrlo je bitno da se uspostavi protok informacija, dovoljan stepen automatizacije i da se proces odvija u skladu sa svim zahtevima koje regulator postavlja. Ako ste prvi ili među prvima na tržištu, to je ono što vam je nužno. Dosta ljudi potcenjuje taj segment i misle da im je dovoljno da imaju dobrog portfolio menadžera koji će realizovati dobar prinos. Ali, ako napravite grešku i ne zadovoljite neke standarde u proceduri, ako oštetite klijenta svojim nemarom, to i vama može naneti trajnu štetu – da vam regulatorno telo uskrati dozvolu za rad, da vas kazni i da izgubite poverenje klijenata. Informaciona tehnologija vam definiše pravila i način rada, pravila pristupa do određenih podataka, obavljanja određenih funkcija i prisiljava vas da poštujete proceduru koja obezbeđuje udovoljavanje zahtevima regulatora, transparentnost i jednoobraznost sprovođenja transakcija za klijente, izveštavanje klijenata uz što nižu cenu itd. I, na kraju, obezbeđuje da kastodi banka ili kasnije revizor kada izvrše kontrolu finansijskih i poslovnih transakcija uvek dođu do istih rezultata na osnovu kojih su uplate vaših klijenata pretvorene u investicione jedinice čiju vrednost vi objavljujete.
BiF: Da li i koliko dobra IT podrška može da zaštiti od eventualnih manipulacija?
M. Ostroški: Do sada se nismo sreli sa slučajem da neko pokušava namerno da zakine svoje ulagače, jer bi takav pokušaj vrlo brzo bio otkriven. To ne znači da to nije moguće i softver je, svakako, značajan i u tom segmentu, pre svega oni elementi koje smo razvijali sa ciljem da se što efikasnije upravlja fondom: da se kontroliše proces uplata u fond, konverzije uplata, unošenja i realizacija transakcija dnevnog trgovanja i posledično izračunavanja nove vrednosti investicione jedinice. Unošenjem tehnički ispravnog, ali lažiranog podatka vi možete oštetiti ulagača, ali stavljate potpis na toliko mesta – tu su broker, berza na kojoj je to obavljeno, kastodi banka sa kojom je ugovoren depozit – da čim neko prvi put posumnja, lako će se otkriti put lažiranja. Znači, kada pravimo softver, veoma je bitno da znamo ko šta radi, šta su čija ovlašćenja, da obezbedimo proceduru uz pomoć koje se može utvrditi greška svakog učesnika u procesu, pogotovo kada se ona ne čini namerno, već zbog nedovoljne obučenosti zaposlenih, a nekada i vrlo banalne stvari kao što je greška u kucanju.
BiF: Koje su najčešće greške u praksi?
M. Ostroški: Na primer, može se desiti da operater na određeni iznos slučajno doda ili ne unese jednu nulu, čime se on automatski uvećava ili umanjuje deset puta. Iako slučajne, takve greške značajno utiču na poslovanje na finansijskom tržištu. Fondovi rade dnevno i ako se greška uoči tek dva dana pošto je napravljena, svi koji su u međuvremenu ulagali su ili oštećeni, ili privilegovani. Naravno, nema stopostotne zaštite, ali ima mogućnosti da se što bolje kontroliše radni proces kako bi se, recimo, sprečio unos pogrešnih iznosa cena, obezbedilo da se revalorizacija vrednosti portfelja uvek radi prema aktuelnom kursu, da se vrednost portfelja može izračunati u svakom momentu, da se vidi odnos između jučerašnje i današnje cene, da li je bilo nekakvih neočekivanih odstupanja i slično.
BiF: Koliko su klijenti u Srbiji spremni da prihvate sugestije Vaših stručnjaka?
M. Ostroški: Većina je pre započinjanja posla u fondovskoj industriji pomno pratila dešavanja u regionu i prepoznala da ne kupuju samo softver, već i znanje i iskustvo. Nijedan naš menadžer projekta koji je ovde angažovan nema manje od pet godina iskustva u ovoj delatnosti. Sa druge strane, naš pristup je takav da klijentima objašnjavamo koji moduli su neophodni u početku, a koje mogu kasnije da implementiraju. Prvi deo posla je postavljanje kontnog plana, definisanje šema knjiženja koje služe kasnije za automatizaciju. Te šeme su, zapravo, pravilo kako će obavljena transakcija biti prikazana u knjigovodstvu, što će se odraziti na tačnost i kvalitet finansijskog izveštaja. Ako sistem niste dobro postavili od početka, naići ćete na niz poteškoća u izradi finansijskog izveštaja, jer nemate određene podatke i niste u mogućnosti da na adekvatan način analizirate određene stavke. Ako, sa druge strane, u početku previdite neke detalje, desiće se, na primer, da ste sproveli transakciju, a nemate šemu knjiženja i onda se nađete u čudu što nemate automatsko povezivanje. U takvom slučaju, umesto da u toku dnevnog poslovanja sa klijentima budete fokusirani na ulaganja, moraćete da se bavite nečim što ste trebali da uradite tokom postavljanja sistema, pre nego što ste uopšte počeli da radite. Takođe, važno je definisanje ovlašćenja ko šta sme u aplikaciji da radi ili da vidi, načina na koji ćete komunicirati sa vašim brokerom, kako ćete u sistem unositi transakcije, kako ćete upravljati vašom prodajnom mrežom itd. Naime, razlike će se očitovati i u odnosu na to da li ste mala nezavisna firma koja je odlučila da osnuje investicioni fond radi prikupljanja sredstava i investiranja, ili ste vezani za veliku bankarsku mrežu i hoćete da iskoristite potencijale te mreže kao kanala za prodaju investicionih jedinica. Da li ćete na prodajnoj strani imati jednog partnera, koji je ogroman, jak i prisutan svuda, ili puno malih partnera, ne čini razliku samo u vašoj organizaciji, već se odražava i na sam softver, sve do algoritama koji će obrađivati provizije za članove te mreže, izračunavati iznose koje morate da platite za tu uslugu i kontrolisati pouzdanost ulaznih podataka. Nije svejedno da li podatke unosi neko na šalteru neke velike banke, koristeći ujedno i kontrolu matične baze komitenata, ili to radi neka brokerska kuća, ili posrednik. Dakle, veliki broj takvih detalja koje morate da znate da postavite u svom sistemu direktno uslovljava kako će on funkcionisati u svakodnevnom poslovanju.
Zorica Žarković,
broj 40, februar 2008.